Rinosuke Ichimaru - Poruka Ruzveltu

Јапан напао Кореју, Кину, а затим и Америку из чистог мира, да прошири своју територију. Американци се опоравили од тог напада и затим окупирали Јапан бацајући притом две атомске бомбе да "уразуме" Јапанце који никако нису хтели да се предају. Након тога помогли Јапану да обнови земљу и постане либерална демократија и друга највећа економија света. Отада савезници.

То би отприлике било оно што се може "извући испред заграде" као неко опште знање Западњака (у најширем могућем смислу) о рату на Пацифику. Истина, понеки знају и више, али процес самоучења о Јапану и о Истоку уопште често води у други екстрем где се све јапанско уздиже, а Западно изврће руглу, што је опет ништа више него суштинско неразумевање ствари. Тако да за релативно мали број људи остаје оно чувено питање "(т)ко је поћео рат?" (и зашто).

Један јапански контраадмирал је, укопан дубоко у чувени камен звани Иво-ђима написао једно писмо, упућено ни мање ни више него тадашњем председнику Америке и понудио један сасвим другачији наратив, једно изузетно концизно виђење тадашњег света из угла једног разочараног Источњака. Писмо је превео један други јапанац рођен на Хавајима и оно је нађено у обе своје верзије кад су Американци коначно освојили камен, а завршило је у архиви Морнаричке академије САД у Анаполису. Касније је објављено и у књизи  Џона Толанда The Rising Sun: The Decline and Fall of the Japanese Empire, 1936-1945 (Modern Library War), а сад, како то већ бива - кружи интернетом.

 Превода на српски да ја знам нема па сам се потрудио. Пошто су обе верзије оригинали, и она на јапанском и она на енглеском, ја сам гледао у обе да бих направио што бољи превод у духу српског језика. Где сам видео да се верзије материјално разликују узимао сам јапанску, а таквих ситуација је било доста. Има и квака: оригинално јапанско писмо је писано неким архаичним начином који никад раније нисам видео па сам морао да се уздам у јапански "превод" јапанске верзије писма. Разлика у садржају скоро да и нема.

Порука поред другачијег виђења светских прилика од оног на који смо навикли је битна јер указује на кључну тачку неразумевања Истока и Запада, за коју сам сигуран да и данас није превазиђена, а то је суштинска форма светског мира и улога силе у његовом остваривању. Порука тако уопште не губи на актуелности и поред тога што је написана и на енглеском те публикована на Западу, а ево већ је 70 година прошло како се за њега зна.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Порука Рузвелту

Контраадмирал Јапанске морнарице Риносуке Ићимару господину Френклину Рузвелту. Пре него што се заврши ова наша битка имао бих Вам нешто рећи.

Отприлике један век је прошао откад је Јапан, након упловљавања Комодора Перија у Шимоду, успоставио међунородне везе свуда по свету. У току овог периода Јапан се сусрео са многим домаћим потешкоћама као и са нежељеним ратом са Кином, светским ратом, "Манџуријским инцидентом" и "Кинеским инцидентом". Јапан је сада, нажалост, у стању отвореног конфликта са Вашом земљом. Судећи о Јапану само из овога Ви можете осудити нашу нацију као жуту напаст, као ратоборну нацију или можда као војну клику. Иако користите изненадни напад на Перл Харбор као Ваш основни материјал за пропаганду ја верујем да Ви, од свих, најбоље знате да нисте оставили Јапану ниједан други начин да се спаси од самоуништења.

Његово величанство, као што је јасно показано у "Препису оснивача Царства" управља, путем примене три принципа: "правда", "мудрост", "благост", планом за остварење онога што се, по Његовој милости, назива "хакко-ићиу" (Цео Свет под једним кровом), што значи да сви људи на Земљи живе у свом дому у складу са сопственим традицијама, а ни са једном другом намером осим за успостављање вечног мира у Свету.

Поема Цара Меиђија (написана током Руско-јапанског рата), која гласи: "Четири мора Света уједињеног у братство неће знати ни за таласе ни за ветар",  је била хваљена од стране Вашег цењеног стрица, Теодора Рузвелта, што Ви такође већ знате.

Ми, Јапанци, иако распоређени у разне сталеже и иако се бавимо разним занимањима, живимо да помогнемо Цару у свом делу. Тако и ми, војници Царске војске имамо да се боримо и спроводимо у дело овај Царев наум.

Премда смо, тренутно, изложени споља Вашим ваздушним нападима и бомбардовању подржаном Вашом материјалном супериорношћу, духовно горимо од задовољства и уживамо душевни мир. Ово је зато што је нама Јапанцима то подржавање Царског наума заједничка ствар. То међутим, Ви и уважени господин Черчил можда не можете да разумете. Ми сматрамо да је та ваша слабост тужна, па ћу вам рећи сад нешто.

Оно што ви радите, ви белци, а нарочито Англо-саксонци, је да држите монопол над плодовима целог света, а да би остварили ту амбицију нема другог начина него да поробите остале расе. Да бисте остварили тај подли план, ви сте варали људе других раса, другим речима, кроз "добро спровођене зле намере" ви им отимате моћ размишљања и чините их немоћним. Пошто је то постало његово непосредно окружење, Јапан је покушао да се супротстави овој вашој амбицији и да ослободи народе Пацифика вашег стиска, а ви, не разумејући ни мало праве намере Јапана, намерно сте га прогласили штетном појавом, и уместо да нас имате за пријатеље, прогласили дивљацима па се сад и отворено говори о "уништењу јапанског народа". Да ли је то можда испуњење жеља вашег Бога? Крај овог рата за Велику Источну Азију ће родити Велику источноазијску зону узајамног просперитета, што ће моћи да донесе вечни мир на Земљи ако, наравно, не буде подривано вашим бескрајним империјализмом. Ово и није тако далека будућност.

Зар нисте ви, бела раса, већ довољно просперитетни? Зашто берете млад лист са изданка који представљају несрећни људи покушавајући да побегну од вишевековне експлоатације? Зар ово није ништа више од враћање Истока Истоку? Зашто ли сте толико похлепни и ограничени у размишљању?

Постојање Велике источноазијске зоне узајамног просперитета ни у ком случају не угрожава безбедност ваше нације, напротив, стајаће као један од стубова светског мира осигуравајући срећу у свету. Прави циљ Његовог величанства није ништа друго него остваривање овог вечног мира. И ништа нам није већа жеља осим да добијемо неку назнаку Вашег разумевања свега овога. Посматрајући само стање у Европи, те борбе међу народима због узајамног неразумевања, колико је то само јадно, не преостаје ништа друго него осећати сажаљење.

Уздржаћу се сад од критике акција које предузима председник Хитлер, али не могу а да не приметим да ви који сте окривили само њега за почетак Другог светског рата и свалили сву кривицу за Први светски рат само на Немачку као поражену земљу и тако јој наметнули огроман притисак не увиђате грешку у вашем опхођењу према завршетку тог рата. 

Све и да успете да срушите Хитлера, како мислите после тога да сарађујете са Совјетима под Стаљиновим вођством?

Ако ће светом владати увек само "јачи", борбе ће се вечно понављати и ма колико чекало човечанство неће дочекати дан када ће наступити ред, мир и срећа.

Ви сад остварујете своје амбиције о светској доминацији. Сигурно сте и понесени Вашим успехом. Подсетићу само да је и ваш претходник, председник Вилсон, био на врхунцу када је пао. Надам се да ћете умети да схватите шта сам хтео да кажем и да нећете поћи тим путем.

Риносуке Ићимару, контраадмирал

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Текст на енглеском>>>>ЛИНК

Текст на јапанском (интегрална верзија)>>>>ЛИНК 

Текст на јапанском (транскрибован у данашњи систем писања) >>>>ЛИНК