Mislim da, bez imalo pardona, tzv. rijaliti „Parovi" treba da se zabrani, jer taj polusvet koji se tamo pući, krivi i prenemaže treba da se skloni iz medija i protera u mrak gde i pripada. Ako već ti džiberi i džiberke ne mogu da se sklone iz medija zbog tipično naših sentimentalnosti prema svakom obliku džiberluka, onda makar treba da se pomere u neki termin iza ponoći, što znači da bi opet bili u mraku. Samo neka ih sve skupa nosi đavo i neka se sklone iz prajm-tajma i sa svetla dana. Bio bi to suštinski reformski akt, važniji od, na primer, uvođenja eura u Srbiju ili od donošenja novog ustava o kome se, eto, ovih dana zdušno ćakula po čaršiji. Jer dok je tih „Parova", onako nakaradnih i nakrivo nasađenih, neće nam valjati ni jedna valuta i ni jedan ustav nam neće biti potaman. Mislite da preterujem?
Jedan američki admiral, komandant mornaričkih foka u svoje vreme, je rekao da mu na početku obuke kao mladoj „foki" nije bilo jasno zašto se na početku obuke i bukvalno na početku radnog dana insistira da krevet bude savršeno namešten i zategnut, ali da mu je vremenom to postalo belodano. Jer, „ako ne možeš da male stvari uradiš kako treba, nikada nećeš uraditi ni velike stvari." Zato je ključni reformski akt da se „Parovi" proteraju negde u mrak. Ako država nije sposobna da to reguliše i sredi „zbog velike gledanosti", sigurno neće biti sposobna niti da donese dobar ustav, ni da postavi zdrave osnove ekonomskog sistema. Ako je država sposobna da reguliše ovu, u suštini, sitnicu, moći će da reši i veće stvari. Dakle, ako neko hoće uspešne reforme, mora da krene od malih i simboličnih stvari, a ova je Bogom dana jer nikoga neće da mnogo zaboli - ove „gospodže" i „gospodžice" će se vratiti na trotoare sa kojih su i došle, seljaci-kosači će se vratiti u svoja sela, a gazda televizije će, istina, imati nešto manju gledanost, ali ni to ne bi trebao da bude neki problem ako ga država ozbiljno „zamoli" da umesto „Parova" stavi u prajm-tajm, na primer, filmove o Klintu Istvudu. Gledanost će mu opet biti dobra, narod će se na šarmantan način edukovati da ne navija za polusvet, nego za dasu pozitivca, istina malo nemilosrdnog, ali koji pozitivac nije hladno nemilosrdan kada se trefi sa polusvetom.
Recimo, Josip Broz, od fanova zvani Tito, bi to uradio jedan kroz jedan, da na neki volšeban način kojim slučajem vaskrsne i iskrsne potom negde usled zemlje Srbije. Ukinuo „parove" i dao umesto njih kaubojce. Ne bi to uradio samo zato što je bio filmofil i gutao svojevremeno dnevno i po nekoliko filmova sa Džon Vejnom (Klint je tada još bio „mali"), nego prvenstveno zato što je bio (nisam komunista po ubeđenju, valjda ste do sada shvatili, ali ovo se mora objektivno priznati) talentovan političar i, štaviše, državnik. A državnici znaju da kaubojci jačaju moral ubogom narodu u smislu da ne misli da je sve otišlo u k...ac, jer ga upravo takve malodušne misli spopadaju dok gleda onaj džiberluk među „parovima". Reći će neko, a ti sad nisi komunista, a priznaješ Josipu Brozu, zvanom Tito, ovo i ono, i da bi i danas učinio nešto pozitivno. Jeste, nisam komunista i čak mislim, grešna mi duša, da ni Tito nije bio komunista. Da ne otvaramo sad akademsku raspravu o temi ili, pak, da ne dražimo one koji su skloni teorijama zavera - ali gde to ima da komunista svira klavir, oblači se kao engleski lord, mačuje i jaše. I pride puši tompuse sa ultra-giga-mega konzervativnim Čerčilom. Zapravo ja mislim (ovde mogu da tako mislim, jer ovo nije naučni rad u kome sam dužan da za ovo mišljenje navedem hiljadu fus-nota i spisak literature od nekoliko stotina knjiga) da je Tito bio Čerčilova škola. To jest - više konzervativac, no komunac. Pa mu je i poredak koji je uspostavio imao neke sasvim vidljive - za divno čudo - konzervativne crte. Recimo porodica kao institucija nikada nije bila stabilnija na ovim prostorima nego u Titovo vreme (uopšte sva istraživanja pokazuju da u Evropi i Americi, od viktorijanskog doba, porodica kao institucija nikada nije bila stabilnija nego u vreme welfare state, što je upravo Titovo vreme, i čak, sličan, ne isti, ali sličan poredak). Jeste Tito jurio žene i bio lak na obaraču kano i Klint, ali je to radio za sebe u tišini, dok je samu državu ustrojio tako da stimuliše uredan porodični život, koji je upravo u to vreme, pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, bio gotovo savršen. Naše majke su nosile plišane haljine bez rukava i bele perle, naši očevi kestenjasta odela sa manžetnama i zulufe poput britanskih konzervativaca, sestre su oblačili kao princeze za nastup u školi, a svi zajedno bismo išli u Prag ili Veneciju na izlet. Đuza Stojiljković je pevao „Devojko mala" i vozio vespu (kasnije su „Idoli" regenerisali taj duh normalnosti, upravo pred krah „najboljih godina ikada" kako je o welfare state govorio britanski konzervativni premijer Harold Makmilan iz tog doba), džiberi su bili daleko od prajm-tajma na ona dva minimalna programa, a porodica je bila takva da se znalo - ne ko - već što je tata (institucija), što je mama (engleska kraljica) i kako sve to funkcioniše, budući da su tate i mame, većinski, imali svoju proceduralnu statiku preciznu kao engleski parlamentarni život. Tako je za vreme „komunizma" porodica bila, ajmo pa reći - tradicionalistička. Kad je komunizam roknuo, kada su počeli ratovi i kada smo počeli da se pozivamo na neki „pravi tradicionalizam", vidi vraga - porodica se urušila - i upravo tada su izletile ove „gospodžice" sa trotoara i seljaci-kosači u prajm-tajm. Veliki ideološki paradoks je da smo u vreme komunizma (50ih, 60ih, 70ih, delom i 80ih godina) živeli tradicionalističkije, u smislu prorodičnog i svakog drugog života, nego u vreme izvikanog „tradicionalizma" (90ih, 2000ih, i sada 2010ih godina) kada su i porodični i svaki drugi život (posebno ekonomsko-privredni život) otišli dođavola i kada nam ovi opskurni i genetski (silikonski) modifikovani „parovi" određuju medijski takt.
Da se vratimo na tezu sa početka teksta - da je suštinski reformski akt koji treba da donese država Srbija zabrana tzv. rijalitija „Parovi", pa tek onda može novi ustav, platforma o Kosovu ili ne znam šta već. Jer bismo svečanim reformskim aktom ukidanja „Parova" izašli iz četvrt veka suprematije sojki, cajki i njima sapripadajućih smehotresnih frajera. Da me ne shvatite pogrešno - nije taj svet loš i ne treba ga zapaliti na lomači. Taj svet je više nesrećan, nego loš i svakako ima pravo na život. Ali ne u prajm-tajmu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Jer ako se tolika količina karmičke nesreće bude emitovala u prajm-tajmu ne može ni narod biti naročito srećan niti će mu naročito biti dobra karma. No da ne koristim mistične termine i da se vratimo dobroj staroj sociologiji ili socijalnoj psihologiji (da ne kažem psiho-patologiji). Stvar je jednostavna. Nemoguće je sa starim ponašanjem realizovati nove ciljeve. Zato će malo valjati i neki novi ustav ili da dođe Rokfeler Dejvid lično da nam reformiše ekonomski sistem, ako nam ponašanje ostane isto. Zabrana, ukidanje, pomeranje, šta god, „Parova", bi značilo da prestajemo da promovišemo jedan model ponašanja koji nas je u prethodnih četvrt veka skupo koštao. Model ponašanja koji se jednostavno može nazvati - džiberskim. A koji nas je koštao države, ekonomije, sistema, normalnog života, svega. Ne treba sad umesto „Parova" u prajm-tajmu da se puštaju Bergman i Brams, i da se čitaju Geteova sabrana dela, jer je to druga krajnost potpuno neprimenjiva u „Srbiji među šljivama" (ima više nego dragi Treći program Radio Beograda za takve stvari). Ne treba ništa usiljeno puštati ljudima po televizijama ni propisivati šta bi trebali gledati „za njihovo dobro" nekog usiljenog prosvećivanja, jer to već opet ne miriše na dobro. Samo treba da im se sa radara skloni džiberluk.
Ohrabrujuće je što je za direktora Javnog Servisa (čitaj RTS-a) izabran jedan ipak pristojan čovek, a ne neki debeli džiber-menadžer iz provincije sa partijskom knjižicom. Znači moguće je džibere poslati na hlađenje i država ipak postoji i razmišlja o tome. Država bi tek sebe učinila ozbiljnom ako bi zabranila rijaliti „Parovi", što je dobronameran savet autora ovog teksta, jer bi tako stavila do znanja da želi da se menja i napreduje. Onda bi mogla, u miru i tišini, bez cike i vriske onog džiberaja i propratnih reakcija ubogog naroda, da se posveti ustavima, platformama, čemu god hoće. Ali ključni svečani reformski akt bi trebao biti - zabrana ovih karmički nesrećnih „Parova" i svih sličnih banketa pousveta u prajm-tajmu. Ako već neko želi da pokaže onoj istinski reformskoj Srbiji da je verodostojan.
Blogovi autora
- Slepe ulice istorije - drugi deo (30)
- Slepe ulice istorije (78)
- Dizraeli – treći deo (6)
- Dizraeli – drugi deo (7)
- Dizraeli (6)
- Napoleon – peti deo (0)
- Napoleon – četvrti deo (11)
- Napoleon – treći deo (9)
- Napoleon – drugi deo (2)
- Napoleon (25)
- Kardinal Rišelje - treći deo (11)
- Kardinal Rišelje - drugi deo (13)
- Kardinal Rišelje (21)
- Doktor Kisindžer (9)
- De Gol - četvrti deo (8)
- De Gol - treći deo (6)
- De Gol - drugi deo (33)
- De Gol (47)
- Rijaliti parlament? (18)
- Politika se na velika vrata vraća u parlament (35)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org