Maco, kuco, srce

Има се посла, много изостајем овијех дана...
Жао ми је што сам пропустила доста тога, па сад - као и сваки нормални, расни кампањац, надокнађујем пропуштено.
Тепање? Хм....зависи...од кога долази, која је прилика, ем повод..
Почела бих и од чињенице да нешто нисам љубитељ надимака. Увек су ме звали целим именом, једино ме је тата звао Врабац, а онда сам еволуирала у Маца (јој блама када ме је са посла позвало на кућни број, мама се јавила и рекла "Маца није ту, не бих знала..." - нисам могла да живим три недеље од колега ми)...сад имам фазу "Оно Мало" (аутор: опет Патер Фамилијас) - даљина, шта ћу, а и слатко ми (мама ме позове, а ја се нешто истопим кад чујем "Где је моја мала ћерица?"...пих,разнежих се овде...
Е, сад...професионално - нема импровизације, правила постоје и врло су строга (не могу у детаље, јер ће вам се онда све рећи само, а обзиром на Вишња'с кејс, прескочићу због и ради злих очију што се шуњају овуде).
Приватно, хм...у међународном окружењу, па...волим, није да не прија (кад долази "са праве аТресе": baby, sweety, Kitty Cat ми је посебно слатко...

поздрав,
другари (то ми је баш слатко за вас овде, кажем, нисам баш лахка на тепању)