Није нелегитимно, чак ни непаметно, промовисати домаћу услугу. С те стране није можда ни лоша идеја председника Владе Републике Србије (Певеерсеа) да искористи свој ауторитет и популарност у сврху повећања видљивости српске туристичке понуде. Оно што је (опет) погрешно и контрапродуктивно у односу на основну идеју у поступцима Певеерсеа је што се он и у ту акцију упустио с првенственим циљем да испромовише себе оном делу гласачког тела који се не смара превише чињеницама или неком бар површном анализом истих. Важна је слика, први утисак, а ту су већ шансе 50-50 да ће се неко и одушевити призором Певеерсеа уз штанд у некој пешачкпој зони како дели флајере. Некоме такве слике пак изазивају гађење и језу али то само ако се очекује да Певеерсе буде мало функционалнији и способнији од билборда али док год ових што тапшу има скоро 2 милиона он је срећан.
Али није то тема већ бар покушај савета. Кесић је већ у својој емисији укратко покушао да објасни да следећа два пасуса (преузета из Политике) имају везе са реалношћу колико и шансе репрезентације Србије у фудбалу да успешно прође квалификације:
"Премијер је навео да је циљ и да се овом акцијом новац грађана задржи у Србији јер, како је истакао, трошимо више од 890 милиона евра на туризам у иностранству.
„Те су бројке и веће, јер је ова цифра само оно што контролишемо преко НБС. А само 10 одсто тог новца који је званичан, када би остао у земљи, то би било 90 милиона евра. По нето ефекту на дефицит, то значи могуће повећање пензија од два и по одсто", прецизирао је Вучић."
(Укратко - ефекат на буџет би се састојао само у приходима од ПДВ-а на ових 90 милиона еура и евентуалном порезу на добит угоститеља што је врло далеко од било каквог приметног позитивног ефекта чак и ако се занемаре ти ваучери за које нико не зна ни како би функционисали ни колики би био њихов укупни износ)
Наиме, уколико би Певеерсе најзад пронашао правог саветника и уколико би престао да слуша оне којима је једина способност да похвале његове идеје ма колико бесмислене биле (а економски су често неутемељене) можда би у неком тренутку пред собом и имао неки смислени план како искористити толики број српских грађана у Паралији (предграђу Јагодине). Да размишља и да му је до буџета стварно стало, тражио би пут како да олакша српским производима пут до продавница по Паралији где би их српски туристи можда куповали јер су им познати брендови а можда би се и ти Грци из Паралије јагодинске полако навикавали на Плазму, Смоки, Књаз Милош киселу воду... Јер политика нису велике речи. То је кампања само а кад се једном већ "преузме одговорност" мера успешности политике се сведе на то колико српских производа има по Паралији и да ли их купује само Јованча или и понеки Грк. И наравно да их Певеерсе неће нити правити нити продавати, његово је да створи услове а некад је сасвим довољно да не смета.
А кад се Певеерсе овога сети Зоран Бабић, Неша Стефановић и остали ће и тој идеји аплаудирати свакако.