o

jos 7... moj broj:)

ja sam nasla
veci deo knjige
branko miljkovic ubijeni pesnik
koju je napisao kosta dimitrijevic
evo ovde

nista kviz:)
moze posle:)
sad slavimo, odosmo daaleekoo:)))))))))))))

a jos mozemo:))))))))

ziveli:)

pocinje party!

prvo malo tradicije
nase:)))

kviz ti je fenomenalan!

ubice me na poslu:)
Kviz odgovori neki:)))

Branko pripada svim generacijama:)))
Oruzjem protiv otmicara - vooolem:)))
i sad - uzalud budim nju, ali bicu dosadna, pa mozda i uspem:)))

sad slavimo, odosmo daaleekoo:)))))))))))))

a jos mozemo:))))))))

A filma se nismo ni dotakli.
Moze biti da on nije izvoriste nase kulture??????

P.S. El ce bude 500 i

Moze biti da on nije izvoriste nase kulture??????

joj!!!
evo mog favorita, na prvu!
miris poljskog cveca

.

Branko Miljković rođen je u Nišu (1934 - 1961) i pripada drugoj posleratnoj generaciji srpskih pesnika, koji su krenuli tek prokrčenim putam moderne poezije, oslobođeni potrebe da se bore protiv dogmi i ideoloških stega. Mogli su da se posvete stvaranju po sopstvenom pesnickom opredjeljenju i po diktatu sopstvenih pesnickih afiniteta na tematskom, misaonom, emotivnom i oblikovnom planu.
Ušao je u pesničku orbitu zahuktale mladalačke i prevratničke poezije srpske objavljivanjem petnaest pjesama u časopisu "Delo" 1955. godine, časopisu koji je predvodio struju avangardnih srpskih pesnika u ondašnjem književnom životu. Ovim pesmama se Branko Miljković predstavio kao zreo pesnik, a pojavljivanje u časopisu "Delo" znacilo je visoku ocenu njegovom pevanju.
Prva pesnička knjiga "Uzalud je budim" (1957) nastala je iz jezgra objavljenog u časopisu Delo, a naslov je dobila po pesmi iz tog jezgra. Knjiga je docekana afirmativnim kritikama - vrata pesničkog Parnasa širom su otvorena za mladog pesnika koji deluje kao osveženje, originalna pojava i velika nada. On je vrlo aktivan: objavljuje stihove, piše eseje, kriticke prikaze, prevodi - ima ga u svim casopisima i književnim listovima. Sa Draganom M.Jeremićem osniva grupu neo simbolista. Po sopstvenom priznanju, pokusao je da izmiri simbolističku i nadrealističku poetiku.Godine 1959. sa Blaženom Šćepanovićem objavljuje knjigu rodoljubive poezije "Smrću protiv smrti". Dve zbirke pesama objavljuje već sledeće 1960. godine: "Poreklo nade" (u Zagrebu) i "Vatra i ništa" u Beogradu.
Njegovo pevanje trajalo je samo sedam godina - iz života je otisao u dvadeset sedmoj godini. U noci izmedju 11. i 12. februara 1961. godine nađen je obešen u šumi na zagrebačkoj periferiji.

Nepotrebno precrtati

ako uzmem za kriterijum opsesivno gledanje po 50 puta, onda bi u uzi izbor najomiljenijih filmova usli:

Maratonci 100+
Balkanski spijun 100+
Nacionalna klasa 50+
Varljivo leto 50+
Bata Stojkovic 1000+

Vanja Montenegro Ljujic

da, tu bih dodala i Underground, ali mi je Kusta toliko postao bezveze zbog svog politickog idiotizma da sam cak prestala da volim njegove (pogotovo poslednje) filmove.

ja , klasicno:(
od kusturice volim sarajevo:))
sjecas li se...
i otac na sluzbenom putu.

A serije?
Grlom u jagode
vise od igre

A serije?

grlom u jagode je zaista imala
fenomenalne momente:)))
nisam nikada bas bila veliki fan televizije, ali
se secam sa toplinom kako se moj otac kikotao na
one prastare fazone lole djukica,
ono ckalja, mija....djokica i drustvo :))
kultno, sto bi rekli....

Vanja Montenegro Ljujic

gradicevicel ima kogadobar dan! :) neko je pomenuo Balkanski spijun ?:)

A za dan bezbednosti, ako me se sete, sete.
ako me se ne sete to je bila moja gradjanska duznost

A za dan bezbednosti, ako me se sete, sete.
ako me se ne sete to je bila moja gradjanska duznost

ima, ima, kako nema
makavejev, petrovic, z.pavlovic, g.markovic, paskaljevic, grlic.....
nastavite

nastavite

Kresoja, Bajic, Zafranovic, Zecevic,Suljagic......
P.S. sjajno zezanje kod Tibora

ernesto sabato je jedno od bitnih izvorista moje kulture:))))
pozdrav za dzenis, emiliana, argentinu, tango.....
shure je car!!!!

ps. u toku je rad na popravci mojih razbijenih prozora:)))
doslo mi chedo, pa radimo na tome:)
nadam se da ce uskoro biti sve ok, i da cu moci
brze, lase i intuitivnije da se razgovaram sa vama:)
love

hvala vishnji i grofu:))
(oni znaju zasto)
mnogi ljudi koje znam, i nmogi koje ne znam misle da je ovo najlepsa pesma
na srpekom jeziku: za sve njih
Santa Maria della salute


Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

laza kostic