ANESTEZIJA RIJALITIJEM

Ja sam autora bloga pitao kakve veze rialiti programi imaju sa Gebelsom. To sam prvi i jedini put u životu pročitao na ovom blogu, pa me zanima otkud mu to.

U bunkerima istočnonemačke TV su nedavno pronađene rolne raznih TV programa. Između ostalog, pronađena je i brošura- tzv. TV program. Tu se vidi da je emitovana emisija reality karaktera, "Veče sa Ulijem i Gerdom". Prikazivala je jedan običan dan u životu "prosečne" nemačke porodice. Ako sam omašio imena, izvinjavam se, ali to i nije suštinski važno. Takođe, popularni su bili programi tipa izvlačenja brojeva Državne lutrije, životinjski svet, sport, poljoprivreda i sl.
U reality sadržaj svakako spada i bilo koji prenos sportskih događaja, a Olimpijada u Berlinu je prvi primer. Tada je bilo malo TV prijemnika pa su se ljudi skupljali u prostorijama specijalno pripremljenim za zajedničko gledanje televizije.
Podatak da je baš Gebels autor svega toga mi nije poznat (takođe prvi put čujem), ali ako nije problem i ukoliko ne smeta blogerima, izneo sam neke dostupne podatke o TV programu u naci Nemačkoj. Redovni program inače kreće 35-36.god. Što se tiče radijskog programa, on je tada znatno više korišćen u propagandne svrhe, ali to je već opšte poznato.

Strongman

Mlađim generacijama Alan Ford nije smešan

Posle slušanja Ćeme, Sandre Afrike, Karleuše i sličnih veličina, mozak ne može ostati neoštećen...

predatortz

Strongman

Mlađim generacijama Alan Ford nije smešan

Posle slušanja Ćeme, Sandre Afrike, Karleuše i sličnih veličina, mozak ne može ostati neoštećen...

Ma Alan Ford nije imao milionske tiraže ni kada je prvi put izlazio.

Kao ni recimo RNR u odnosu na narodnjake.

Danas je to samo vidljivije zbog tehnologije/interneta.

Strongman

Mlađim generacijama Alan Ford nije smešan

Nisu ni nama bile smešne mnoge stvari koje su bile smešne našim roditeljima.

Pored toga, mlađe generacije oćito ne razumiju sve finese hrvatskog prijevoda.

medjutim92

Strongman

Mlađim generacijama Alan Ford nije smešan

Nisu ni nama bile smešne mnoge stvari koje su bile smešne našim roditeljima.

Pored toga, mlađe generacije oćito ne razumiju sve finese hrvatskog prijevoda.

Na Wiki članku o Alan Ford-u piše da je jedino i imao uspeha u SFRJ i njenim naslednicama. Pominju pokušaje sa francuskim, danskim i brazilskim izdanjima koja su brzo ugašena. Praktično ispada da su ti likovi sem rodne Italije jedino poznati kod nas, a Brixy-jev prevod je jedini merodavan uopšte.

Bog te, koliko smo mi bili drugačiji u odnosu na ostatak sveta. Opšte odsustvo egzistencijalnih briga, vremena na izvoz za mozganje i fantaziranje, kritička distanca prema svemu do nivoa opšteg sprdanja ... a sve bez pravog pokrića. Nije ni čudo što nas klepilo tako jako i bolno.

Bog te, koliko smo mi bili drugačiji u odnosu na ostatak sveta. Opšte odsustvo egzistencijalnih briga, vremena na izvoz za mozganje i fantaziranje, kritička distanca prema svemu do nivoa opšteg sprdanja ... a sve bez pravog pokrića. Nije ni čudo što nas klepilo tako jako i bolno.

Dopada mi se ova ocena. Ozbiljno.

Na Wiki članku o Alan Ford-u piše da je jedino i imao uspeha u SFRJ i njenim naslednicama. Pominju pokušaje sa francuskim, danskim i brazilskim izdanjima koja su brzo ugašena. Praktično ispada da su ti likovi sem rodne Italije jedino poznati kod nas, a Brixy-jev prevod je jedini merodavan uopšte.

U jednom skorašnjem intervjuu Max Bunker kaže da su oni smatrali Brixyja ravnopravnim članom ekipe, na neki način. Tvrdi da je jedino Brixy uspeo da prenese taj crni humor, obojen levičarskim pogledom na svet. Inače, zanimljivo je da je Bunker, kako sam kaže, autor apsolutno svakog slova u stripu Alan Ford. Dok su se crtači (na žalost) menjali, on do dana današnjeg piše text za taj strip. Alan Ford mu obezbeđuje egzistenciju, a sada uporedo radi na novom stripu u kome su glavne junakinje dve gej ženske. Eto, malo trivije...

Na Wiki članku o Alan Ford-u piše da je jedino i imao uspeha u SFRJ i njenim naslednicama.

Imali su pilot izdanja i na slovenačkom i makedonskom. Ni tu se nije primilo. Izgleda, iz današnje perspektive, da ih je u stvari Briksi prodavao na srpskohrvatskom govornom području. Veliki broj ljudi kojima sam bio bio okružen u srednjoškoskim godinama zahvaljujući Briksiju počelo je da priča purgerski u sred Šumadije. I ja sam bio u toj ekipi.
A da ja tebe pitam, vcucko. Jel ti se ovaj nik čita kao cucko ili kao čučko?
I nikako ne mogu da se otmem utisku da si i ranije boravio na blogovima B92, samo pod drugim imenom.

blogovatelj

...
A da ja tebe pitam, vcucko. Jel ti se ovaj nik čita kao cucko ili kao čučko?
I nikako ne mogu da se otmem utisku da si i ranije boravio na blogovima B92, samo pod drugim imenom.

Шта те брига за то ?
Ето - и мени лепе неког Чарлија.

blogovatelj

Na Wiki članku o Alan Ford-u piše da je jedino i imao uspeha u SFRJ i njenim naslednicama.

Imali su pilot izdanja i na slovenačkom i makedonskom. Ni tu se nije primilo. Izgleda, iz današnje perspektive, da ih je u stvari Briksi prodavao na srpskohrvatskom govornom području. Veliki broj ljudi kojima sam bio bio okružen u srednjoškoskim godinama zahvaljujući Briksiju počelo je da priča purgerski u sred Šumadije. I ja sam bio u toj ekipi.
A da ja tebe pitam, vcucko. Jel ti se ovaj nik čita kao cucko ili kao čučko?
I nikako ne mogu da se otmem utisku da si i ranije boravio na blogovima B92, samo pod drugim imenom.

Čučko, od prezimena (nemam nekog posebnog razloga da se krijem). Upravo zato, na drugo pitanje odgovor je ne, ne znam s kim si me zamenio. Pod istim imenom bio sam relativno aktivan na par drugih foruma (ponavljam: foruma, ne blogova), moguće da si tamo memorisao pa ti se čini da je bilo ovde. U svakom slučaju, sve OK.

nim_opet

Bog te, koliko smo mi bili drugačiji u odnosu na ostatak sveta. Opšte odsustvo egzistencijalnih briga, vremena na izvoz za mozganje i fantaziranje, kritička distanca prema svemu do nivoa opšteg sprdanja ... a sve bez pravog pokrića. Nije ni čudo što nas klepilo tako jako i bolno.

Dopada mi se ova ocena. Ozbiljno.

Мислим да ово качим на блог већ пети пут. Баш сам досадан!

„Историја је код нас покушала да замени индивидуалистички патријархализам (где је свако домаћинство, односно породична задруга, производило скоро све што им треба) колективистичким тоталитаризмом (где смо сви изненада морали да се ослањамо на непоуздане 'друге'). Нисам ни на који начин заговорник било какве романтичне прошлости, посебно не породичне задруге као врло неефикасног и немодерног начина уређивања друштва, али једна ствар коју је задруга имала је била стабилност и заштита појединца, члана те задруге. Он је на њу могао да рачуна.
У нашем посттурском националном експерименту – да, овде мислим на наше слављене вождове, књажеве и краљеве – та стабилност се изгубила и замењена је небирократским ауторитарним системом који је био мешавина бечке бирократије и турске самовоље. Народ је, и даље, био извор прихода за елиту и ништа више. Народ и даље није имао утицај на дешавања; народу су и даље неочекиване одлуке падале са неба; народ и даље није разумео компликована бирократска правила која су се стално мењала; народу су и даље давана најбесмисленија објашњења за поступке његових владара. Укратко, народ је и даље живео у фарси.
Није ништа боље искуство ни нашег колективистичког експеримента након ослобођења од Немаца, упркос лепим речима и жељама његових идеалистичких твораца и још више идеалистичких следбеника. Ако ми на овом месту сада поменете идеалну Титову Југославију, наш некадашњи црвени пасош и доживотни посао за све, све што могу да кажем је да не постоји ништа што се не може решити довољно великим кредитом. Фарса се у тој Југославији још и појачала, због притиска да се помире мед и млеко званичне пропаганде са корупцијом и некомпетенцијом 'на терену'.
Перманентни сукоб између идеалног и реалног, стабилности и нестабилности, логике и ирационалности, знања и простаклука, одговорности и самовоље, поверења и изневеравања тог поверења, општег добра и личне користи, закона и безакоња и – више него било шта друго – свакодневног искуства да лоши момци на крају, дугорочно, увек победе, с временом су учвршћивали и распиривали наш надреално-фарсични ментални калуп. Ми смо социјално и културно предиспонирани да волимо нешто као Алан Форд; за нас, Алан Форд је више од стрипа, он је документарни запис.

(цитат из књиге)