Jubilej Koče Popovića

/ 18.03.2008. u 13:02

Komentari: 290
Čitanost: 51926
/
Preporuke: 7392
/

U poplavi raznih informacija -od nasilja na Kosovu ,preko predizbornih koalicija do presuda u korist mantijasa promicu nam vazne stvari. Jedna od njih jeste i sto godina od Rodjenja Koce Popovica. Da se to ne zaboravi postarao se nas drugar Goran Despotovic i zamolio me da ovaj tekst prenesem na Blogu sto i cinim. zato jer smatram da je ova godisnjica bitna bas zbog svega sto nam se desava.

14. marta navršilo se 100 godina od rođenja Konstantina (Koče) Popovića, filozofa, pesnika nadrealiste, španskog borca, komandanta Prve proleterske, načelnika Generalštaba, ministra inostranih poslova i potpredsednika republike tokom slavnog doba Jugoslavije.

Koča nije samo samo čovek svog vremena, akter nošen vlastitim strastima i ambicijama. U svim iskušenjima on je zahtevao od sebe najviše. Ubeđen da su vlastita savest i vlastiti um jedini apsolutni kriterijum, njemu je uspeo ono što je retko kome: da kroz sva iskušenja, kroz nedaće i uspehe, sačuva neokrnjen vlastiti integritet.

Verovao je u suštinsku dobrotu i raskošni potencijal čovekove prirode. Otuda je slobodu doživljavao kao najvišu vrednost. Tako je postao nadrealista.
Verovao je u unutrašnju disciplinu kao moralnu dužnost u stremljenju najvišim ciljevima. Tako je postao komunista.

"Bavio sam se, kao. što znate književnošću i uvideo sam da je to luk i voda. Zaključio sam vrlo brzo: jedino što bi još vredelo pokušati jeste da se čovek direktno sudari s neprijateljem" (A. Nenadović, Razgovori s Kočom)

Ovaj prividno paradoksalni – u suštini logički nužan - spoj spontanosti i samokontrole, predstavljao je temelj sa njegovo duboko razumevanje epohe i dalekosežno delovanje. Epoha se sabirala u njemu i razvijala i artikulisala pomoću njega.

Bio je najveći umetnik gerilskog rata.

Bio je ratnik, pesnik, diplomata, sa velikim uspehom. Bio je liberal, antifašista, antinacionalista. Praktičar i teoretičar. Ali se nije identifikovao ni sa jednom od svojih uloga – to su bili samo momenti u kojima je on davao sve od sebe, ali isto tako uvek ostajao uvek izvan, daleko, neokrnjen, identičan sa sobom. Veran svom apsolutnom moralnom principu i idealu slobode.

Kad je sedamdesetih došlo do zastoja u razvoju, liberalizaciji i demokratizaciji jugoslovenskog društva, ostao je u manjini i diskretno se povukao, nadajući se ipak spontanom društvenom sazrevanju.

Ali nije postalo bolje – naprotiv. Sa rastom nacionalizma, počeo je ponovo da se pojavljuje u javnosti, da daje intervjue, upozorava.

"Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik svesti."
"Nečija jednonacionalna “istina”, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana."

Uzalud.

Na kraju je, jula 1991. rezignirano predvideo: "Ma kakva budućnost. Budućnost Srbije je daleka."

Umro je 1992. u Beogradu.

Bitke koje je on vodio još nisu dobijeni – njegovi neprijatelji i naši su neprijatelji. Sad je 2008, a budućnost u Srbiji još nije počela. Sećanje na Koču Popovića ne treba da nam posluži da bismo odali priznanje dostignućima jednog čoveka u jednom prošlom vremenu – ono treba da nam pomogne da se setimo sebe, danas.

Povodom ovog jubileja, povodom njegove borbe i naše borbe, u sredu, 19. marta, Savez antifašista Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju organizuju tribinu sa početkom u 18:00. Mesto: CZKD, Birčaninova 21.

Goran Despotović
Član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije

postavite na |

Komentari (290)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Marko Ristic 14:21 18.03.2008

Re: ima jos slika

ima, ima...

umberto 14:21 18.03.2008

Ovde su postenom

coveku ruke vezane.
Ukoliko skrenes paznju na komunisticku saradnju s pavelicem, na cinjenicu da jasenovac nijada nija napadnut, itd isl koristis argumente iz arsenala ultra desnice.
zato danasnje komuniste reba prepustiti danasnjim fasistima da zabavljaju jedni druge.

Marko Ristic 14:25 18.03.2008

Re: Ovde su postenom

Ukoliko skrenes paznju na komunisticku saradnju s pavelicem, na cinjenicu da jasenovac nijada nija napadnut, itd isl koristis argumente iz arsenala ultra desnice.

Pa to nisu argumenti, neko propaganda ekstremne desnice. Na "celovitoj slici". mozete da vidite ko je saradjivao sa Pavelicem.

A recime mi, molim Vas, da li Vi mislite da Jasenovac nije ranije oslobodjen zbog toga sto su KOca i drugovi zeleli da sto vise Srba strada? Da li je to onaj stari biser iz cetnickog repertoara?

Marko Ristic 14:27 18.03.2008

Re: Ovde su postenom

umberto 14:42 18.03.2008

Re: Ovde su postenom

kakve sad ovo veze ima sa popovicem. cetnici su saradjivali s okupatorom. to znamo, apsolvirano.
ovde tema nisu cetnici vec popovic - da li je ili nije narucivao bombardovanja? kako s eponeo za vreme golog otoka? samo ako pored hvalospeva doznamo i prljav ves imacamo pravu sliku.

Vračarac 17:18 18.03.2008

Re: Ovde su postenom

umberto
coveku ruke vezane. Ukoliko skrenes paznju na komunisticku saradnju s pavelicem, na cinjenicu da jasenovac nijada nija napadnut, itd isl koristis argumente iz arsenala ultra desnice. zato danasnje komuniste reba prepustiti danasnjim fasistima da zabavljaju jedni druge.

Zaslužuju jedni druge u potpunosti. druge strane iste medalje.

Dolybell 07:16 19.03.2008

Re: Ovde su postenom

Zaslužuju jedni druge u potpunosti. druge strane iste medalje.

Nije fer, jer to jednostavno ne može da se tako kvalifikuje.
Nije crno-belo. Nikad ne treba biti ni paušalan ni pristrasan,
ako se treba bilo šta ozbiljno procenjivati.

Fratello 14:39 18.03.2008

Pesak i brasno

A ko je bio glavni liferant srpske vojske u Prvom svetskom ratu? Mislim, ko se obogatio na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima? Pa onda u oslobodjenoj i "ujedinjenjoj" drzavi mogao decu da salje na skolovanje u Pariz? A, oni mucenici koji su sa svojom krvlju oslobodili zemlju, morali su da prose i zive zivotom najvecih bednika! Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.

Vanja Montenegro Ljujic 14:44 18.03.2008

preporuka za tekst zeko!

& pozz

Marko Ristic 14:47 18.03.2008

Re: Pesak i brasno

A ko je bio glavni liferant srpske vojske u Prvom svetskom ratu? Mislim, ko se obogatio na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima? Pa onda u oslobodjenoj i "ujedinjenjoj" drzavi mogao decu da salje na skolovanje u Pariz? A, oni mucenici koji su sa svojom krvlju oslobodili zemlju, morali su da prose i zive zivotom najvecih bednika! Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.
*novo

na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima

Verovatno je to bio sestogodisnji (6) Konstantin Popovic. Ti komunisti od najranijeg detinjstva rade o glavi srpskog naroda.

Markonio 14:54 18.03.2008

Re: Pesak i brasno

Mislite na ovo?

Fratello 15:20 18.03.2008

Re: Pesak i brasno

Marko Ristic
A ko je bio glavni liferant srpske vojske u Prvom svetskom ratu? Mislim, ko se obogatio na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima? Pa onda u oslobodjenoj i "ujedinjenjoj" drzavi mogao decu da salje na skolovanje u Pariz? A, oni mucenici koji su sa svojom krvlju oslobodili zemlju, morali su da prose i zive zivotom najvecih bednika! Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.
*novo

na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima

Verovatno je to bio sestogodisnji (6) Konstantin Popovic. Ti komunisti od najranijeg detinjstva rade o glavi srpskog naroda.

Ne, nego oni koji su mu omogucili, bogateci se u najtezim vremenima, da se isti skoluje u Parizu.

Slavko oci moje 15:26 18.03.2008

Re: Pesak i brasno

Fratello
A ko je bio glavni liferant srpske vojske u Prvom svetskom ratu? Mislim, ko se obogatio na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima? Pa onda u oslobodjenoj i "ujedinjenjoj" drzavi mogao decu da salje na skolovanje u Pariz? A, oni mucenici koji su sa svojom krvlju oslobodili zemlju, morali su da prose i zive zivotom najvecih bednika! Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.

A ko je zapalio zito? : )

dragan7557 19:52 18.03.2008

Re: Pesak i brasno

Fratello
A ko je bio glavni liferant srpske vojske u Prvom svetskom ratu? Mislim, ko se obogatio na varanju i gladi srpskih vojnika i ostatka naroda u najtezim vremenima? Pa onda u oslobodjenoj i "ujedinjenjoj" drzavi mogao decu da salje na skolovanje u Pariz? A, oni mucenici koji su sa svojom krvlju oslobodili zemlju, morali su da prose i zive zivotom najvecih bednika! Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.

Za razliku od navedenih Kraljevina je SUDILA i osudila ratne profitere dok demokrati gore spomenute nagrađuje monopolima i "privatizacijom". Čak su gadljivi i na lustraciju.

Dolybell 07:26 19.03.2008

Re: Pesak i brasno

Kada pomislim na Kochu i njegove Popovice, odmah mi na pamet padaju Karici i Miskovici.

Kakva veze sad ima Koča Popović sa svojim stricem?
Da nije možda odgovoran što se uopšte rodio u toj porodici?
Koča Popović je ličnost za sebe, i ne može biti odgovoran za
postupke svojih predaka, na koje se on nikad nije pozivao.
Ako se sam ne izboriš za sebe i ne iskoristiš mogućnosti
koje imaš, nemoj kriviti druge - već sebe.

To što se školovao u Francuskoj i završio studije je
samo njegova zasluga, mogao je i da ih ne završi.
Da nije, ne bi ga niko sad pominjao niti bi za njega iko znao.
Ja ne poznajem nijednu porodicu, koja ima sve pretke
besprekorne prošlosti.

Dolybell 07:36 19.03.2008

Re: Pesak i brasno

Ne, nego oni koji su mu omogucili, bogateci se u najtezim vremenima, da se isti skoluje u Parizu.

Možda su pogrešili, trebalo ga je poslati na Oxford, najmanje.
Ali greške su moguće, te on ode u Pariz, šta ćeš, još
je i diplomirao, što je najčudnije, možda su mu i
diplomu kupili? Znaš to treba istražiti, samo napred...
Prigovarati nečemu za šta on apsolutno nije zaslužan,
besmisleno je, i više liči na zavist no na ozbiljnu kritiku.

leto dijalektike 09:48 19.03.2008

Re: Pesak i brasno

Ne, nego oni koji su mu omogucili, bogateci se u najtezim vremenima, da se isti skoluje u Parizu.

Koca bi se sigurno slozio sa vama!
Kao sto je poznato, on se od najranije mladosti posvetio pobuni protiv logike prvobitne akumulacije kapitala.

zeljudina1 15:37 18.03.2008

Braco Srbi,

Posebno ti brate SrbineBezMozgaStoIzblogiraOvoSmece,

KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

Sad se lepo prekrsti i skloni ovaj blog, da se ljudi ne nerviraju!

Spiridon 15:59 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

zeljudina1
Posebno ti brate SrbineBezMozgaStoIzblogiraOvoSmece,

KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

Sad se lepo prekrsti i skloni ovaj blog, da se ljudi ne nerviraju!

O, svih mi bubnjeva Ontarija! To si ti!

umberto 16:07 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

konkurencija zala je prilicna. nije bas komunizam najgori. al da je dobar, nije.

Dilan Dog 16:14 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

umberto
KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

konkurencija zala je prilicna. nije bas komunizam najgori. al da je dobar, nije.

antikomunisti su nacionalisti

Covek u belom 16:18 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

Dilan Dog
antikomunisti su nacionalisti

Samo to????
A ja mislio po onoj komunistickoj krilatici i shodno logici ovdasnjih neokomunista, da posto su svi komunisti antifasisti, onda su i svi antikomunisti fasisti.

b. stojanovic 16:25 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

Srbi su najvece zlo koje je zahvatilo komuniste i komunizam.

Dilan Dog 16:26 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

Covek u belom
Dilan Dog
antikomunisti su nacionalisti
Samo to????
A ja mislio po onoj komunistickoj krilatici i shodno logici ovdasnjih
neokomunista, da posto su svi komunisti antifasisti, onda su i svi
antikomunisti fasisti.

uprostio sam... ali nacionalisti su antikomunisti, zar ne?

Vračarac 17:22 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

antikomunisti su nacionalisti

Novi SKOJevci su fašisti

umberto 17:25 18.03.2008

nacin razmisljanja

mene najvise zabavlja intelektualna arogancija, tapija na apsolutnu istinu i POTPUNO nepoznavanje demokratije, sklonost diktaturi makar ona bila i prosvecena, pravdanje stvari koje s ene mogu opravdati.
Desni, ali i levi, zagledani u svoj pupak, veruju samo sebi, samo sebe slusaju, nespremni za preispitivanje svojih stavova, iskljucivi, sve kako ne treba.

gradicevic 21:04 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

el sam ja to zalut'o ovde. Ja mislim ovo tema Koča Popović, a ono četnici i partizani, komunisti i antikomunisti.
Kad završite prebrojavnja jav ' te
Pozdrav
umereno-srednja opcija

apatrid 22:13 18.03.2008

Re: Braco Srbi,

zeljudina1
Posebno ti brate SrbineBezMozgaStoIzblogiraOvoSmece, KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.Sad se lepo prekrsti i skloni ovaj blog, da se ljudi ne nerviraju!

Pa nerviraj se malo, šta ti fali?

Dolybell 08:10 19.03.2008

Re: Braco Srbi,

KOMUNIZAM JE NAJVECE ZLO KOJE JE IKADA ZAHVATILO SRBE I SRBIJU.

Molim ne donositi pristrasne sudove.
Najveće zlo koje je Srbiju zahvatilo je NEIŽIVLJENI SRPSKI NACIONALIZAM,
sa kojim Srbi ne umeju da izađu na kraj, a stvarno je cit.

."najniži oblik ljudske svesti".

Vratio je Srbiju u 19. vek., i uništava je sistematski, što je evidentno.

Dolybell 09:10 19.03.2008

Re: Braco Srbi,

konkurencija zala je prilicna. nije bas komunizam najgori. al da je dobar, nije.

Proučite literaturu i ne poredite komunizam ni sa čim , jer ga nikad nigde nije bilo.

gorran 16:22 18.03.2008

ovako je govorio komandant o svojoj brigad

"U tom zamahu stvaralačke volje rukovodstva i naroda stvorena je 1. proleterska brigada. Od kojih ljudi? Od radnika, seljaka, studenata, većinom članova Partije i Skoja, već prekaljenih u prvim mesecima ratovanja, mnogih i u ilegalnoj borbi, ponesenih novim poletom koji je tada doživljavala naša oružana revolucija.

Već posle prvih borbi 1. proleterska je, kao kasnije i ostale proleterske jedinice, brzo stekla visoko borbeno iskustvo i određene borbene sposobnosti koje nisu bile, niti su mogle biti, drugo do izraz nekih najviših ljudskih vrednosti, koje su i same bile mera ljudskog smisla i pravednosti naše borbe. To je i sačinjavalo osnovnu sadržinu naše nadmoći nad neprijateljevom vojskom.

Danas to mogu reći. Neprekidno sam se divio spokojnoj hrabrosti proletera. Efikasnost bez nemira i užurbanosti, samouverenje bez hvalisavosti, odlučnost i upornost u izvršavanju zadataka, bez vike, jedna stalna pribranost i u najtežim situacijama.

Sve se to ispoljavalo i izbijalo u neprekidnim borbama sa neprijateljem. Manje smo se odmarali — bili tvrđi i svežiji; slabije se hranili —- bili žilaviji; slabije naoružani — ubojitiji; bez motorizacije — brži. Skuplja je bila svaka naša smrt, naše je disanje imalo drukčiju, posebnu vrednost. Kao da su se sve naše muke, napori i teškoće zgušnjavali u ubojit prkos, kao da su se preokretali u našu prednost.

Kada danas govorim o svemu tome, to za nas jeste prošlost, ali nije sećanje ni uspomena, niti će, mislim, ikada to biti. To što smo bili proleteri nije podatak u našem životopisu. Za nas je to vezano za čitavo naše biće, za ceo život. Zato i o našim poginulima, najboljima među nama, ne govorimo kao o mrtvima, nego kao da se još nalaze na nekom posebno odgovornom zadatku, pa se nisu vratili.
Rat se odavno završio. Život nas je rasturio u razne krajeve i na razne dužnosti. Ali kada se sretnemo ili sastanemo, razgovaramo kao da nastavljamo staru drugarsku priču koju nikad nismo ni prekinuli.

Svi su oni bili neobični obični ljudi. Neobični kao revolucija, obični kao narod koji ih je poslao na isturene borbene položaje. U vremenu presudnom za naš oružani ustanak, za celu našu istoriju oni su bili na visini revolucije i neizmernih, ali i zanosnih zadataka koje je ona postavljala pred naše pokolenje. I eto, oni su, u to neopozivo vreme, bili sposobni da zbiju sve što je bilo najlepše u njima kao ljudima i komunistima u neslućenu životnu snagu, da prerastu sami sebe, izdignu se do te visine."

Covek u belom 16:31 18.03.2008

Re: ovako je govorio komandant o svojoj br

Uh kako srceparajuce, sav sam se najezio. Nego druze gorrane, nesto vam drug Koca ni jednom recju ne pomenu borbu protiv fasista, vec samo ko papagaj, revolucija, pa revolucija.
Ne treba o vama neokomunjarama niko nista da dokazuje, sve cete najbolje vec sami o sebi reci.

Dilan Dog 16:33 18.03.2008

Re: ovako je govorio komandant o svojoj br

Covek u belom
Uh kako srceparajuce, sav sam se najezio. Nego druze gorrane, nesto vam
drug Koca ni jednom recju ne pomenu borbu protiv fasista, vec samo ko
papagaj, revolucija, pa revolucija.
Ne treba o vama neokomunjarama niko nista da dokazuje, sve cete najbolje vec sami o sebi reci.

a ko su neokomunisti?

gorran 16:25 18.03.2008

preporučujem za čitanje

KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE
i
ALEKSANDAR NENADOVIĆ: RAZGOVORI S KOČOM
Izvanredno i aktuelno štivo sa puno živopisnih detalja.
O njegovoj ličnosti dosta govori podatak da, dok komanduje divizijom kroz teške borbe, između marševa, zapisuje u beležnicu svoja razmišljanja o Geteu i o seksualnosti i moralu.

Covek u belom 16:43 18.03.2008

Re: preporučujem za čitanje

gorran
KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE
i
ALEKSANDAR NENADOVIĆ: RAZGOVORI S KOČOM
Izvanredno i aktuelno štivo sa puno živopisnih detalja.
O njegovoj ličnosti dosta govori podatak da, dok komanduje divizijom kroz teške borbe, između marševa, zapisuje u beležnicu svoja razmišljanja o Geteu i o seksualnosti i moralu.

Kakva sprdacina, pa ovo je bolje od prica o malom Jozi. Samo nastavite druze gorrane, imate talenta da beskrajno uveseljavate narod.

pufna 17:17 18.03.2008

Re: preporučujem za čitanje

O njegovoj ličnosti dosta govori podatak da, dok komanduje divizijom kroz teške borbe, između marševa, zapisuje u beležnicu svoja razmišljanja o Geteu i o seksualnosti i moralu.

gorrane, ja se uglavnom slazem sa tobom, ali ovde sam se i ja od srca zasmejala. Stvarno ko o malom Jozi. :))))))))

gorran 17:22 18.03.2008

Re: preporučujem za čitanje

pufna
O njegovoj ličnosti dosta govori podatak da, dok komanduje divizijom kroz teške borbe, između marševa, zapisuje u beležnicu svoja razmišljanja o Geteu i o seksualnosti i moralu.gorrane, ja se uglavnom slazem sa tobom, ali ovde sam se i ja od srca zasmejala. Stvarno ko o malom Jozi. :))))))))

Ok, ali meni je bilo simpatično kad sam čitao

))
To je nešto na temu onoga što kaže Dikin
- "Popović je bio intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi."
- "Imao je primese vojnog genija i mržnje prema ratu."

dragan7557 19:59 18.03.2008

Re: preporučujem za čitanje

Covek u belom
gorran
KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE
i
ALEKSANDAR NENADOVIĆ: RAZGOVORI S KOČOM
Izvanredno i aktuelno štivo sa puno živopisnih detalja.
O njegovoj ličnosti dosta govori podatak da, dok komanduje divizijom kroz teške borbe, između marševa, zapisuje u beležnicu svoja razmišljanja o Geteu i o seksualnosti i moralu.

Kakva sprdacina, pa ovo je bolje od prica o malom Jozi. Samo nastavite druze gorrane, imate talenta da beskrajno uveseljavate narod.

Isto se može reći i za promocioni sirot bajku malog B. Tadića u zadnjim izborima.
Gadosti koje pale.
dragan7557
18 mart 2008

Dolybell 08:15 19.03.2008

Re: preporučujem za čitanje

Kakva sprdacina, pa ovo je bolje od prica o malom Jozi. Samo nastavite druze gorrane, imate talenta da beskrajno uveseljavate narod.

Imate li vi nešto što nije sprdačina da nam ponudite?
Bavite se komentarisanjem nečega o čemu pojma nemate,
te sebe sami diskvalifikujete.
"Surdo asello fabellam narrare"

gorran 16:28 18.03.2008

Koča u Španiji 1937

Kao artiljerijski kapetan u armiji Republike

gorran 16:31 18.03.2008

William Deakin o Koči

Na čelu Prve proleterske divizije bio je general Koča Popović.... Uredan, napet, promišljeno kontrolisan osetljivim i disciplinovanim umom i snagom volje, Popović je bio intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi. Poticao je iz imućne beogradske porodice i rano se odvojio od svog domaćeg porekla posle studija filozofije na univerzitetu. Otišao je u Pariz, gde se kretao u nadrealističkim krugovima, u levičarskom svetu pesnika, književnika i umetnika. Bilingvalan, govorio je sarkastičnim, uglađenim francuskim jezikom, i u njegova mentalna utvrđenja nije se moglo prodreti. Njegove sarkastične primedbe bile su kao udarac mačem. Respektujući protivudare, uvek je bio na oprezi.

Postepeno je iz svoje mladalačke neobuzdanosti ušao u disciplinu tajnih aktivnosti ilegalne jugoslovenske komunističke mašine. Upućen je sa grupom odabranih članova Partije u Španiju, preko centra za balkanske dobrovoljce, kojim je rukovodio Tito, a koji je organizovan u Parizu pod okriljem Kominterne.

Popović se borio u redovima španske republikanske vojske, a ne u internacionalnim brigadama, i postao je artiljerijski kapetan. Ovo iskustvo bilo je njegova vojna škola, i on nije propustio nijedan aspekt španskog preludijuma.
...
Posle aprilske kapitulacije 1941. godine Koča Popović je za vreme ustanka u Srbiji organizovao Kosmajski partizanski odred, koji je predstavljao kadar za obuku mnogih budućih partizanskih komandanata (uključujući Pavla Ilića). Kad je formirana Prva proleterska brigada, postao je njen komandant i docnije, logičnim napredovanjem, komandant Prve proleterske divizije.

Popović je bio usamljeni vuk, samotan čovek, s retkim trenucima neopreznosti. Imao je primese vojnog genija i mržnje prema ratu. Bio je oprezan u sklapanju prijateljstva i branio je s vraškom veštinom totalno poštenje uma i srca.

Kao komandant divizije, sa svojim sigurnim instinktom i munjevitim shvatanjem trenutnih situacija, Koča Popović je odjednom osetio slabu tačku u obruču nemačkog okruženja severno od Sutjeske i neposredno je doprineo našem spasavanju.

Često sam bio u njegovom društvu i prihvatao njegove smišljene i duhovite doskočice. Hladno i promišljeno neustrašiv i zagonetan po prirodi, bio je idol jedinica, ali ga je malo ljudi poznavalo.

Njegov nedostatak trpeljivosti u privatnim raspravama skrivao je, obično sa uspehom, duboko razumevanje reakcionarnog britanskog kapitaliste, koga smo mi — kako je voleo da kaže — predstavljali.

Komandant Druge proleterske divizije, Peko Dapčević, imao je nešto zajedničko s Popovićem: obojica su se borili u Španiji. Teško bi bilo naći neku drugu ličnu osobinu koja bi ih vezivala, izuzev potpune ravnodušnosti prema opasnosti.

F. W. D. Deakin: BOJOVNA PLANINA

dunjica 16:52 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

mržnje prema ratu

E, sad, ne treba pretjerivati. Španski borac, borac u II svj. ratu, morao je biti debelo šizofrena osoba da izabere taj put ako mrzi rat(ovanje).

b. stojanovic 17:00 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

E, sad, ne treba pretjerivati. Španski borac, borac u II svj. ratu, morao je biti debelo šizofrena osoba da izabere taj put ako mrzi rat(ovanje).

*novo

Zasto tako mislite. Zar Titovi i Maovi borci nisu izumeli revolucionarnirat cija je osnovna parola bila Ratom protiv rata, odnosno naroodnooslobodiracki rat protiv imperijalnog rata.

"Protiv rata i fasizma borimo se mi!!" je jedna od omiljenih pesama boraca narodnooslobodilackog rata.

Borac je nesto drugo od ratnika!

Marko Ristic 17:08 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

rat protiv imperijalnog rata

Ne razumete, Stojanovicu, Dunjici "imponiraju" pacifisti nedicevskog kova.

dunjica 17:12 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

dunjic

Marko Ristiću, odakle ste izveli ovaj genijalni zaključak. Ili Vam samo došlo da morate vrijeđati nekoga, pa sam Vam se, oprostite mi nesmotrenost, našla na putu?

Marko Ristic 17:16 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Marko Ristiću, odakle ste izveli ovaj genijalni zaključak. Ili Vam samo došlo da morate vrijeđati nekoga, pa sam Vam se, oprostite mi nesmotrenost, našla na putu?

Dunjice,
samo sam izvukao politicke konsekvence Vase pozicije. A Vi ste ovde uvredljivo govorili o Koci kao o "debelom sizofrenicaru".

dunjica 17:18 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Zasto tako mislite. Zar Titovi i Maovi borci nisu izumeli revolucionarnirat cija je osnovna parola bila Ratom protiv rata, odnosno naroodnooslobodiracki rat protiv imperijalnog rata.

B.Stojanoviću,
u mom pitanju/komentaru radilo se o običnoj tautološkoj logici: dobrovoljno učešće u nečemu što mrziš je suprotnost u sebi. Mrziš rat, a odlaziš dobrovoljno u borbu. Na to vjerojatno može odgovoriti samo osoba koja se našla u toj situaciji, pred tom odlukom. Iz moje perspektive gledano: u rat, ili borbu - ako želite, ne odlazi se dobrovoljno ako ne postoji izvjesna fascinacija istim. Pogotovo kada je u pitanju jedan tako uspješan ratnik, ili borac.

dunjica 17:21 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Marko Ristic
Marko Ristiću, odakle ste izveli ovaj genijalni zaključak. Ili Vam samo došlo da morate vrijeđati nekoga, pa sam Vam se, oprostite mi nesmotrenost, našla na putu?

Dunjice,
samo sam izvukao politicke konsekvence Vase pozicije. A Vi ste ovde uvredljivo govorili o Koci kao o "debelom sizofrenicaru".

"Učitali" ste u moj komentar isuviše, prevazišli sva moja očekivanja maštovitosti interpretacije. I vrijeđanja.

gorran 17:28 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Španski borac, borac u II svj. ratu, morao je biti debelo šizofrena osoba da izabere taj put ako mrzi rat(ovanje).

Pa sad, ko voli rat, taj je sumnjiv - i moralno, i intelektualno.
Očigledno se radi o tome da su ti ljudi bili ubeđeni da im je rat nametnut i da se zlo mora zaustaviti.

b. stojanovic 17:29 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

B.Stojanoviću,
u mom pitanju/komentaru radilo se o običnoj tautološkoj logici: dobrovoljno učešće u nečemu što mrziš je suprotnost u sebi. Mrziš rat, a odlaziš dobrovoljno u borbu. Na to vjerojatno može odgovoriti samo osoba koja se našla u toj situaciji, pred tom odlukom. Iz moje perspektive gledano: u rat, ili borbu - ako želite, ne odlazi se dobrovoljno ako ne postoji izvjesna fascinacija istim. Pogotovo kada je u pitanju jedan tako uspješan ratnik, ili borac.

Dunjice,

uci u borbu protiv fasizma je bila logicka nuznust, ne stvar fascinacije ratom. Ratom su fascinirani Jinger, Hajdeger, nadrealisti i Koca sa njima vidi logicku nuznost u suprostavljanju nacizmu. Stav da je svaki rat isti je iluzija danasnjih evropskih liberala , koji danasnju evropsku ideologiju Vecnog mira projektuju u proslost. Izmedju dva svetska rata postojala je slicna zabluda u paroli Nikad vise rat! , ta vrsta pacifizma je odnegovala nacionalsocijalizam i bila njegov saveznik.

rankot 17:31 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

b. stojanovic

Borac je nesto drugo od ratnika!

Да. Фудбалски клуб из Чачка.

b. stojanovic 17:34 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Да. Фудбалски клуб из Чачка.

Ne. Fudbalski klub iz Beograda "Partizan"

gorran 17:39 18.03.2008

Mi se borimo za pravo da vidimo lepote

dunjica
Španski borac, borac u II svj. ratu, morao je biti debelo šizofrena osoba da izabere taj put ako mrzi rat(ovanje).

Vreme je kao onih dana u Španiji — poričući rat. Noći su prozračne, kristalne, zvezde — reklo bi se — spremne da eksplodiraju, dani prepuni sunca neosetljivog i tragičnog. Vetar se odjednom digne, pa prestane, još neće biti oblaka! Hladnoća večeri grune, oseti se istog trenutka kada sunce zađe iza grebe-nova. Lepote se legu, klijaju, naslućuju ali ostaju nedostižne — rat je jači, smrt je suviše prirodna!

Seljak, možda, koji gleda na zemlju kroz svoj rad opet vidi ono što je video nekada — ali što je on tu video? Nas druge, naše oči ratnika nas zaslepljuju — ali mi sa ove strane, bar osećamo pogled čoveka koji dolazi, mi samo podnosimo taj nametnuti »rđavi kvalitet« ... Mi se borimo za pravo — među ostalim — da vidimo lepote. A, međutim, vrlo stara istina: moraćemo živeti vrlo »mračne« dane! Putnik miroljubiv i tih ne vidi što »je mogao« izgubiti. A kada se rat završi biće potrebno ponovo proživeti mnoge stvari — iz prošlosti i u tadašnjoj sadašnjosti. »Jedan cvet te čeka. . .«, da: jedan cvet će te čekati i prihvatiti — devičanski. Da li će trebati da se ponovo uči ljubavi? Ljubavi koja je tamo isključena bestijalnošću, ovde čednošću.

Desi se da prođe žena, nagne se ili sedne i da nas njeni ženstveni pokreti uznemire. Ostaci i obrisi snova se nadovezuju — bledo sećanje na jednu minulu strast. Mladići bez žara. Možda, ponekad, umirući oklevaju ili izgovaraju zajedno imena ljubavnice i revolucije.

Da li ćemo se prepoznati posle toliko izuzetno različitih dana, ponekad oprečnih?... Iznenada, ovde, na licu mesta, »čar« je razbijena. Potok je voda koja teče, sanjao sam, — rat traje! Tek je 10 sati. Poslednje grupe »štuka« stižu do 17 sati. Posle toga, mi smo ti koji počinjemo i koji će završiti.

Mladi se prilagođavaju, ne idući dalje od elemenata koketerije, bezazlenih zato što su osmotrivi, izmerljivi, primetni. A druge izazivaju onako kako žive, kako hodaju, kako su žedne; svaki pokret je sastavni deo tela koje ima grudi i bokove.

Mi ostali, smrtnici, osećamo olakšanje kada avioni, na primer, nastavljaju svoj put; a ipak oni odlaze da ubijaju ljude koji su nam vrlo dragi. I tako i druge stvari sve dok je krvotok skopčan za srce — iznad njegovog stepena plemenitosti...]

gorran 17:40 18.03.2008

Da li će trebati da se ponovo uči ljubavi?

to je odavde

dunjica 17:41 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

B.Stojanoviću, slažem se s Vama, ali mi je važno naglasiti:

ta vrsta pacifizma

Da ne bi ispalo da je svaki paCifizam istovjetan paSifizmu (pasivnosti). Razlike su ogromne, a aktivni pacifizam, po mom mišljenju, jedina prava alternativa ratovanju.

No, ovo bi trebalo ostaviti za neki blog na tu temu, sigurna sam da bi diskusija bila žustra ;-)

b. stojanovic 17:44 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Da ne bi ispalo da je svaki paCifizam istovjetan paSifizmu (pasivnosti). Razlike su ogromne, a aktivni pacifizam, po mom mišljenju, jedina prava alternativa ratovanju.

Aktivni pacifizam svog vremena je narodnooslobodilacka borba! Drugog aktivnog pacifizma tog vremena nema!!!

Markonio 17:55 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Borac je nesto drugo od ratnika!

Ali i jedan i drugi ubijaju.

Doctor Wu 17:56 18.03.2008

Evo sta jedan drugi

Englez (Orwell) pise o podelama unutar Narodnog Fronta (bas me zanima, obzirom na poreklo, kojoj je grupi pripadao Komandant dandy Kocha).

In any serious emergency the contradiction implied in the Popular Front is bound to make itself felt. For even when the worker and the bourgeois are both fighting against Fascism, they are not fighting for the same things; the bourgeois is fighting for bourgeois democracy, i.e. capitalism, the worker, in so far as he understands the issue, for Socialism. And in the early days of the revolution the Spanish workers understood the issue very well. In the areas where Fascism was defeated they did not content themselves with driving the rebellious troops out of the towns; they also took the opportunity of seizing land and factories and setting up the rough beginnings of a workers’ government by means of local committees, workers’ militias, police forces, and so forth. They made the mistake, however (possibly because most of the active revolutionaries were Anarchists with a mistrust of all parliaments), of leaving the Republican Government in nominal control. And, in spite of various changes in personnel, every subsequent Government had been of approximately the same bourgeois-reformist character. At the beginning this seemed not to matter, because the Government, especially in Catalonia, was almost powerless and the bourgeoisie had to lie low or even (this was still happening when I reached Spain in December) to disguise themselves as workers. Later, as power slipped from the hands of the Anarchists into the hands of the Communists and right-wing Socialists, the Government was able to reassert itself, the bourgeoisie came out of hiding and the old division of society into rich and poor reappeared, not much modified. Henceforward every move, except a few dictated by military emergency, was directed towards undoing the work of the first few months of revolution. Out of the many illustrations I could choose, I will cite only one, the breaking-up of the old workers’ militias, which were organized on a genuinely democratic system, with officers and men receiving the same pay and mingling on terms of complete equality, and the substitution of the Popular Army (once again, in Communist jargon, ‘People’s Army’), modelled as far as possible on an ordinary bourgeois army, with a privileged officer-caste, immense differences of pay, etc. etc. Needless to say, this is given out as a military necessity, and almost certainly it does make for military efficiency, at least for a short period. But the undoubted purpose of the change was to strike a blow at equalitarianism. In every department the same policy has been followed, with the result that only a year after the outbreak of war and revolution you get what is in effect an ordinary bourgeois State, with, in addition, a reign of terror to preserve the status quo.

b. stojanovic 17:58 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Ali i jedan i drugi ubijaju.

Markoni,

druze, brate sta god da si ubijaju i cigarete i neuredan zivot, klasna eksplatacija, rasno naslje,.... ovde se radi o necem drugom verovao ili ne!!

Markonio 18:09 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Markoni,

druze, brate sta god da si ubijaju i cigarete i neuredan zivot, klasna eksplatacija, rasno naslje,.... ovde se radi o necem drugom verovao ili ne!!

Verovali Vi ili ne, u pitanju je ista stvar: i jedni i drugi ubijaju, samo su razlozi drugaciji.

Inace sam sklon da verujem da bi kolaboracija sa okupatorom ako nista, ono bar imala za posledicu manji broj ljudskih zrtava nego sto smo ih imali u II sv. ratu. Naravno, ne zelim ovom konstatacijom da rehabilitujem cetnike i opravdam njihovu kolaboraciju ili da umanjim znacaj partizana, ali cela stvar je mogla mnogo bolje da se zavrsi. Bar mi se tako cini.

b. stojanovic 18:15 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

nace sam sklon da verujem da bi kolaboracija sa okupatorom ako nista, ono bar imala za posledicu manji broj ljudskih zrtava nego sto smo ih imali u II sv. ratu. Naravno, ne zelim ovom konstatacijom da rehabilitujem cetnike i opravdam njihovu kolaboraciju ili da umanjim znacaj partizana, ali cela stvar je mogla mnogo bolje da se zavrsi. Bar mi se tako cini.

I onda bi ste Vi bili spremni da zivite sledecih pedeset godina u Sovjetskoj okupacionoj zoni koja se zvala Varsavski pakt!!!

Markonio 18:20 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

I onda bi ste Vi bili spremni da zivite sledecih pedeset godina u Sovjetskoj okupacionoj zoni koja se zvala Varsavski pakt!!!

Ako hocete vec toliko daleko da idete, uporedite sadasnje stanje zemalja exVarsavskog pakta sa nasim. A tesko da bismo i dospeli u takvu situaciju, jer tada nikako ne bismo imali Jugoslaviju, bar ne u tom obliku. Dakle, ceo raspad Jugoslavije bi se desio i pre nego sto bi ona nastala i danas bismo svi srecno ziveli u svojim drzavama.

b. stojanovic 18:27 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Ako hocete vec toliko daleko da idete, uporedite sadasnje stanje zemalja exVarsavskog pakta sa nasim. A tesko da bismo i dospeli u takvu situaciju, jer tada nikako ne bismo imali Jugoslaviju, bar ne u tom obliku. Dakle, ceo raspad Jugoslavije bi se desio i pre nego sto bi ona nastala i danas bismo svi srecno ziveli u svojim drzavama.

*novo

Pa komedija je u tome sto ako hocete da vidte kako bi izgledala drzava da je bilo kolaboracije gledajte danasnju situaciju.

Markonio 18:35 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Pa komedija je u tome sto ako hocete da vidte kako bi izgledala drzava da je bilo kolaboracije gledajte danasnju situaciju.

Danasnja situacija predstavlja sukob interesa, isto kao sto je i celo nase stradanje bilo rezultat sukoba interesa. Problem je sto ovde nikada nije prevladao jedan od interesa, vec je stalna tenzija. Ako razumete o cemu govorim.

b. stojanovic 18:39 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Danasnja situacija predstavlja sukob interesa, isto kao sto je i celo nase stradanje bilo rezultat sukoba interesa. Problem je sto ovde nikada nije prevladao jedan od interesa, vec je stalna tenzija. Ako razumete o cemu govorim.

*novo

Ja vas nazalost ne razumem, ali vas razume Veliki drugi smisla kome dugujete objasnjenje.

Markonio 18:49 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

b. stojanovic
ali vas razume Veliki drugi smisla kome dugujete objasnjenje.

?
Objasnite?

b. stojanovic 18:55 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Objasnite?

Hocu da kazem da ne znam sta ste ovim hteli da kazete i kome ste to uputili. Mozda nekom drugom sagovorniku koji nisam sigurno ja!!! Ovo sto ste rekli je van nase diskusije o narodnooslobodilackoj borbi i kolaboraciji i stetnosti i blagorodnosti jedne i druge za danasnji zivot!!!

Markonio 19:08 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Hocu da kazem da ne znam sta ste ovim hteli da kazete i kome ste to uputili. Mozda nekom drugom sagovorniku koji nisam sigurno ja!!! Ovo sto ste rekli je van nase diskusije o narodnooslobodilackoj borbi i kolaboraciji i stetnosti i blagorodnosti jedne i druge za danasnji zivot!!!

Pa ako citiram Vas tekst, onda je to upuceno Vama.
Naprotiv, moj doprinos diskusiji ima veze sa NOB-om pre svega kroz politicku pozadinu tog rata, kao i politicku situaciju koja je prethodila nasoj ulozi u ratu.
Upravo je (neciji) interes imao ulogu u stvaranju narodooslobodilackog pokreta (kao takvog) i isplivavanja komunisticke ilegale na povrsinu desavanja.

A evo i jednog malog "svedocenja" iz druge ruke (prva ruka je moj prijatelj istoricar) jednog dekice kome savest nije dala mira do kraja zivota, pa je na koncu resio da ispovedi sledece (prepricavam):

Doticni deda je bio clan NOB-a, pripadnik jedne od mnogobrojnih partizanskih ceta. Jednog lepog dana dobiju naredjenje iz komande da se primire mesec dana, ne izvode nikakve akcije i da se NE BRIJU. Posle mesec dana dobiju zadatak da se spuste u obliznje selo (radnja se desava u Srbiji) i da pocine MASAKR nad stanovnistvom. Njihovim ljudima. Nasim. Obicnim, nevinim civilima.
Posto su izvrsili "akciju", posle nekoliko sati im stize naredjenje da se OBRIJU i da se vrate u to isto selo kao "oslobodioci".

Zakljucak izvedite sami.

dunjica 19:30 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Drugog aktivnog pacifizma tog vremena nema!!!

Primjer aktivnog pacifizma koji mi spontano pada na pamet, a koji nije jedini:
Sophie Scholl i Bijela ruža

b. stojanovic 19:49 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Upravo je (neciji) interes imao ulogu u stvaranju narodooslobodilackog pokreta (kao takvog) i isplivavanja komunisticke ilegale na povrsinu desavanja.

A ciji je to interes?

b. stojanovic 19:55 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Primjer aktivnog pacifizma koji mi spontano pada na pamet, a koji nije jedini:

Svakako je za pohvalu aktivnost Bele ruze, za koji nisam znao, hvala na informaciji, ali ono sto je predmet nase diskusije je da li smatrate narodnooslobodilacku borbu aktivnim pacifizmom ili ne ?

Vračarac 20:40 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Zasto tako mislite. Zar Titovi i Maovi borci nisu izumeli revolucionarnirat cija je osnovna parola bila Ratom protiv rata, odnosno naroodnooslobodiracki rat protiv imperijalnog rata.

To zvuči isto kao prostitucijom protiv nemorala.

Vračarac 20:43 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Ne. Fudbalski klub iz Beograda "Partizan"

Mislite JSD Partizan sa pok. predsednikom Tuđmanom na čelu.

dunjica 20:46 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

[Nisam znala da je to predmet naše diskusije, ali ću odgovoriti.

Oružana borba je suprotnost aktivnom pacifizmu u smislu kako se pojam aktivnog pacifizma u teoriji nenasilnog otpora koristi. Aktivni pacifizam je još i Gandhijeva borba za oslobođenje od britanske kolonijalne vlasti, građanski pokret u USA pod vodstvom Martin Luther Kinga, otpor rasnoj diskriminaciji i aparthaidu s Nelsonom Mandelom, studentske demonstracije u Beogradu 90tih, pokreti za razoruzanje i uklanjanje raketa srednjeg dometa u Njemačkoj 80tih, anti-nuklearni pokret u različitim zemljama Evrope, ......

Više: active pacifism ili pacifism

b. stojanovic 20:53 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

To zvuči isto kao prostitucijom protiv nemorala.

Prostitucija nije nemoralna- osim za pogled moraliste. A moralsita je neko ko ima problem sa moralom, zapravo je moralni delikvent .

b. stojanovic 21:03 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Oružana borba je suprotnost aktivnom pacifizmu u smislu kako se pojam aktivnog pacifizma u teoriji nenasilnog otpora koristi. Aktivni pacifizam je još i Gandhijeva borba za oslobođenje od britanske kolonijalne vlasti, građanski pokret u USA pod vodstvom Martin Luther Kinga, otpor rasnoj diskriminaciji i aparthaidu s Nelsonom Mandelom, studentske demonstracije u Beogradu 90tih, pokreti za razoruzanje i uklanjanje raketa srednjeg dometa u Njemačkoj 80tih, anti-nuklearni pokret u različitim zemljama Evrope, ......

Mi govorimo o vremenu i epohi nacionalsocijalizma, ne o pacifizmu, aktivnom i pasivnom, uopste! Dakle radi se ipak o projektovanju jednog koncepta u proslost , aktivni pacifista Gandijevog tipa zavrsio bi u koncentracionom logoru!!

dunjica 21:15 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

ali ono sto je predmet nase diskusije je da li smatrate narodnooslobodilacku borbu aktivnim pacifizmom ili ne ?

Mi govorimo o vremenu i epohi nacionalsocijalizma, ne o pacifizmu, aktivnom i pasivnom, uopste!

Odlučite se, molim Vas, što je predmet vaše diskusije.

Očekivala sam da shvatite moj odgovor o aktivnom pacifizmu kao "ne, NOB NIJE bio aktivni pacifizam, nego ORUŽANA borba". Ne želim da ova moja izjava bude "izvrnuta" i upotrebljena da se dokazuje kao neko moje vrednovanje (dobro-loše) partizanske NOB-e u odnosu na četnički ili ustaški ili štatijaznam pokret, jer to nije!

b. stojanovic 21:29 18.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Očekivala sam da shvatite moj odgovor o aktivnom pacifizmu kao "ne, NOB NIJE bio aktivni pacifizam, nego ORUŽANA borba". Ne želim da ova moja izjava bude "izvrnuta" i upotrebljena da se dokazuje kao neko moje vrednovanje (dobro-loše) partizanske NOB-e u odnosu na četnički ili ustaški ili štatijaznam pokret, jer to nije!

Ne secam se da sam tokom nase diskusije bilo sta izvrtao!

Problem je da razovaramo o epohi nacionalsocijalizma, politikama rata i mira , a vi navodite Gandija kao primer aktivnog pacifizma!! To da je i oruzana borba pacificka vi ne mozete da zamislite, nego eto , pacifizam je kad nema oruzija. Dobro , to je mozda dobro za edukaciju ucenika, ali ne i za ozbiljan razgovor o pacifizmu i ratu.

apatrid 00:21 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Inace sam sklon da verujem da bi kolaboracija sa okupatorom ako nista, ono bar imala za posledicu manji broj ljudskih zrtava nego sto smo ih imali u II sv. ratu. Naravno, ne zelim ovom konstatacijom da rehabilitujem cetnike i opravdam njihovu kolaboraciju ili da umanjim znacaj partizana, ali cela stvar je mogla mnogo bolje da se zavrsi. Bar mi se tako cini.

Da li ste sklon da verujete u to da je trebalo sarađivati sa holokaustom, etničkim čišćenjem, neviđenim (do danas) zverstvima? Kao, manje bi Srba stradalo? Da li ste "skloni" ovome?

Markonio 04:34 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Da li ste sklon da verujete u to da je trebalo sarađivati sa holokaustom, etničkim čišćenjem, neviđenim (do danas) zverstvima? Kao, manje bi Srba stradalo? Da li ste "skloni" ovome?

Upravo sam to hteo da izbegnem, da to pomislite.
Ne, nisam sklon.
Niti je svet tako crno-beo kao sto Vi vidite.
Samo je pitanje da li smo veliku zrtvu podneli stajuci na branik "Novog Svetskog Poretka".
Suvise smo mi mali da mozemo da kazemo da bismo saradjivanjem sa okupatorom saradjivali i sa holokaustom, kao sto smo suvise mali sto smo uopste stali na put okupatoru. A nisu nas mnogo ni tapsali po ramenu, a vidim da smo danas svakako predstavljeni u svetu kao fasisti. Komunisti su samo u periodu od 1944. do 1953. godine likvidirali 65.000 politickih neistomisljenika, mahom intelektualaca, dok je 200.000 ljudi bilo u zatvorima u istom periodu. Ako uporedimo te brojke sa brojem stradalih tokom II sv. rata od oko 1.100.000 ljudi, mozemo smatrati da je to puno ljudi s obzirom da rata vise nije bilo. U tom kontekstu, meni su komunisti vece zlo od nacista, koji su takodje zlo. Mozda je ruzno poredjenje, ali svakako je vece zlo ciniti zlocine nad sopstvenim narodom nego nad drugima. A komunisti su to radili.
Dakle, pitanje je biranja manjeg zla, a sve u cilju sto manjeg ljudskog gubitka. Ali ocigledno da ljudski zivot ovde nije bitniji od topovskog mesa.
Nadam se da nisam pogresno shvacen.

Dolybell 08:18 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

E, sad, ne treba pretjerivati. Španski borac, borac u II svj. ratu, morao je biti debelo šizofrena osoba da izabere taj put ako mrzi rat(ovanje).

Ne vređati i ne lupetati.
Događaje iz istorije nikad ne suditi iz vremana današnjice.

b. stojanovic 08:28 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

meni su komunisti vece zlo od nacista,

Nadam se da nisam pogresno shvacen.

Ne , ispravno sam shvatao od samog pocetka sta ste hteli da kazete ali vama do sada nije bilo jasno , ali eto najzad ste to i rekli. Posto nije sve tako crno-belo , vi se ste jos pojednostavili stvar i izabrali NACISTE, dakle crno, kao manje zlo! Moram priznati da teorija manjeg zla postaje jasna : oni koji zagovaraju manje zlo su uvek sami najvece zlo!

Dolybell 09:15 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

meni su komunisti vece zlo od nacista,

Kad li to dožive i nacizam i komunizam. života ti ?
Jel to iz ličnog iskustva?

dunjica 09:31 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Problem je da razovaramo o epohi nacionalsocijalizma, politikama rata i mira , a vi navodite Gandija kao primer aktivnog pacifizma!!

Ne, navodila sam Sophie Scholl i Bijelu ružu. Ne žonglirajte!

to je mozda dobro za edukaciju ucenika, ali ne i za ozbiljan razgovor o pacifizmu i ratu.

Možda za Vas. Ako Vam je neka tema nepoznata ili slabo poznata, ne znači da nije značajna. (Što ne znam, to ne postoji.) U ozbiljnim razgovorima o ratu i miru je pojam aktivnog nenasilja (pacifizma, ako želite) itekako prisutna tema, u razvijenim zemljama tretira se sve češće ravnopravno s temama oružanog ratovanja, čak i u vojnim krugovima.

leto dijalektike 09:59 19.03.2008

Svi su isti dok se ne dokaze suprotno

b. stojanovic Stav da je svaki rat isti je iluzija danasnjih evropskih liberala

Osim , naravno, NATO intervencionizma.
On spada u casnu kategoriju borbe protiv terorizma?

b. stojanovic 10:06 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Ne, navodila sam Sophie Scholl i Bijelu ružu. Ne žonglirajte!

Ne vi zonglirate!

Razgovor je o II svetskom ratu i politikama mira i rata. Onda vi uvodite Belu ruzu, kao primer aktivnog pacifizma. Posto je primer Bele ruze naravno neuspeo primer aktivnog pacifizma,posto protiv nacionalsocijalizma takav oblik politike je neuspesan, onda potezete Gandija kao uspeo primer, stim sto je pottpuno van epohe o kojoj govorimo.

Na pocetku diskusije sam vam rekao da aktualnu ideologiju Vecnog mira, ideologiju evropskog neokolonijalzma projektujete u proslost i njome pravite ekvidistancu medju zaracenim stranama u II svetskom ratu.

Spor je zapravo u tome da li postoji pacifisticki rat. Ja verujem da postoje ratovi koji su pacifisticki i smaream da je NOB primer takvog rata

dunjica 10:30 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Spor je zapravo u tome da li postoji pacifisticki rat.

Pacifistički rat postoji koliko i suha krpa na dnu mora. Znači, moje je ubjeđenje: NE, NE POSTOJI!

Pacifizam stoji u direktnoj suprotnosti s oružanom borbom i nasilnim uzmanjem ljudskih života kao njenom posljedicom. Pacifizam se zalaže za život, za pravo na život SVAKOGA, pa i neprijatelja. Pacifizam se zalaže za prekidanje spirale nasilja, a aktivni pacifizam na tome i radi; nenasilnim metodama, naravno.

Kao što rekoh, tema za sebe, zaslužuje poseban post. Ovim se opraštam od ove žustre diskusije i odlazim provesti Uskrs na Baltiku. Pozdrav!

leto dijalektike 10:33 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

dunjica; Ne, navodila sam Sophie Scholl i Bijelu ružu. Ne žonglirajte!

Dunjice,
Poznato vam je da je Bela ruza u osnovi katolicka duhovna organizacija, inspirisana "herojskim biblijskim otporom", pozivom na "duhovnu istrajnost" , na celicenje duha i njegovih neslucenih dubina. Kardinal fon Galen koji je veliki inspirator Sofi Sol u njenoj istrajnosti i nepokolebivosti je i sam pruzio herojski otpor Nacionalsocijalizmu,a za to je tek odlikovan tek 2005 godine od strane Pape Benoa 16-og. U knjizi o Sofi Shol, pisanoj prema secanjima njene mladje sestre, koja je objavljena na nekoliko jezika , mozete naci da se poslednje reci Sofijine majke bile: Pomolices se Isusu, da bi Sofi pre pogubljenja, uzvratila majci; Naravno, ali ni ti neces to zaboraviti da uradis, majko. Osim Getea i Silera, delovi Biblije su citirani u letcima koje je ova organizacija rasturala.
Organizacija gradjanskog otpora Bela ruza u redovima pravoslavne crkve ima naravno svog pandana, rumunsku organizaciju Zbun u plamenu ( naziv dobila prtema biblijskom motivu), koja je bila aktivna za vreme Nemacke okupacije ( protiv Nemaca) i naravno posle oslobodjenja, u redovima uzarenog anti-komunizma. Svi podatci su dostupni, u stampanoj i net formi, i trebalo bi da budu narocito onima koji se zalazu za aktivni pacifizam ovog tipa.

Bez umanjivanja znacaja ovakve vrste otpora, pitanje se namece: kakav otpor su" neverni" anti-fasisti, dakle ateisti, po vama- sebi mogli da dozvole? Celicenje duha uz bezoruzani otpor? Umiranje uz molitvu? Oruzana borba , tipa narodnososlobodilacke borbe zato jeste najbolji primer aktivnog pacifizma za mnoge kojima molitva nije bila ' jedino oruzje' , a na sta pokusava da vam ukaze bStojanovic.

b. stojanovic 10:52 19.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Pacifistički rat postoji koliko i suha krpa na dnu mora. Znači, moje je ubjeđenje: NE, NE POSTOJI!

Cestitam vam uskrs ! Mir boziji, vecni mir !

leto dijalektike 11:17 19.03.2008

Ubija

Markonio : Ali i jedan i drugi ubijaju.

A tek kako ubija beda!
Bez omasaja.

Markonio 00:02 20.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Ne , ispravno sam shvatao od samog pocetka sta ste hteli da kazete ali vama do sada nije bilo jasno , ali eto najzad ste to i rekli. Posto nije sve tako crno-belo , vi se ste jos pojednostavili stvar i izabrali NACISTE, dakle crno, kao manje zlo! Moram priznati da teorija manjeg zla postaje jasna : oni koji zagovaraju manje zlo su uvek sami najvece zlo!

Logika Vam nije bas najbolja strana, kao ni kultura obracanja (pise se "Vi", "Vama", a ne "vi", "vama"

. Osim toga, vec u prvoj replici iz Vase nemoci da artikulisete sopstvena pisanija mi se obracate sa "druze" i "brate". Dok se ne dokaze suprotno, ja sam za Vas "gospodin".

Jos mi je interesantnije sto niste komentarisali malo svedocenje koje sam prilozio. Ocigledno je da Vas za ljudske zivote, da izvinete, boli dupe; dokle god to sluzi u svrhu nekog ideala ili ovde pomenutog oksimorona - "pacifistickog rata".

Da, uvek se zalazem za biranje manjeg zla. Ako sam zbog toga i sam najvece zlo, onda Vi definitivno imate problema sa moralnim prioritetima.

A posto pocinjete da vredjate, onda se povlacim iz disuksije sa Vama.

Markonio 00:04 20.03.2008

Re: Ubija

leto dijalektike

A tek kako ubija beda!
Bez omasaja.

Slazem se.

Markonio 00:06 20.03.2008

Re: William Deakin o Koči

Dolybell

Kad li to dožive i nacizam i komunizam. života ti ?
Jel to iz ličnog iskustva?

Iz iskustva svoje porodice i porodica ljudi iz mog okruzenja. Dakle, sasvim reprezentativni uzorak od bar 50-ak osoba.

dunjica 16:48 18.03.2008

ima razlike

Ne imponira mi nitko tko se stavlja nekritički u službu neke ideologije, iako dakako među ideologijama ima razlike u smislu pogubnosti za ljudske slobode. No zbog jednog mi komunisti starog kova imponiraju:
nisu se ku*čili ni vlastitim srpstvom ni hrvatstvom (ni sličnim), i zbog toga mnogi iz ovoga današnjeg društva koje je došlo na njihovo mjesto mogu samo da se pokriju ušima i začepe!

Marko Ristic 17:03 18.03.2008

Re: ima razlike

morao je biti debelo šizofrena osoba

Ne imponira mi nitko tko se stavlja nekritički u službu neke ideologije

Dunjice,
Za razliku od borniranih nadrealista, Bretonovih i Aragonovih prijatelja, ili za razliku od spanskih i jugoslovenskih antifasista, koji su se "nekriticki" stavili u sluzbu ideologije antifasizma, Vi, siguran sam "imponirate".

Marko Ristic 17:12 18.03.2008

Re: ima razlike

... imponirate, Dunjice, nedicevskoj ideologiji, koja je htela da "spasi sto se spasti moglo", a ne da, kao ovi "azijatski divljaci" puskom nasrne na "civilizovani nemacki narod".....

dunjica 17:27 18.03.2008

Re: ima razlike

Marko Ristiću, nenadmašivi ste u izvrtanju teza, izvođenju zaključaka ni iz čega i u svojoj ustrajnosti pri svemu tome. Kako li ste me, pobogu, povezali s Nedićem? Ne vjerujem da je i Vama jasno.

Valjda zato što napisah da mi ne imponiraju ovi što se kurče sprstvom, hrvatstvom i inima? Logično.

Dolybell 08:41 19.03.2008

Re: ima razlike

... imponirate, Dunjice, nedicevskoj ideologiji, koja je htela da "spasi sto se spasti moglo", a ne da, kao ovi "azijatski divljaci" puskom nasrne na "civilizovani nemacki narod".....

Jer ono Banjički logor spasavao narod od nečega?
Kad već i Nedića nađoste da uvalite u priču.

No zbog jednog mi komunisti starog kova imponiraju:
nisu se ku*čili ni vlastitim srpstvom ni hrvatstvom (ni sličnim), i zbog toga mnogi iz ovoga današnjeg društva koje je došlo na njihovo mjesto mogu samo da se pokriju ušima i začepe!

Nacionalizam je uvek takav, stvarno najniži oblik ljudske svesti.
Nacija ništa ne određuje, i nema nikakav kvalitet sam po sebi.
Komunizam ne poznaje naciju kao kategoriju, koja je prevaziđena još u 19. veku.
Komunizam je praktično moguć samo u visoko razvijenim i bogatim zemljama,
i nije moguć u siromaštvu. Što se pokazuje na primerima zemalja sa visokim standardom.
Uopšte nije bitno kako će se zvati, bitan je način života.

Dolybell 09:16 19.03.2008

Re: ima razlike

... imponirate, Dunjice, nedicevskoj ideologiji, koja je htela da "spasi sto se spasti moglo", a ne da, kao ovi "azijatski divljaci" puskom nasrne na "civilizovani nemacki narod".

Beše li ono Banjički logor spas onog "što se spasti moglo" ?

Pape 16:53 18.03.2008

Najbolje je...

...da se o svemu zna sve. Možda ovo ne važi kada je u pitanju Kraljević Marko, gde je razumljivo zažmuriti na jedno oko pred okolnošću da je poginuo boreći se za Turke, ali Koča Popović nije Kraljević Marko, ma koliko imali njegovih fotosa na konju. O njemu treba znati sve, kao što treba znati sve i o Draži Mihailoviću, Nediću, ili o Kosovu, Foklandima, Srebrenici, Vijetnamu, komunizmu, svemu što je predmet rasprava u javnosti, a osvetljeno istorijskim činjenicama. No znati sve o svemu (tačnije onome što vam zaokuplja pažnju, o čemu diskutujete, o čemu imate mišljenje) zahteva i malo napora. Zapravo, porilično napora - nekoliko pročitanih komentara i fotografija najčešće nije dovoljno. Znanje je veoma korisno, međutim. To je jedini je način da se ide dalje, i možda izađe iz začaranih krugova u koje upadamo.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

zeka Novi Sad

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi