Криза се захуктава. Десетине хиљада људи је у сваком тренутку у покрету преко европксог тла, покушавајући да стигне негде где нема рата а има посла, негде где има будућности. ЕУ се не сналази у овој ситуацији никако. Свака мана супер државе у настајању која то није (нити супер нити држава) веома је очита. У процепу су ухваћене балканске државе које се "налазе на путу" па у овом тренутку плаћају јако велику цену. Свака од њих има свог "владара" који у складу са својим способностима покушава да разуме ситуацију и лоптицу ували другом преко мрежице, тј границе.
Какве су способности такво и разумевање. Зато смо се и нашли на ивици (царинског) рата Србије и Хрватске. Милановић и Вучић се много боље разумеју него што се и њима чини а у суштини покушавају потпуно исту ствар: да већи део проблема задрже са друге стране своје границе. Ниво размишљања им је у потпуности прилагођен и нивоу комуникације - пијачном. Ситни гребатори о велике идеје и касе ЕУ (а и и идеја и каса полако измичу) најзад су добили прилику да буду "вође" на брдовитом Балкану. Добацивање и пљување преко тезге: савршене улоге за њих.
Оно што обојица одбијају да виде је тужна чињеница да та река људи која хрли ка другом месту одбија и да помисли да остане на простору за који су одговорни њих двојица. Ако Сиријци не желе своје судбине да им предају у руке како и зашто се десило да ми, Балканци, то желимо? Па чак и по цену да (царински) заратимо?
(И словенију би да прескоче а што јужнје то тужније)
Додатак:
ЗубинМехта је био у Београду и хвала му. Сем концерта успео је (бивши твитераш са фризуром који одлази на посао у Немањину вероватно има неке везе с тим) и да премијер ове земље оде у Филхармонију Београд. Ретка ситуација која је збунила све присутне па и премијера. Имајући у виду да је је потоњи по професији политичар а видевши камере одмах је посегао за својим најачим оружјем - празним обећањем. Тако је Мехти (не знам зашто њему кад он није гласач у Србији?) обећао нову концертну дворану "која не сме да кошта више од 50 милиона €".
Лепо обећање па макар се и остварило само на макети Београда на води али ако је премијеру стварно стало до класичне музике (која уме бити и неозбиљна али то је друга тема) мислим да не би посегао за иградњом нове дворане већ би поразмислио како да прошири концертну публику. А за то би се тих 50 милиона € дало лепше потрошити. Велика је ова Србија (да останемо мало на теми рата са Хрватском) да би се свели на једну дворану ма како она била репрезентативна. Плати се неко путовање, гостовање ван круга двојке (који се повлачи у себе, ваљда од стида шта су му салони направили), организује се неко предавање негде о нечему, помогне се наставницима по школама да супроставе шунду нешо што вредност доказује и вековима, пробамо да научимо да слушамо па можда и чујемо.
Није то никаква гаранција ни за шта посебно, наравно. Можда је премијер и био први пут у Филхармонији али и да је редован ко зна да ли би и колико би другачији био? Уосталом, има страначких првака који и јесу редовни па су опет негласљиви, није то тема.
Тема је промашени циљ празног обећања и макете.
И за крај да позовем ко воли кларинет (симфонијски инструмент мада је у овој причи више везан за џез) да сврати до тротоара преко пута Палилуске касине (сад је ту коцкарница) неко поподне кад је суво. Има неки дечко који баш лепо боји тротоаре својом дивном музиком. Без дворане али упорно а колико пратим и публика се лагано шири. Јуче је двоје застало по пар секунди да удахне звуке.
Музика је ту око нас и проширимо спектар слушања, у дворане се лако уђе ако се има шта слушати и ако има ко слушати.