Intelektualac u politici

a novion?

To je to. Imamo pobednika.

kud ide ovaj trol?

Eh, kuda, kud konvergiraju svi blogovi - do Č vs P.

Duplo...

nsarski

Kod nas nista slicno nije postojalo. I zato smo, rekao bih, tu gde smo danas.



a društvo iz bifea atelje 212?

Oni su uglavnom kritikovali losu lozovacu/vinjak. I spore kelnerice. Ako su to kriticari drustva, onda je i drustvo imalo bas te mane.

freehand

Jel Neven piše volonterski za Politiku? Ili Krstić za Informer?

Hoćeš da kažeš da novinar ne može da bude intelektualac?
Ili da Šarski pišući za novine ili internet portal prestaje da bude intelektualac? Ili da su Kiš, Eko ili Borhes, iznoseći svoje stavove i uverenja a za honorar, dabome, izgubili pravo na status intelektualaca?
Ma kakvi, burazeru. nego si ti samo opandrknuo ovu dvojicu tebi nesimpatičnih, i to na način koji ti ne služi na čast.

Po pravilu, u najvećem broju slučajeva ljudi istaknuti u svojim profesijama ili na neki drugi način bivaju nagrađeni (honorarom) za svoje tekstove/angažman u medijima. I to ni na koji način ne može da ih učini ne-intelektualcima.

Није проблем у томе да ли неко пише за новац или не , него шта пише, о чему и на који начин...

Да ли критички или поданички....

anonymous

Pa zar nije Havel upravo eklatantan primer intelektualca do guše u politici?
Kao opozicionara-disidenta i vladara-predsednika?

Нажалост, он је управо пример интелектуалца који се несебично укључио у политику , али није препознао тренутак када је постао инструмент у рукама других и када је његов ангажман злоупотребљен на штету друштва из кога је поникао.

...А можда су му се и неке ствари превише допале....

Sad, pitanje je kada je on zaista postao instrument u rukama drugih.
No to ni na koji način ne umanjuje njega kao intelektualca. Jer u komentaru u kome sam pokušao u par reči da definišem pojam intelektualca namerno nisam pomenuo nikakvu moralnu karakteristiku, budući da mislim da ona, za taj pojam, nije bitna. Jer definitivno postoji mnogo intelektualca sa upitnim moralnim karakteristikama, odnosno njihovim predznakom, a prvi mi, ovog momenta, na um pada Vojislav Šešelj.
A - na moju veliku žalost - ni jedan od mojih najomiljenijih književnih autora - Mario Vargas Ljosa nije se proslavio svojim ponašanjem i rezultatima u politici.
Edit: htedoh da kažem da njihovi moralni vektori ne moraju biti u skladu sa našim.

nsarski

Kod nas nista slicno nije postojalo. I zato smo, rekao bih, tu gde smo danas.



a društvo iz bifea atelje 212?

Oni su uglavnom kritikovali losu lozovacu/vinjak. Ako su to kriticari drustva, onda je i drustvo imalo bas te mane.

jbg, meni se uopšte ne čini loša postava po stolovima i za ašankom ... Borislav Pekić, Mikiz, Brana Crnčević (kojeg treba razlikovati od BC iz Miloševićevog doba), Dragoslav Mihajlović, pa zatim sami glumci: Bata Stojković, Zorana Radmilović, Aligrudić ...

Ово је један од оних који сигурно нису интелектуалци .

И поред написаних ....књига.

anonymous

freehand

Jel Neven piše volonterski za Politiku? Ili Krstić za Informer?

Hoćeš da kažeš da novinar ne može da bude intelektualac?
Ili da Šarski pišući za novine ili internet portal prestaje da bude intelektualac? Ili da su Kiš, Eko ili Borhes, iznoseći svoje stavove i uverenja a za honorar, dabome, izgubili pravo na status intelektualaca?
Ma kakvi, burazeru. nego si ti samo opandrknuo ovu dvojicu tebi nesimpatičnih, i to na način koji ti ne služi na čast.

Po pravilu, u najvećem broju slučajeva ljudi istaknuti u svojim profesijama ili na neki drugi način bivaju nagrađeni (honorarom) za svoje tekstove/angažman u medijima. I to ni na koji način ne može da ih učini ne-intelektualcima.

Није проблем у томе да ли неко пише за новац или не , него шта пише, о чему и на који начин...

Да ли критички или поданички....

Šta se dereš? Objasni to Princiju, ne meni. On je taj koji tvrdi da pišući za novac gubiš pravo da budeš tretiran kao intelektualac.

A - na moju veliku žalost - ni jedan od mojih najomiljenijih književnih autora - Mario Vargas Ljosa nije se proslavio svojim ponašanjem i rezultatima u politici.

jbg, zato moj latinoamerićki favorit No1, Ernesto Sabato, gotovo (ovo gotovo ubacujem kao principijelnu ogradu-zadršku) nikad nije omanuo.

e, on bi, po mojim shvatanjima, bio neki ideal znalca-stvaraoca-intelektualca. duhovna veličina i moralna gromada.

kud ide ovaj trol?

Eh, kuda, kud konvergiraju svi blogovi - do Č vs P.

da li se tome moguće oduprijeti? ili se stvarno radi o metafizičkoj neminovnosti, kosmičkom stereotipu poput onog o crnacima i basevima.

Šta se dereš? Objasni to Princiju, ne meni. On je taj koji tvrdi da pišući za novac gubiš pravo da budeš tretiran kao intelektualac.

Не дерем се него истичем текст... и не обраћам се овог пута ником посебно, него изражавам мисао.

Из текста се види шта је ко тврдио...


....И на блогу се никад не надгорњавам или по сваку цену надмећем са оним који другачије мисли...

jbg, meni se uopšte ne čini loša postava po stolovima i za ašankom ... Borislav Pekić, Mikiz, Brana Crnčević (kojeg treba razlikovati od BC iz Miloševićevog doba), Dragoslav Mihajlović, pa zatim sami glumci: Bata Stojković, Zorana Radmilović, Aligrudić ...

Nazalost, nije sve to tako romanticno kao sto izgleda. Svi su oni bili, na svoj nacin, sjajni u onome sto su radili - uzorni takoreci. Ali sve se to desavalo u maglinama alkoholnim. Iznenadjujuce je, medjutim, sta od homo politicusa ostane kad iz njega ispari alkohol.
Da se razumemo: meni su (skoro) svi oni izuzetno dragi, i neke beskrajno cenim, ali alternativa drzavnom uredjenju se ne pravi za kafanskim stolom.

Mihiz mi je jednom prilikom, kad sam izlazio pred studente na binu, onako drhtav pred smrt, uhvatio za ruku da ne padne i rekao: "drs'te se, mladicu!". Valjda je on bolje znao.

princi

Mislim, nije problem kad odvališ, nego što ne umeš da se zaustaviš...

Opet si izdrkan.

Ne vredi da se objašnjavamo, tebi između ostalih stvari nije jasan ni koncept sukoba interesa i mi o ovome možemo do prekosutra ništa ti neće biti jasnije.

Možda sam ja izdrkan ali ti si taj koji se bavi vulgarnom denuncijacijom dvojice blogera.
A između svih ostalih stvari koje mi nisu jasne koncept po kome nema živog novinara jer svi pišu za novac, pisca-intelektualca jer svi pišu za novac, a bogami ni ozbiljnih ljudi iz sveta umetnosti, arhitekture pa i medicine nema među intelektualcima jer i oni - verovao ili ne - čak i za tekstove u stručnim časopisima - dobijaju novac!
Mislim, čisto konceptualna stvar.

ali alternativa drzavnom uredjenju se ne pravi za kafanskim stolom.

reci ti to Hitleru

A između svih ostalih stvari koje mi nisu jasne koncept po kome nema živog novinara jer svi pišu za novac, pisca-intelektualca jer svi pišu za novac, a bogami ni ozbiljnih ljudi iz sveta umetnosti, arhitekture pa i medicine nema među intelektualcima jer i oni - verovao ili ne - čak i za tekstove u stručnim časopisima - dobijaju novac!

Ovo nije tacno, ili ja ne znam za primere te vrste. Kada napises naucni rad i on bude primljen za stampu u naucni casopis, obicno ti traze da ti platis troskove. Ako odbijes, rad se ipak stampa ali uz neka ogranicenja (ne prikazu grafike u boji, rad je nedostupan generalno zainteresovanima ako ne plate, itd.). Meni se to desilo pre par nedelja - rad je u stampi, ali nisam imao novac da platim troskove jer Srbija te ekstravagantne troskove ne finansira.

Za novinarske i ostale uradke ne znam kako stvari funkcionisu. Za egzaktnu nauku znam -tako je sada i tako je uvek bilo.

Ovo nije tacno, ili ja ne znam za primere te vrste. Kada napises naucni rad i on bude primljen u naucni casopis, obicno ti traze da ti platis troskove. Ako odbijes, rad se ipak stampa ali uz neka ogranicenja (ne prikazu grafike u boji, rad je nedostupan generalno zainteresovanima ako ne plate, itd.). Meni se to desilo pre par nedelja - rad je u stampi, ali nisam imao novac da platim troskove jer Srbija te ektravagantne troskove ne finansira.

Onda sam prespojio nešto od informacija koje sam imao, proveriću.
Ne tebe, već sebe.

Za novinarske i ostale uradke ne znam kako stvari funkcionisu.

Neverovatno da nikad nisi pisao za novine ili neki drugi medij?!
Svejedno, pomenuti Pekić, na primer, na BBC nije pisao i govorio svoja Pisma iz Londona džaba.

A između svih ostalih stvari koje mi nisu jasne koncept po kome nema živog novinara jer svi pišu za novac, pisca-intelektualca jer svi pišu za novac, a bogami ni ozbiljnih ljudi iz sveta umetnosti, arhitekture pa i medicine nema među intelektualcima jer i oni - verovao ili ne - čak i za tekstove u stručnim časopisima - dobijaju novac!

Bre, pišeš o stvarima o kojima 3 pojma nemaš. Ljudi koji se bave naukom i istraživanjem dobijaju pare po sasvim drugom osnovu, a ne zbog objavljivanja po peer reviewed časopisima. Što reče Šarski to autore više košta nego što (direktno) dobiju kintu od toga. Dobijaju indirektno (jer ti objavljeni članci obezbeđuju učešće na projektima) ali to je sasvim druga priča i nema veze sa onim o čemu je ovde reč.

princi

A između svih ostalih stvari koje mi nisu jasne koncept po kome nema živog novinara jer svi pišu za novac, pisca-intelektualca jer svi pišu za novac, a bogami ni ozbiljnih ljudi iz sveta umetnosti, arhitekture pa i medicine nema među intelektualcima jer i oni - verovao ili ne - čak i za tekstove u stručnim časopisima - dobijaju novac!

Bre, pišeš o stvarima o kojima 3 pojma nemaš.

E dobro onda.

Neverovatno da nikad nisi pisao za novine ili neki drugi medij?!

Nisam nikad. U par navrata mi je Politikin Zabavnik objavio neke tekstove sa bloga (i ja sam ponosan i beskrajno zahvalan na tome). Secam se da su mi javili da imam neki honorar za to (tada sam ziveo u USA), ali ja to nikad nisam podigao. Mislim, cemu?

U par navrata mi je Politikin Zabavnik objavio neke tekstove sa bloga (i ja sam ponosan i beskrajno zahvalan na tome).

sjećam se da sam tvoj sjajni tekst o Srinavasi prvo pročitao u PZ-u, a tek su me kasnije neki blogeri (misim baš maksa) uputili na onaj sa bloga. ha - rekoh sebi tada - kako je svijet mali ... i okrugao.

Ja volim da dobijem 5 pametnih kometara.

mnogo je kume.

al' recimo da je ovo već jedan

anonymous

Ово је један од оних који сигурно нису интелектуалци .

И поред написаних ....књига.

А он пише и књиге?

Е? Тко би то рекао...

Узгред, кад смо већ дошли до тога, саветовао бих свакој власти да при куповини интелектуалца обавезно купује оне што су посути цветићима и лептирићима са једне стране.

На тај начин се може избећи сваки могући неспоразум... Зна се да цветићи и облачићи иду на длан руке, а она друга страна интелектуалца се окрене према површини која се брише, на споља од длана, и онда мање гребе.

Било би добро да свака власт то има у виду.

docsumann

A - na moju veliku žalost - ni jedan od mojih najomiljenijih književnih autora - Mario Vargas Ljosa nije se proslavio svojim ponašanjem i rezultatima u politici.

jbg, zato moj latinoamerićki favorit No1, Ernesto Sabato, gotovo (ovo gotovo ubacujem kao principijelnu ogradu-zadršku) nikad nije omanuo.

e, on bi, po mojim shvatanjima, bio neki ideal znalca-stvaraoca-intelektualca. duhovna veličina i moralna gromada.

Занимљиво.
Мислим да ти је он близак због мистичке црте његове литаратура и размишљања.

ВЕЛИКИ ЗУПЧАНИК

„Свет шкрипи и прети да ће се срушити...”

Ова песимистична реченица написана је још пре педесетак година. У међувремену њен творац постао је класик, макар се његово пророчанство није испунило. Иако никад није спадао у аутентичне писце-катастрофисте, Ернесто Сабато, Борхесов сународник, често је посезао за њиховом образином. За разлику од многих других писаца, то тамно сагледавање света код Сабата никада није било израз позе. Такође није реч ни о уобичајеној страшљивости многих литерата, који се пред сложеношћу света одлучују да га се одрекну, не би ли макар тако изравнали рачуне. Реч је, напросто, о писцу који је своје доба разумео много боље него други, те то што му је време, засад, тек донекле дало за право није умањило исправност његове дијагнозе.

Сабато спада у оне писце који ће за собом оставити тек неколико дела. У ствари, цео његов белетристички опус може се свести на три романа: Тунел, О јунацима и гробовима и Абадон, анђео уништења. Они који се потруде да их прочитају разумеће оскудност његовог опуса; из романа у роман Сабатову руку подстичу тек неколико опсесивних тема, те се, несумњиво с правом, они могу сагледавати као једна целина. Било би нецелисходно указивати на њихов садржај. Најпре, јер би нам он мало говорио о томе шта се у делима заиста скрива, али и стога што је овај Аргентинац био чврстог уверења да постоје садржаји који се не могу исказати никако другачије него кроз симболе и слику. То што су они код њега каткад били и сувише чудновати водило га је до оптужби за мистицизам. Сабатова одбрана била је једноставна: постоје чињенице духа и света које се не могу другачије изрећи, а књижевност, значи уметност, поседује магијску моћ да им се ипак на истински начин приђе.

Сабатов мистицизам наизглед је несумњив, јер како другачије окарактерисати писца који отворено признаје да верује у хороскопе, објашњава снове као неку врсту астралног путовања душе кроз простор и време, и при том, свестан да његове речи буде макар подозрење, наводи примере који ово потврђују. Треба замислити данас остарелог Сабата који наднесен над астролошке карте своје деце сагледава судбину која ће их снаћи... А треба, опет, сетити се и тога да је тај старац у своје доба важио за једног од најбољих физичара света, који се те своје каријере одрекао зарад магије слика и речи.

Иза такве одлуке крила се вера да у хладним просторима Васионе и у постојаном пулсирању атома није могуће пронаћи онај дрхтај људске душе до којег је Сабату најпре стало. Цело његово дело јесте нека врста претраге пејзажа наше цивилизације међу којима савремени човек бесловесно и слепо лута. Онима који су мање пријемчиви за окултизам и језик симбола, овај писац је најразумљивији у есејима, одакле и потиче реченица о свету који шкрипи. Оно што тамо Сабато даје јесте тек део једне невеселе дијагнозе: човек данашњице, тврди он, постао је човек-ствар, тек део Великог Зупчаника који мрви његову индивидуалност. Свет је устројен тако да су машине и наука, који би требало да служе, претворили човека у сврху њиховог постојања. А над свиме, с висине, господари Новац, та апстрактна мера нашег битисања. И у таквом свету, изгледа, нико није слободан и нико се не налази ван домашаја жрвња Великог Зупчаника, који смо, парадоксално, сами направили, верујући да је он чудесни летећи ћилим који ће нас понети у Златно доба. Но та раскошна Шехерезадина прича тек је далеки сан места где смо стварно допрли... А оно је наш једини дом.

Био Сабато у праву или не у свом разоткривању оних подмуклих путева разума, науке, новца, медија или друштвених структура који су створили расцеп у нама, где нам се свет којем припадамо пречесто указује као непријатељ, на другој страни он се приклања вери да смо кадри да досегнемо познање апсолутног смисла живота који нам је дат. Томе, најпре, служи уметност. А наша „деца од челика и струје”, те моћне компјутеризоване кочије храњене древним остацима некадашњег живота, не могу нас одвести никуда даље од нас самих. Јер оне су тек протезе наше истинске моћи.

ВЕЛИКИ ЗУПЧАНИК

ima još jedna njegova knjiga, pored ove tri iz domena "obavezne literature"



koja predstavlja svojevrsno svođenje računa, umjetnički i duhovni testament, oproštajno pismo onima koje je volio.

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

Predrag Brajovic

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

a imao je i onu opservaciju kako se na prostorima, tad već bivše, Jugoslavije Srbi i Hrvati kolju do iznemoglosti, a u Buenos Airesu ne možeš ni da primjetiš razliku između jednih i drugih.

no, najbolji pokazatelj koliki je moralni autoritet bio predstavlja njegov izbor za predsjednika državne komisije za otkrivanje istine o osobama nestalim za vrijeme vojne diktature.

ne znam koliko si upoznat sa njegovim likovnim stvaralaštvom - imao sam svojevremeno jedan mali blog posvećen tome (LINK), a pun doprinos temi je dala blogerka sokodbuba svojim prilozima u komentarima.



FM Dostojevski, naslikao E.Sabato

Predrag Brajovic

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

Nema nikoga ko uvek o svemu zna sve.

freehand

Predrag Brajovic

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

Nema nikoga ko uvek o svemu zna sve.

da ponovim šta je general Lesli Gruvs izjavio za Openhajmera:

"Bio je genije. Pravi genije … Zašto? Openhajmer je znao o svemu. Mogao je da govori sa vama o čemu god hoćete. Pa dobro, ne baš o svemu. Mislim da je bilo nekoliko stvari o kojima nije znao ništa. Nije znao ništa o sportu."

freehand

Predrag Brajovic

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

Nema nikoga ko uvek o svemu zna sve.

Осим тебе, мене, Принција и Брајовића.
Додуше, и Новковић зна свашта - али не зна све.
Успут --- девојчица од 4 године, једног мог пријатеља, на питање --- 'како ти све знаш', је одговорила --- ја знам свашта, али не знам све.

emsiemsi

freehand

Predrag Brajovic

Иначе, пуно је критиковао нас Србе, само да знаш... Мада, то је вероватно зато што међу прецима има и Албанаца.

Nema nikoga ko uvek o svemu zna sve.

Осим тебе, мене, Принција и Брајовића.
Додуше, и Новковић зна свашта - али не зна све.
Успут --- девојчица од 4 године, једног мог пријатеља, на питање --- 'како ти све знаш', је одговорила --- ја знам свашта, али не знам све.

A ne: za toliko sam stvari tutumrak da me je prosto sramota da počnem sa nabrajanjem.

OK, slazem se, i da se zadrzimo na ovome - ali onda nikako ne bi mogli da budu deo vlasti

Da li Aleksandar Makedonski(ne)može biti intelektualac?
Na lepoj tradiciji i čvrstim leđima svojih učitelja stoji.
Perikle ? Ne može? Hadrijan...
Nema smisla nabrajati. Možda mislite da time što su (ušli u) politiku, gube status intelektualca?

qqriq

ali............
aj što si mi Nevene mako ono poredjenje sa srednjom školom i mikser hausom, pa genijalnu fotku omiljenog clinta, nego ti nikada neću oprostiti brisanje slika madsa mikkelsena, nikada, i, evo, javno i svečano se zaklinjem da je ovo very last time dolaska na tvoj blog.

Немој то да радиш, немој да се даунсајзујеш.
Због чега би ти давала такво обећање било коме (да не кажем сада - и лошијем од себе) ?
Зашто би спутавала себе (додуше, мислим да код тебе још ради сујета, но, док год ради, можеш да је побеђујеш) ?

Neven Cvetićanin

obrišem, vrlo retko, tek neke koji su jako uvredljivi i prostački, ne nužno po mene, već po bilo koga.

tako je, klinte!
sevka, monika beluči, šeron stoun i još neka cica poput njih koja zadovoljava najviše intelektualne standarde - sasvim je dovoljna.
sve ostalo - upucaj bez milosti!

u toku je neka svadba, a muzički repertoar atipičan i za svaku pohvalu - Doors, Black Keys, Damir Urban, Talkin Heads ... za poneverovati u trast.

Ok, da te pročistimo onda.

Doco, a ja se čudim otkud neki moji mladi poznanici iz Bgda lepo obučeni na FB slikama iz Gradske kafane. Inače, nju su bili uzeli neki Rusi, zet im je, čudesima sudbine, neko vreme bio kod mene.

Doco, a ja se čudim otkud neki moji mladi poznanici iz Bgda lepo obučeni na FB slikama iz Gradske kafane

da, znaju tamo često da organizuju svadbe, ali nikad muzika nije bila ovako podnošljivasta kao večeras.

Inače, nju su bili uzeli neki Rusi, zet im je, čudesima sudbine, neko vreme bio kod mene.

više puta je dolazilo do promjene vlasnika. inače, za one koji ne znaju. radi se o ugostiteljskom objektu sa izvarednom geostrateškom pozicijom ...

sam objekat



pogled s istog

Ok, da te pročistimo onda.

Skoro me nešto nije ovako razveselilo.

А како је тек леп парк испод Градске кафане...

А како је тек леп парк испод Градске кафане...

istini za volju malo se ofucao.
ustvari njegovo zlatno doba je bilo dok je hotel Boka jož bio živ, to jest prije zemljotresa 1979.



mada, ne treba kukati previše. kroz period divlje betonizacije HN je prošao daleko manje ruiniran od Budve. nije neka utjeha, ali kad pogledaš šta nas je moglo snaći, ne da je dobro, sjajno je.

docsumann

mada, ne treba kukati previše. kroz period divlje betonizacije HN je prošao daleko manje ruiniran od Budve. nije neka utjeha, ali kad pogledaš šta nas je moglo snaći, ne da je dobro, sjajno je.

Мислим да је то стога што су Новљани далеко више грађани него Будвани. Нови има физиономију правог града, Будва је никад није имала. "Несрећа" Новог јесте што је одувек био српски или просрпски град (како је лепо Матавуљ писао о њему, а у главној, у цркви св. арханђела Михаила су и његови новци, ако се добро сећам.) То га је српство коштало под црногорством, био је запостављен.

По оним "креветом" играо сам шах, а играли су се и турнири.

mada, ne treba kukati previše. kroz period divlje betonizacije HN je prošao daleko manje ruiniran od Budve. nije neka utjeha, ali kad pogledaš šta nas je moglo snaći, ne da je dobro, sjajno je.

Penal za Alhandra Buendiju:

И још нешто је написао Орвел, а да није изгубило ништа од актуелности за ових стотинак година: "Живимо у свету у коме нико није слободан, у коме су само ретки безбедни, у коме је скоро немогуће бити искрен и остати жив."

I jos nesto je Orvel rekao: "Political language... is designed to make lies sound truthful and murder respectable, and to give an appearance of solidity to pure wind."
Nijedan "intelektualac" sa mrvom moralnog integriteta ne bi smeo da u takvom cirkusu ucestvuje. A ima ih, znamo, koji "u diple sviraju***".

***Tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih intelektualaca da potpišu tzv. Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. Jednom prilikom, ušavši u hol zgrade Kolarčevog univerziteta i videvši da se unutra potpisuje apel, [Milos] Đurić se hitro okrenuo i požurio ka izlazu. Kada ga je jedan od kolega, kompozitor i dirigent, zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“. Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu. Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942.), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor.

***Tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih intelektualaca da potpišu tzv. Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. Jednom prilikom, ušavši u hol zgrade Kolarčevog univerziteta i videvši da se unutra potpisuje apel, [Milos] Đurić se hitro okrenuo i požurio ka izlazu. Kada ga je jedan od kolega, kompozitor i dirigent, zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“. Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu. Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942.), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor.

Немериљив је допринос Милоша Ђурића нашој култури, упознавању античког света, пре свега. На нашу велику срећу није се бавио дневном политиком.

Немериљив је допринос Милоша Ђурића нашој култури, упознавању античког света, пре свега. На нашу велику срећу није се бавио дневном политиком.

Ali ogroman je problem u ovom iskazu. Jer na taj način visokomoralni ljudi od znanja, integriteta i principa kormilo i batine prepuštaju u ruke koji se dizgina ne gade.
Ako se ne gadiš povuku te u kloaku, ako se gadiš - prepuštaš im da ti uređuju život.
Tamni vilajet, vazda.

И још нешто је написао Орвел, а да није изгубило ништа од актуелности за ових стотинак година: "Живимо у свету у коме нико није слободан, у коме су само ретки безбедни, у коме је скоро немогуће бити искрен и остати жив."

Orvel se distancirao od profesionalnog bavljenja politikom, ali je ostao itekako angažovan pisac (da ne kažem intelektualac).
nije ostao izolovan od društvenih zbivanja. ruku na srce, takvom se književnošću i bavio.

mirelarado

Немериљив је допринос Милоша Ђурића нашој култури, упознавању античког света, пре свега. На нашу велику срећу није се бавио дневном политиком.

Да, али имаш Слободана Јовановића, који се бавио дневном политиком, па је и његов допринос нашој култури немерљив, а као хроничар свога доба убедљиво је назначајнији извор да се оно у својој пуноћи разуме, а не онако -- сувопарно.

Или Црњански... Колико се, тек, он бавио дневном политиком, у неким ситуацијама: има када је био повео целу кампању против објављивања страних књига код нас. Потом Краков, Васић, Андрић... (То Андрићево комуњарење, сада би сви некако да га прескоче, да брже боље пређу преко тога, као -- ништа се није десило. Јок, само је постао председник Савеза књижевника Југославије 1946, исте године када је проглашен за редовног члана САНУ.) Попа, Ћосић, Србљановић-Кецмановић... Дугачак је списак.

Нема правила, просто.

Нема правила, просто.

Да, то је поАнта.

Orvel se distancirao od profesionalnog bavljenja politikom, ali je ostao itekako angažovan pisac (da ne kažem intelektualac).
nije ostao izolovan od društvenih zbivanja. ruku na srce, takvom se književnošću i bavio.

Да, мислим да је он управо то подразумевао под "бити искрен".

има када је био повео целу кампању против објављивања страних књига код нас

Pa sto, pobogu?

On jeste bio nacionalno ponosan i emotivan, ali ovo mi je malo previse (osim ako se radi o nekim konkretnim knjigama i valjanim razlozima)

alselone

има када је био повео целу кампању против објављивања страних књига код нас

Pa sto, pobogu?

:)
Политика.
И то "дневна".

Поводом његовог, из данашње перспективе, несумњиво ксенофобичног чланка против стране литературе, а у ствари против тадашњег НОЛИТ-а, који је објављивао "искључиво" стране писце са социјалном тенденцијом (ово је претекст), у Београду, Загребу и Сарајеву покренуто је јавно изјашњавање против овог "испада", и потписало га је на стотине заиста важних писаца, уметника, интелектуалаца итд. Црњански готово да је неподељено ујединио јавност, и то -- против себе. Наравно, кад његов чланак на који се реаговало носи наслов "Ми постајемо колонија стране књиге", коме садржај потпуно одговара. Овде, међу нама, такође би се вероватно сви потписали испод текста реакције која је тада уследила. Све се одиграва 1932, када је Црњански ипак створио несумњиво признато име (прве Сеобе су за то биле пресудне). А наравно, иза тога се скрива Црњанскијев идеолошки сукоб – који се тек захуктава па се још јасно не види – са левичарима, комунизмом, марксизмом, код којих НОЛИТ има своју знатну улогу и пружа им темељ.

Fala lijepa.

alselone

Fala lijepa.

Нападали су га као овде Биљану Србљановић!

Нападали су га као овде Биљану Србљановић!

Ili Dobricu Cosica.

Ili Dobricu Cosica.

Ili Momu Kapora.