Један бивши и један садашњи гувернер су однедавно и бивши председнички кандидати.
Рик Пери, бивши гувернер Тексаса, ослањао се на стратегију да четвртастим наочарима маскира своје неславно издање "ух, заборавио сам који сам оно владин сектор планирао да елиминишем првог дана чим постанем Председник, чекајте, чекајте, ма на вр' језика ми је ... хммм ... УУУПС!" од пре четири године, али је изгледа ипак био препознат.
Скот Вокер, садашњи гувернер Висконсина, представио је свој крах, од једног од водећих кандидата до подршке од око пола процента, као лидерску вештину којом отвара пут конзервативцима. Нисам сигуран како ово функционише, али вероватно боље од његовог плана како изаћи на крај с ИСИС-ом. Наиме, кад је на питање "шта с ИСИС-ом?" одговорио да су га "жестоке борбе око синдиката и пензија учитељица у Висконсину одлично припремиле за све међународне изазове", постало је јасно да би најважнији део његовог пакленог плана био да парламент Висконсина изгласа ИСИС-ово укидање. Мада, ваљда би мало помогао и зид који је планирао да изгради према Канади.
Не треба да очајавају они који мисле да су гувернери најбољи кандидати, јер су бар водили федералну државу, ако баш нису целу нацију -- на лагеру је бар још седам гувернера, ништа мање очаравајућих и способних од Перија и Вокера.
Крис Кристи, садашњи гувернер Њу Џерсија, имао је нешто боље шансе пре него што су његов друг из средње школе и слични заслужни грађани које је лично поставио на одговорна места, из чисте злобе, баш првог дана школе, малом месташцу уз Хадсон затворили за сабраћај све осим једне траке преко моста за Њу Јорк. Грех тог месташца, плаћен повишеним притиском хиљада недужних мештана и вишесатним кашњењем на посао неколико дана заредом, био је што његов градоначелник, мали Србин, како га је из милоште звао један од Кристијевих саобраћајних осветника, није дао подршку Кристију приликом избора за гувернера. Кад је све изашло на видело испоставиће се да је мали Србин у ствари пореклом мали Хрват, а да сада већ бивши друг из средње школе, и већ бивши командир казненог одреда наранџастих саобраћајних конуса, Кристију и није био стварно неки друг јер "забога, ја, Кристи, био сам популарна фаца у школи, а тај, тај, како-се-зваше, ма био је нико и ништа, нисмо се ми ни нешто много дружили, немам појма ни како је добио тај посао". Цела ствар испочетка личи на пубертетлијско будалесање, али је управо ових дана ланчана реакција започета затварањем моста срушила и ЦЕО-а авионске компаније Јунајтед, по промету четврте највеће у свету.
Џеб Буш, бивши гувернер Флориде, ни крив ни дужан, проглашен је за веома способног јер је имао срећу да буде гувернер у време економске експанзије базиране на вртоглавом расту цена некретнина и још већу срећу да му мандат заврши пре колапса изазваног шупљом позадином те и такве екпанзије. На питање коју би жену волео да види на новчаници од 10 долара одговорио је "Маргарет Тачер" (етовамгана Канађани и ваша краљица Елизабета). Џеб је помало сличан свом старијем брату Џорџу -- некохерентан је при изражавању и има практично неограничену финансијску подршку. Текућа председничка кампања показује да Џеб ипак није Џорџ -- недостају му Џорџов шарм и Џорџова интелигенција.
Џон Касич, садашњи гувернер Охаја, сматра се умереним републиканским крилом. Изволите погађајте због чега тачно је добио ову погрду од својих колега: (1) успешно је увео законе који отежавају гласање, (2) јавно је иступао против геј венчања и против аутоматског држављанства за рођене у САД, (3) потписао је писмо руководсвту Ирана у којем их опомиње да ништа што преговарају с Обамом неће важити, (4) цео његов први гувернерски кабинет, 22 људи, био је састављен од белаца, (5) дозволио је да Охајо прихвати новац из федералних фондовова везаних за "Обамино" здравствено осигурање (Обамакер).
Мајк Хакаби, бивши гувернер Аркансоа, има разрађен систем: књига - телевизијски шоу - кампања за председника, и тако укруг. У књизи рекламира кандидата, на телевизији писца, у кампањи телевизијског политичког коментатора, а у свим инстанцама своју експертизу у пржењу веверица и непресушну веру у Створитеља. Некадашњи потрчко у бизнису телевангелиста (то су они фини људи који преко телевизије и радија продају Бога, може и на рате) је схватио да све то може и на велико.
Џорџ Патаки, бивши гувернер Њу Јорка, последњи је пут био на некој озбиљној функцији пре десетак година (не, делегат у УН 2007. се не рачуна). Искусно је прескочио председничке изборе 2008. и 2012, а од осталих значајних потеза треба поменути и да је успешно одолео позиву Републиканске комисије за сенаторске кампање да се кандидује за сенатора 2010. Управо кад су га сви коначно заборавили (Рик Пери, ето, тако се то ради, а не тамо неке коцкасте наочаре), он је решио да ипак постане Председник. Мислим да је пресудну улогу одиграо његов доктор који му је саветовао да испуни време неким хобијем.
Џејсон Гилмор, садањши гувернер Јужне Каролине, је човек чије се шансе најбоље могу описати чињеницом да нисте приметили ниједну од три грешака у овој реченици -- нити је Џејсон, нити је садашњи, нити је из Јужне Каролине. Нисам сигуран ни да је јавио укућанима где се то смуца данима у последње време -- ал' ће да се изненаде кад буде изабран!
Боби Џиндал, садашњи гувернер Луизијане, освануо је 2012, одмах по реизбору Обаме, на насловници Тајма као најозбиљнији кандидат за најозбиљнијег кандидата Републиканске партије на наредним председничким изборима. Следеће године је изјавио да "Републиканска партија треба да престане да буде глупа партија", али је у међувремену увидео своју грешку и ове године je предложио да се, уместо тога, укине Врховни суд.
Ето, тиме се завршава листа гувернера, прелазимо на сенаторе и остале.
Тед Круз, садашњи сенатор из Тексаса, рођен је у Канади, а пореклом је са Кубе, те је, природно, у најтврдокорнијем анти-имиграционом крилу своје партије. Школован на Принстону и Харварду, он је анти-елита, а као сенатор у партији која контролише оба дома у парламенту он је, погађате већ, анти-Вашингтон. Укратко, Тед Круз је против свега што представља тако да ће на изборима сигурно гласати против себе. Његова самопромоција и натезање око буџета прошле годиње коштали су америчку привреду 24 милијарде долара. Непрекидно позирање и млаћење празне сламе 21 сат и 19 минута (да, баш толико) док те снимају камере -- непроценљиво!
Марко Рубио, садашњи сенатор из Флориде, такође је пореклом са Кубе и, мора му се признати, то подноси много боље од Теда Круза. Има добар углед у конзервативнијем делу партије, а ни естаблишмент се не мршти на њега. Многи би радо на крају кампање видели комбинацију Буш-Рубио, али се сматра да је проблем што обојица долазе из Флориде.
Линдзи Грејем, садашњи сенатор из Јужне Каролине (јесте Јужна Каролина, озбиљан сам овај пут), много воли реч Бенгази. На његову иницијативу је Бенгази, али и поред тога што је комисија Бенгази, он то није прихватио и изјавио је да Бенгази. Тако је једна изгледна Бенгази отишла у Бенгази.
Рик Санторум, бивши сенатор из Пенсилваније, скупља лепе џемперчиће и за ту слабост се искупљује бескомпромисним анти-геј ставовима. Даље, не само да је против абортуса већ је и против контрацепције, јер "забога, то би онда одједном постало уживање!". Тврди да је Врховни суд погрешио 1965, кад је одлучио да држава нема права да претражује спаваће собе ожењених парова у потрази за доказима о контрацепцији.
Ранд Пол, садашњи сенатор из Кентакија, неубедљива је копија свог оца, Рона Пола. Са Роном се човек слагао или није, али му је морао признати конзистентност, упорност, отвореност и занимљив карактер. Ранд нема ама баш ништа од тога -- калкулант на ситно и его на крупно.
Карли Фиорина, бивша ЦЕО Хјулит-Пакарда, истиче радо као своје квалификације политичко аутсајдерство и искуство у бизнису, а оба елемента у овом периоду кампање имају добру прођу. Својевремено је успела да, једним потезом, у пар дана, подигне на берзи вредност својој компанији за око 3 милијарде долара -- то су били дани непосредно после њеног изнуђеног напуштања компаније. Њен стил руковођена је укључивао притисак на хиљаде запослених да потпишу изјаве о добровољном одрицању од дела плате, да би их касније ипак отпустила. За ближе сараднике резервисани су били откази преко телефона у 5 ујутру -- Стаљину се смешка брк тамо негде.
Бен Карсон, неурохирург у пензији, чувен по изузетно комплексној 20-сатној операцији одвајања мозгова сијамских близанаца, сматра да је нови владин програм здравственог осигурања (Обамакер) нешто најгоре што је задесило Америку од робовласништва. Ц-ц-ц, докторе, занемарили сте бар једну катастрофу у међувремену, такође бар толико велику као робовласништво -- увођење социјалног осигурања 1935.
Ето, то је отприлике ситуација с кандидатима из Републиканске партије. Додуше, има и онај кловн, али њега ћу прескочити -- дигнитет осталих кандидата ми не дозвољава да га дискутујем у истом тексту.
Дакле, да пређемо на кандидате Демократске партије.
Хилари Клинтон, бивши државни секретар и сенатор из Њу Јорка, тренутно је у чуду око прашине која се дигла због њеног заобилажења званичних заштићених комуникацијских канала и искључивог коришћења своje hotmail адресе за дописивање око државних тајни. Ако је изаберу, очекује се да првог дана бомбардује Београд, због још увек живог сећања на снајперску ватру с којом се херојски изборила 1996, по завршетку рата, на тузланском аеродрому док су јој домаћини даривали цвеће и док је њена ћерка мирно стајала до ње. Потом ће највероватније бомбардовавати и Ницу, без разлога, 'нако, јер су је саветници поучили да је неопходно да с времена на време покаже спонтаност, и она је одлучила до то увек буде у 4 поподне.
Џо Бајден, садашњи Подпредседник, ужива подршку од око 20 процената иако званично није ни кандидат. Ако у неком тренутку објави кандидатуру овај проценат ће експлодирати, да би се затим, одмах чим Џо изусти нешто, потпуно срозао.
Берни Сандерс, садашњи сенатор Вермонта, води кампању као да је кандидат за Председника Норвешке и у овом тренутку је ближи истовременој титули Мис света и Нобеловој награди за мир него Белој кући.
Има ту и још неколико бивших гувернера и сенатора, Џим Веб, Линколн Чеифи, и Мартон О'Мали, али о њима се може рећи исто што је речено и о Џиму Гилмору. Пошто се управо питате "ко сад беше па тај Џим Гилмор" у томе и јесте поента.
На крају, као и увек, кандидати ће бити они с највише намакнутих пара, а то су Буш и Клинтон. Свечано се обавезујем да ћу у том случају уписати неку од сестара Кардашијан у листић, која год од њих још увек није била Председник.
Јер ипак је одговоран посао у питању.
.