Молим вас за мало пажње:
Има неке деце која ипак не могу сасвим да одрасту. Мада, она умеју да живе лепо и готово потпуно самостално, уз нашу малу помоћ и стрпљење. Модел каснијег самосталног живота деце која су рођена уз различите биолошке недаће -- умањене интелектуалне, комуникативне или социјалне вештине -- већ постоји, и треба га само прекопирати и у Србију. Та "деца", понека са седом косом, хоће да постану људи, да живе у малим заједницама, у својим групним становима, уз надзор и подршку за то обученог особља.
Ми можемо да им помогнемо да постану људи, у мери њихових граница. И то је њима довољно. На жалост, пара за финансирање оваквих пројекта нема напретек. Може се десити да пројекти инклузије буду следеће године због тога обустављени. Асоцијација за промовисање инклузије Србије настоји да се то не деси. На њиховом сајту наћи ћете све потребне информације и објашњења.
А сад сви заједно: Jingle bells, jingle bells, jingle all the way, oh, what fun is to ride in a one horse open sleigh... пардон: Забелео се брег, пао први снег, на јелци украси, на небу ирваси. Пожели било шта, на свету читавом, од Деда Мраза ми пожелели смо дом...