Kolekcija pornića Abrahama Linkolna

Tekst  pod naslovom "Čovek okreće pogrešan broj i razgovara sa Osamom bin Ladenom!", objavljen je u mojim omiljenim novinama World Weekly News, koje više ne izlaze, a čitalo ih je preko milion i po ljudi. Napisan je na osnovu izveštaja jednog apotekara iz Baltimora koji je zvao ortaka u Avganistan, okrenuo pogrešan broj i pričao direkt sa al Kaidom. Ok, nije to bio ugodan razgovor peko žice, jer je terorista bio ljut što ga uznemiravaju, pa se drao u telefon, tj na apotekara: - Ko je to? Kako ste našli moj broj? Recite mi ili će vas Alah na mestu spaliti munjom!

Ovo naravno nije jedina blesava priča objavljena u World Weekly News. Evo nekih od slavnih naslova: Belgiju je uništio asteroid i niko to nije primetio, Sijamski blizanac ubija brata u trapavom pokušaju samoubistva, Otkrivena privatna kolekcija pornografskog materijala Abrahama Lincolna, Seksualno me je zlostavljala ženka Jetija, Američki senatori su vanzemaljci iz svemira, Debela žena sela na sina i zgnječila ga...

Urednik najluđeg tabloida na svetu, Eddie Clontz, jednom prilikom je iskreno rekao: -  Kada ljudima damo informaciju, obično je to sasvim slučajno.

Upravo ove rečenice sam se setila kada sam nazvala telefonom predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost, Ivicu Dačića i postavila mu legitimno i konkretno novinarsko pitanje - Da li će Odbor razmatrati pretnje likvidacijom lideru LDP?

Da podsetim, u političkoj drami koja razara Srbiju, jedan broj ljudi je permanetna meta, a otvoreni lov raspiruju i izjave poput one ministra Ilića o "izdajnicima koji bi prodali državu za šaku čvaraka",  te zahteva Ivice Dačića (SPS) da se zabrani rad partija i NVO koje prihvataju nezavisnost Kosova.

Lider DHSS Vladan Batić rekao je da pretnje ubistvom svakog normalnog brinu, pa je zatražio hitnu sednicu Odbora za bezbednost na kojoj bi se raspravljalo o pretnji likvidacijom Čedomoru Jovanoviću i njegovoj porodici.

Međutim, na sednici Odbora nije se raspravljano o ovim pretnjama, a ni na pozivu članovima skupštinskog odbora za bezbednost ove tačke nije bilo.

Ivica Dačić, predsednik skupštinoskog Odbora za bezbednost mi je rekao da je to zbog toga, jer je reč o pojedinačnom događaju i obrazložio:

- Odbor se ne bavi pojedinačnim događajima. Da se bavi, morali bi
100.000 sednica da držimo, jer ima mnogo zahteva građana da im je
ugrožena bezbednost. Mi možemo da tražimo informaciju, pa da onda stavimo na dnevni red, ali u okviru šire teme.

E sad, hvala bogu da je mene vrlo zainteresovala cifra od 100.000 dostava o ugrožavanju bezbednosti, koju je pomenuo Dačić. Mislim, golema brojka je iskočila, nije zezanje. Već sam videla i tekst i naslov, po meri tabloida, pa još istinit. Ali, đavo mi nije dao mira pa sam morala da potražim zvanične podatke. I šta da vam kažem, sem da sam ukapirala da izjava predsednika Dačića naprosto nije tačna i da mi valja da je shvatim retorički, da se tako izrazim, jel.

Jer, zvanični podaci kažu da je Odboru u 2007. godini stiglo 45 (četrdeset i pet) žalbi, a ove, 2008. godine samo jedna, od Pokreta veterana Srbije. Ovo naravno ne znači da u Srbiji nema mnogo ugroženih ljudi, ali znači da se oni slabo obraćaju skupštinskom Odboru.

Nije mi preostalo ništa drugo nego da zovem telefonom potpredsednika Odbora, Dragan Šormaza, iz DSS i pitam za objašnjenje. On nije pominjao šestocifrene brojke kao Dačić, ali mi jeste rekao da ima ludih penzionera i rok zvezda koje zovu i tvrde da su praćene satelitski.

- Najbrojniji su oni koji su izgubili na sudu, uvek im je neko kriv,
pa se nama žale na tužioce, policiju. Međutim, nisam primetio da ima
onih koji se žale na ličnu bezbednost, ili imovinsku. Ali zato ima
dosta penzinera koji tvrde da ih neko uhodi. Stigle su nam i prijave
nekih rok zvezda koje tvrde da ih prate satelitski - kaže Šormaz.

I tako me je naveo da pomislim da 17 članova Odbora za bezbednost na meti pacijenata, taman po meri  World Weekly News. To mi je potvrdila i jedna persona iz njihovog kruga, koja je insistirala na anonimnosti. Ovaj izvor mi je rekao, doslovno:

- Da, Odboru se javljaju zaista bolesni ljudi. Jedna žena, na primer, stalno obaveštava o svom slučaju i kaže da su joj ugrađeni čipovi u glavu i da tako slušaju njene misli. Javila se i jedna žena i poslala pismo u stihu o Hristu kao spasiocu Srbije.

Meni je naravno neopisivo bilo žao sto su članovi odbora izloženi žalbama a la Zona sumraka, ali mi je palo na pamet da World Weekly News možda ne bi opandrknuo da je imao ovakve izvore.

Da se razumemo, za WWW nisu radili šalabajzeri, već iskusni novinari. Glavni urednik Clontz pre WWW je radio za St. Petersburg Evening Independent, a dovlačio je kolege i iz New York Timesa, naravno za duplo veću platu od standardne. Veliku lovu Clontz je pravdao ovako:

- Normalno, kada tražimo od njih da zauvek unište svoju karijeru.
 

Bilo kako bilo, World Weekly News nisu spasile ni dojave o kontaktima sa vanzemaljcima, ni ekskluzivni intervjui sa dođošima iz svemira, ni priče o Elvisu koji se svako malo švrćka vamo tamo. A imali su i izveštaje o kidnapovanju domaćica od strane Jetija, i kako je Atlntida izronila iz vode.  

Nije tajna, Clontz i njegova redakcija zezali su se i izmišljaju priče. Kada bi ga pričepili da prizna, imao je običaj da kaže da je fora u tome što oni veruju svakom izvoru informacije, čak i onda kada svako normalan vidi da je potpuno uvrnut i lud. Isto tako, kao i ovde, svaka malo originalnija vest bila im je savršena polazna tačka za inventivno proširivanje teme.

Pa tako ako neki čitalac telefonira redakciji i tvrdi da ga non stop prate mali zeleni ljudi, WWW mu je obavezno i principijelno verovao.

-  Ako dođe neko ko tvrdi da je vampir, mi mu verujemo - govorio je Clontz.

Ok, znam da i u Srbiji ima novina koje pišu o vampirima i taj rad. Znam i da ljudima izlaze mehurići na uši od zastrašujućih i suludih vesti koje su nažalost tačne. Međutim, neke od njih mogu da se pročitaju samo u tabloidima, naravno, ko ume da ih pročita, a ne da ih trpa u mozak kao ćuran kukuruz.

Nije bez razloga Jim Hogshire analizirajući tabloide rekao da su oni jedini preostali pravi oblik novinarstva, zato što se mainstream novinari koriste uvek istom frazeologijom i drže službenih izvora, dok novinari koji pišu za tabloide njuškaju okolo.

- Tabloidi mogu biti vrlo dobri izvori vesti u najistinskijem smislu te reči - informacije koju niste pre čuli - kaže Hogshire.

Ok, istini za volju, on i secira tabloide, kaže da je u svetu tabloida sve crno belo, a i piše kako kontrolišu mase i utiču na njih. Kada je Weekly World News objavio informaciju o postojanju dece duhova, redakciji su telefonirale hiljade čitalaca i pitale kako da ih usvoje.

Presnim lažima valja dodati i tanku zonu koja razdvaja činjenice od fikcija.  U toj zoni može da se upadne u procep vrlo neprijatnih gafova.

Jedan od blesavih je onaj koji je zabeležen u tabloidu The Sun, kada su dokumentaristi pronašli u redakcijskoj arhivi fotografiju 86-godišnje biciklistkinje, pa pogrešno pretpostavivši da je vremešna dama preminula, iskoristili njenu sliku kao ilustraciju za izmišljenu priču o babi od sto leta koja se porodila. Stara dama je tužila novine, tužitelj je tvrdio da je povređena novinarska etika, a odbrana se branila rečima da Sun uopšte nije novinarstvo.

E sad, sedim ja pre neki dan sa kolegama Anom i Peđom i brbljam kako bi ovde prošao politički World Weekly News, znači, nema laži, nema prevare, zna se da je sve izmišljeno. Pa naslovi ovakvi: "Koštunicu oteli vanzemaljci, premijer nije pravi Vojislav", ili "Tadić je žena"...