Budućnost

1. maj

Predrag Brajovic

/ 01.05.2016. u 10:19

Komentari: 257
Čitanost: 29591
/
Preporuke: 6888
/

Данас је Ускрс, Први мај и годишњица очеве смрти.
Мени је једино ово последње важно.

десно: Радисав Брајовић, 1923-2002.

Звезда

Када је умро мој отац
у његов гроб смо звезду положили.

Нисмо држали витке хртове
да га на оном свету прате.
Његови га коњи
у детињству чекају.

Иако је био војник,
крај њега нема пребијене сабље.
Уместо плотуна
неко је заплакао.

Када је умро мој отац
његову смо родну земљу
на ципелама донели.

Без говора, оружја, славе,
умиру само јунаци.

***

Срећан вам празник.

postavite na |

Komentari (257)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

elenold 15:37 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

docsumann

a, novajlija. sori, nisam primjetio.

dobro nam došao.

a ubrzo ćeš i sam povatati ko-je-Tko u ovoj našoj interaktivnoj igri zvanoj blogojavljanje.

Ma i nisam bas ..., ali kao da jesam , jer nemam kontinuitet
(ko i svi Srbi sto nemaju i nucemu sem u podelama)
pa sam zaboravio i ono sto nisam ni znao.

Hvala na lepim recima.

tess 16:13 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

Doks, :).

milojep 17:38 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

Predrag Brajovic
Ја знам да је Србољуб Живановић, лекар анатом и медицински антрополог из Лондона, био део тима који је 1964. вршио ископавања у Јасеновцу и Доњој Градини. У тиму је било двоје или троје Словенаца. Након првих резултата који су указивали на цифру од преко 700,000, истраживање је брже-боље обустављено.

Ta cifra je demografski nemoguća. Ali -- nisam siguran da želim da se upuštam u tu raspravu. Za Živanovića znam, te ne mislim da je neki autoritet po ovom pitanju.

Ni ja ne želim da se upuštam u tu raspravu ali ako budem morao...
Demografska istraživanja su radili Kočović i Žerjavić i po njima su gubici Srba ako se ne varam mogli biti između 300-400 hiljada (pravi gubici ne demografski). Pri tome dva su velika znaka pitanja, jedan za stope prirodnog priraštaja od 1931-1948 , odnosno u vremenu između dva popisa stanovništva, i drugi u razlici toga šta je popisivano. 1931 su ljudi popisivani po veroispovesti a 1948. po nacionalnosti. 'Višak' Srba koji se pojavio u Srbima muslimanske veroispovesti 1948. je 'nadomestio' nedostatak jednog dela pravoslavaca u pogrešnim tumačenjima.
Pored toga postojale su i sumnje u valjanost popisa iz 1931 a iz raznih razloga... Zbog toga istraživanja S.Živanovića itekako moraju imati težinu.

Predrag Brajovic 18:12 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

milojep
Predrag Brajovic
Ја знам да је Србољуб Живановић, лекар анатом и медицински антрополог из Лондона, био део тима који је 1964. вршио ископавања у Јасеновцу и Доњој Градини. У тиму је било двоје или троје Словенаца. Након првих резултата који су указивали на цифру од преко 700,000, истраживање је брже-боље обустављено.

Ta cifra je demografski nemoguća. Ali -- nisam siguran da želim da se upuštam u tu raspravu. Za Živanovića znam, te ne mislim da je neki autoritet po ovom pitanju.

Ni ja ne želim da se upuštam u tu raspravu ali ako budem morao...
Demografska istraživanja su radili Kočović i Žerjavić i po njima su gubici Srba ako se ne varam mogli biti između 300-400 hiljada (pravi gubici ne demografski). Pri tome dva su velika znaka pitanja, jedan za stope prirodnog priraštaja od 1931-1948 , odnosno u vremenu između dva popisa stanovništva, i drugi u razlici toga šta je popisivano. 1931 su ljudi popisivani po veroispovesti a 1948. po nacionalnosti. 'Višak' Srba koji se pojavio u Srbima muslimanske veroispovesti 1948. je 'nadomestio' nedostatak jednog dela pravoslavaca u pogrešnim tumačenjima.
Pored toga postojale su i sumnje u valjanost popisa iz 1931 a iz raznih razloga... Zbog toga istraživanja S.Živanovića itekako moraju imati težinu.

Немају тежину.
Ево како.

На ОВОМ хрватском форуму корисник Holden Kolfild (скроловати надоле) дао је одличан и нимало жучан преглед различитих врста досад примењених метода процене броја јасеновачких жртава, као и многобројне изворе, документа и различита сведочења (видети цео низ његових коментара). Он, наравно, наводи као извор и оне податке као ти горе, али и говори о могућним мањкавостима претходних пописа, погрешним методама итсл. при том се позивајући на различите научне радове и историјске студије. Треба прочитати све његове коментаре. Баш све.

Особито ми се допао неострашћени и аргументовани приступ Holden-а Kolfild-а овој теми, без имало националног шепурења жртвама. Самим тим што је дао прегледе неколико историјских на подацима утемељених студија, али и окаректерисао њихове могућне слабе тачке, заслужио је да они које интересују на стварности засновани подаци о страдањима српског и других народа у Другом светском рату прочитају његове текстове.

Он и сам каже да је званична цифра од 700.000 страдалих заиста „претеран“ број. Како год, већ у трећем месецу рада логора један од логораша заведен је под бројем 28.221.

Један од немачких докумената на који се Холден позива, а у поседу је САД-а, говори да укупан број жртава у јасеновачком комплексу до децембра 1943 износи 200.000. Немци су држали до егзактних бројки. Другом приликом Холден спомиње и изјаву генерала Александра Лера, који у априлу 1943. каже да је број убијених Срба у НДХ досегао 400.000.

Цитирам Холдена, који се о дефинитивном броју жртава коначно, дакле, ипак не изјашњава: "И поред свих могућих процена и истраживања и проучавања евентуалних извора о броју жртава, тај број остаје непознаница и предмет највећих могућих спорења и до данас. Све процене зависе од тога на ком су податку засноване, а све чињенице које би могле указати на број жртава су горе наведене. (код њега у расправама – П.Б.)"

Углавном, са свом памећу коју имам и са свим сатима које сам посветио бавећи се бројем жртава у Јасеновцу, не верујем да је он мањи од 200.000, али ни већи од 400.000. Сваког месеца постојања логора једна Сребреница -- опет не иде преко 400.000. Ја сам склон да број жртава, на основу свега онога што сам сазнао, ставим у оквире 200-250.000.

Колико год -- страшно је и премного.

emsiemsi 19:12 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

tess

...

"Grlo sveta
stegni još jače
rukom proleterijata!"

Majakovski

p.s. pričajte vi šta hoćete al ja na te Ruse otkidam. Književno, ne.
...

Чуди ме да те (још увек) неко од бб и кк није послао у Москву из Беча (да шта тражиш тамо када откидаш на Русе).
Изгледа да је приземљашима данас слободан дан.

Predrag Brajovic 19:16 02.05.2016

"Математичка клика"

principessa_etrusca
Са друге стране, Руси су били организовани и имали су одличне обавештајне податке. По сведочанству моје баба-стрине, чим су дошли до Професорске колоније, оних неколико улица између Цвијићеве и хале Пионир где је била концентрација кућа професора Београдског универзитета, без грешке су идентификовали кућу Милутина Миланковића и поставили 24/7 стражу испред ње да неки распиштољени ослободилац не ликвидира Миланковића у метежу док су још трајале борбе. Они су га чували као светског научника.

O MILANKOVIĆU:
Миланковић је био сумњив и „непожељан” у свим режимима: за време Краљевине зато што је био германофил и југоскептик, за време немачке окупације зато што је окупатору пружао пасивни отпор, за време комунизма јер је презирао марксистичку теорију и злочиначку праксу. По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је „врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора". Додуше, и он је добар педагог, али „предавања једва отаљава". „По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики... Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник" (1. јул 1950).

principessa_etrusca 20:26 02.05.2016

Re: "Математичка клика"

Хаха, "позната математичка клика"!

Руси се очигледно нису обзирали на Миланковићево "непознавање марксизма-лењинизма", већ су га чували као научну величину, а и наша нова власт је ипак била колико-толико прагматична. (Други комшија, Драгољуб Јовановић са Правног и вођа левог крила Земљорадничке странке је робијао.)

milojep 22:12 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

Predrag Brajovic

Углавном, са свом памећу коју имам и са свим сатима које сам посветио бавећи се бројем жртава у Јасеновцу, не верујем да је он мањи од 200.000, али ни већи од 400.000. Сваког месеца постојања логора једна Сребреница -- опет не иде преко 400.000. Ја сам склон да број жртава, на основу свега онога што сам сазнао, ставим у оквире 200-250.000.

Sećam se ovoga foruma, već si se referencirao na njega.I sada sam ga detaljno pogledao.Slažem se da je Holden Kolfild jedini glas razuma tamo!
Pa pogledaj njegove poruke 297-299! Citat iz poslednje:

Jedan od najznačajnijih nemačkih izvora o ustaškim pokoljima su zabeleške Gleza fon Horstaenau.Njegov ratni dnevnik dostupan je istoričarima u bečkom Ratnom arhivu,a prvi put je za širu javnost publikovan 1980 na nemačkom jeziku u tri toma. Na našem jeziku su izvodi iz glezovog dnevnika prvi put publikovani u knjizi "NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika Gleza fon Horstenau" V.Kazimirovića,mada izvode iz dnevnika pominju i neki drugi istoričari.
Glez nije spadao u tipične nemačke bezosećajne i samouvrene generale koji su verovali u nemačku pobedu do samog kraja.Jasno mu je bilo da Hitler vodi Nemačku u propast.
Ustaške zločine je osuđivao delimično što je ustanak koji je usledio kao posledica pokolja ugrožavao nemačke trupe ali i zbog moralnih razloga što je malo neobično za jednog deklarisanog nacistu.

Glez je u susretima sa ustaškim funkcionerima više puta zahtevao obustavljanje pokolja.
Razvio je efikasnu i pouzdanu obaveštajnu mrežu koja mu je pružala detaljne informacije sa terena.
Glezov glavni asistent u prikupljanju informacija bio je kapetan Hefner ,folksdojčer iz Zagreba ,koji je perfektno govorio jezik i imao čitavu mrežu doušnika i obaveštajaca širom NDH.Hefner i njegovi obaveštajci lično su obilazili mesta masovnih pokolja i neke logore.Hefnerovi izveštaji takođe se čuvaju u bečkom Ratnom arhivu.Po Hefnerovim pedantnim proračunima broj Srba pobijenih od ustaša premašio je 200 000 već početkom avgusta 1941.

Prvo treba rašlaniti priču o ubijenim u Jasenovcu i svim ostalim stratištima. Tako da je moguće da u samom Jasenovcu nije stradalo 700000 ljudi ali u celoj NDH čak i dosta više! Pogledaj samo boldovani deo citiranog teksta pa zaključi i sam! A zna se da je 1942 bila najgora godina po Srbe.

U poruci 298. imaš sledeće:

posleratna iskopavanja masovnih grobnica na najvećen jasenovačom stratištu Gradina
Jedan od mogućih puteva za dokazivanja broja žrtava su iskopavanja koja su vršili stručnjaci za sudsku medicinu.Posebne ekipe antropologa i stručnjaka za sudsku medicinu su radili istraživanja početkom šezdesetih.Vršena su bušenja sondama na mestu najvećih pogubljenja na Gradini koja obuhvata kompleks od nekoliko desetina hiljada kvadratnih kilometara.Ta istraživanja i njihovi rezultati se pominju u više knjiga o Jasenovcu ,a nešto iscrpnije podatke daje knjiga R.Trivunčića "Jasenovac i jasenovački logori",knjiga 2.Prema informacijama koje su tu navedene u Gradini je probušeno 130 bušotina na 100 grobnica, a učinjene bušotine su dale uvid u sadržaj,dubinu i tip grobnica.Pošto je sloj kostiju iznosio 40 cm u proseku to znači da je bilo 22 skeleta na kubni metar.Prema tim podacima o broju žrtava na određenu kubaturu izračunato je da je broj žrtava na tom najvećem stratištu Gradina oko 360 000.S obzirom da je deo žrtava bacan u Savu i da ima još neistraženih grobnica pretpostavilo se da broj žrtva može biti i koju stotinu hiljada veći.Faktički su potvrđene ranije pretpostavke o ogromnom broju žrtava.Zbog toga se oni koji pominju tako velike brojke uglavnom pozivaju na ta sondažna bušenja iz 1964 kao relevantan pokazatelj broja žrtava.
Međutim ,kritičari takvog načina uvrđivanja broja žrtava smatraju da sondažna bušenja ne mogu dati pouzdane podatke na tako velikim površinama već je potrebno prekopati ceo teren da bi se utvrdilo da li su pretpostavke tačne.To je i nameravano ali su istraživanja prekinuta voljom političkih moćnika.

Urađenih 130 bušotina (više nego dovoljan uzorak u takvim ispitivanjima) pokazalo je cca 360 hiljada žrtava samo u Gradini! Užas!

A evo ti o svemu tome govori i S.Živanović, obavezno pročitaj

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:599790-Tito-je-sakrio-istinu-o-Jasenovcu

Verovatno nije teško pronaći svedočenja o slavlju ustaša polovinom 1944. o ubijenom milionitom Srbinu!
Jedina slamka za koju se drže 'umanjivači' broja žrtava je,vraćamo se, razlika popisa iz 1931 i 1948 koja je pak sporna po više bitnih stavki (imaš i kod ovog Kolfilda negde) netačnost popisa i to baš po pitanju Srba u planinskim krajevima (uopšte nepopisani), loša predikcija stopa nataliteta a dodao bih i podložnost istorijskim okolnostima.

Kako bilo, ja prvi bih voleo da mogu logički da smanjim žrtve(ko normalan bi voleo da je više ljudi izginulo) ali nema čvrstih dokaza koji bi išli na tu stranu

principessa_etrusca 22:51 02.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

Verovatno nije teško pronaći svedočenja o slavlju ustaša polovinom 1944. o ubijenom milionitom Srbinu!

Тhe Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation можда има више детаља, ако не, можеш да поделиш своје податке са њима.

tess 07:19 03.05.2016

Re: Realizam, vojnik i poeta

emsiemsi
tess

...

"Grlo sveta
stegni još jače
rukom proleterijata!"

Majakovski

p.s. pričajte vi šta hoćete al ja na te Ruse otkidam. Književno, ne.
...

Чуди ме да те (још увек) неко од бб и кк није послао у Москву из Беча (да шта тражиш тамо када откидаш на Русе).
Изгледа да је приземљашима данас слободан дан.

Eh, sad. Kud bi sa mnom?

:)

tasadebeli 15:09 02.05.2016

Очеви и оци... И комесари

Мој матори није био првоборац из 1941. А опет, за мене је он и Прле и Тихи. И друг Тита.

С разлогом.

Имао је Амадеус-Теофило (тако смо мом Богољубу тепали у кући) 15 година када је почео рат. Ако не рачунамо познанства и дружења са илегалцима комунистима по Београду (али и са Гецом и Калембером које је познавао из гимназије, а који су после рата оснивали КК Црвена звезда), те сакривања на тавану куће неких ликова избеглих из затворничких колона које су Немци спроводили Београдом и ако не рачунамо мобилисање у Недићеву омладину која је рашчишћавала рушевине после немачког бомбардовања, учешће и херојски подвизи мог маторог у рату би се свели на тапкање карата испред биоскопа за хит филм тог историјског тренутка, "Невиност без заштите", при чему га је ухапсила црноберзијанска полиција, тзв. Дирис, па је био у затвору и стајао у хладној води од чега су му ноге промрзле и потколенице биле ћосаве и модре до краја живота.

Јео је у окупираном Београду проју од пиљевине и носио ципеле са дрвеним ђоном (због чега је после рата деда моје жене који је производио и продавао те ципеле био ухапшен и суђено му је од стране нових револуционарних власти под оптужбом да је прављењем и продајом тих ципела срозавао борбени морал становништва. (Ваљда је требало да због морала иду боси по снегу, шта га знам... Тако ја то разумем.)

(Објашњење: Дрвени ђон на који је нашивена кожа јер гуме за време рата није било ни за лек... Сва производња гуме ишла у војне потребе.)

И тако је мој матори све до октобра '44. животарио по Београду, радио као трговачки помоћник, увече се коцкао у безвредне Недићеве паре, гледао лешеве како плутају Савом...

А онда је одмах по ослобођењу Београда био мобилисан (пре тога га су га баба и деда за време окупације пар пута спасли од четничке мобилизације) и послат на Сремски фронт.

Два пута је рањаван у том кратком временском периоду, октобар 1944 - мај 1945, али је барем преживео. За разлику од мог ујака - вршњаци су били, 1926. годиште - који је остао у оној заједничкој гробници код Шимановаца у Срему.

Углавном, матори је преживео. Додуше, носио је немачки гелер у нози код скочног зглоба до краја живота и са тим гелером смо га и сахранили. Нису хтели то парче метала да му изваде кад је био рањен ваљда да му не би нога остала краћа...

И дође то ослобођење... Матори чак добио и неки чин. Нижи, али чин. И уопште, био је јако поносан на ту енглеску ваздухопловну униформу коју су носили.

И таман тако матори почео да се пење на друштвеној лествици новог друштва после револуције, кад дођоше они уставотворни избори новембра 1945. (познати по "ћоравој кутији" ). Маторог су, заједно са читавом групом официра и војника са нишког аеродрома, ухапсили у октобру 1945. на основу лажне доставе једног од њихових сабораца да су у колаборацији са четницима хтели да дигну авионе на аеродрому у ваздух. Још увек чувам ту оптужницу и кад год је читам, смрзнем се јер је та достава таква да је сасвим довољна за стрељање. У униформи, па још 1945.

(Једна од тачака оптужнице за мог маторог је и да је преко радио станице на аеродрому слушао амерички џез.

LINK)

Углавном, следећа три месеца и нешто јаче, таман колико да ти први избори у ослобођеној земљи прођу, мој матори, са још великим бројем њих из Београда и Шумадије похапшеним под сличним околностима, проводи у затвору у Земуну (Дом ваздухопловства у којем сам ја, гле ироније, скоро 40 година касније славио матурско вече са гимназијом).

Почетком 1946. матори излази из затвора јер се установило да је та достава за све њих ипак лажна. Што, наравно, није сметало да достављач (цинкара, друкара, тастер) настави служење отаџбини са чином, а мој матори без чина.

(Пола века касније, када се тај 421. јуришни пук Дуке Божовића састајао по београдским кафанама да евоцирају своје успомене, та друкара је, у припитом стању, викала да га чују сви како он никада никоме није ништа нажао учинио. Мој матори га је бранио од оних осталих који би онда онако сви матори и кљакави скакали да цинкароша умлате. После 50 година. Сећам се да је мени после тога матори рекао:"Ма јок... Не треба њему нико да се свети. Он је сам себи већ довољна казна." )

И опет је после изласка из затвора фебруара/марта 1946. мој матори почео да се успиње на тој друштвеној лествици новога друштва после револуције и већ се спремао да као ваздухопловни официр путује за СССР на школовање као један од одређених на листи за то (прва половина листе већ отпутовала у СССР) када долази до затезања односа са Стаљином и читав процес бива обустављен.

У потоњем времену матори и сам направи срање, пребије неког љубоморног капетана због капетанове жене, па му по други пут одузму чин.

Коначно, 1948, излази из војске без чина и почиње да ради оно што је, у ствари, једино и волео да ради. Да продаје књиге и музичке инструменте. Уосталом, одлазак у рат га је ионако само прекинуо у томе јер је то и био започео да ради у радњи старога Фрајта - да продаје музичке инструменте. И да свируцка помало са два другара када се радња затвори и закључа предвече. За време окупације.

И све је то, другарице и другови, мој матори урадио до своје 23. године живота.

Упокојио се два дана после нашег Аранђеловдана 2000. Месец и по дана после петооктобарске револуције. Сећам се да ме је на мој рођендан, док смо сви пратили пренос Коштуничиног полагања заклетве, потапшао по рамену, погледао ме значајно и рекао тихо да не чују други гости:

"Коначно."

Матори никада није био члан комунистичке партије. Нити било које друге партије.

Брајо, у праву је Нсарски. Заиста имамо на кога да се угледамо.

И хвала ти на овом посту.

Пишући нам овде оно што си пажљиво слушао, извукао си и из мене оно што сам ја слушао.

EDIT:

Predrag Brajovic 15:28 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Пола века касније, када се тај 421. јуришни пук Дуке Божовића састајао по београдсјким кафанама да евоцирају своје успомене, та друкара је, у припитом стању, викал да га чују сви како он никада никоме није ништа нажао учинио. Мој матори га је бранио од оних осталих који би онда онако сви матори и кљакави скакали да цинкароша умлате. после 50 година. Сећам се да је мени после тога матори рекао:"Ма јок... Не треба њему нико да се свети. Он је сам себи већ довољна казна."

Денунцијант који је мог оца и у пензији шпијао КОСу издавао се, деценијама, за нашег породичног пријатеља. У кућу нам је долазио стално. Мој отац је добијао дојаве да се његове речи и поступци преносе све до КОСа, али му није било јасно ко то ради. Једном је -- чини ми се да је реч о крају осамдесетих -- ушао пијан у кућу. Он није баш био човек од пића, мада је са својих 120 кила и масом мишића могао силно да попије. Ја сам се ту нашао, а он ми је објаснио шта се збило: "Ха, знам ко ме цинкари, ко је то ђубре! Налетео сам био на овог јeдног из КОСа, и седнем с њим на пиће у Москву, и напијем га, толико, намерно, да ми призна ко је тај који ме цинкари и шпија. И рекао ми је! Замисли, то је оно ђубре..." -- па сад иде име и презиме човека. Веровао или не, барем би један човек овде у том имену и презимену препознао особу с којом се дружио и виђао и о њој лепо мислио.

Ондашњи систем почивао је, у великој мери, и на полицији и тајним службама. Војна тајна служба је била, како ми је говорио отац, моћнија од генералштаба, и у то сам се уверио и сам пошавши у војску: од стране војних обавештајаца одмах сам био врбован, а њихов заставник у осијечкој касарни био је утицајније од све тамошње силесије пуковника, тако ми се чинило.

Atomski mrav 15:35 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

а њихов заставник у осијечкој касарни био је утицајније од све тамошње силесије пуковника, тако ми се чинило.

Tako je i sad. Nama, običnoj vojsci je uvek bilo milo em drago kada stariji vodnik prve klase (bezbednjak) uzme da prži nekog pukovnika a pogotovo kad je to bio komandant našeg bataljona (koji je bio bezveznjak).

elenold 15:43 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Atomski mrav

Tako je i sad. Nama, običnoj vojsci je uvek bilo milo em drago kada stariji vodnik prve klase (bezbednjak) uzme da prži nekog pukovnika ...

Koje je to godine bilo ?

urbana_gerila 15:49 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

elenold
Atomski mrav

Tako je i sad. Nama, običnoj vojsci je uvek bilo milo em drago kada stariji vodnik prve klase (bezbednjak) uzme da prži nekog pukovnika ...

Koje je to godine bilo ?

neke pradavne dok je vojska još postojala...

Atomski mrav 15:51 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

elenold
Atomski mrav

Tako je i sad. Nama, običnoj vojsci je uvek bilo milo em drago kada stariji vodnik prve klase (bezbednjak) uzme da prži nekog pukovnika ...

Koje je to godine bilo ?

Pre jedno deset godina. Nemojte mi reći da je sad kao drugačije?

tasadebeli 15:52 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Predrag Brajovic

Денунцијант који је мог оца и у пензији шпијао КОСу издавао се, деценијама, за нашег породичног пријатеља.

Веровао или не, барем би један човек овде у том имену и презимену препознао особу с којом се дружио и виђао и о њој лепо мислио.

Пишем баш нешто о томе, па ћу да окачим овде на Блог. Само чекам тренутак...

Ондашњи систем почивао је, у великој мери, и на полицији и тајним службама. Војна тајна служба је била, како ми је говорио отац, моћнија од генералштаба, и у то сам се уверио и сам пошавши у војску: од стране војних обавештајаца одмах сам био врбован, а њихов заставник у осијечкој касарни био је утицајније од све тамошње силесије пуковника, тако ми се чинило.

Мене нису врбовали. (Непоуздан сам, брате!)

Али се исто тако тога сећам као и ти. Сећам се да су ту где сам ја служио (Илирска Бистрица, 1983/84.) мајори и пуковници буквално дрхтали пред неким капетаном КОС.

Једини који их се није плашио него су, напротив, косовци дрхтали пред њим, био је тада пуковник, а касније генерал, Марјан Чад.

ЛИНК ЛИНК ЛИНК

Није ни чудо што сам га ја са ондашњих мојих 18 година сматрао за свог "оца" док сам носио ту униформу ЈНА.

И данас бих без размишљања кренуо за њим где год да нареди.

mariopan 16:06 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Денунцијант који је мог оца и у пензији шпијао КОСу издавао се, деценијама, за нашег породичног пријатеља.

Pa znaš šta, ja ga ne bih pustila da se izvuče dok ga bar ne oplavim, svojeručno, bilo kad, negde u mraku.

Da vam u kuću dolazi i radi o glavi, to je najljigavije stvorenje na svetu.

Nisam ja Tasin tata da g branim i žalim što je taj sam sebi nesreća, malo bih mu pomogla da bude još nesrećniji! Koliko je on ljudi tako unesrećio i to bi malo bilo.

Pa misli o meni šta hoćeš.

tasadebeli 17:10 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

mariopan

Nisam ja Tasin tata da g branim i žalim što je taj sam sebi nesreća, malo bih mu pomogla da bude još nesrećniji! Koliko je on ljudi tako unesrećio i to bi malo bilo.

Pa misli o meni šta hoćeš.

Зашто ли сам ја тебе до сада перцепирао као тибетанског монаха?

jednarecfonmoi 17:28 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tasadebeli
Predrag Brajovic

Денунцијант који је мог оца и у пензији шпијао КОСу издавао се, деценијама, за нашег породичног пријатеља.

Веровао или не, барем би један човек овде у том имену и презимену препознао особу с којом се дружио и виђао и о њој лепо мислио.

Пишем баш нешто о томе, па ћу да окачим овде на Блог. Само чекам тренутак...

Strasne su ove price o ocevima, o obrtima i prevratima, o vremenima gde je opasnost uvek bila negde u blizini, cesto potuljena.
Taso, mozda bi trebalo i ti da napises knjigu u spomen ocu, mozda si razmisljao.
U mojoj porodici niko nije bio clan komunisticke partije, partizana takodje nije bilo.
Pedja, blog sam po sebi daje mogucnost interakcije sa drugima, samim tim sto pises knjigu a objavis neki deo tu., ovde ponekad cujes neke komentare koji su nekad smisleni, nekad prtpostavkjam ne.
Ako imas dileme(mozda nemas uopste) kako ces prikazati strasne dogadjaje, vidjenja ( neke si naveo ) mislim da postoji knjiga gde je ritam kojom pisac pise o uzasima lkoji mogu da zadese coveka, takav da se cita u jednom dahu.Viktor Francl(mozda pogresim neko slovo imena) Zasto se niste ubili? Pogled psihijatra na desavanja u logoru, u kojem je i sam bio.Mozda je neko jos procitao?
Da li neko od vas zna mozda nesto vise o mestu Kocev rog(Kocejev rog) gde je pobijeno mnogo ljudi, ako se ne varam vojske Kraljevine SHS, vrlo malo o tome ima pisanog?

Predrag Brajovic 17:44 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Морам да окончам ову забуну: ово није роман о рату нити ратним ужасима. Нити је роман о мом оцу. Он је један од три главна лика у њему, то јест -- модел по коме је јунак направљен. Ово је, дакле, роман о три генерације једне породице, о једној епохи -- оној која је нама припала. Утолико, рат, онај прави, припада само једној генерацији, оног мог оца. Мојој генерацији припао је индиректно. Њој је припало, на пример, одрастање на НБГДу. О томе се прича у поглављу које се зове:

И море отиче, једва шумно…

Oвде је некад било море.
Oстао је песак.
До којег је спрата досезала вода?
До четвртог, на ком станује? До осмог, последњег? Mожда и преко?
Потом се труди да замисли новобеоградске солитере зароњене у плаву и бистру воду. Рибе пливају поред стакла прозора на које је наслоњен. Небо је горе, високо изнад њега. Jесен је; птице лете ка југу. Црна Гора је на југу. Jош јужније је Италија, потом, на карти, море ширине као када се споје два прста, рецимо палчеви обе шаке, а затим Aфрика. Тамо лете јата птица. A у мору су рибе. И ту, испред њега. Oтвориће прозор.
И море отиче, једва шумно, као вода из напуњеног лавабоа.
Oстао је песак. A ваздух је свеж и хладан. Са његовог прозора види се дугачка и дубока пешчана усеклина, по чијем су дну поређане велике бетонске цеви. Kроз њих може готово усправљен проћи, тек ако се мало савије у леђима и погне главу. То му је омиљено игралиште. Песак се увек увуче у ципеле, па пре него што уђе у кућу сазује се и стоји у чарапама на отирачу, који је чупав и груб, и садржину ципела истреса на новине које му мајка дода. Oтирач га, кроз чарапе, досадно боцка. Ипак, много је узбудљивије када се јуре по цевима. Oне су неједнако размакнуте једна од друге, понекад је јако тешко прескочити растојање између њих, а доскок је увек на облу и клизаву површину; много пута десило му се да падне… Затрчи се у два-три корака и одрази левом ногом раширивши руке као крила. Понекад склизне са цеви. Деси се и да потцени раздаљину; онда рукама ублажи ударац о ивицу. A најлепше је када се у низу заређа један, па други, па трећи успешан скок, и онај гоњени стигне и додирне, и игра је готова.
Сада је на тебе ред да јуриш…
Синоћ су у цевима палили ватру. Скупили су нешто новина, поломљених дашчица и гранчица, а неко је извукао шибице. Цев се брзо напунила димом. Oн је сасвим другачије мирисао од оног летошњег, из клозета. Дошла је и Mарија – опет је имала кике – а са њом девојчица коју је познавао само из виђења. После, када су отишле, Игор Петричевић је рекао да су Mаријиној другарици већ порасле сисе. Баш је тако рекао – „сисе“. Oн то није приметио. Игор је од њега старији, у шестом је разреду.
Под прозором је некад пролазила и пруга. То је било када је кренуо у школу. Воз је вукао вагоне пуне џакова, дасака, греда. Jош се из даљине могло знати када ће проћи, по белом диму који је локомотива испуштала. Често је налакћен стајао и чекао да се појави. Jеднога дана дошли су радници и почели да расклапају пругу. Прагове и шине убацивали су у вагоне које је вукла она иста локомотива. За њом је остајала празнина. Пруга је нестајала. Убрзо је остао само њен траг.
Oбукао се и изашао напоље. Прозор је остао отворен.

Црни је живео у стану испод њега.
– Не бој се ништа – рекао је.
Са ивице травњака режао је пас.
– Не режи он на тебе. Mалопре нам је побегла једна мачка. Слободно га помилуј. Само пази, немој руком да му приђеш одозго. Сваки пас помисли да хоћеш да га удариш. Полако му приђи одоздо.
Павле Mорача испружио је длан, као да се рукује, у правцу вучјакових чељусти. Псеће очи пратиле су опрезни покрет руке. Потом је вучјак нагнуо главу и препустио се шаци која га је миловала иза ушију, по потиљку и грудима. Прсти су пролазили кроз браонкасто-црну омашћену длаку.
– Главно је да никад не покажеш страх. Тако је код свих животиња. Примете ли да се бојиш, најебао си.
Најебао?
– Затим, треба их увек гледати у очи. И случајно не скрећи поглед. Oдмах ће то приметити. И кренуће на тебе. Oне некако нањуше твој страх и потом те нападну. Jер страх те чини слабијим.
– Знам, Црни – казао је Павле. – Не бојим се. Стварно.
– Oнда ми се само учинило.
Пас је сада већ гурао главу према шаци која га је миловала, не дајући јој да побегне. Црни мало трзну поводац, и вучјак се послушно заустави и седе.
– Знаш, такви су ти и људи. Чим неко нањуши да се плашиш и да је он јачи, ето ти га за вратом. Има да те кињи што год може. Mа цео свет ти је такав. Гадови – рече Црни и презриво пљуцну између зуба. – Зато ја и носим ово. И никог се не бојим.
У руци је држао скакавац.
– Mогу ли да га видим? – упита.
– Mожеш. Само пажљиво. И пази кад притискаш ово дугме.
На никлованом телу ножа Црни притисну излизано дугменце и сечиво искочи из металне утробе. Потом клекну на једно колено и притискајући врх оштрице о земљу опет је увуче. Чула се шкрипа механизма и затим шкљоцање невидљивог језичка.
Павле је узео нож у руку и подигао га до очију. На искрзаним крајевима дршке виделе су се малене тачке рђе. Неки мирис допирао је из ножа… Није био сигуран. Kада је Црни скренуо поглед, руку сасвим приближи носу и дубоко удахну. Био је то мирис вучјака који је допирао са његовог длана. Том руком га је миловао. Затим нож одмаче од себе. Притиснуо је дугменце; кроз металну и хладну дршку ножа прође трзај и оштрица излете. Сачекао је који тренутак и сагнуо се да на исти начин, као Црни, увуче сечиво.
– Не, немој тако!
– Зашто, Црни?
– Oтупићеш му врх. Немој о бетон, већ о траву.

Дошли су и Васа и Лимун, и још неки момци из блока које није поименце познавао. Сви су се били увукли испод зграде; небо се било смрачило и чинило се да ће ускоро почети да пада киша. Пушили су и бацали пикавце испред себе, а неки су држали руке у џеповима и повивши се у леђима пљуцкали на бетонске плоче под собом. Највећа вештина је да тако нагнут пустиш да се пљувачка одвоји помогавши јој само неприметним покретом усана који јој прекине нит. Све се то одиграва без шума. Васа потом испљувак размаже ципелом по бетону, узмутивши наталожену прљавштину, па крупни каменови шљунка који из плоча штрче накратко добију сјај.
Лети је под зградом увек пријатно хладно. Oна се, као некаква огромна сојеница, уздиже на четвртастим стубовима међу које се током селидби могу увући и омањи камиони, ако је возач довољно вешт да приђе до самог степеништа улаза. Зграда каткад служи и као велика надстрешница, коју на неколико места пресецају ишарани и дебели зидови. Kрај њих су паркирани аутомобили под сивим цирадама, са исписаним регистарским бројевима. Њихови власници их ретко возе. Цираде се скидају само викендом, да би се кола опрала; задња седишта још увек су застрта најлоном из фабрике. „Заставе“, „шкоде“, „фијати“, „ладе“ изгледају као нови; потом су дошли и „голфови“… Већ је био почео да пуши када је сусед продао свог дуго скриваног „голфа“. Извезао га је испред зграде, на светлост, и показивао купцу. И они су имали исти такав. Aли се на његовим браницима више нико није могао огледати. Ни небо, из којег управо почиње киша.
– Ухватим ли неког да пиша испод зграде, јебаћу му наницу – чуо је Васин глас.
Oн је највиши. На горњој усни има ожиљак, тако да се њена ивица под ноздрвом прекида. Ипак, сада види само његове очи и косу; остатак је заклонила у круг окупљена гомила младића.
– Где ћемо по овој киши!? A мени ће овде под носем да смрди!
Влагом засићен ваздух подигао је мирис мокраће.
Сви пишају испод зграде, уза зид: и пијанци из блока, и Васа, и Црни, и Лимун, па и понеки његови другови. Aко неко случајно наиђе, на брзину се закопчају и среде. Mора да су им гаће потом мокре. Oн то никад не би урадио. Васа се само прави важан.
– Није вам ово јавни тоалет! Да неће Црни да вам буде баба-сера. A, шта ти мислиш, Црни?
Црни ништа није рекао.
– Има да се обогати. Па још кад ухвати оне пензосе што не знају шта ће кад им пригусти, њима ће дупло да ребне. A после, кад се нафатира шушки, има мени, Васи, да захваљује.
– Дај, бре, Васо, не сери! – казао је Црни.
– Добро, Црни, немој одмах да се љутиш. Mорамо мало да се шалимо. Oнако, другарски.
Потом су се сви утишали… Прилазио је Пинокио.
Kада подигнеш поглед ка њему, угледаш прво рошаво лице и ретку црну косу, а на испијеном лицу шиљати нос. Oбучен је скроз у црно: кожна јакна, танка ролка, звонцаре и шпицасте ципеле. И увек раскопчан. Док хода, онако висок, танак и широких рамена, јакна му се рашири; тада личи на шишмиша са сићушном главом. A ноге му стварно дођу као у лутка. Две танке штуле. Ипак, сви га се плаше.
– Здраво, Пинокио.
– Здраво, Васо.
Oстали ћуте.
Причају за њега да је он обио школу. Попео се на свлачионице, потом на фискултурну салу и са њеног крова ушао кроз прозор у ходнику. Дошао је до зборнице, врата су зашкрипала, затворио их је, нико га није могао чути јер школа је ноћу увек празна, тек ако неко заборави светло па оно гори до јутра – свеједно, њега би било страх и од саме тишине и мрака, треба ходати пустим ходницима док се једино твој корак чује, а онда је узео грамофон, можда још нешто, и вратио се истим путем. A кров свлачионица је јако високо, требало је скочити с њега држећи грамофон у рукама. Jакна се залепршала на ноћном ветру, ципеле су удариле о бетон, брзо се склонио са светла и нестао. Ујутро је дошла милиција и врата на зборници, око кваке, премазала нечим сивим.
– Шта је, Васо, глуварите?
– Пада киша, Пинокио. Нема шта да се ради.
То је било први пут да милиција дође у школу; мислили су да ће губити часове. После су чешће навраћали. И кад је на школи неко полупао сва стакла у приземљу, и кад су једном дечаку момци из павиљона отргли златни ланац са врата.
– Нема? И ви сте ми неки фрајери… Jе л’ има шта ново у блоку?
– Ништа, Пинокио. Баш ништа.
Сигурно је он провалио у школу.
– Хммм… A ја чуо да има: да се Васа много прави важан?
– Где би’ ја, Пинокио… Знаш ти мене. Нисам ја такав…
– Их, бре, Васо, ал’ се одмах штрецаш. Па и ваља мало да се курчиш. Aко… Aли само док ја нисам ту.
– Kако ти кажеш, Пинокио – рекао је Васа опрезно. – Зна се ко је старији…
Тишина му заголица стомак.
– Зна се, Васо, зна.
Ветар је почео да дува убацујући капљице кише под зграду. Пинокио подигну крагну на јакни и са рамена очисти беле трунке перути а затим истом руком потапша Васу по затиљку. Усне над његовим ситним зубима развукоше се у осмех.
Aутобус који вози за град бучно је пролазио улицом иза Пинокијевих леђа. Брундање возила заглушивало је изговорене речи. Уста су се немо отварала.

tasadebeli 20:55 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

jednarecfonmoi

Taso, mozda bi trebalo i ti da napises knjigu u spomen ocu, mozda si razmisljao.

U mojoj porodici niko nije bio clan komunisticke partije, partizana takodje nije bilo.

У мојој породици јесте. Мајка.

(Логично, "Црвена Чукарица" је одрадила своје, са 15 година већ је била у СКОЈ. Њој је рођени брат са својих 19 година погинуо на Сремском фронту.)

Пази овако:

- прадеда са очеве стране - комитски војвода, сваког лета пре балканских ратова ишао из Ниш на излете до Куманова да се са браћом Турцима помалко пита за јуначко здравље;

- један деда марковићевац са већ поменуте црвене Чукарице (његов отац, мој прадеда, уз лажни пасош пребегао са тада турског Косова и Метохије у безбедност Крагујевца где се деда и родио);

- други деда гласао вечито за Бају Пашића ("зна Баја шта ради" ) и баш се затекао на Славији ономад када је туда пројурио аутомобил којем је на папучици стајао један човек и из свег гласа викао:"Људи! Људи! Отроваше Пашића на двору!"; а затекао се и у гомили која је ономад испред Крсмановића куће, док Краљ потписује акт о стварању Краљевине СХС, скандирала:"Земља Срба, Хрвата и Словенаца, пита од гованаца!!!"; све случајно, није он хтео;

- обема бабама очеви и поједина старија браћа изгинули или остали доживотни инвалиди у униформи К унд К монархије на руском фронту у Галицији у Првом рату;

- деда ујак који је на полеђини своје мирнодопске фотографије на којој држи тада модерни жирадо шешир у рукама исписао:"Јоца Стеванов, српски четник бивши, вала ће дати Бог јопет";

- отац то што је био, а мајка члан Комунистичке партије до 1966. и пада Ранковића када враћа своју књижицу "надлежнима" и каже им да не жели више ништа да има са њима (њене сумње су почеле још после погибије Крцуна);

Па онда замисли када се у једној личности смешају:

- Воја Танкосић са вером у Тита и отаџбину и

- ранковићевско-крцуновски срБски поглед на Србију и свет око Србије и

- оно послератно (после 1945. док чита Политику) "мајку вам јебем комунистичку!" - оног деде предратног социјалисте који је изгубио сина на Сремском фронту и

- Шустер Прока Натуралов Црњанског у више примерака... и

- жене, мајке, сестре и бабе са вечито исплаканим очима за онима најбољима од свих нас који се нису вратили...

Није ни чудо онда што сам ја овако шизофрен.

Добро се ја и држим овакав какав сам са свим тим у мени.

Da li neko od vas zna mozda nesto vise o mestu Kocev rog(Kocejev rog) gde je pobijeno mnogo ljudi, ako se ne varam vojske Kraljevine SHS, vrlo malo o tome ima pisanog?

И ја сам врло мало тога налазио... (ЛИНК)

Али сам упознао и врло често посећивао овде у Београду човека кога су Британци као четника већ одредили и уписали на списак оних које из азилантског логора у Италији 1945. враћају новим југословенским властима преко границе где их ови "наши" дочекују и одмах ту, у Словенији, и стрељају да не би губили време водећи их до матичне Србије, Хрватске, Босне,...

Неким чудом је тај господин био прескочен, ни он сам не зна како и зашто. После се оженио удовицом једног од страдалих својих сабораца, па су скоро читав живот провели у САД, све до повратка у Србију почетком деведесетих са жељом да ту и оставе своје кости...

Али то би већ био материјал за неко друго приповедање. Роман, што би ти рекла...

tasadebeli 21:10 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Predrag Brajovic

Ово је, дакле, роман о три генерације једне породице.

То сам баш и ја покушао да објасним Једнојречи.

Него све чекам да ми Урбани напише како не личим нимало на свог оца када су жене у питању,

па да му кажем да сам ја некако највише повукао на овог деду имењака из Ниш који никада није потегао пушку ни на кога.

и проживео свој живот по принципу: Мој је живот једна жена.

hoochie coochie man 21:47 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Добро се ја и држим овакав какав сам са свим тим у мени.

A zar se nasleđuju i politički stavovi, pa se to kod tebe pomešalo? :)

Često da, na žalost, i verujem da nam je to problem.
To nam i smeta pa se ovako teško oslobađamo komunizma.
Nisu retke situacije kad se čuje, partizani su bili super, komunisti su bili dobri, jer je moj deda, otac, bio tamo.

Politička pripadnost kao porodična tradicija je pogrešna stvar, jedna generacija ima neke svoje razloge da podržava neku politiku, ali to ne bi trebalo da obavezuje sledeću jer se okolnosti menjaju.

Ali, kod nas, makar u mom kraju, je to prilično jaka tradicija.
Toliko jaka da se za svaku porodicu znalo koju partiju (demokrate ili radikale) je glasala pre rata, i ne samo to.
I na onim komunističkim kvaziizborima se taj princip u mnogome poštovao.
Iako su svi kandidati bilo kadnidati komunističke liste, "demokrate" su glasale onog komunistu čija je porodica za vreme slobode bila demokratska, a radikali komunistu radikalnog porekla.

Moj pokojni otac je do svoje smrti iz tog razloga glasao demokrate, i nije mu bilo milo što sam ja "šarao" :)

jednarecfonmoi 22:05 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tasadebeli
Predrag Brajovic

Ово је, дакле, роман о три генерације једне породице.

То сам баш и ја покушао да објасним Једнојречи.

Него све чекам да ми Урбани напише како не личим нимало на свог оца када су жене у питању,

па да му кажем да сам ја некако највише повукао на овог деду имењака из Ниш који никада није потегао пушку ни на кога.

и проживео свој живот по принципу: Мој је живот једна жена.

Hvala Taso za odgovor.

Za taj Kocev rog si u pravu za vreme, dsio se na samom kraju rata, tamo se vracala vojska KSHSi iz Austrije i dozivela istu sudbinu.

Malo ko je o tome pisao, nesto jdnom videh hrvatske spise, ali pisu samo o svojma, koliko se secam kroz maglu, srbe i slovence ne spominju ili malo nesto.

Istorija tvoje porodice je prepuna kontrasta i odslikava vremena koja su iza nas.

tasadebeli 23:05 02.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

hoochie coochie man

A zar se nasleđuju i politički stavovi, pa se to kod tebe pomešalo? :)

jednarecfonmoi

Istorija tvoje porodice je prepuna kontrasta i odslikava vremena koja su iza nas.

Дубоко верујем да је тако, мање или више, са сваким од нас. И да је историја породице свакога од нас слика времена у којима су ти људи живели (Брајине три генерације).

Само што сам ја овде подвукао црту, па покушао то да сложим најкраће могуће, а да не изоставим битне детаље.

Nisu retke situacije kad se čuje, partizani su bili super, komunisti su bili dobri, jer je moj deda, otac, bio tamo.

Такво црно-бело поимање стварности је прави злочин. Злочин против човечности.

Сагледавање сваког појединачног људског живота кроз ту црно-белу слику не само да је злочин, него и одлика глупих људи лењога духа.

И, да, у праву си. Нажалост, врло често смо сведоци ситуација у којима људи не умеју и неће другачије од тога да посматрају ни прошлост, ни садашњост... А богами, ни будућност.

И докле год је тако, вртећемо се у егоцентричном кругу сопствених мржњи и према свету око себе и према самима себи.

Зато је оваква Брајина идеја о писању овог романа чије нам делове овде показује сјајна.

А ја ту покушавам само да будем везни играч што сам одувек и био у свом животу. Задњи везни играч.

П.С. -

nesto jdnom videh hrvatske spise, ali pisu samo o svojma, koliko se secam kroz maglu, srbe i slovence ne spominju ili malo nesto.

Да, видео сам и ја то.

Али немој да те то чуди. Неки актери Кочевског рога, извршиоци, били су живи све до недавно или су још увек живи.

А у крајњој линији, и они су имали или имају неку своју децу која баш и не желе да се о њиховим прецима открива права истина, зар не?

О неким стварима још дуго нећемо знати праву истину баш због упорних настојања потомака актера тих догађања да се сачува она црно-бела слика наше прошлости која је била званична истина деценијама после Другог светског рата.

Сећаш се, рецимо, овога од пре неколико година?

Ideološki ratovi se ne mogu voditi i rešavati nasiljem, niti bilo ko ima pravo da gazi i osporava vrednosti slobode i antifašizma na kojima moraju da počivaju temelji naše zemlje, kao što se na tim vrednostima razvija Evropa i traje mir više od 60 godina", navodi se u saopštenju LDP.

(ЛИНК)

С тим што у овом саопштењу нико не помиње на који начин је претучени генерал водио своје идеолошке ратове и успостављао шездесетогодишњи мир.

(И немој неко да ме је погрешно разумео, уопште не одобравам премлаћивање овог чичице или било ког другог чичице на улици за злочине које су починили током свога живота.

Што би рекао мој матори, они су сами себи највећа казна... Када остану сами са собом, па се погледају у огледало ко су и шта су.)

Само ми се било тада згадило то мантрање, продавање магле у јавној речи и утркивање у навлачењу цивилизаторских рукавица на крваве шаке оних са нечистом савести.

Црно-бела истина. Гуд гајз-бед гајз. Баш као у вестерн филмовима које је Маршал толико волео.

И шта нам онда преостаје у таквој ситуацији?

Па да покушамо да направимо продоре у тој црно-белој визури прошлости, садашњости (и последично, будућности), па да само захваљујући сопственој упорности и доброј намери радимо, на пример,

овако нешто (ЛИНК)

и тако, мрвицу по мрвицу да изађемо из тог наметнутог нам оквира, рама, кроз који нас терају да гледамо овај свет око нас и себе у том свету.

EDIT:

П.П.С. - Заборавих ово да ти кажем...

Онај стари господин којег сам ти поменуо да је неким чудом испао са британског списка Титових непријатеља које су враћали из Италије у Југославију и тако преживео Кочевски рог, рекао ми је једном приликом отварајући ми врата када сам му дошао у посету по његовом пресељењу из САД у Београд почетком деведесетих:

"Замисли ироније! Ја данас, после свега, живим у Партизанској улици!"

Храбал и Менцл би га изљубили због ове реченице.

tess 07:24 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Pejo i Taso.
Pročitala sam sve što ste napisali.
Aham.
A to nije tek ništa, brale.
Tako da znate.

:)

tasadebeli 08:45 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tess
Pejo i Taso.
Pročitala sam sve što ste napisali.
Aham.
A to nije tek ništa, brale.
Tako da znate.

:)

А на чему ћемо се обдржати као људи? Док смо људи...

Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,
nego neka čudovišta, polipi, delfini,
što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,
i urliču: "Prah, pepeo, smrt je to."
A viču i rusko "ničevo" -
i špansko "nada".

tasadebeli 08:58 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Pejo i Taso.

Домаћине!

Јеси ти Пеја или Браја?

Па ти ниси Јаковљевић!

Ко си, у ствари, ти?

Добро јутро, свима!

Да насмејани запловимо у данашњи дан кроз ове облаке и кишу!

mariopan 09:18 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tasadebeli

Зашто ли сам ја тебе до сада перцепирао као тибетанског монаха?

Skroz pogrešno.

tess 09:43 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Јеси ти Пеја или Браја?

Taso, ne zakuvavaj.

Ako mu se ne sviđa Pejo (kao meni što je kul i partizanski), zvaću ga Peđa.

p.s. Pejom ga je nazvao Srđan, u jednom od njegovih sad već Autorskih blogova o "najbezazlenijim bićima".

p.p.s. Milutin Milanković knjigu - Kroz vasionu i vekove - započinje, ovako: "Baš pred sam polazak iz Beča primio sam vaše milo pismo. Evo vam odgovaram još usput, na belom dunavskom brodu* koji me nosi otadžbini."

*Na dunavskom parobrodu "Saturnus".

Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

:)

tasadebeli 10:04 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tess

Taso, ne zakuvavaj.

Ako mu se ne sviđa Pejo (kao meni što je kul i partizanski), zvaću ga Peđa.

p.s. Pejom ga je nazvao Srđan, u jednom od njegovih sad već Autorskih blogova o "najbezazlenijim bićima".

Ма знам, само се зезамо... (ЛИНК)

*Na dunavskom parobrodu "Saturnus".

Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

:)

mariopan 12:07 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tess

Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

:)

Ovo si baš lepo rekla.

urbana_gerila 12:15 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tess
Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

ću se zaljubim, opet.

mariopan 13:13 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

urbana_gerila
tess
Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

ću se zaljubim, opet.

Aj što ćeš ti...al što ću ja?

urbana_gerila 13:20 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

mariopan
urbana_gerila
tess
Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

ću se zaljubim, opet.

Aj što ćeš ti...al što ću ja?

tako i treba, volim kada se i moje žene vole.

emsiemsi 13:22 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

tess
Јеси ти Пеја или Браја?

Taso, ne zakuvavaj.

Ako mu se ne sviđa Pejo (kao meni što je kul i partizanski), zvaću ga Peđa.

p.s. Pejom ga je nazvao Srđan, u jednom od njegovih sad već Autorskih blogova o "najbezazlenijim bićima".

p.p.s. Milutin Milanković knjigu - Kroz vasionu i vekove - započinje, ovako: "Baš pred sam polazak iz Beča primio sam vaše milo pismo. Evo vam odgovaram još usput, na belom dunavskom brodu* koji me nosi otadžbini."

*Na dunavskom parobrodu "Saturnus".

Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

:)

Ово си баш лепо рекла !
Мени је, понекада, жао што не знам да кажем тако лепо многе ствари које осећам.
Истина, онима којима је до отаџбине стало као до Алајбегове сламе, она служи само да се ругају таквима као што смо ти, ја, Таса и нама слични.
Успут --- шта ћеш, башибозук и калакурција су такви какви јесу, и такви какви су, наши су.

mariopan 13:40 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

urbana_gerila
mariopan
urbana_gerila
tess
Te, i kad bi postojale nerazmirice svakodnevne, blogerske, tu smo mi svi, negdje, sa Očevima i ocima, na parobrodu do otadžbine.

ću se zaljubim, opet.

Aj što ćeš ti...al što ću ja?

tako i treba, volim kada se i moje žene vole.

tess 18:19 03.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

E, ljudi..

Napisao je Milutin lijepo.

Ali, prave ste vi čokoladice. :))

tyson 23:57 04.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Za taj Kocev rog si u pravu za vreme, dsio se na samom kraju rata, tamo se vracala vojska KSHSi iz Austrije i dozivela istu sudbinu.

Ama Kočevski rog se zove, i nije tu nikakva "vojska Kraljevine SHS" stradala (Kraljevina SHS te 1945. godine nije postojala već skoro 16 godina). Makar su danas u vreme interneta informacije dostupne svima koji bi da nešto saznaju.

hoochie coochie man 20:11 05.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Ama Kočevski rog se zove, i nije tu nikakva "vojska Kraljevine SHS" stradala

Jbt ja danima tražim taj rog, bio sam siguran da se misli na nešto drugo a ne na Kočevski rog.
Kad ono....

jednarecfonmoi 21:03 05.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

hoochie coochie man
Ama Kočevski rog se zove, i nije tu nikakva "vojska Kraljevine SHS" stradala

Jbt ja danima tražim taj rog, bio sam siguran da se misli na nešto drugo a ne na Kočevski rog.
Kad ono....

:(

Zato sto sam slusala o tome prvi put u Londonu,davno, i neko mi je rekao prvi put Kocejev rog, cula sam posle i Kocev ( ko zna kako je to izgovoreno ), zapamtila ocigledno lose naziv, ali pricu ...ne.

O ljudima koji su krenuli kuci, kraj rata, bukvalno maj... i onda se desio masakr.

Eto.Toliko od mene o tome.

tyson 23:11 05.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

O ljudima koji su krenuli kuci, kraj rata, bukvalno maj... i onda se desio masakr.

Nisu tamo ubijani "ljudi koji su se vraćali kući" već oni koji su se povlačili iz Jugoslavije; postoji sasvim dovoljno informacija iz više izvora na internetu.

hoochie coochie man 23:46 05.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Nisu tamo ubijani "ljudi koji su se vraćali kući" već oni koji su se povlačili iz Jugoslavije; postoji sasvim dovoljno informacija iz više izvora na internetu.

I posle kažu nekima dosadne četničkopartizanske čarke, a da su ih pratiili naučili bi da su tu pobijeni ustaše i četnici zajedno, kad je krenula bežanija. Partizanski simpatizeri često to navode kao dokaz saradnje, bežali su zajedno.

tyson 11:43 07.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

I posle kažu nekima dosadne četničkopartizanske čarke, a da su ih pratiili naučili bi da su tu pobijeni ustaše i četnici zajedno, kad je krenula bežanija. Partizanski simpatizeri često to navode kao dokaz saradnje, bežali su zajedno.

Pa, nisu bežali zajedno nigde, a i kada bi se usput sreli često je dolazilo do sukoba. Klasičan primer je kada je velika grupacija crnogorskih četnika predvođenih Pavlom Đurišićem razbijena od strane oružanih snaga NDH kod Lijevča polja u Bosni; bitka je trajala 8 dana, a vodila se početkom aprila 1945. godine, dakle na samom kraju rata.

Inače, u Sloveniji 1945. godine su mislim najviše postradala slovenačka "bela garda" i domobranci, pa zboraši/ljotićevci i četnici, pa tek onda pripadnici oružanih snaga NDH (koje su u to vreme već obujvatale domobrane i ustaše). OS NDH je više stradala u Austriji, preko granice.

hoochie coochie man 18:24 07.05.2016

Re: Очеви и оци... И комесари

Pa, nisu bežali zajedno nigde,

Ma jasno.
Ovaj komentar je samo znak da sam pročito.

natasavb 09:22 03.05.2016

Moj 1. maj

-Okretanje jagnjeta na ražnju, negde.
-Dubrovnik (eh...). Poslednji '91. kada smo se čudili što su na Stradunu spuštene zastave na pola koplja.
Najdraži '89.
-Odlazak iz Sarajeva u kikašu, poslednjem koji je poleteo sa Butmira.
-Sanjin rođendan, pogotovo onaj u '93, kada smo živele zajedno, nas četiri u kućici od 20m2, i napravile sjajnu žurku u bašti, sa sve švedskim stolom hrane pripremljene namirnicama iz paketa Crvenog krsta.

A što se tiče tvog 1. maja, zavidim ti što si uspeo da napišeš pesmu o ocu.
Meni još uvek ne uspeva da o svom napišem nešto, a volela bih, jer on je bio jedan od junaka mog života.

Što se tiče tvog oca, ne mislim da mu se diviš zbog snage koju stalno spominješ, ili stvari koje je prošao u životu, od rata, pa na dalje, već zato što je u svemu tome ostao ljudsko biće u punom smislu te reči.
Bio ratnik ili pacifista, heroj je onaj ko uspe da postane i ostane Čovek.

Moj heroj nema pušku, ni velike šake, ali ima motor. :)

Predrag Brajovic 09:44 03.05.2016

Re: Moj 1. maj

Moj heroj nema pušku, ni velike šake, ali ima motor. :)

Мој отац има топ!
Жао ми је што сам заборавио тачно који су, али два експоната у Војном музеју на Калемегдану били су његови ратни топови.

gedza.73 21:07 03.05.2016

Re: Moj 1. maj

natasavb
Moj heroj nema pušku, ni velike šake, ali ima motor.

E, ovo je motor. Nataša, otac ti je dasa.

Predrag Brajovic
Мој отац има топ!

A moj otac

Mnogo smo mi naučili od očeva.
Što mi kaže
-Sine, 'oćeš da pamtiš kud smo sve prošli?
....

sad ste me rasplakali.

....
a u tri lepe.

angie01 10:41 03.05.2016

sa strane,

sve vreme mi se vrti Canetov stih,

tamo gde je srce,
tamo sija sunce.

urbana_gerila 12:15 03.05.2016

Re: sa strane,

angie01
sve vreme mi se vrti Canetov stih,

tamo gde je srce,
tamo sija sunce.

jasnaz 19:40 03.05.2016

ljubav je kada nastaviš.

markomm 07:07 04.05.2016

Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Jedino važno,jeste,razumljuvo i opravdano.
Gledam kako se samo traži povod za kvazi praznovanje,opijanje i ždranje ćevapa,iznutrica i ostalih sekundarnih mesnih prarađevinja što me do mučnine dovodi.
Ajde makar ako su praznovatelji ispoštovali postom 1. maj ove godine,pošto se poklopio sa Uskrsom,ako uopšte znaju šta je Uskrs i zašto se tumači praznikom radosti.Ako uopšte znaju da datum 1.maj i njegova simbolika,veći i utemeljeniji značaj imaju još pre tih ''radničkih protesta'' koja ga prati čak od 1776. godine kada je osnovano društvo Iluminata koje čini 13. najuticajnih svetskih porodica.Pa se postavlja pitanje šta mi uopšte tog datuma slavimo?
Isto kao što nas je Tito zajebao sa 8. martom pa sad žene nose pendreke i utoke.
Laž i ništa drugo.
A budalama za slavlje povoda nikad ne fali.

tasadebeli 08:31 04.05.2016

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

markomm

Jedino važno,jeste,razumljuvo i opravdano.

Ajde makar ako su praznovatelji ispoštovali postom 1. maj ove godine,pošto se poklopio sa Uskrsom,ako uopšte znaju šta je Uskrs i zašto se tumači praznikom radosti.

Ako uopšte znaju da datum 1.maj i njegova simbolika,veći i utemeljeniji značaj imaju

Али мислим да овај Брајин пост и није баш о томе.

Пре неки дан слушам на Радио Београду 2 разговор Матије Бећковића са уредницом програма. И каже Матија:"Видите, моје ћерке су рођене на 1. мај. Ја сам се родио 29. новембра. И тако су се у мојој породици славила оба та датума..."

Тако је говорио Матија.

Пази овако, и на дан када сам ја рођен, догодило се много тога:

- говор мајора Гавриловића;
- Турци узели Београд 1813; слом Првог српског устанка;
- Коштуница полагао заклетву;
- Битка код Лепанта;
- анексија Босне и Херцеговине 1908;
- Шварценегер постао гувернер Калифорније;
- први пут фотографисана тамна страна Месеца;

Родили се: Нилс Бор, Улрике Мајнхоф, Владимир Путин, Хајнрих Химлер, Фарук Хаџибегић, Михаило Лалић, Дезмонд Туту,...

Умрли: Едгар Алан По, Милка Планинц, Марио Ланца, Јован Солдатовић,...

Али право да ти кажем, од свега тога мени је најважније да сам се баш на тај дан родио ја.

Тако да ти потпуно дајем за право када кажеш да будалама за славље повода никада не фали.

Увек се нађе разлог...

milisav68 09:22 04.05.2016

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

tasadebeli
Увек се нађе разлог...

Meni je svaki dan Nova Godina - kuj to može da mi zabrani?

tasadebeli 09:34 04.05.2016

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

milisav68
tasadebeli
Увек се нађе разлог...

Meni je svaki dan Nova Godina - kuj to može da mi zabrani?

Нико, брате!

То је и мој матори говорио:"Шта, бре, имам да чекам Нову годину? Па ми сваку ноћ лежемо сви у два сата... И сад треба ту као нешто посебно да се радујем што сам сачекао поноћ 31. децембра! 'Ајде, бре!!!"

(Стварно смо сви у кући виленили ноћу и ишли у кревет обично тек негде између један и два... А онда сам ја још нашао и жену са истим склоностима, па само наставио у истом ритму, тако да те потпуно подржавам у овоме што кажеш.)

milisav68 10:07 04.05.2016

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

tasadebeli
И сад треба ту као нешто посебно да се радујем што сам сачекао поноћ 31. децембра! 'Ајде, бре!!!"

Pa da, i još kao tada treba da se uletviš....

Mislim, pilo se, ali više da zatrpaš neko pečenje ili roštilj, nego da se oduzmeš, pa da ne znaš za sebe.

Tako i Prvi Maj, baš me briga šta se obeležava, (ako je) lepo vreme, odeš negde u prirodu, pripališ roštilj - i zezaš se sa tebi dragim ljudima.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

1. maj

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

"Математичка клика"

Re: "Математичка клика"

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

Re: Realizam, vojnik i poeta

Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Re: Очеви и оци... И комесари

Moj 1. maj

Re: Moj 1. maj

Re: Moj 1. maj

sa strane,

Re: sa strane,

ljubav je kada nastaviš.

Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Re: Istorija- laž oko koje smo se dogovorili

Predrag Brajovic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana