Budućnost| Društvo| Energetika

Strujni udar

alselone RSS / 20.05.2016. u 17:00

Ових дана смо сведоци веома занимљивих вести. Те Немачка производи више струје па је дели џабака, те Португалија ради пар дана само на обновљивим изворима, и тако даље, и томе слично. 

 У последњих двадесет година сведоци смо значајне трансформације у начину на који се електрична енергија производи, преноси и дистрибуира. Од настанка електроенергетских система па до краја двадесетог века велика већина електричне енергије производила се у великим и централизованим електранама одакле је преношена и дистрибуирана крајњим потрошачима. Последње две деценије, а поготово последње године, донеле су све веће укључивање различитих дистрибуираних извора енергије  на све напонске нивое електроенергетског система, почевши од преноса, преко дистрибуције до самих потрошача. Ови извори укључују различите типове дистрибуираних генератора као што су когенерационе електране, ветрогенератори, соларни генератори, микро хидро јединице и други, као и дргуге видове модерних уређаја као на пример управљиву потрошњу или уређаје за складиштење енергије, како електричне тако и термалне. Ове значајне промене у сектору производње узрокују промене у експлоатацији и управљању електро енергетском мрежом. 

 Електроенергетика претрпеће драстичне промене у краткорочном и средњерочном периоду, чији се наговештаји већ виде кроз вести последњих дана а чији су основни разлози следећи:

 

  Повећање поузданости напајања - Повећање поузданости напајања крајњих потрошача током екстремних временских услова примарни је циљ процеса модернизације електрноенергетских система. На пример, током урагана Сенди 8 милиона домаћинстава остало је без напајања, 1,3 милиона позива упућено је електродистрибуцијама и 25 милијарди долара је процењена штета коју су претрпели пословни корисници због прекинуте пословне активности. Током урагана Катрина 2,6 милиона корисника остало је без напајања. Ово су неприхватљиве чињенице за модерно друштво, како су људи и процеси све више зависни од стабилног снабдевања електричном енергијом. То се огледа у чињеници да је на пример 10.000 позива примљено са намером куповине генератора у једној фирми која продаје генераторе у округу Њуџерсија пар дана пред удар урагана Сенди. 

 Екологија – Електродистрибуције се сусрећу са све већим притиском регулаторних агенција за смањењем емисије гасова стаклене баште. Циљ ових процеса је производња потпуно без емисије угњен диоксида. Неке државе то већ данас успевају у кратким временским периодима. 

 Претње тероризма - Традиционалне електроенергетске мреже представљају мете за терористичке нападе (како физичке тако и виртуелне) јер имају мали број тачака од којих зависи стабилност целог система и чијим онеспособљавањем велики број корисника може остати без напајања а привреда без енергије. 

 Нове вредности модерних технологија - Цене модерних технологија у електроенергетици константно падају али традиционалне електродистрибуције не проналазе начине да их правно искористе. Крајњи корисници се сусрећу са једне стране са константним падом цена соларних панела и батерија као и повећање броја инсталација когенерационих електрана а са друге стране са повећањем цене електричне енергије коју наплаћују електродистрибуције без испоруке додатних вредности или погодности. 

Старење опреме и високи капитални трошкови инвестиција – Електродистрибуције се сусрећу са једне стране са повећаном потражњном за енергијом и поузданошћу напајања и са друге стране са старењем опреме и великим инвестицијским трошковима повећања капацитета. 

 Повећање аутономије рада – Крајњи корисници, поготово они захтевни као што су војне базе, болнички и универзитетски кампуси или велики индустријски погони желе све већу аутономију у управљању својим делом дистрибутивне мреже, у светлу све већег улагања у опрему. 

 

 Модерно друштво све више зависи од сигурног напајања електричном енергијом. Електричне мреже будућности морају да иду у корак са променама у технологији, друштвеним вредностима, економији и напредку у очувању животне средине. Према томе, сигурност система, безбедност, заштита животне средине, квалитет електричне енергије, као и цена напајања, нови сервиси и ефикасност се морају прилагођавати у односу на промене на слободном тржишту.

 Комбинација смањења цене модерних технолгија, интеграције различитих технолгија кроз Internet of thigns платформу мислим да променити из корена енергетску слику света. Од занимљивих ствари у кратком року можемо на пример очекивати цену струје која се мења у реалном времену и паметне уређаје који су свесни цене и самостално одлучују када да раде или да се пуне, а када да се угасе. 

 

 

 



Komentari (106)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

emsiemsi emsiemsi 13:17 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

krkar
Оно о чему мораш да размишљаш је о евентуалном просипању електролита из ћелија батерије, јер се, колико сам ја видео на ТВ-у, једрилице доста нагињу.


Jebote, Čarli, pa ti si toliki fahidiot da nisi još čuo za AGM i gel baterije kod kojih nema tečnog elektrolita i koje mogu raditi u svakom položaju?


Друга ствар о којој бих ја повео рачуна је да као алтернативу не би било лоше, ипак, имати дизел мотор, који би, у случају нужде погонио генератор којим би се пуниле батерије


Piše lepo još na početku. SUS motor je, znaš, motor Sa Unutrašnjim Sagorevanjem. Dizel je jedna od vrsta motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Crni Čarli, pa ti dalje od diode nisi odmakao! Ajde, tiristor recimo.

Тупав си ко љуљи --- мало сутра ћеш да се "возиш" на тим батеријама које си мени поменуо, него ћеш да се возиш на ОВИМ или ОВИМ. Јебо гел батерије - није ти то на мотоциклу, требаш да вучеш 20 киловата из њих, а не 20 вата.
Успут --- све ми дирај, диоду ми не дирај.
tetris tetris 13:30 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

Kod prosečnih brzina jedrenja (5-8 čv) motor od recimo 10kW može dati oko 6-8kWh uz smanjenje brzine od samo 0,1-0,2 čv.

Ovo je super rešenje. Verovatno bolje nego vetro generatori od 1.5-2kW sa prečnikom elisa od metar i po.

10-12kW sa 6 do 9 h autonomije mu dođe oko 50 - 100 kWh baterija što bi moglo lepo da se puni pomoću sistema sa regeneracijom energije. Kad na to dodaš jos 4 - 5 kvadrata PV panela mogao bi da napuniš do 100kWh baterije tokom dana. Sa PV panela okvirno može da se dnevno "ubere" 6 do 7 kWh po kvadratu.

Koliko je ekonomski isplativo (da li je uopšte?) ja ne znam. Za zaštitu čovekove okoline sigurno je pozitivno, a samo razmišljanje na tu temu je pohvalno . Ja mislim da ovakvi projekti, pored ličnog užitka, imaju i dodatnu pozitivnu stranu da podižu svest (bar malo) o alternativinim, obnovljivim izvorima energije.
emsiemsi emsiemsi 13:54 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

krkar
Autonomija od 24h sa punim pogonom od 15-20kW je oko 400kWh.


Dobro, ovo su maksimalistički zahtevi. Realan zahtev za brod o kakvom govorim (dužina oko 11,5m preko svega, 10,5 na vodenoj liniji, istisnina 6-7 tona) bio bi oko 10-12 kW jer se empirijski pokazalo da je dovoljan elektromotor sa 60-75% nazivne snage od ekvivalentnog SUS zbog povoljnijeg obrtnog momenta elektromotora. A i autonomija od 24 h je moj san. Opet empirijski, ljudi se sada zadovoljavaju sa 6-9 h autonomije sa punom nominalnom snagom što daje recimo 8-12 h na uobičajenim porivnim snagama od 75%. Preko toga postoji agregat - ili je konačno dunuo vetar.

Ima tu još raznih detalja, recimo nekoliko firmi već je razvilo regeneraciju/rekuperaciju energije time što se propeler pasivno vrti u struji kod plovidbe na jedra a motor radi kao generator. Kod prosečnih brzina jedrenja (5-8 čv) motor od recimo 10kW može dati oko 6-8kWh uz smanjenje brzine od samo 0,1-0,2 čv.



Занимљиво ми ово болдовано, молим појашњење.
Замисли следећу ситуацију - нема ветра, спуштена ти једра, из батерије вучеш тих 10 киловата, мотор на излазно вратило даје тих 8 киловата --- коликом брзином ће се кретати твоја једрилица (ако си рекао да при једрењу / кочењу мотором, односно, у генераторски режиму, успорава само за 0,1 до 02. чвора) ?
krkar krkar 14:16 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

Koliko je ekonomski isplativo (da li je uopšte?) ja ne znam.


Potpuno je neisplativo.

Ajmo na početak. Ja sada na energiju na brodu (pogon motorom i svi elektro potrošači) trošim recimo 100 l goriva i bocu plina godišnje. I nešto kopnene struje na 220V, praktično zanemarivo.

Plin za kuvanje nastaviću da koristim i dalje, on se potire. Dakle sada trošim recimo 150€ godišnje + vetar.

Investicijska cena dizel motora od 15-20 kW sa pripadajućom opremom (kopča, nosači, osovina i sve što uz nju ide odnosno S-pogon, elisa, komande...) je, sa ugradnjom, oko 8-10000€.

Sa ovakvom potrošnjom i brojem radnih sati servis i delovi su godišnje još 150-200 €.

2 baterije (startna od 65Ah i potrošačka od 100Ah), punjač, razdelnici punjenja, selektori, prekidači itd. su još 1000€. Baterije traju 4 godine (startna) i 3 (servisna), dakle godišnji troškovi održavanja 100-150 €.

Znači za ovaj sistem investicijska vrednost je recimo 10000€ a ukupni godišnji troškovi 500€.

Elektromotor je jeftiniji, njegova elektronika nešto skuplja od one za dizel, S-pogon praktično isti, propeler isti, nema troška kopče. Dakle osnovni sistem bez sistema za rekuperaciju je 5000 €. Na ovo dodati agregat od (napamet govorim) 5 kW - 3000€.

Za sada neka minimalna ušteda. Ali:

Baterije - ne mogu čak ni da nagađam cenu jer sve zavisi o tehnologiji baterija i načinu ugradnje.

Fleksibilni solarni paneli su reda veličine 500€ za panel od 150W na što još treba dodati i elektroniku, recimo još 500W za modul za spajanje 4 panela. Realno možeš računati na prosečno kalkulacijsko iskorišćenje od 6 sati dnevno u sezoni. Koliko su ovi fleksinbilni paneli čvrsti i trajni u realnoj upotrebi - ne zna se još.

Vetrogeneratori (elise su daleko manje od ovoga što ti navodiš, reda veličine 1m) nisu baš najzgodniji za vrstu jedrenja koja meni treba ali recimo da jedan koštaju oko 2000-4000€ za nominalnih 350-700W/48V. Međutim, u realnim uslovima vetra (imaju minimalnu brzinu na kojoj se uključuju) mogao bih očekivati oko četvrtinu nominalsne snage u trajanju od, prosečno, 4-6 sati.

Dakle, kako god okreneš struja je još skupa zabava za zaluđenike.
krkar krkar 14:28 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

Замисли следећу ситуацију - нема ветра, спуштена ти једра, из батерије вучеш тих 10 киловата, мотор на излазно вратило даје тих 8 киловата --- коликом брзином ће се кретати твоја једрилица (ако си рекао да при једрењу / кочењу мотором, односно, у генераторски режиму, успорава само за 0,1 до 02. чвора) ?


Nije to ta situacija.

Usporenje o kojem sam govorio je kod jedrenja. Regatne jedrilice imaju sklopive propelere (LINK). U jedrenju se krila sklapaju i prave minimalan otpor, zanemariv.

Kad se upali motor i angažuje pogon propelera, centrifugalna sila raširi krila u radni položaj. Čim se isključi pogon a jedrilica plovi na jedra, krila se sama sklapaju i nema rotacije osovine. Recimo da je to otpor 0, tj. da je to standardna brzina.

U rekuperativnom modu krila se fiksiraju u otvorenom položaju pa ona sada okreću osovinu - na čijem je kraju elektromotor tj. generator koji u ovom modu stvara struju.

Otpor propelera u ovom modu usporava jedrilicu za 0,1 do 0,2 čvora u odnosu na položaj sa sklopljenim krilima elise što je minimalno i prihvatljivo u normalnom jedrenju.


emsiemsi emsiemsi 17:26 23.05.2016

Re: Moja energetska nezavisnost

krkar
Замисли следећу ситуацију - нема ветра, спуштена ти једра, из батерије вучеш тих 10 киловата, мотор на излазно вратило даје тих 8 киловата --- коликом брзином ће се кретати твоја једрилица (ако си рекао да при једрењу / кочењу мотором, односно, у генераторски режиму, успорава само за 0,1 до 02. чвора) ?


Nije to ta situacija.

Usporenje o kojem sam govorio je kod jedrenja. Regatne jedrilice imaju sklopive propelere (LINK). U jedrenju se krila sklapaju i prave minimalan otpor, zanemariv.

Kad se upali motor i angažuje pogon propelera, centrifugalna sila raširi krila u radni položaj. Čim se isključi pogon a jedrilica plovi na jedra, krila se sama sklapaju i nema rotacije osovine. Recimo da je to otpor 0, tj. da je to standardna brzina.

U rekuperativnom modu krila se fiksiraju u otvorenom položaju pa ona sada okreću osovinu - na čijem je kraju elektromotor tj. generator koji u ovom modu stvara struju.

Otpor propelera u ovom modu usporava jedrilicu za 0,1 do 0,2 čvora u odnosu na položaj sa sklopljenim krilima elise što je minimalno i prihvatljivo u normalnom jedrenju.



То ти ја и причам --- ако при брзини од 8 чворова губиш само 80-ти део брзине, тј. 0,1 чвор, и при томе добијеш назад 8 киловата снаге (на сат 8 киловат-сати), то значи да, еквиваленцијом, односно, простим правилом тројним, или тзв. верижним рачуном (једино тај рачун пропорције су знали стари економисти), да ти је снага ветра други корен из 80, тј. 9 пута већа, тј. 72 киловата (јебем ли га, можда и јесте).

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana