Jedina osoba kojoj sada mogu da pomognem sam ja!

- A, zavisnik.

Cela grupa: - Zdravo, A.

- Juče je bilo pet godina kako sam čist. Noćas sam sanjao kako uzimam heroin. Sve ono i lepo i užasno mi je prolazilo kroz glavu. Kad sam se probudio, pogledam oko sebe i vidim da je to bio samo san. Kakvo olakšanje. Zaspim opet, i opet sanjam heroin. I tada razmišljam: ako je ono bio san, sada je ovo zasigurno java. Srećom, probudim se opet.

- Hvala, A.

***

- B, zavisnik.

- Zdravo, B.

- Ja se sve ove godine trudim da živim normalno, da to zlo u sebi što više umanjim. U životu, radio sam 16 različitih poslova. Kod mnogih od njih guzicom sam vrata zatvorio. Pre neki dan sam dobio otkaz. Mnogo sam se trudio na tom poslu. Baš sam pokušavao da doprinesem uspehu firme. A uvek je strah da će saznati ko sam i šta sam sve radio. I izgleda da je gazda čuo. Rekao sam mu na odlasku da znam da me je zbog moje nekadašnje droge otpustio. Ali ništa nisam dramio, otpuživao čoveka. Naučio sam da ima i lepih i teških trenutaka i da je to deo moje borbe. Dodjem kući, a moji odmah „mora da si napravio nešto kad su te otpustili“. Opet odćutim, šta ću. To me samo ojača.

- Hvala, B.

***

Vođa grupe: - Moj prijatelju, C. Mnogo mi je drago što si došao. Sećam se kad smo se klepali u tvom gradu. Sećam se kada smo se radili u podrumu u mom gradu. Eto, ja sam se skinuo. Nije ti lako. Izdrži. Može se. Drago mi je što si ovde.

***

- D, zavisnik.

- Zdravo, D.

- Moram da vam kažem jedan detalj od danas. Na ulici sretnem staru poznanicu. Sa njom dete, očigledno sa posebnim potrebama. U trenutku sam pomislio: vidi ovoga. Istog trenutka sam se posramio. Ko sam ja da o tom detetu ikako sudim? Šta mi je to dete krivo? Ono je rodjeno takvo. Ono nije imalo izbora. Ja jesam, i loš sam napravio. Doduše, ni ja nisam imao izbora. Ceo dan o tome mislim. Stidim se. Ipak, pozitivan sam. To je još jedno iskušenje kroz koje prolazim. I moram. Shvatio sam da sada jedina osoba kojoj mogu da pomognem sam ja.

***

- E, majka zavisnika.

- Zdravo, E.

- Sve vreme se preisputujem. Ne znam koliko i kako mogu sinu da pomognem. Toliko bih htela, a sve vreme znam da ne smem da se mešam. Ne znam. Šta da radim? Krenem pa stanem. Da li je to dobro? Da li treba nešto drugo da uradim? Ne znam. Dolazim ovde, mnogo mi to znači. Hvala vam. Ne znam. Ne znam...

***

- F, supruga zavisnika.

- Zdravo, F,

- Dolazim povremeno. Valjda ste se navikli na mene. Još jednom želim da vam se zahvalim što ste ovde. Našoj porodici mnogo znači što ste zajedno, što jedno drugo podržavate. Njemu mnogo znači. Nama mnogo znači. Hvala vam.

***

Pre neki dan bio sam gost na sastanku jedne grupe „Anonimnih narkomana“. U svetu već preko 50 godina korisnici droge koji su se „očistili” i pokušavaju da ostanu čisti okupljaju se i jedni drugima pomažu da se izbore sa ovim izazovom. Sastanci su nekoliko puta nedeljno. Na njima govore iz dubine duše o svojim naporima, unutrašnjim borbama, izazovima, strahovima i problemima. Ponose se svojim uspesima, malim ili velikim. Slušaju druge, bodre se i pomažu. Sve rade sami – to je važan deo ovog pristupa. Čak sve i sami finansiraju, koliko god svi bili u više nego teškoj situaciji.

Sa sastanka sam otišao kao da me je pregazio valjak. A kažu da su se ustručavali pred nas par gostiju. Mogu samo da zamislim šta sve jedni drugima kažu kada su sami.

Svet sada vidim drugim očima.