губитник, ал уигри

састав на тему  . . . могућу

ташта ми овде.знам, све, ама баш све контроли биће подвргнуто, а дијалога што следе битићеих.хоће.

- оделотије непримерено годинама,који спорцки стил,уредност пре свега ове боје ко упапагаја, коментарише

- али то је модерно а и обашка што се удобно осећам, правдамсе

- ма мењај то, неозбиљно  једном речју, упорнаје

- добро мењаћу, помирљиво ја

- сувише се ајчиш, примири немире и своди их само на оно нужно

- а шта је то, дрзнухсе

- знаш ти добро шта хоћу да кажем

- па да сам упознат небих  изразио непознавање материје

- знаш, само се удуби у анализу понашања па ћеш и сам доћи до одговора

- дообро

- штаћети тенис, прича ми душка да се сањом такмичиш, она 29, а ти . . .сети се покојног оца како је прошао након оне несретне серве, а био је ту твојих година када су га једва покупили стерена од болова и докраја није био заништа, укочених леђа, ни кинути није смео поштено

- сећам се ал имаоје две више него ја сада година

- у, пуно и наброја

- пливање и базен, то да, показаћеш ми гдеје најближи да се ија малко потопим

- кад год зажелите, одвешћувас, има близу

- уморе несмем, а гледам оне анемичне енглескиње како се башкаре јуче уплићаку

- па њима је то обзиром на тамошњу им климу нормално ваљда, па им несмета, правдамих

- ма какви нормално.сваком нормалном то мора да смета, не размишљају о циститису

- ијамисли, можда су пренебегле

- исхрана ти је некомплетна, какво воће и вегетеријанство, те ресторани и којекакви meny бућкуриши ,стомак тражи пажњу да би уредном пробавом узвраћао

- знам, ал посао

- шта посао, па и други раде, ал једу.кад си појео добар пасуљ сребарцима и пио пива

- непамтим

- ето виш, победоносноће, скуваћу ти већ ја, небрини

- скувајте, фала

-ма завирићу ја  и у те кујне кое те раане, да видим

- завирте, па да видите какво је пријатно особље, келнерице

- знамте добро, ти зарад њих и идеш тамо а јело онако успут дође

- ма не него су услужне

- е увек си бијо шаљив, зато те ваљда и волим

- па ние ваљда само зарад хумора, наопако

- ајде, ајде, него могло би се овде у валети  живети, пријатноје само бих ја понешто кориговала

- наравно

- него ти, што се дописујете компјутером, ко је тај свет

- па имаи раазни, одсвугде

- па шта пишете, о чему, мислим

- о свачему, ко шта оће

- значи ниочем

- па ние баш

- јел ти њи знаш одрание

- неее

- па како се можеш преписивати снеким кога никад ни видео ниси

- па доста њих сам видео на фотосу

- а откуд знаш да су то баш они

- пааа. . .незнам

- свако може послати туђу фотографију и казати да је то он

- па може, аштоби

- ма мени то личи на губљење времена и чему нова писања ко да су прочитали све што је досад написано

- па то није нико и неће, дрчноћу

- кажи ти њима да боље почну читати него што уз тај ваш екран дангубе

- пробаћу им написати, ал вредети неће, знам

- ајд пусти ми неку лакшу оперу незнам ти ја сатом дигиталном скаламеријом да не покварим нешто

- нећете,паметна је то справица неда се укварити лако

- идем сад малко на терасу  да гледам уморе и лађе, него, пријатна ти ова комшиница талијанка, баш би се имала шта распитати одње само неумем

- научићете , полако

- јел, ти сањом имаш нешто, мислим ту сте једно нуздруго а видим дружитесе

- да, терсу и поглед на кровове валетине

- е да ми неко други казује па и да поверујем, него ајд пуштај неку уху угодну партију, рецимо ђилду риголетову, да ми незађе сунце док уживам

- ју наопако па неће ваљда овде намалти, угостима

- е срам те било баш си двосмислен

- омакломисе, пардон

иутом .  .санми пуче, сав се збланут тргох јер једна муува софтанија  умало се устами упути намамљена остацима рибе убрцима те по ко зна кои пут ми се потврдило да сан након дневног оброка вазда дозбрке углави доводи.

посебно за први априлилили . . .