Kako da dokrajčimo srpske univerzitete?

ima li prepreka da on u ovom casopisu stampa sta god mu se prohte?

Hm, u editorial board-u ima čak jednog profesora sa ok univerziteta u UK (Strathclyde). Pitanje je da li taj čovek zna da je jedan od editora "Kragujevac journal of science"

U praksi je to da kad mentor kaže "sad može", komisija dodje to jutro, prvi put vidi i tebe i tezu, saslušaju, pojedu, popiju i idu dalje. Ko popovi.

Na žalost, praksa je prilično loša. U teoriji student sme da preda doktorsku disertaciju na evaluaciju i bez saglasnosti mentora (uvek može da se desi da se mentor i student "ne razumeju". Kvalitet, samostalna izrada i doprinost novim saznanjima bi trebalo da se utvrđuje na odbrani doktorata, bez obzira na mišljenje mentora koji ne mora ni da bude prisutan, a u svakom slučaju nema pravo glasa kada se odlučuje o prihvatanju/odbijanju disertacije.

Jednaka vrednost teze bi bila i kada bi se izbacilo nepotrebnih 100 strana

Mislim da teza mora da sadrži tih 100 "nepotrebnih" strana jer te strane daju uvid u to da je student svestan istraživanja u toj oblasti (litarature review), razvio kritičko mišljenje tako što je uočio nedostatke nekih od prethodnih istraživanja, svestan različitih metodologija koje su mu na raspolaganju za prikupljanje i obradu podataka i razlog odabira jedne koja vodi do rezultata. Većina ovih stvari se ne vidi u objavljenom radu. Moguće je (mada malo verovatno) da student odabere jednu metodu za obradu podataka koja je ispravna, a nije svestan ostalih, i objavi rad. Takav student nije "iztreniran" da samostano obavlja naučno-istraživačke aktivnosti nakon završenog doktorata, a to je jedan od glavnih ciljeva doktorskih studija (kao što je blogo-kolega nsarski primetio)

bez obzira na mišljenje mentora koji ne mora ni da bude prisutan, a u svakom slučaju nema pravo glasa kada se odlučuje o prihvatanju/odbijanju disertacije.

Ова правила мени нису позната, односно, ја знам сасвим друга правила -- ментор гласа, мислим да мора да је присутан јер је председник комисије, ... бар не знам за случај на мом одсеку да ментор није био присутан и није био председник комисије.

Хоћу да кажем, нема једног правила које важи свуда, државе, институције, универзитети, факултети, па чак и поједини одсеци имају своја специфична правила.

нема једног правила које важи свуда, државе, институције, универзитети, факултети, па чак и поједини одсеци имају своја специфична правила

Kad bolje razmislim, u pravu si. Uglavnom su odbrane doktorata slične na državnom nivou - od mentora koji predsedava komisijom do potpunog odsustva mentora.

Kvalitet, samostalna izrada i doprinost novim saznanjima bi trebalo da se utvrđuje na odbrani doktorata, bez obzira na mišljenje mentora

na stranu što mislim da ovo nije moguće, misliš da bi kolege sabotirale kolegu mentora, i pustile naprednog studenta da doktorira? teško u srbiji.

mirelarado

ništa se suštinski ne menja, osim što se, ukupno uzev, kvalitet osnovnih akademskih studija permanentno srozava, bar onde gde ja imam uvid.

Ne znam šta bi tek ljudi iz akademskih krugova mogli da napišu na ovu temu, ali po mom skromnom mišljenju u ono u šta imam uvid, kriterijumi su pali toliko da je to strašno.
Tu ima više strana problema, jedna od njih je ta što svako selu ima univerzitet. Ako je negde teško da se završe osnovne studije, onda se nastavlja negde drugde. Znanje nije ono što se traži već samo diploma.

dirtyharry

mirelarado

ništa se suštinski ne menja, osim što se, ukupno uzev, kvalitet osnovnih akademskih studija permanentno srozava, bar onde gde ja imam uvid.

Ne znam šta bi tek ljudi iz akademskih krugova mogli da napišu na ovu temu, ali po mom skromnom mišljenju u ono u šta imam uvid, kriterijumi su pali toliko da je to strašno.
Tu ima više strana problema, jedna od njih je ta što svako selu ima univerzitet. Ako je negde teško da se završe osnovne studije, onda se nastavlja negde drugde. Znanje nije ono što se traži već samo diploma.

Upravo tako, a studenti sve više liče na veverice koje skupljaju Lešnike (bodove) u duplju iz koje će se doći do diplome. Sada su već i doktorske studije slične, pa među društvenjacima vrtoglavo raste broj nezaposlenih doktora nauka...

objavljuje oko 60 naucnih radova godisnje

Alal vera, majstor! U Cambridgeu sam upoznao baju, Charlesa Nga, sa jednog od onih hongkoških univerziteta. Taj vola nije znao da ubode, baš bio dileja, ali je imao nekog pristupa tim njihovim fondovima, taj je objavljivao po 15 radova godišnje (pričam samo o časopisima) i to strogo CGJ, ASCE, Geotechnique, ništa ispod. Imao je čitavu armiju malih Kineščića koji su pisali te radove. Naravno, radovi su bili čisto smeće, ali su prolazili reviewe, jer je i on bio jedan od peers, tj član mafije. Nema gde ga nije bilo, i nema s kim se nije zdravio. Mislim da mu je sada rate negde oko 30 komada godišnje, konferencije ni ne računam.

A burazer mi priča da u Vinči ima neki baja, ono, majstor, radi sa onim sokoćalom što prži materijal, pa posle radi onu spektralnu analizu radi određivanja hemijskog sastava, valjda jedini u Vinči to radi. Kaže, odu mu ovi fizikohemičari, on im odradi posao i, oni, kao, ono: Majstore, koliko smo dužni. Ma, kaže, ništa, samo me dopiši na radi. Kaže baja izgura negde na 25 časopisa godišnje ubija sa tim R faktorima, kako se to već zove, ni ne zna šta je sve napisao.

Tako da, mislim, daleko od toga da je to samo srpski fenomen.

, pa među društvenjacima vrtoglavo raste broj nezaposlenih doktora nauka...

Boga mi, ni među inženjerima nije mnogo bolje. PhD, doktorat je sve više signal onoga da nisi imao ništa pametnije u životu da radiš. Došlo vreme da se kriju titule.

Došlo vreme da se kriju titule.

Ovde, kad čovek pomisli na Slinu&kompaniju, stvarno je blam.

mirelarado

Došlo vreme da se kriju titule.

Ovde, kad čovek pomisli na Slinu&kompaniju, stvarno je blam.

Dobro, ne sumnjam, ali ne mislim na to.

Кад чујем реч "лидершип" машим се одмах за револвер.

Лидершипи су људи који не знају ништа да раде. Будући да не знају ништа да раде они лидершипују -- измишљају некакве визије, програме, циљеве, ... мора да се оправда плата, јеби га, а мора нешто и у лидершип Си-Ви да се дода. То и не би било тако штетно, нека измишљају, шта има везе, само кад не би ништа дирали. Нажалост, лидершипима је само его већи од гузице, па умишљају да су њихове идеје напросто фантастичне и да морају одмах и да се спроведу.

To je možda tako na univerzitetu. U realnom svetu gde su parametri uspešnosti firme vidljivi i neposredno i trenutno merljivi make or break najčešće zavisi od jedne osobe ili vrlo male grupe koja organizaciju, kolektiv, zajednicu, zovi kako hoćeš, predvodi i rukovodi.

Imao sam u praksi više slučajeva gde je odlazak jednog čoveka ili vrlo male grupe izvrsnu firmu vratio u potpuni prosek ili čak i gore od toga.

Vizija je nešto što se ima i sprovodi a ne o čemu se priča.

tako da je važilo pravilo da je bolje da upišeš kod nekog korektnog anonimusa od koga ćeš nešto da naučiš, nego kod njuške koju ne vidiš nijednom u toku studija

Kao student upoznao sam studente glume u NS u klasi kod Šerbedžije koga su na faksu uživo videli samo jednom, I taj jedan put je bio pijan kao grom.

Kineski prosek može trenutno biti nešto niži od srpskog (ako ga već nije prestigao), ali ekstrem je mnogo, mnogo bolji od bilo čega što Srbija (i ne samo Srbija) može da prozivede.

Imam možda pet godina, možda i više, kako sam pročitao da Šangaj u stvari ima životni standard Italije. A to je količina ljudi kao u SFRJ. Računaj da je Peking još jedna SFRJ, pa Hong Kong još jedno tri Juge, moj jarane. A gde su oni ostali, za koje ne znamo ni kako se zovu? Za kurčeve Klivlende i Detroite svi znamo, prikažu uvek panorame tih gradova na poluvremenima NBA utakmica, a oni bede bedine.

Успут --- ја сам, макар 1000 пута, рекао да једва чекам време када ће више људи да се враћа него да одлази, када ће сви који су отишли да се врате, те, да нико, осим туристички, не одлази.

Aj' vidi keve ti, ima jedan ovde na blogu, ne da mi da se slobodno izrazim. Nik mu je Milisav68, čak ne da ni da govorim, kaže šta ja imam da pričam o Srbiji kad sam otišao iz nje.
Primiri bar tog jednog, a onih ostalih 4 miliona što isto tako misle, to ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo.

Млађе је сада још увек у Математичкој, 4. разред.
Следеће године и оно на ЕТФ или Кембриџ.
Старије већ сада гледа где ће на докторат.

Šta ćeš da radiš ako se deca smuvaju sa nekim iz Indije? Biće manje Srba na ovom svetu.

Thomson Reuters

Nema ništa bez Toronta.

blogovatelj

Успут --- ја сам, макар 1000 пута, рекао да једва чекам време када ће више људи да се враћа него да одлази, када ће сви који су отишли да се врате, те, да нико, осим туристички, не одлази.

Aj' vidi keve ti, ima jedan ovde na blogu, ne da mi da se slobodno izrazim. Nik mu je Milisav68, čak ne da ni da govorim, kaže šta ja imam da pričam o Srbiji kad sam otišao iz nje.
Primiri bar tog jednog, a onih ostalih 4 miliona što isto tako misle, to ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo.

Види, мој став је око тога јасан.
Свако, рођен у Србији или не, живео тренутно у Србији или не, има једнака права да сугерише, расправља, критикује стање у Србији - без обзира на мотиве, односно, волео Србију или је мрзео.
Слобода изражавања је једнака за све.
Наравно, мојe мишљење има још један степен, а то је - да је обавеза свакога да уради што може, између осталога и сугестијама, да у Србији буде боље. Да ли ће свако, или не, ту слободу - обавезу испуњавати, само од њега зависи.
Никоме, па нити теби, нико не сме да брани слободу да се изјашњаваш о стању у Србију, јер је то твоје основно право које исходи из твоје слободе.
Башибозук и калакурција (не мислим на Милисава) немају домет да валидирају опште принципе, њима је дато да се праћакају у својим ситним забранима, менталним, пре свега. О моралности таквих побуда не судим - јер многи људи нису криви што не виде то своје ограничење, односно тенденцију да теби (или било коме другоме) зачепе уста.
Почесто када размишљам о тим стварима, стижем до поразне констатације да би такви карактери мени (теби, било коме, ...), у одређеном контексту, радо затворили уста - и фактички.
Стога, недај се, пиши шта год пожелиш (о Србији посебно), ја ћу увек послушати (прочитати) шта је то што ти имаш да кажеш.

te strane daju uvid u to da je student svestan istraživanja u toj oblasti (litarature review), razvio kritičko mišljenje tako što je uočio nedostatke nekih od prethodnih istraživanja, svestan različitih metodologija koje su mu na raspolaganju za prikupljanje i obradu podataka i razlog odabira jedne koja vodi do rezultata. Većina ovih stvari se ne vidi u objavljenom radu.

Koliko gresis. Pa obavezno poglavlje u radu je "Pregled stanja u oblasti" sa jasnim objasnjenjem gde si se "udenuo" i sta je tvoj doprinos.

Imao sam u praksi više slučajeva gde je odlazak jednog čoveka ili vrlo male grupe izvrsnu firmu vratio u potpuni prosek ili čak i gore od toga.

A jesi li video u praksi milion i više slučajeva kad je neko otišao iz firme i ništa se bitno nije desilo? Produžili ljudi da rade svoj posao.

U realnom svetu gde su parametri uspešnosti firme vidljivi i neposredno i trenutno merljivi make or break najčešće zavisi od jedne osobe ili vrlo male grupe koja organizaciju, kolektiv, zajednicu, zovi kako hoćeš, predvodi i rukovodi.

Imao sam u praksi više slučajeva gde je odlazak jednog čoveka ili vrlo male grupe izvrsnu firmu vratio u potpuni prosek ili čak i gore od toga.

Vizija je nešto što se ima i sprovodi a ne o čemu se priča.

Pa da. Eno na pocetku bloga prica o promenama u velikim i inertnim firmama kao sto su MS i Apple, samo zbog promene vodeceg coveka. Neko dade i primer kako promena lidersipa u STR moze da je ugasi.

Ja cu ponovo pomenuti mog omiljenog CEO-a, trenutno zaposlenog u Majkrosoftu, Satju NAdelu, koji uspeva ono sto niko pre njega nije uspeo, i sto je zbog toga neverovatno tesko zbog ogromnog integrala mrznje koji se veze za tu kompaniju - uspeva da pravi Majkrosoft kul. Make MS cool again.

Dosta se ljudi vraća u Kinu da radi nauku. Ogromne pare se ulazu u naučnu infrastrukturu tamo i stvari se munjevito menjaju. Transferi za elitne naučnike su kao u fudbalu, potpišeš ugovor, dobiješ stan i kintnu na privatni racun, pored odličnih uslova, novca za instrumente i naucnog i tehnickog osoblja.

Naravno, ima sve to i svoju mračnu stranu. Sav taj novac dolazi od milijardu ljudi koji rmbace u fabrikama koje su organizova na principu vojnih kasarni gde se rmbaci danonoćno i rade se poslovi koje u razvijenim zemljama rade mašine. Niko ne brine o prirodi koja se bespoštedno uništava dok god tajkunska i komunisticka elita kupuje kuće za odmor i studiranje po Evropi i Americi.

Nego, da ne ispravljamo krive drine ovde. U nauku se jako puno ulaze, ljudi se vraćaju, manjina, ali se vraćaju, od elitnih profesora do postdocova. Frančize američkih u univerziteta se otvaraju i nauka odlično napreduje. Do pre par godina si od države dobijao bonus kad objavis rad u PRL-u. Danas vise nisam siguran da je PRL dovoljan. Ja naravno pratim sta se dešava u fundamentalnim
naukama - fizici.

Glavno pitanje je sta mi mozemo da naučimo od Kine. Pa mislim da mozemo. Novca u Srbiji nema da se renoviraju i opreme laboratorije za fiziku, ali novca ima u evrospkim fondovima za razvoj nauke. Ima ih u pristupnim fondovima, i biće ih sve vise. Potrebno ja imati viziju i dovesti ljude koji znaju kako do tog novca doci. Kako to Kinezi rade? Daju oglase za profesorska mesta na engleskom i u stranim portalima za nauku. Ja Sam poslednjih godina obilazio nase fizicke fakultete i drzao predavanja i stekao sam utisak sta i kako se radi i koliko su ljudi otvoreni za nove ideje. Ima kod nas popricno potencijala.

Pa obavezno poglavlje u radu je "Pregled stanja u oblasti" sa jasnim objasnjenjem gde si se "udenuo" i sta je tvoj doprinos.

Jeste obavezno poglavlje, ali sa znatno manje detaljisanja iz kojih se ne vidi kako si ti kao student došao do tog konkretnog pitanja, a nema ni pregleda drugih metodologija. Naravno da ovoga ne može biti jer one koji će čitati taj rad to i ne zanima, a daje detaljniju sliku o naučnom razvoju studenta.

Na kraju krajeva, rad ima 5, 6 hiljada reči (baš dugački radovi do 10, mada neki žurnali i neće da prime dugačke radove) gde treba da uključiš "pregled stanja u oblasti" koji ne može imati više od 2 do 3 hiljade reči, što je prilično limitirajuće. Zato sam gore i spomenuo da je pisanje rada posebna veština za koju treba vremena da se savlada i pomoć mentora je uvek dobrodošla. Ako je ta pomoć u vidu pisanja dela uvoda, ili sažimanje rezultata u efektan zaključak onda je već diskutabilno da li je taj rad u celosti samostalno studentovo delo. Neki časopisi čak i traže da se na kraju rada napiše šta je individualni doprinos svakog od koautora.

Frančize američkih u univerziteta se otvaraju i nauka odlično napreduje.

Super za nauku ali zna li se koliko koštaju te franšize? Pretpostavljam da zavisi od univerziteta, tj imena. Nije to loš biznis, praktično prodaju samo brand (vidim da Šarski gore priča kako u Kataru po tim franšizama rade mahom Grci, Srbi i Kinezi). Jedan moj dobar drugar, sad profa u Kuimbri (to je, praktično, portugalski Kembridž) mi je pričao da je MIT pre par godina trebalo da otvori svoju "ispostavu" u Portugaliji (oni to k'o Starbucks ili Chipotle) ali da je stvar bila toliko skupa da su Portugalci na kraju odustali od toga (to je bilo pre krize).

Znam da su Cambridge (UK) i MIT svojevremeno imali kao neki institut Cambridge MIT kojim su se Englezi strašno hvalili, ali kad sam malo bolje pročitao oko toga videlo se da je to bilo uglavnom ulaganje UK vlade, Gordonu Brownu je posebno ta saradnja i institut bio prirastao za srce. Kad sam letos bio u Cambridgeu otišao sam do starih prostorija tog instituta i vrata su bila zamandaljena, niko institut više ni ne pominje.

Matematičku gimnaziju iz koje top 5% ili 10% (ili možda, sad već i 20%) đaka svake godine direktno ode u inostranstvo da se više nikad ne vrati. Ili ETF sa koga ogromna većina, možda i 50% ili 60% isto to radi.

sličan je slučaj sa petnicom. nemam ništa protiv podsticanja izuzetnosti. ali nama su svi proseci, uključujući po svim parametrima u teškom knoru i slobodnom padu. što bi sad nauka, univerzitet trt mrt bili izuzeci?... istini za volju ni ta univerzitetska elita se nije nešto pretrgla da spreči sunovrat. nikad ništa artikulisano od njih.

E, sada vec pocinju da se vracaju u Kinu jer tamo imaju bolje uslove i drustveni status.

objasni malo te uslove? šta on kao naučnik može da dobije u kini što ne može u americi?

tsunade

E, sada vec pocinju da se vracaju u Kinu jer tamo imaju bolje uslove i drustveni status.

objasni malo te uslove? šta on kao naučnik može da dobije u kini što ne može u americi?

Stabilnost, lifestyle, sve. U USA ga niko ne zarezuje ni za suvu šljivu. Može da se grči do 45 ili 55te kao postdoc, na 40K godišnje, da vozi nekog razdrndanog Camryja, ide 5 dana u Cancun na letovanje svake druge godine, ako namoli dobije neke pare da ode na neku konferenciju i onda sekretarici mora da objašnjava zašto je odseo u hotelu sa 3 zvezdice a ne u hostelu kao i svo drugi studenti, i moli boga da ga profa stavi na projekat koji će dobiti funding za sledeće 2 ili 3 godine.

U Kini je gazda: kupuje SUV, živi u gated developmentu, ima sve uslove za rad, pristup svim mogućim softverima, putuje gde hoće, odseda u najluksuznijim hotelima, ima gomilu studenata koji rade za njega... Ogromna razlika.

Mislim, na koncu, i Šarski gore na jednom mestu pominje Dohu, Katar, basnoslovna ulaganja u nauku, čitaj dobar standard naučnika. To je baš tako: moguće je u Kataru (gde imaš onu princezu koja voli jazz i nauku), bilo je moguće u Rusiji, moguće je danas u Kini ali tako nešto je nemoguće u nekoj USA ili UK.

moguće je u Kataru (gde imaš onu princezu koja voli jazz i nauku),

Ta princeza, Sheika, je najprisebnija u emirskoj porodici (ostali se bave konjskim trkama i skupljanjem skupih umetnickih predmeta). Ona je otvorila do sada nekih 7-8 univerziteta fransiza: Texas A&M (engineering i pretohemija), Weil-Cornell (medicina), Carnegie Mellon (comp. science), Georgetown (prava), Virginia Commonwealth Univ. (fine arts), London School of Economics (biznis), itd. Svi oni rade po programima maticnih univerziteta, privlace mnogo studenata iz celog arapskog sveta.

Kod nas (TAMUQ), Srba, Grka i Kineza ima najvise, mada ima i Nemaca, Australijanaca, Poljaka i nesto malo Amera. Nazalost, nema Jevreja, sto je velika steta. Finansije su nesto popustile poslednjih par godina zbog pada cena gasa, ali jos uvek se drze pristojno. Stalno se odrzavaju seminari, konferencije i simpozijumi na kojima cesto predavanja drze Nobelovci. Veoma aktivan naucni zivot.
Proslog decembra je nasa grupa organizovala svetsku konferenciju koja je trajala 4 dana - pozvali smo (uz par Nobelovaca) prakticno sve koji nesto u nelinearnoj optici znace. Platili im put, boravak, itd. Ali, jbg., nama su skola i sponzori dali 150K$ za tu zabavu. To kod Amera nema sanse da dobijes.

ima gomilu studenata koji rade za njega... Ogromna razlika.

Ovo je jedna od najvećih razlika. Gomila studenata (a u stvari ličnih robova) koja može samo da sanja odnos mentor-student koji je on imao u USA. Imaju po 30+ studentata kojima ni ime ne znaju, a koji se među sobom utrkuju ko će se više ušlihtati profesoru jer mu od njega sve (ali bukvalno ceo život) zavisi. Studenti takvih profesora su vezane vreće. Umeju (i to odlično) da ispunjavaju radne zadate koji im profesor da, ali problem nastaje kad treba nešto samostalno da urade. Ubijena kreativnost i kritičko razmišljanje, kao posledica konstantnog uvlačenja u profesorovo d.pe, ne može da rezultira briljantnim rezultatima (gledano kroz odnos uloženo istraživačko vreme / output). Međutim, kao i većina stvari iz Kine, iz tog ogromnog kvantiteta (gde im ljudski život znači ništa) dođe se i do određenog kvaliteta.

tsunade

E, sada vec pocinju da se vracaju u Kinu jer tamo imaju bolje uslove i drustveni status.

objasni malo te uslove? šta on kao naučnik može da dobije u kini što ne može u americi?

Razliciti ljudi imaju razlicite interese. I u Americi imas blockbuster prelaske sa univerziteta na univerzitet, gde dobiješ kuću na poklon i brdo internih para za nauku, posao za clana porodice itd.

Ja znam neke koji su otišli sa dobrih pozicija u Americi na jos bolje u Kini. Kao sto rekao, naučna infrastruktura je popricamo dobra - Šangaj ima novi sinhrotron recimo. I kad na to dodaš recimo stan i keš na privatnom računu, lidersku poziciju i u svojoj si zemlji, sto da se ne vratiš. Neki ljudi ne veruju u dugoročnu stabilnost i nece da se vrate u Kinu. Ima raznih priča, ali suštinski važna je da se nauka razvija jako brzo i da Kinezi postaju vrlo konkurentni. Kada malo bolje razmislim, ja lično znam oko pet Kineza koji su se vratili i imaju položaje bolje od onih koje su imali i Americi i Evropi.

Situacija sa Arapima je drugačija. Saudijski kralj je uložio ogromne pare u naučne centre. Na nekoliko mesta u Saudijskoj Arabiji postoje centri kakvi se tesko mogu zamisliti u Americi, po raskoši i privilegijama za profesore. Recimo, tamo ne placas nikakv porez, plaćen ti je godišnji od cetiri meseca, put kući za sve clanove porodice, imas bespalatan smestaj i često ljude koji čiste i sredjuju stan, dadilje, auto, itd. Ali tamo je situacija različita od Kine. Ovde strani etablirani profesori uglavnom dolaze na dobro plaćenu tezgu, u poredjenju sa Kinom gde se ozbiljno radi. A i ako izadjes sa kampusa u nedeljnu šetnju mozes da naletiš na ceremoniju odsecanja ruke ili glave - zavisi. Sagregacija je ogromna - ženski naučni uskro da ne postoje, odvajaju ih na predavanjima. Uglavnom, stranci odlaze tamo iskljicivo zbog kinte.

princi

Frančize američkih u univerziteta se otvaraju i nauka odlično napreduje.

Super za nauku ali zna li se koliko koštaju te franšize? Pretpostavljam da zavisi od univerziteta, tj imena. Nije to loš biznis, praktično prodaju samo brand (vidim da Šarski gore priča kako u Kataru po tim franšizama rade mahom Grci, Srbi i Kinezi). Jedan moj dobar drugar, sad profa u Kuimbri (to je, praktično, portugalski Kembridž) mi je pričao da je MIT pre par godina trebalo da otvori svoju "ispostavu" u Portugaliji (oni to k'o Starbucks ili Chipotle) ali da je stvar bila toliko skupa da su Portugalci na kraju odustali od toga (to je bilo pre krize).

Znam da su Cambridge (UK) i MIT svojevremeno imali kao neki institut Cambridge MIT kojim su se Englezi strašno hvalili, ali kad sam malo bolje pročitao oko toga videlo se da je to bilo uglavnom ulaganje UK vlade, Gordonu Brownu je posebno ta saradnja i institut bio prirastao za srce. Kad sam letos bio u Cambridgeu otišao sam do starih prostorija tog instituta i vrata su bila zamandaljena, niko institut više ni ne pominje.

Ne znam kako te franšize funkcionišu i ko tu sta placa, ali su dobri pokazatelji u kom smeru se ide sto se tice nauke. Ako imas profesora Fizike koji na NYU u Šangaju pravi 150k, ti tada mozes da biraš koga ćeš da zaposliš.

u NS u klasi kod Šerbedžije

to je bila eksperimentalna klasa, samo jedna generacija je studirala kod njega, a da su ga viđali češće od toga, jesu, jer sam ga ja viđala na tom fakultetu češće od pomenutog. da, mrtvog pijanog. doduše, ni rade marković se nije pojavljivao češće, ali je zato iz svake generacije imao bar po jednu studentkinju da mu lako klekne.

BebaOdLonchara

u NS u klasi kod Šerbedžije

to je bila eksperimentalna klasa, samo jedna generacija je studirala kod njega, a da su ga viđali češće od toga, jesu, jer sam ga ja viđala na tom fakultetu češće od pomenutog. da, mrtvog pijanog. doduše, ni rade marković se nije pojavljivao češće, ali je zato iz svake generacije imao bar po jednu studentkinju da mu lako klekne.

Па добро !
То је таква наука.

ali to slepo insistiranje na kompaniji Thomson Reuters kojoj se sada na BU prenose ingerencije

Ни ми немамо листу на коју преносимо одговорност за одлуке. Морамо "старовремски" -- гледамо радове, слушамо презентацију кандидата и, такође важно, тражимо десетак "спољашњих мишљења" од експерата у области (кандидат не зна кога смо питали, мада вероватно може да нагађа). Ово говорим о напредовању.

тражимо десетак "спољашњих мишљења" од експерата у области

Houston, we have a problem.....treba ovde da znaju desetak eksperata u oblasti

Houston

vruće, vruće, ...

: )

o niko sa onih top 20 sa rang lista ne radi, NIKO

Pa dobro. I ja bih voleo da je BU kao top 20 univerziteta, al' jebiga. Njima ne trebaju liste i drugi casopisi jer na takvim univerzitetima rade vodeci strucnjaci iz oblasti. Sta cemo sa BU na kom realno ima jako malo profesora koji mogu da ocene neki doprinos? Naravno da mora da se uhvati za neki autoritet.