Budućnost| Društvo| Lingvistika| Nauka| Obrazovanje

#Ko nam krade jezik?

/ 17.10.2016. u 16:01

Komentari: 286
Čitanost: 20965
/
Preporuke: 1463
/

„Национализам гаји култ језика као светиње.”

И. Чоловић

„Чујемо и да ћирилица припада Србима, а латиница Хрватима. Међутим, писма не припадају народима, већ језицима који се на њима пишу.”

Р. Бугарски

„Прича о језику је зато престала бити лингвистичка и поставила питање улоге језика у прављењу народа, у јачању и ширењу национализма.”

С. Кордић

„Норма је преоптерећена неким псеудологичким правилима...”

Б. Арсенијевић

„Језик је украден свима нама понаособ од стране националиста, украден је као наше лично право, као наше средство, не само комуникације, него и размишљања. Цела трагедија која се десила са Југославијом и њеним језицима заправо je унаказила, отела нашу слободу, не само да пишемо или преводимо спонтано, него и да мислимо спонтано.”

Вук Перишић

postavite na |

Komentari (286)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 15:12 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

Ubuduće, kad ti sweet64 kaže to k'o da sam ti ja rekao.

nema kod mene posrednici- samo direktno...

nurudin 16:44 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

Kina i Indija nemaju problem policentričnosti jezika?
Kina ima više ne dijalekata nego "pravih" jezika kojima govori po više stotina miliona ljudi.
Indija ih ima na stotine i hiljade(?), kad komuniciraju međusobno to je uglavnom na "simple" engleskom.

Rusija - apsolutno tačno.

U lingvističkim leksikonima se policentrični ili pluricentrični
standardni jezik definira kao »jezik s nekoliko nacionalnih
standardnih varijanata, koje se doduše u pojedinim
točkama međusobno razlikuju, ali ne toliko jako
da bi mogle konstituirati zasebne jezike, npr. engleski
(britanski, američki, australijski itd. standardni engleski),
njemački (njemački, austrijski, švicarski standardni
njemački), portugalski (portugalski, brazilski standardni
portugalski)« (Glück 22000: 535). Iz definicije se
vidi da je svaki policentrični jezik standardan, da su njegove
varijante standardne, da su vezane za nacije i da
između varijanata postoje razlike ali ne tolike da bi se
moglo govoriti o različitim jezicima.
Navest ćemo definiciju iz još jednog leksikona: »Pluricentrični
jezik. Jezik s više nacionalnih ’centara’, koji
izgrađuju različite standardne varijante: te (prvenstveno)
leksičke i fonetsko–fonološke razlike su doduše jasno
izražene, ali ne opravdavaju da se govori o različitim jezicima.
Primjeri su nacionalno različiti oblici engleskog ili
njemačkog (njemački naspram austrijski naspram švicarski
standardni njemački jezik)« (Bußmann 32002:
521–522). U ovoj definiciji je dodatno vidljivo da nacije
čine kodificirajuće centre i da su razlike između varijanata
najveće na planu rječničkog blaga i izgovora.
U predgovoru zbornika o policentričnim jezicima
(Clyne 1992: 1–2) navedeno je i da je za policentrični
jezik karakteristično da se govori u nekoliko država. Po
tom svojstvu je standardni jezik Hrvata, Srba, Bošnjaka
i Crnogoraca naspram brojnih drugih policentričnih jezika
bio donedavno jedini s varijantama unutar iste države
(Ammon 1995: 46). Činom nastanka različitih država
postao je i po tom svojstvu tipičan policentrični jezik.

Snježana Kordić / Jezik i nacionalizam

nurudin 18:29 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

Овде се још дивније не слажемо, мало сам и затечен начином комуникације, али идемо даље...(Рекох ја да је боље усмено.)

Мој језик мени није украден, како то тврди један од учесника конференције.

Тасо, биће да Конференцију ниси отпратио до краја, па тврдиш, или се противиш, биће да си и антипротиван нечему што нико није рекао. Тачније, као што је и мој наслов ироничан, тако је и иронична хипотеза о крађи. Сви учесници скупа изричито тврде да језик не може да се украде, јер је језик опште добро -- и то је један језик (по свим лингвистичким и научним стандардима). Не може неко да украде нешто што је наше. (Али, из кругова усконационалистичких долази идеја да то није наше, него је моје, па кад је моје, онај трећи га може украсти.)

Вук Перишић можда може да тврди да је њему неко украо језик на појединачном плану, али му не дам за право када тврди да му је неко украо језик на посебном плану јер тај посебни план језика сада већ припада и мени.

Тасо, немој намерно да запостављаш контекст. Дакле, Перишићев исказ циља на одузету слободу, слободу мишљења и изражавања мисли и потреба уз помоћ језика која је од стране националиста одузета свим говорницима истог језика.

И нико никоме не спори да има свој индивидуални језички израз.

Ово је нова тема. И њој је посвећен други дан Конференције. Ако професорка на факултету каже мени, на пример, зато што не изговорим две дужине у генитиву множине да немам осећај за језик, јер ми са југа то никада нећемо имати, она заправо поништава мој индивидуални језички израз -- она мене онтолошки ништи, јер какав је то створ који нема осећај за језик?! А шта у ствари она жели да каже -- не знаш стандардни језик. Ми смо дошли, као друштво, до тог парадокса да кад кажемо језик, мислимо на стандард. А шта је са језиком оне бабе са Вршке Чуке -- то није језик? (У Словенији има, како сам разумео једног пријатеља, неколико телевизија које свака на свом регионалном дијалекту преноси програм -- дакле, богатство различитости.) Данас се сви толеришу, свака различитост, и најотворенији чланови једног друштва прихвате другост -- али се најеже када чују да неки интелектуалац заврће на нишки и лесковачки. (И сам реагујем на то прилично бурно, па као нетолерантног сматрам и себе иако сам са призреско-тимочког говорног подручија.) На који проблем то указује? Пре свега на проблем факултета на којем нас нису учили језику, самом бићу језика, механизмима -- већ искључиво норми: седам падежа у једнини и седам у множини, четири акцента, па удри са нормом и парадигмама док не паднаш у несвест, и док не научиш сваки префикс или суфикс. Чему то? Норма је нешто на чему се профитира и зарађује, из чијих оквира не може да се изађе, а и не сме -- и тако смо своји на своме: нема никаквих научних истраживања, нема нових приступа и тема... Погледај, Тасо, радове тих чувених професора са београдског факултета на који ме позиваш да се опет вратим -- теме све једне те исте и углавном дијахронијске. Сви се позивају и куну у Александра Белића, а заборављају да је он рекао: Једина сталност у језику јесте промена; и други парадокс, позивање на Вука -- а он је као стандардни увео језик говедара и свињара. Шта хоћу рећи: позивају се на људе који су језик посматрали као промену, а сами ни на који начин не мрдају од Бечког и Новосадског договора --углавно редефинисање.

Узећу један део из поменутог рада, да не бих куцао, а да појасним.

Познати лингвиста Стивен Пинкер је на (приближно) следећи начин илустровао место лингвистике (као когнитивне науке) између дескрипције и прескрипције:

Претпоставимо да смо биолози који припремају документарни филм за едукативни програм који се емитује у нашој земљи, и да је наша тема песма китова – веома сложен и карактеристичан начин комуникације за ову врсту. Вероватно би једна од најмање релевантних тврдњи гласила: „Овај кит не пева правилно”. Или, на сличан начин: „Китови са северног Пацифика певају горе од оних са јужног“. Или: „Садашњи китови не певају тако добро као генерације китова пре њих“. На исти начин нема много смисла рећи да „ова особа не уме да говори правилно”, или да је говор Ваљева правилнији од говора Лесковца, или да млади не говоре српски тако добро као њихови преци. Модерна лингвистика је стога, по природи свога интересовања, фундаментално дескриптивна.

Овај прилагођен Пинкеров пример не указује на то да (експлицитна) норма, стандардизација и прескриптивизам нису уопште потребни. Они имају своје место у језицима и друштвима широм света, иако нису сви језици нормирани, нити је језик мање језик ако није нормиран. Акција „Негујмо српски језик”, која је узела маха последњих месеци у Србији, углавном је изазвала салве одушевљења, али су на сву (или макар моју) срећу о заблудама које изазива и штети коју чини (иако њени заговорници тога можда нису ни свесни) писали познати српски лингвисти, између осталих Бобан Арсенијевић, Тања Петровић, Марко Симоновић. Стога ћу овде поменути само неколико аспеката који кампању, по мом мишљењу, чине бесмисленом. Кампања позива на неговање српског језика, а у ствари се позива на неговање стандардног српског језика, чиме се из корпуса српског језика имплицитно искључују различити варијетети (жаргони, дијалекти и др.); при томе се нарочито позива на неговање правописа (као да је правопис језик!). Такође, позива се на свепросторну, свевременску, речју – свеошту употребу стандарда, дакле и у медијима и у школи, али и на пијаци, на улици, љубавном састанку или СМС поруци (као да се њих тиче како ћемо своје СМС-ове куцати у приватној комуникацији!). Не води се, дакле, рачуна да језик егзистира у друштву, простору и времену, и да се у складу са њима мења и њима прилагођава.

„Чујемо и да ћирилица припада Србима, а латиница Хрватима. Међутим, писма не припадају народима, већ језицима који се на њима пишу.”

Када се то каже овако како је он то рекао, онда до тврдње да Мирослављево јеванђеље није српска најстарија сачувана књига, него да припада Хрватима, Црногорцима, коме год већ, имамо још само мали малешни корак.

Тасо, ћирилица није само српско писмо и Мирослављево јеванђеље које помињеш сем што је написано ћирилицом нема апсолутно никаве везе са тврдњом веома мудрог и уваженог професора.

Латиницом су писали готово сви Срби католици у Дубровнику. Зато што смо их одбацили, као католике, па онда и латинично писмо, сад имамо силне муке да докажемо да је Дубровник био и српски културни простор. Многи наши писци писали су искључиво латиницом, али има и Хрвата који су писали ћирилицом. И тачно је, писма припадају језицима, а не народима. Турци и Румуни су променили писмо, и то не занчи да је нестао њихов језик нити да су они мање Турци или мање Румуни.

Од његове тврдње

„Норма је преоптерећена неким псеудологичким правилима...”

до поништавања било какве норме једног језика мали је корак.

Норма јесте преоптерећена псеудологичким правилима, ево примера:

Неподобним се проглашавају и конструкције типа мала кућица, јер „Недопуштено је исказивање истог појма двапут!” Бирај, поручују они, мала кућа или кућица, не може и јаре и паре! Аналогија са удвајањем објекта опет може послужити: ево другог разлога због којег би они ову појаву протеривали из језика (срећна ли је што ипак није толико заступљена у свим српским говорима, иначе би се гадно провела!): јер, рекли би они, како може и гу и туј жену да се употреби у истој реченици, кад се односи на исти појам, шта ће нам двапут! У случају мале кућице, они заборављају на стилске и прагматичке, али и семантичке ефекте: што би ми неко бранио да своју огромну кућу од милоште назовем кућицом, па још и малом? Или, зар једна кућица не може бити мања од друге, а ако може бити мања, не може ли бити и мала? Или зар двоструко употребљеном „малоћом” не желим да пошаљем посебну поруку? Јер, мала кућа и мала кућица није исто: али не, наравно, зато што је ово друго (како твде аутори флајера) неправилно, већ из много „језичкијих” разлога. Да није тако, зар би говорници имали потребу за обема конструкцијама?

Ево и текста лингвисте Марка Симоновића Од данас пишем незнам.

Шта је порука, у најкраћем? Српски језик је сводив на норму, коју прописује и / или прокламује одређени круг људи (који подразумевају да је језик њихова прћија). Ако је поштујете увек и свуда (једнако у школи и на пијаци, љубавном састанку, фудбалској утакмици), бићете под сунцем, ако не, јадни ви (и нема везе да ли одређено нормативно решење има икаквог смисла). Језик уопште сводив је на нормативистичка „правила”, а одступања од тих правила врло је једноставно објаснити; да бисте знали (српски) језик, довољно је да купите правопис и нормативну граматику и наштребате свако наравоученије из њих. Ако то не учините, бићете проглашени кваритељем језика. И изопштени. (Из текста који сам навео у претходном коментару.)

наука о језику није амо стандардизација једног језика. У науку о језику спадају и психолингвистичка истраживања и социолингвистичка истраживања и неуролингвистичка истраживања и прагматизам и говорни чинови...

Мноого тога иде у тај појам "наука о језику".

Наведи пет рада уважених професора са поменутог факултета који прописују норму и штампају књиге који се баве овим питањима и да су објављени у ма којој озбиљној научној публикацији у иностранству, па и у Србији. Молим те. Или да су учествовали на научним скуповима ван земље. (Мислим на иностранство где се озбиљно проучава језик и лингвистаика, а не на Републику Српску или Источно Сарајево.)

Можемо ми о норми било ког језика да причамо на неким другачијим скуповима, али на скупу који носи назив "Језици и национализми" овакве изјаве су само покушај урушавања онога што неки људи вредно годинама покушавају да ураде на стндардизацији и нормирању српског језика.

Тасо, не пратиш градиво, други дан Конференције је био посвећен том проблему. :)

1)
Имали смо следеће:

Белићев правопис из 1923;

2) Правопис из 1960. који је био резултат Новосадског договора;

3) Прилози том Правопису из осамдесетих у којима се углавном обрађивала транскрипција страних имена у тадашњем још увек заједничком српскохрватском језику;

4) Правопис из 1993. који је био ревидирани претходни Правопис из 1960. јер су новонастале прилике распадањем заједничке државе и језика изискивале тако нешто;

5) Правопис из 2011. који је још увек на снази и у којем су учињене неке мало веће измене у односу на онај из 1993, али ништа драстично другачије.

Тасо, ово је градиво за други разред гимназије, ето доказа да радимо граматику, препознајем.

Е, сад мала корекција -- последњи Правопис није из 2011, већ је из 2010. У чему је проблем, аутори правописа из 1993. су: Пешикан, Јерковић и Пижурица; аутори Правописа из 2010. су:Пешикан, Јерковић и Пижурица; а онда су 2011. урадили допуну, тачније исправили грешке, па опет штампали нови, а то учинили и 2013. (Рецензенти и редактори су професори са цењеног и тако често поменутог факултета, а онда се један од њих досетио па урадио и школско издање, исто то, само не за Матицу српску, већ за другу издавачку кућу.) А да не говоримо о изменама, у Правопису из 1993. се писало Марина Живковић -- Панић, а у оном из 2010. се пише Марина Живковић Панић, итд. Више ни ми сами не знамо шта се пише, а шта се не пише. Па су у читанкама песме штампане са једним насловом Смрт мајке Југовића, а онда сазнасмо да је 2010, у ствари Смрт Мајке Југовића -- а шта је у ствари апсурд: на основу ког истраживања, испитивања се дошло до закључка да треба писати Мајке великим словом? Нема истраживања, ми смо се договорили, нас троје, петоро, и тако је. А кључно, Речник Матице српске који је штампан 2007, није усаглашена са Правописом. Дакле, нико није водио рачуна да је Речник прилично скуп, али баш скуп за наше прилике, и да њихове небулозне измене из 2010. буду усаглашене -- јок. Или је неко баш водио рачуна, па је помислио -- сад ћемо Правопис, за коју годину ћемо Речник, шта нас брига, овце морају да купе.

Ти си професор српског. И срамота је да кукаш на Правопис као што кукају ови неписмени који када год не знају како би нешто написали, уместо да завире мало у тај Правопис, почну да се жале:

"Како и да знам како нешто да напишем када нам се правопис сваки час мења!"

А то је једна најобичнија лаж која су лансирали баш ти неписмени.

Срамота је да ти као професор српског ту лаж понављаш за њима.

Могу да будем сто пута професор српског језика, оно што не стоји, не стоји, и нећу да заваравам ни себе, а ни ђаке.

А видиш, ја сам успео да убедим директора моје школе да издвоји неке паре и да за школску библиотеку купи по неколико примерака оног речника, нормативне граматике и правописа које си могао да видиш на оној слици у акцији "Негујмо српски језик".

На срећу, ја мог директора нема потребе да убеђујем, књиге поручимо и стигну и без кампање за коју је неко узео лову. Боље да су се заложили да добијемо који час више, да се фонд повећа, да се предмети раздвоје, е тако се негује и чува језик.

Имаш ли ти у својој кући онај речник, правопис и нормативну граматику овог нашег српског језика који се виде на оној сличици коју сам ја окачио овде?

Да ли треба да фотографишем, па да приложим? :)

Мислим, ја знам да ви у гимназијама и средњим школама углавном волите да радите искључиво књижевност, а да граматику врло често уопште и не радите иако је имате по порграму, али свеједно... Језик је ипак језик.

Тасо, ја радим оно што је по плану и програму; а по програму је 20 до 30% језика. А те програме су састављали исти ти који су писали и књиге које рекламирају. Онаква како је предвиђена по програму, ни толико не треба да се ради, мислим на граматику.

Зато што мислим да је школа ипак образовна институција у којој се настава одвија на језику који те три књиге у основи нормирају.

Али не треба да буде институција у којој децу замајавамо и заваравамо. О свим овим питањима крајње отворено разговарам са својим ученицима.

Озбиљан сам: може ли неко да ми објасни који је смисао учења творбе речи, у оној мери, па и у мањој мери, у средњим школама? (Развија се моћ, вештина комбинаторике -- то може и уз помоћ математике.) Поставио сам ово питање многим колегама, осим методичких уопштавања и одговора типа -- то је по плану и програму, нисам добио смисленије одговоре. Па ако неко може да понуди ваљане аргументе, био бих му захвалан. П. С. А тек у основној школи замарати децу са силним суфиксима и префиксима, ту смисао уопште и не назирем...

А требало да имаш те књиге при руци и да завирујеш у њих и онда када дискутујемо о овим питањима као што је стандардизација српског језика.

Добро, ово је сад јако ниско, као и оно за Дубравку и Латинку, али ја теби једноставно не могу да замерим.

П. С. О томе колико монополисти нису мантра, најбоље сведочи и филм о Мирослављевом јенђељу који си поставио, а гле чуда хтео сам баш тај филм ја теби да поставим. Видиш како се ми у ствари дивно разумемо. (И њега сам пуштао ученицима да виде у какавој земљи живе.)

Имао бих још много што шта да откуцам или кажем, али ме чека Гете, велики Гете, и немам времена ни да прочитам написано, али сам имао потребу да кратко одговорим, како рече добри мој Таса. :)

nurudin 18:59 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

docsumann
(Обе Југославије су били тренуци када смо изашли из оквира планачког, ограниченог и били део света -- и ту се слажем са историчарком Дубравком Стојановић -- то су најсветлије тачке у српској историји.)

izgleda da svi zajedno nismo bili dorasli toj (za nas) (pre)velikoj ideji

Амин!

maksa83 19:00 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

Ja sam zaključio da je kad nurudin i tasa kažu "probaću da budem kratak" pravi trenutak da zaklopiš kompjuter bez puno ceremonije i odeš da igraš ping pong, bilijar, srušiš neku vladu, osvojiš Mont Everest, dobiješ unuke, umreš, reinkarniraš se, pa sve opet i tako posle par takvih iteracija dođeš da vidiš je l' pri kraju...

nurudin 19:11 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

maksa83
Ja sam zaključio da je kad nurudin i tasa kažu "probaću da budem kratak" pravi trenutak da zaklopiš kompjuter bez puno ceremonije i odeš da igraš ping pong, bilijar, srušiš neku vladu, osvojiš Mont Everest, dobiješ unuke, umreš, reinkarniraš se, pa sve opet i tako posle par takvih iteracija dodješ da vidiš je l' pri kraju...

Максо, ја кад бих још умео слепо да куцам, ја бих био још краћи. :) Срећом не умем.

tasadebeli 19:13 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

angie01
Покушаћу да ти одговорим што краће.

Јеси у међувремену играла пингпонг, што рече Макса?

tasadebeli 19:20 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

nurudin

Тасо, биће да Конференцију ниси отпратио до краја,

Па рекох ти то већ, све што сам коментарисао односило се искључиво на оно што си ти извукао као најважније исказе са те конференције.

EDIT: Мислим да увиђам одакле долазе ови наши "неспоразуми" око језика које ти помињеш.

Мислим да је извор свега тога највероватније у чињеници да и ти и учесници ове конференције, као и њихови домаћини, појам "национализам" видите као нешто негативно.

За разлику од мене.

Рекао бих да је то у питању... Мада не мора да значи да сам у праву...

nurudin 19:45 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

Мислим да увиђам одакле долазе ови наши "неспоразуми" око језика које ти помињеш.

Могуће је. За учеснике не знам, говорим у своје име -- мој доживљај национализма је изразито негативан, кишовски, бићу слободан да се тако изразим.
Што рече Исидора, кад ју је карао Скерлић, ја друге народе волим националистички. :)

П.С. Поготову онај национализам који подразумева да милиони динара волшебно нестану, а били су намењени Мирослављевом јеванђељу; као и онај када бранимо језик, а згрћемо паре док Таса и Душан ломе копља на блогу.

П. С. Назирем и други неспоразум, али то сад задире у дубље лингвистичке теме, а опет сам хтео да расправу прате и остали, па ћемо о томе једног дана ти и ја уз вино.

tasadebeli 19:51 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

principessa_etrusca

Пристајање на назив "српско-хрватски" пре век и по је отворило Пандорину кутију. После тога је само било је питање времена када ће настати даља преименовања.

У праву си.

Али пре век и по биле другачије прилике, да не кажем међународна ситуација.

(У случају постојања "англо-шкотског", језик би могао да се политички преименује у енглески и шкотски, као што се догађа са политичким преименовањима језика на српском говорном подручју.)

А онда ће на крају неки немачки назови лингвиста да предложи шкотским и енглеским лингвистима да свој језик ипак на крају назову "британски"?

Па ће после тога и да се из неких "фондова" финасирају одржавања оваквих конференција као што је и ова која се одржала у Центру за културну деконтаминацију?

tasadebeli 19:57 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

urbana_gerila
tasadebilni

nelečen - neophodan preduslov za dobijanje službene licence za toksikaciju dece, od miloševića do vučića.

Оооо, па где си ти Урбано гованце?

Моји ђаци у школи ме баш питали где је онај чика из позеришта што мисли да је тако урбано бити урбан.

Па макар и као гованце.

Морам сутра да им кажем да си засмрдео... Пардон, јавио се.

Да се не секирају дечица.

tasadebeli 20:19 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

nurudin

мој доживљај национализма је изразито негативан, кишовски, бићу слободан да се тако изразим.
Што рече Исидора, кад ју је карао Скерлић, ја друге народе волим националистички. :)

П.С. Поготову онај национализам који подразумева да милиони динара волшебно нестану, а били су намењени Мирослављевом јеванђељу; као и онај када бранимо језик, а згрћемо паре док Таса и Душан ломе копља на блогу.

Па јесте... Само што има национализама и национализама... Разних и различитих.

Као и космополитизама.

Као и језика уосталом.

П. С. Назирем и други неспоразум, али то сад задире у дубље лингвистичке теме, а опет сам хтео да расправу прате и остали, па ћемо о томе једног дана ти и ја уз вино.

А и рекао сам Кркиши да се трудим да будем краћи, па нема смисла сада да погазим одмах то што му рекох.

П.С. - Кад смо већ код савести, овој расправи недостаје моја савест на овом Блогу Б92, Хансел.

Он би исто могао штошта да каже на ову тему.

Драго ми је да се Голубица јавила...

angie01 20:50 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

, али сам имао потребу да кратко одговорим, како рече добри мој Таса. :)

....izgleda da je zarazno...

(pisacu vam kao profesionalnu deformaciju).

mirelarado 21:35 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

maksa83
Ja sam zaključio da je kad nurudin i tasa kažu "probaću da budem kratak" pravi trenutak da zaklopiš kompjuter bez puno ceremonije i odeš da igraš ping pong, bilijar, srušiš neku vladu, osvojiš Mont Everest, dobiješ unuke, umreš, reinkarniraš se, pa sve opet i tako posle par takvih iteracija dodješ da vidiš je l' pri kraju...

Tasa i Nurudin, za kaznu zbog PREopširnosti, za sledeći čas da izdeklamuju deset Oč... neee, nije to, nego da prouče hermetičku poeziju i haiku, kao i da sastave po tri priče od šest reči.

urbana_gerila 22:04 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

tasadebilni
Моји ђаци у школи

nadam se da su provalili idiota, inače - jadna deca.

nurudin 23:01 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

mirelarado
maksa83
Ja sam zaključio da je kad nurudin i tasa kažu "probaću da budem kratak" pravi trenutak da zaklopiš kompjuter bez puno ceremonije i odeš da igraš ping pong, bilijar, srušiš neku vladu, osvojiš Mont Everest, dobiješ unuke, umreš, reinkarniraš se, pa sve opet i tako posle par takvih iteracija dodješ da vidiš je l' pri kraju...

Tasa i Nurudin, za kaznu zbog PREopširnosti, za sledeći čas da izdeklamuju deset Oč... neee, nije to, nego da prouče hermetičku poeziju i haiku, kao i da sastave po tri priče od šest reči.

Може ли за следећу недељу? :) Баш си нека стога професорка. Видиш како нам је Енџи опростила.

nurudin 23:02 19.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

angie01
, али сам имао потребу да кратко одговорим, како рече добри мој Таса. :)

....izgleda da je zarazno...

(pisacu vam kao profesionalnu deformaciju).

Јесте, Енџи. И ти си дивна и пуна разумевања. Види Мирелу -- три приче, еј, три... :)

tasadebeli 05:11 20.10.2016

Re: branimo ćirilicu!

mirelarado
maksa83
Ja sam zaključio da je kad nurudin i tasa kažu "probaću da budem kratak" pravi trenutak da zaklopiš kompjuter bez puno ceremonije i odeš da igraš ping pong, bilijar, srušiš neku vladu, osvojiš Mont Everest, dobiješ unuke, umreš, reinkarniraš se, pa sve opet i tako posle par takvih iteracija dodješ da vidiš je l' pri kraju...

Tasa i Nurudin, za kaznu zbog PREopširnosti, za sledeći čas da izdeklamuju deset Oč... neee, nije to, nego da prouče hermetičku poeziju i haiku, kao i da sastave po tri priče od šest reči.

Лако је теби да то кажеш. Не разумеш ти нас двојицу.

Нас двојица свој хлеб зарађујемо у школи.

mirelarado 19:34 17.10.2016

Kula vavilonska na balkanski način

Uticaj politike na jezik mahom je štetočinski. Na našem primeru pokazuje se kao poguban.

berman 19:59 17.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

zašto talijanski nije službeni jezik u italiji? ( nije zajebancija )

nurudin 20:44 17.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

mirelarado
Uticaj politike na jezik mahom je štetočinski. Na našem primeru pokazuje se kao poguban.

Мирела, сматрам да је јако важно да је ова тема отворена, као и тема односа дијалекта и стандарда, поготову у временима када националисти профитирају на разнораним кампањама неговања језика.

О ратним профитерствима и да не говорим.

mirelarado 22:56 17.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

berman
zašto talijanski nije službeni jezik u italiji? ( nije zajebancija )

Zato što je Italija demkratska republika zasnovana na radu. Tako glasi 1. član it. ustava.

Uzgred, regija Trentino Alto Adiđe (Južni Tirol) zvanično je dvojezična, što znači da su nemački i italijanski u toj regiji u ravnopravnoj upotrebi.

docsumann 06:53 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

napomena: ovo nije utisak samo sa trenutnog posla, već i sa predhodnog, gdje su italijanski inspektori za remont brodova (koji bi po difoltu trebali da znaju dobro engleski) često kuburili sa njim.

PS moram priznati da slabo napredujem sa italijanskim. da li to podsvjesno branim svoj engleski?

maksa83 07:39 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

Par kolega bilo poslom u Pizi. Zaključak odande je da se SVI zovu Andrea (osim jednog, koji se zvao Jurij, a čist Italijan bez trunke ruske krvi, roditelji Italijani rusofili mu dali ime po Juriju Gagarinu), i NIKO ne govori engleski (koji neko sem njih može da razume).

berman 08:04 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

mirelarado
berman
zašto talijanski nije službeni jezik u italiji? ( nije zajebancija )

Zato što je Italija demkratska republika zasnovana na radu. Tako glasi 1. član it. ustava.

Uzgred, regija Trentino Alto Adiđe (Južni Tirol) zvanično je dvojezična, što znači da su nemački i italijanski u toj regiji u ravnopravnoj upotrebi.

To opet nije odgovor zašto ustavom i zakonima nije "propisan" talijanski kao službeni. ili kojim jezikom govore u Mlecima ?

G.Cross 08:13 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

maksa83
Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

Par kolega bilo poslom u Pizi. Zaključak odande je da se SVI zovu Andrea (osim jednog, koji se zvao Jurij, a čist Italijan bez trunke ruske krvi, roditelji Italijani rusofili mu dali ime po Juriju Gagarinu), i NIKO ne govori engleski (koji neko sem njih može da razume).

Kad pre promeni Pizza u Piza , nisam ni stigao da te zezam.

maksa83 08:23 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Kad pre promeni Pizza u Piza , nisam ni stigao da te zezam.

Refleks brate, ja ne umem da otkucam "st" bez da prsti nastave sami "ring", niti iz prve da otkucam Piza sa jednim z, to mi nema smisla - kao kad bi rekao "jedna sarma". Wtf je "jedna sarma"?

emsiemsi 11:39 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

napomena: ovo nije utisak samo sa trenutnog posla, već i sa predhodnog, gdje su italijanski inspektori za remont brodova (koji bi po difoltu trebali da znaju dobro engleski) često kuburili sa njim.

PS moram priznati da slabo napredujem sa italijanskim. da li to podsvjesno branim svoj engleski?

Или црногорски ?

emsiemsi 11:50 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

maksa83
Kad pre promeni Pizza u Piza , nisam ni stigao da te zezam.

Refleks brate, ja ne umem da otkcuam "st" bez da prsti nastave sami "ring", niti iz prve da otkucam Piza sa jednim z, to mi nema smisla - kao kad bi rekao "jedna sarma". Wtf je "jedna sarma"?

Еееее, мој ти !
Није ваљда да осим ст моташ да сам куцаш и ринг !?

vcucko 11:53 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

napomena: ovo nije utisak samo sa trenutnog posla, već i sa predhodnog, gdje su italijanski inspektori za remont brodova (koji bi po difoltu trebali da znaju dobro engleski) često kuburili sa njim.

PS moram priznati da slabo napredujem sa italijanskim. da li to podsvjesno branim svoj engleski?

Italijani sa juga u principu i italijanski govore dosta loše

.
Tako da - i ako si nekad hvatao RAI3 Regionale i silesiju nekih privatnih kanala - to je bilo iz Pulje. Što bi rekli, kao da učiš srpski uz pomoć TV-kanala ot Pirot

I mi smo nekad iz Rijeke hvatali uglavnom programe iz Marche, ponekad Molise - za ove fizički bliže iz Trsta i Udina, Učka je bila nepremostiva prepreka.

maksa83 12:05 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Није ваљда да осим ст моташ да сам куцаш и ринг !?

Šta da ti kažem Čarli, brži sam od intelisensa. Ne hvalim se, samo konstatujem.

docsumann 12:39 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

emsiemsi
docsumann

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

napomena: ovo nije utisak samo sa trenutnog posla, već i sa predhodnog, gdje su italijanski inspektori za remont brodova (koji bi po difoltu trebali da znaju dobro engleski) često kuburili sa njim.

PS moram priznati da slabo napredujem sa italijanskim. da li to podsvjesno branim svoj engleski?

Или црногорски ?

i sa njim sam slab

mirelarado 13:30 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann

Mirela, a zašto Italijani, generalno, govore engleski dosta slabo?

napomena: ovo nije utisak samo sa trenutnog posla, već i sa predhodnog, gdje su italijanski inspektori za remont brodova (koji bi po difoltu trebali da znaju dobro engleski) često kuburili sa njim.

PS moram priznati da slabo napredujem sa italijanskim. da li to podsvjesno branim svoj engleski?

Za to postoje bar dva osnovna razloga: jedan je što je italijanski izrazito melodičan jezik u kojem dominiraju vokali. Na primer: "Dolce e chiara è la notte e senza vento" ("blaga i vedra je noć i nema vetra" ), dok je engleski fonetski sistem znatno složeniji.

Drugi razlog je što se u Italiji strani filmovi, serije i sve drugo sinhronizuju, pa je malo ko u prilici da sluša engleski od detinjstva.

docsumann 13:34 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Drugi razlog je što se u Italiji strani filmovi, serije i sve drugo sinhronizuju, pa je malo ko u prilici da sluša engleski od detinjstva.

e, da , na ovo sam zaboravio. to mi uvijek bilo čudno, kad smo kao klinci hvatali i gledali italijanske TV kanale, da Džon Vejn priča italijanski.

vcucko 14:01 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann
Drugi razlog je što se u Italiji strani filmovi, serije i sve drugo sinhronizuju, pa je malo ko u prilici da sluša engleski od detinjstva.

e, da , na ovo sam zaboravio. to mi uvijek bilo čudno, kad smo kao klinci hvatali i gledali italijanske TV kanale, da Džon Vejn priča italijanski.

Alca le armi, bastardo!

Ili kao u onom vicu, sinhronizovano na slovenački: Fanteki, roke gor!

mirelarado 14:02 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

berman
mirelarado
berman
zašto talijanski nije službeni jezik u italiji? ( nije zajebancija )

Zato što je Italija demkratska republika zasnovana na radu. Tako glasi 1. član it. ustava.

Uzgred, regija Trentino Alto Adiđe (Južni Tirol) zvanično je dvojezična, što znači da su nemački i italijanski u toj regiji u ravnopravnoj upotrebi.

To opet nije odgovor zašto ustavom i zakonima nije "propisan" talijanski kao službeni. ili kojim jezikom govore u Mlecima ?

U Mlecima gotovo da više i nema Mlečana, tj. Venecija ima sve manje stalnih stanovnika. Mletački (venecijanski) dijalekat takođe više niko ne govori. I u Italiji, naravno, ima mnogo dijalekata, ali odumiru. Tu je najvažniju ulogu odigrala televizija, davnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, jer su sadržaji koje emituje gotovo isključivo na standardnom italijanskom (toskanskom) dijalektu.

Najživlji su ostrvski dijalekti:sardski (koji je zbilja poseban jezik) i sicilijanski (klasičan dijalekat).

Problem nerazumevanja različitih jezika i dijalekata uspešno su rešili još putujući komedijaši iz 14. veka. Usavršili su tehniku "nemuštog", onomatopejskog, dečijeg jezika, takozvani gramlo (grammelot, reč verovatno francuskog porekla, znači mrmljanje, blebetanje).

Ovde Dario Fo prikazuje tu tehniku:

Ako mislite da je ovo glumački larpurlartizam, setite se ovog crtanog:

maksa83 14:09 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Usavršili su tehniku "nemuštog", onomatopejskog, dečijeg jezika, takozvani gramlo (grammelot, reč verovatno francuskog porekla, znači mrmljanje, blebetanje).

Kad reče blebetanje, pre nekog vremena sam pročitao da kad decu naučiš tzv. znakovni jezik (sign language, ono rukama), što rade neki hipsterski roditelji po Zapadu (a deca ni gluva ni nema, nego navodno beba tako brže i lakše "progovori" ), deca (kad ne komuniciraju) isto tako "blebeću" i na tom znakovnom jeziku.

mirelarado 14:20 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

deca (kad ne komuniciraju) isto tako "blebleću" i na tom znakovnom jeziku.

E, to je zbilja zanimljivo. Biće da blebetanje (podražavanje) služi deci za učenje - uvežbavanje smislenog govora.

Gramlo mu onda dođe nešto kao obrnut proces: vraćanje odraslih u fazu blebetanja. I u gramlou gestikulacija ide ruku pod ruku s neartikulisanim "govorom".

docsumann 15:56 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

vcucko
docsumann
Drugi razlog je što se u Italiji strani filmovi, serije i sve drugo sinhronizuju, pa je malo ko u prilici da sluša engleski od detinjstva.

e, da , na ovo sam zaboravio. to mi uvijek bilo čudno, kad smo kao klinci hvatali i gledali italijanske TV kanale, da Džon Vejn priča italijanski.

Alca le armi, bastardo!

Ili kao u onom vicu, sinhronizovano na slovenački: Fanteki, roke gor!

i Rusi to isto rade sa svojom televizijomj. sjećam se da sam 91-92 tamo gledao Twin Pix. najsmješnija replika mi je bila - privjet Đoni

vcucko 20:53 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann
vcucko
docsumann
Drugi razlog je što se u Italiji strani filmovi, serije i sve drugo sinhronizuju, pa je malo ko u prilici da sluša engleski od detinjstva.

e, da , na ovo sam zaboravio. to mi uvijek bilo čudno, kad smo kao klinci hvatali i gledali italijanske TV kanale, da Džon Vejn priča italijanski.

Alca le armi, bastardo!

Ili kao u onom vicu, sinhronizovano na slovenački: Fanteki, roke gor!

i Rusi to isto rade sa svojom televizijomj. sjećam se da sam 91-92 tamo gledao Twin Pix. najsmješnija replika mi je bila - privjet Đoni

Rusi rade drugačije. Kod njih isti spiker čita prevod za sve likove, a u pozadini se prigušeno čuje original ton. Otprilike, kao da gledaš uz simultanog prevodioca.

Italijani (i još mnogi) kreiraju sasvim novi ton, sa sve efektima, muzikom i ostalim zvukovima. Veliki timovi glumaca, muzičara i ostalih se bave isključivo sinhronizacijom. Čak često prevode i imena. Npr. Scarlett O'Hara iz "Prohujalo sa vihorom" je Rosela

mirelarado 21:21 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Čak često prevode i imena. Npr. Scarlett O'Hara iz "Prohujalo sa vihorom" je Rosela

To je zaostavština iz prohujalih vremena. I kod nas se Miki Maus, pre 2. sv. rata pojavio kao Mika Miš, Elis je Alisa i slično. Papska imena i danas se prevode. Princa Čarlsa ranije bismo zvali Karlo, itd.

sweet64 23:05 18.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Princa Čarlsa ranije bismo zvali Karlo,

Šarlo akrobata je predratni srpski naziv za Čarlija Čaplina u filmskim najavama.

docsumann 06:30 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

I kod nas se Miki Maus, pre 2. sv. rata pojavio kao Mika Miš, Elis je Alisa i slično.

a Gafi je ostao Šilja, kao i Donald Dak - Paja Patak.

tako da ... možda je krucijalna razlika između srpskog i hrvatskog jezika ona između Duška Dugouška i Zekoslava Mrkve.

docsumann 06:34 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

sweet64
Princa Čarlsa ranije bismo zvali Karlo,

Šarlo akrobata je predratni srpski naziv za Čarlija Čaplina u filmskim najavama.

nisam znao da je Koja tako mator

vcucko 06:54 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann
I kod nas se Miki Maus, pre 2. sv. rata pojavio kao Mika Miš, Elis je Alisa i slično.

a Gafi je ostao Šilja, kao i Donald Dak - Paja Patak.

tako da ... možda je krucijalna razlika između srpskog i hrvatskog jezika ona između Duška Dugouška i Zekoslava Mrkve.

Škrbamaca i Krezumica

Kidam nalijevo

docsumann 07:22 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Škrbamaca i Krezumica

Neustahije Brzić

mirelarado 07:36 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

sweet64
Princa Čarlsa ranije bismo zvali Karlo,

Šarlo akrobata je predratni srpski naziv za Čarlija Čaplina u filmskim najavama.

Kod Italijana lik Skitnice Čarlija i danas se zove Šarlo (Charlot).

Interesantno je da je i Čarli Čaplin upotrebio pseudonemački gramlo u "Velikom diktatoru":

maksa83 07:38 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

docsumann
Škrbamaca i Krezumica

Neustahije Brzić

Atomic Ant - Mravac Marko.

mirelarado 07:41 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

a Gafi je ostao Šilja, kao i Donald Dak - Paja Patak.

tako da ... možda je krucijalna razlika između srpskog i hrvatskog jezika ona između Duška Dugouška i Zekoslava Mrkve.

Razlikuju se i imena dvojice od sedam Snežaninih, pardon, Snjeguljicinih patuljaka: Učo i Kihavko, za razliku od Uča i Kijavko. :))

mirelarado 07:44 19.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

maksa83
docsumann
Škrbamaca i Krezumica

Neustahije Brzić

Atomic Ant - Mravac Marko.

Nije li i Paja Patak postao Paško Patak?

blogovatelj 05:13 20.10.2016

Re: Kula vavilonska na balkanski način

Par kolega bilo poslom u Pizi. Zaključak odande je da se SVI zovu Andrea

Ovde kod mene ko god govori španski preziva se Sančez.

tetkino 06:01 18.10.2016

Ma ne govorimo mi istim jezikom...

Da govorimo valjda bi se nekad i razumeli
A ne razumemo se vekovima.
Mora da je do jezika, izgubi se dosta u prevodu...

Ako polazes za prevodioca u BiH dobijes diplomu prevodilac sa / na engleski na/sa srpskoh/hrvatskog/bošnjačkog (bosanskog?) jezika. 3 u 1 paket

Ali ako hoces da zajebavas u Srbiji jedan Hrvat i jedan Bošnjak mogu da se sude pred srpskim sudom i da svaki zahteva prevodioca na svoj jezik.

Dok ne ogladne ili im se pripiski, onda bi se valjda dogovorili

anonymous 07:51 18.10.2016

Re: Ma ne govorimo mi istim jezikom...

tetkino

Da govorimo valjda bi se nekad i razumeli
A ne razumemo se vekovima.
Mora da je do jezika, izgubi se dosta u prevodu...

docsumann 06:33 19.10.2016

Re: Ma ne govorimo mi istim jezikom...

Da govorimo valjda bi se nekad i razumeli
A ne razumemo se vekovima.
Mora da je do jezika, izgubi se dosta u prevodu...

cijenim da nije jezik taj koji nam omogućuje da se tako dobro ne razumjemo i sa Njemcima, Englezima, Holanđanima...
ok, možda ne baš tako intezivno kao s komšijama i susjedima, ali dovoljno učinkovito.

svarog 08:29 18.10.2016

Dokle

će da mamuzaju ovu davno krepalu ragu koja se zvala SFRJ? Šta više od nje može da se izvuče?

berman 12:14 18.10.2016

Re: Dokle

svarog
će da mamuzaju ovu davno krepalu ragu koja se zvala SFRJ? Šta više od nje može da se izvuče?

dok ne izumru oni koji su se osinekurisali kod "pokojnika"

vladimir petrovic 16:00 18.10.2016

Rajko Grlić ponovo briljira

... Zato što je Italija demkratska republika zasnovana na radu. Tako glasi 1. član it. ustava.

Ovo me podseti na neka razmišljanja o tome šta je uopšte - ustav.

On se uglavnom smatra „najvišim pravnim aktom jedne zemlje“, ali upravo saznajemo od vrsnog režisera Rajka Grlića (i koscenariste Ante Tomića) da ustav građani jedne zemlje ne čitaju niti žive po njemu.

Grlićev poslednji film na to ukazuje samim naslovom, jer se zove „Ustav Republike Hrvatske“.

Priča koju Grlić filmom pripoveda govori o tome da ljudi ne žive shodno slovu ustava /ili Ustava, kako se piše, valjda, iz poštovanja što je "zakon nad zakonima"/. Naime, on smatra da je ustav „jedna meka, ljubavna, nežna i lirska knjiga koja bi želela da se svi volimo, da smo svi ravnopravni, da smo svi strašno trpeljivi jedni prema drugima, da svi živimo u ravnopravnosti , u nekoj uzvišenoj pravdi“. A raskorak između te ljubavne knjige i ne tako ljubavnog života koji ljudi žive je ogroman, pa ispada da je ustav „samo spisak lepih želja“, a realnost „na terenu“ nešto drugo.

Preporučujem da se vidi najnoviji Grlićev film (nosi podnaslov: Ljubavna priča o mržnji), jer je - odličan.
Značajnu ulogu u njemu ima izvanredni Nebojša Glogovac.

Film će se, nakon održanih premijera u Beogradu i Novom Sadu, prikazivati širom Srbije, počev od 20. oktobra.

N. B.
Nurudine, oprosti za ovaj trol, ali mi je kod tebe bilo najprijatnije da kažem nekoliko reči o poslednjem Grlićevom filmu.

nurudin 19:24 18.10.2016

Re: Rajko Grlić ponovo briljira

Nurudine, oprosti za ovaj trol, ali mi je kod tebe bilo najprijatnije da kažem nekoliko reči o poslednjem Grlićevom filmu.

Не замерам, Владимире. Филм је иначе имао европску премијеру на Фестивалу у Лесковцу, али то медији готово да нису ни пропратили, тако да смо ми имали прилике да погледамо филм још пре месец дана.:)

LIFFE

krkar 11:41 19.10.2016

Eh

Sreća vaša - a i moja - što nemam vremena za ovu temu.

Taso, počeo si dvočase da držiš. Evo te ko Vučić sa ekspozeom. Krati malo!

docsumann 12:54 19.10.2016

Re: Eh

Sreća vaša - a i moja - što nemam vremena za ovu temu.

eto te ko Dragan Stojnić - sreća moja je sreća njena...

urbana_gerila 14:59 19.10.2016

Re: Eh

krkar
Sreća vaša - a i moja - što nemam vremena za ovu temu.

tko su, osim tebe, srećnici?

tasadebeli 19:29 19.10.2016

Re: Eh

krkar

Taso, počeo si dvočase da držiš. Evo te ko Vučić sa ekspozeom. Krati malo!

У праву си.

Ево баш сада то покушавам.

blogovatelj 05:17 20.10.2016

Re: Eh

Sreća vaša - a i moja - što nemam vremena za ovu temu.

Dobro smo prošli. Samo radi, ne obaziri se na nas.

blogovatelj 05:18 20.10.2016

Re: Eh

Dragan Stojnić

Dragan Stojnić Kebra ili Dragan Stojnić Keba?

golubica.bg 15:54 19.10.2016

Moja tema :)

Malo kasnim na žurku, ali evo me.
Iskreno, ne vidim baš svrhu ovakve ja tebi vojvodo, ti meni serdare konferencije. Svi učesnici ovde vide razliku između deskriptivizma i preskriptivizma, jasna im je simbolička funkcija jezika i odnos između jezika i nacionalizma na Balkanu, pa se svaka diskusija svodi na "ko nas to zavadi" i "kako sad da krstimo jezik pa da svi budu srećni", kao da je to jedino rešenje.

A da ne pominjem kako mediji prenose sve to:
Lingvisti tvrde da pojedinačno ne postoje hrvatski, srpski, crnogorski i bosanski jezik, i za to imaju NEOBORIV DOKAZ

Spoiler alert: neoborivi dokaz je međusobna razumljivost. Mogu ja kao stručnjak za tu temu do sutra da pričam o tome kako međusobna razumljivost nije i ne može biti (jedini) kriterijum za određivanje šta je jezik, a šta ne, i da je sama ideja određivanja "jezičnosti" apsurdna. Ali neka ostane na tome da uopšte nije bitno kako krstimo koji varijetet. Neka svako govori svoj jezik, ako tako želi, ono što je neophodno su međudržavni sporazumi gde se srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski priznaju kao međusobno razumljivi, i kao takvi se mogu koristiti u bilo kojoj zvaničnoj funkciji. A ne da sudski predmeti stoje u fioci jer bože moj, nemamo sudskog tumača za crnogorski.

mirelarado 15:58 19.10.2016

Re: Moja tema :)

Ali neka ostane na tome da uopšte nije bitno kako krstimo koji varijetet. Neka svako govori svoj jezik, ako tako želi, ono što je neophodno su međudržavni sporazumi gde se srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski priznaju kao međusobno razumljivi, i kao takvi se mogu koristiti u bilo kojoj zvaničnoj funkciji. A ne da sudski predmeti stoje u fioci jer bože moj, nemamo sudskog tumača za crnogorski.

Golubice, to je to!

nurudin 18:50 19.10.2016

Re: Moja tema :)

mirelarado
Ali neka ostane na tome da uopšte nije bitno kako krstimo koji varijetet. Neka svako govori svoj jezik, ako tako želi, ono što je neophodno su međudržavni sporazumi gde se srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski priznaju kao međusobno razumljivi, i kao takvi se mogu koristiti u bilo kojoj zvaničnoj funkciji. A ne da sudski predmeti stoje u fioci jer bože moj, nemamo sudskog tumača za crnogorski.

Golubice, to je to!

"kako sad da krstimo jezik pa da svi budu srećni", kao da je to jedino rešenje.

Не да буду сви срећни, већ сви мирни. Да тај језик буде заједничка тачка која ће нас спајати, а не раздвајати.

tasadebeli 19:39 19.10.2016

Re: Moja tema :)

golubica.bg
Malo kasnim na žurku, ali evo me.
Iskreno, ne vidim baš svrhu ovakve ja tebi vojvodo, ti meni serdare konferencije. Svi učesnici ovde vide razliku između deskriptivizma i preskriptivizma, jasna im je simbolička funkcija jezika i odnos između jezika i nacionalizma na Balkanu, pa se svaka diskusija svodi na "ko nas to zavadi" i "kako sad da krstimo jezik pa da svi budu srećni", kao da je to jedino rešenje.

A da ne pominjem kako mediji prenose sve to:
Lingvisti tvrde da pojedinačno ne postoje hrvatski, srpski, crnogorski i bosanski jezik, i za to imaju NEOBORIV DOKAZ

Spoiler alert: neoborivi dokaz je međusobna razumljivost. Mogu ja kao stručnjak za tu temu do sutra da pričam o tome kako međusobna razumljivost nije i ne može biti (jedini) kriterijum za određivanje šta je jezik, a šta ne, i da je sama ideja određivanja "jezičnosti" apsurdna. Ali neka ostane na tome da uopšte nije bitno kako krstimo koji varijetet. Neka svako govori svoj jezik, ako tako želi, ono što je neophodno su međudržavni sporazumi gde se srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski priznaju kao međusobno razumljivi, i kao takvi se mogu koristiti u bilo kojoj zvaničnoj funkciji. A ne da sudski predmeti stoje u fioci jer bože moj, nemamo sudskog tumača za crnogorski.

nurudin

Не да буду сви срећни, већ сви мирни. Да тај језик буде заједничка тачка која ће нас спајати, а не раздвајати.

Е, видиш, то је оно што ти рекох.

Наши неспоразуми уопште нису око језика.

Мене, за разлику од тебе, уопште не занима никакво спајање и раздвајање. Не желим уопште о томе да размишљам.

Интересује ме само и искључиво оно што називамо Срби и српски језик.

А за ове остале ме баш брига. Нека свако ту ради са својим језиком, како год га називао, шта год хоће.

Поновићу ти оно што смо обојица цитирали из Голубичиног текста:

Ali neka ostane na tome da uopšte nije bitno kako krstimo koji varijetet. Neka svako govori svoj jezik, ako tako želi, ono što je neophodno su međudržavni sporazumi gde se srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski priznaju kao međusobno razumljivi, i kao takvi se mogu koristiti u bilo kojoj zvaničnoj funkciji. A ne da sudski predmeti stoje u fioci jer bože moj, nemamo sudskog tumača za crnogorski.

Дакле, никакав "новоштокавски" и остале глупости.

Мој матерњи језик је српски језик.

Пунктум.

И моје интересовање ту за нешто заједничко иде само до међудржавних споразума о међусобној разумљивости и ту се зауставља свако даље моје интересовање за оно шта они други у региону (

) раде са својим језиком и не занимају ме никакви њихови предлози о некаквом будућем заједничком језику и заједничком раду на том језику.

Схваташ?

blogovatelj 05:20 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Да тај језик буде заједничка тачка која ће нас спајати, а не раздвајати.

Ne znam kako da ti kažem - ali već nas spaja. Imam u firmi koleginicu Miru iz Karlovca i sve se razumemo.

krkar 07:33 20.10.2016

Srbski komentari

Интересује ме само и искључиво оно што називамо Срби и српски језик.

Potpuno si u pravu. Baš kao što lekare treba da interesuju samo Srbi i srpska anatomija i srpska fiziologija, fizičare srpska gravitacija, agronome srpska šenica...

Taso, u Dverima bi te odmah primili u centralnu otečestvenu upravu!

krkar 07:36 20.10.2016

Kreativno SiVijstvo

međusobna razumljivost nije i ne može biti (jedini) kriterijum za određivanje šta je jezik

MINISTAR PRAVOSUĐA - Ante Šprlje

U životopisu je naveo da odlično vlada engleskim i srpskim jezikom te da se služi njemačkim.

mesan 08:03 20.10.2016

Re: Moja tema :)

nurudin
"kako sad da krstimo jezik pa da svi budu srećni", kao da je to jedino rešenje.

Не да буду сви срећни, већ сви мирни. Да тај језик буде заједничка тачка која ће нас спајати, а не раздвајати.

blogovatelj
Ne znam kako da ti kažem - ali već nas spaja. Imam u firmi koleginicu Miru iz Karlovca i sve se razumemo.

Želim da pitam o svim ovim tvrdnjama i pretpostavkama da se "mi" sa ovih prostora razumemo --- meni to zvuči vrlo sumnjivo i primenjivo samo na starije ljude, one koji i jesu učili srpskohrvatski za vreme SFRJ, nije li tako?

Na primer, šta su hlače, škare, juha, gumb, dušik, vodik, ljestve, itd., mlađarija u Beogradu (da isključim Vojvodinu trenutno) --- barem po mom iskustvu --- nema pojma.
(Naravno znaju patriJotske viceve o "travopasalima".)

Mislim, ja sa severa Vojvodine jedva nabadam kad Dragoljub krene onako po svom (znam samo da je ultra-smešno

), ali nema veze, učili smo valjda isti izgovor u osnovnoj školi i gledamo isti RTS.
Međutim takva spona ne postoji kod mlađarije u Zagrebu i Beogradu, zar ne?

Dakle, o čijem i kakvom razumevanju, čak formalno-sudskom, se ovde tačno priča?

golubica.bg 08:11 20.10.2016

Re: Moja tema :)

mesan

Dakle, o čijem i kakvom razumevanju, čak formalno-sudskom, se ovde tačno priča?

Ne znam, ali ja testirala mlade odrasle (od 18 do 30 godina) iz Srbije, i nisu imali problema sa hrvatskim na nivou znanja potrebnom za svakodnevno sporazumevanje.

angie01 08:25 20.10.2016

Re: Moja tema :)

mesan

mlađarija u Beogradu (da isključim Vojvodinu trenutno) --- barem po mom iskustvu --- nema pojma.
(Naravno znaju patriJotske viceve o "travopasalima".)

'znaci,

ps-ne znam da l si primetio naznaku iznad vitcza?...mada nista patriJotsko narocito ne vidim, sem zahebancije na novogovor i silovanje jezika,...ja znam sta znaci sve sto si nabrojao:))).

nego,

javascript:;

mesan 08:40 20.10.2016

Re: Moja tema :)

angie01
ps-ne znam da l si primetio naznaku iznad vitcza?...mada nista patriJotsko narocito ne vidim, sem zahebancije na novogovor i silovanje jezika,...ja znam sta znaci sve sto si nabrojao:))).

Da, nisam dobro napisao šta sam mislio --- vic k'o vic, sasvim OK, nego namera i sentiment onog koji ga izgovara može vic da učini šovinističkim. Opasnost kao i kod svakog humora, gleda se ko i kad izgovara, ne samo tekst. A ja sam osetljiv na nacional-šovinizam pa primetim kad ga ljudi vragolasto "testiraju".

Naravno nisam uopšte hteo tebe da vežem za takve negativne sentimente --- verujem da i ti i ja i mnogi na ovom blogu možemo da se smejemo tom vicu bez iskrenog poriva da unizimo nekog na osnovu pasoša koji ima.

maksa83 08:51 20.10.2016

Re: Kreativno SiVijstvo

U životopisu je naveo da odlično vlada engleskim i srpskim jezikom te da se služi njemačkim.

"Poliglota jebote..."

tasadebeli 08:53 20.10.2016

Re: Srbski komentari

krkar

Taso, u Dverima bi te odmah primili u centralnu otečestvenu upravu!

Добро, бре!

Зашто ми квариш пос'о?

Видиш да се кандидујем за Главни одбор!

А ти уместо да ћутиш, па да лепо имате инсајдера, ти све мораш да испричаш.

Potpuno si u pravu. Baš kao što lekare treba da interesuju samo Srbi i srpska anatomija i srpska fiziologija, fizičare srpska gravitacija, agronome srpska šenica...

Па ћуј, стари, ак' бумо превели књиге из свих ових области на српски језик, па још успут урадимо и ваљане стручне речнике за ове области које нисмо стигли да радимо деценијама све бринући туђу бригу, мним да онда не бумо имали уопће некаквих проблема.

У споразумевању, мислим...

Лепо каже Сварог горе:

svarog

Dokle

će da mamuzaju ovu davno krepalu ragu koja se zvala SFRJ? Šta više od nje može da se izvuče?

niccolo 08:55 20.10.2016

Re: Moja tema :)

meni to zvuči vrlo sumnjivo i primenjivo samo na starije ljude

Pa ne baš, evo ja u poslu kad komuniciram sa kolegama (misli se naravno na mlađe kolege što iz Hrvatske što iz Slovenije), razumeju i oni mene kad pišem na srpskom i ja njih kad pišu na hrvatskom (ok, ne bih razumeo slovenački, ali je poenta da i mlađi Slovenci znaju srpski).

angie01 09:03 20.10.2016

Re: Srbski komentari

Па ћуј, стари, ак' бумо превели књиге из свих ових области на српски језик,

stani, stani, ( Ibar vodo, Ibar voooodoo),....to za prevodioca je stjepanova ideja,....:))

mesan 09:04 20.10.2016

Re: Moja tema :)

golubica.bg
mesan

Dakle, o čijem i kakvom razumevanju, čak formalno-sudskom, se ovde tačno priča?

Ne znam, ali ja testirala mlade odrasle (od 18 do 30 godina) iz Srbije, i nisu imali problema sa hrvatskim na nivou znanja potrebnom za svakodnevno sporazumevanje.

Hvala na odgovoru --- ako može, kakvo je "testiranje" bilo u pitanju?

Možda se nije puno pričalo o modi (traperke, tenisice, hlače...), delovima godine (ožujak, svibanj, studeni...), kulturi (kazalište, kino, znanost, promidžba)?

Naravno da uz malo sluha ekavica/ijekavica ima puno toga sličnog, ali za nekog ko odrasta danas, bez čitanki i televizije kao u SFRJ, zar su ti jezici izmenjivi baš do nivoa suda, nalaženja posla...?

tasadebeli 09:06 20.10.2016

Re: Moja tema :)

krkar

U životopisu je naveo da odlično vlada engleskim i srpskim jezikom te da se služi njemačkim.

angie01

mada nista patriJotsko narocito ne vidim, sem zahebancije na novogovor i silovanje jezika,...

Како беше иде онај добри стари виц у којем су главни ликови хрватски погранични полицајац и Србин који се запутио у Хрватску:

Пита полицајац на граници строго:

- Your name?

- Petar Petrović.

- Occupation?

- No, no, no! Just visiting!

mesan 09:10 20.10.2016

Re: Moja tema :)

niccolo
meni to zvuči vrlo sumnjivo i primenjivo samo na starije ljude

Pa ne baš, evo ja u poslu kad komuniciram sa kolegama (misli se naravno na mlađe kolege što iz Hrvatske

Hvala --- dakle kažeš razumljivosti ima čak i na tako zahtevnom, pravnom nivou? Otkud tvoje mlađe kolege iz Srbije znaju da li je neki dokument podnet ranije ili kasnije od sredine svibnja ili početka studenog?

niccolo
(ok, ne bih razumeo slovenački, ali je poenta da i mlađi Slovenci znaju srpski).

U ovom slučaju se definitivno radi o tome da oni znaju strani jezik (a ti ne znaš njihov, tebi strani, slovenački), zar ne?

principessa_etrusca 09:11 20.10.2016

Re: Moja tema :)

И моје интересовање ту за нешто заједничко иде само до међудржавних споразума о међусобној разумљивости и ту се зауставља свако даље моје интересовање за оно шта они други у региону () раде са својим језиком и не занимају ме никакви њихови предлози о некаквом будућем заједничком језику и заједничком раду на том језику.

Голубица је дала смисленe смернице за практични ниво, али иза признавања међусобне разумљивости које решава потребу за преводиоцима и судским тумачима са "језика" на "језик", постоји један други, компликованији ниво.

Језик је веома битан део идентитета, а ми делимо језик са народима који се ломе да изграде свој идентитет на негацији српског, т.ј. разликовања по сваку цену. За њих је то веома компликована ситуација, јер, као што рекох, потребне су силне логичке вратоломије да се покаже нпр. како се од српског, преко "нашког" дошло до "бошњачког" који је различит од српског, а ипак не треба преводилац за српски. Mind boggling!

Мислим да је велика одговорност на свима који се баве српским језиком (и осталим изведеним језицима) да се ману политичке коректности, "административних" назива или измишљања назива који би све задовољили (као "новоштокавски", а ко уопште каже да би сви били задовољни?) јер се наука, истина и политичка коректност не мешају.

Ако на другим деловима истог говорног подручја неће да признају да им је језик изведен из српског и настављају са тим вратоломијама, то је њихов проблем. Једног дана ће се та кула од карата неминовно срушити, али српска наука не треба да учествује у некаквим "новоштокавским" небулозама.

maksa83 09:14 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Možda se nije puno pričalo o modi (traperke, tenisice, hlače...), delovima godine (ožujak, svibanj, studeni...), kulturi (kazalište, kino, znanost, promidžba)?

Da priznam da (iako mator konj odrastao u SFRJ) nikad nisam naučio hrvatska imena meseca, osim studenog, a i to samo zbog grupe "Studeni, Studeni" koja je kad su izbegli ovde postala Novembar.

principessa_etrusca 09:15 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Како беше иде онај добри стари виц у којем су главни ликови хрватски погранични полицајац и Србин који се запутио у Хрватску:

Тасо, какав "добри стари виц"? (Можда у верзији Руса у некој чешкој бањи, али стварно "ниђе везе" са Србима и Хрватима.)

tasadebeli 09:21 20.10.2016

Re: Moja tema :)

mesan

Hvala na odgovoru --- ako može, kakvo je "testiranje" bilo u pitanju?

Било једном на Блогу... Пре три године.

Govori srpski da te ceo svet razume? (ЛИНК)

А било и ово пре тога...

Ćirilica ili latinica? (ЛИНК)

Ćirilica ili latinica? I jedno i drugo! (ЛИНК)

Баш уме да буде занимљиво на овом Блогу Б92 када се манемо дневног политикантства.

principessa_etrusca 09:21 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Da priznam da (iako mator konj odrastao u SFRJ) nikad nisam naučio hrvatska imena meseca, osim studenog, a i to samo zbog grupe "Studeni, Studeni" koja je kad su izbegli ovde postala Novembar.

То су општесловенска, па и средњевековна српска имена месеци, у употреби (уз мале варијације) у другим словенским језицима. Повезана су са менама у природи и веома поетична.

tasadebeli 09:22 20.10.2016

Re: Moja tema :)

principessa_etrusca
Како беше иде онај добри стари виц у којем су главни ликови хрватски погранични полицајац и Србин који се запутио у Хрватску:

Тасо, какав "добри стари виц"? (Можда у верзији Руса у некој чешкој бањи, али стварно "ниђе везе" са Србима и Хрватима.)

Ма ја то због полиглота. Космополита.

niccolo 09:27 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Hvala --- dakle kažeš razumljivosti ima čak i na tako zahtevnom, pravnom nivou? Otkud tvoje mlađe kolege iz Srbije znaju da li je neki dokument podnet ranije ili kasnije od sredine svibnja ili početka studenog?

Pa valjda što smo milenijalsi, za naš kažu da smo brainiest od svih vas koji boravite ovde* trenutno

Ako pitaš ozbiljno, pretpostavljam da je to potreba da se neke osnovne stvari nauče, da bi bilo lakše - kao što mnogi ne znaju da govore nemački, a opet znaju par osnovih reči i izraza. S tim što je sa ovim srodnim** jezicima još lakše...

U ovom slučaju se definitivno radi o tome da oni znaju strani jezik (a ti ne znaš njihov, tebi strani, slovenački), zar ne?

Da

* Misli se na planetu Zemlju
** Tasa bi rekao paradoksalno istim a različitim

mesan 09:31 20.10.2016

Re: Moja tema :)

maksa83
Možda se nije puno pričalo o modi (traperke, tenisice, hlače...), delovima godine (ožujak, svibanj, studeni...), kulturi (kazalište, kino, znanost, promidžba)?

Da priznam da (iako mator konj odrastao u SFRJ) nikad nisam naučio hrvatska imena meseca, osim studenog, a i to samo zbog grupe "Studeni, Studeni" koja je kad su izbegli ovde postala Novembar.

Ja sam najviše toga pohvatao (danas iz taka prepoznam možda svaki treći mesec

) kad mi se brat pri početku osnovne škole doselio iz Zagreba, pa sam ga "upodobljavao" --- mi smo radili ćirilicu u prvom, pa latinicu u drugom razredu, dok su oni latinicu u prvom (pa valjda ćirilicu u drugom (?)) --- pa smo onda intenzivno komunicirali.

Pre toga, zbog porodičnih okupljanja sam najbolje znao kad treba da "pušem juhu".

maksa83 09:32 20.10.2016

Re: Moja tema :)

То су општесловенска, па и средњевековна српска имена месеци, у употреби (уз мале варијације) у другим словенским језицима. Повезана су са менама у природи и веома поетична.

Slažem se, studeni, listipad, srpanj svakako lepše i slikovitije opisuju mesece od onoga što mi koristimo.

Na tu temu deljenja reči meni je zanimljiv mađarski sa imenima dana u nedelji gde su pola pokupili od slovenskih jezika (nas?) a pola "napravili sami" (ked (njihovo koje znači "drugi" ) - utorak, serda - sreda (pozajmljeno), četrtok - četvrtak (pozajmljeno), pentek - petak (pozajmljeno), ali vašarnop (njihovo direktno prevedeno "pijačni dan" ) - nedelja.

tasadebeli 09:33 20.10.2016

Re: Moja tema :)

mesan

Naravno da uz malo sluha ekavica/ijekavica ima puno toga sličnog, ali za nekog ko odrasta danas, bez čitanki i televizije kao u SFRJ, zar su ti jezici izmenjivi baš do nivoa suda, nalaženja posla...?

Извини, али молим те немој да у питање српског језика и хрватског језика и разлика међу њима уопште укључујеш екавицу и ијекавицу.

Српски језик има два призната стандардна изговора: екавски и ијекавски.

Чак смо објавили поред екавског и ијекавско издање најновијег Правописа српскога језика за Србе којима је ијекавица матерњи изговор.

PREDSTAVLJENO PRVO IJEKAVSKO IZDANjE PRAVOPISA SRPSKOG JEZIKA (ЛИНК)

Када у разлике између српског и хрватског језика убрајаш ијекавицу и екавицу (или ћирилицу и латиницу у објављеним издањима), онда идеш на руку оним круговима из Хрватске који иду по белом свету и пропагирају како је све објављено на ијекавици и штампано латиницом део хрватског културног наслеђа.

А барем ми Срби знамо да то није тако и да један Матавуљ, Ћопић,... не могу припадати хрватском културном наслеђу. Па ни тако како ти кругови из Хрватске настоје да ураде - на силу.

angie01 09:38 20.10.2016

Re: Moja tema :)

nikad nisam naučio hrvatska imena meseca,

khme, to su staroslovenska imena za mesece u godini, koriste ih skoro svi slovenski narodi u nekoj varijaciji, ...nekada su ih koristili i Srbi.

tasadebeli 09:38 20.10.2016

Re: Moja tema :)

niccolo

** Tasa bi rekao paradoksalno istim a različitim

Коначно си схватио!

b - r - a - i - n - i - e - s - t

Баш чудно у овој земљи Србији пишу реч мудрост.

mesan 09:40 20.10.2016

Re: Moja tema :)

niccolo
pretpostavljam da je to potreba da se neke osnovne stvari nauče, da bi bilo lakše

Pa to je to, treba jedni druge da učimo osnove istog nam jezika

Sad sam baš ukucao Maksi --- kao tradicionlanom Vojvođaninu meni je prva lekcija bila "duvaj supu" -> "puši juhu"; posle nešto o trčanju, ozljedama i škarama.

angie01 09:44 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Na tu temu deljenja reči meni je zanimljiv mađarski sa imenima dana u nedelji gde su pola pokupili od slovenskih jezika (nas?)

znaci, ipak si Madjar, mada sam ja tipovala na Rumun.

a inace, ova imena meseci koja mi koristimo su poreklom iz Latinskog jezika.

niccolo 09:45 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Баш чудно у овој земљи Србији пишу реч мудрост.

Mislim da ti je ovo pre pamet nego mudrost. Uostalom, još su drevne kineske vladare, braću Bojija i Šukija, smatrali veoma mudrima. Međutim, posle je ispalo da su Boji i Šuki umrli od gladi*, tako da je bolje biti pametan nego mudar.

* Iz neke knjige o Konfučiju

tetkino 09:45 20.10.2016

Re: Moja tema :)

Ja nesto nemam utisak da je tako.

U Bosni gde je do rata jezik vise licio na srpski nego na hrvatski, sada je u aktivnoj upotrebi neka kombinacija hrvatskog sa turcizmima.

Cinjenica jesta da niko od nas ne zna i ne koristi bas sve reci jezika koji zovemo maternji, ali od mislim da mi u SFRJ potcenjujemo zatvorenost novih generacija.

Tasa i nurudin imaju mnogo vise kontakta sa novim generacijama, ali sem rodbinskih veza, ako postoje, ne vidim u klincima nikakvu zelju da upoznaju istoriju/kulturu/jezik onih drugih

Nemaju oni nista protiv da se u Becu, Pragu ili Parizu sretnu sa ekskurzijom iz HR ili BiH ali nemaju ni zelju da odu kod njih.

Klinci ionako imaju siromasaniji govor od nas, koriste manji fond reci, kad na to dodas da se u Hrvatskoj vec 25 godina radi na menjaju jezika, za jos 25 oni ce uspeti da ga dovoljno izrazlikuju da ce tad nekim buducim klincima biti lakse da da se razumeju na "balkan-inglishu"

Nema tu zelje da znas da su
patike=tene
kaskika=zlica
spanac=spinat
paradajz=rajcica
rezac=siljalo ili siljilo
itd.
sem za potrebe vica

Oni ce radje da uce nemacki/engleski od tog mogu da vide finansijsku korist

mesan 09:47 20.10.2016

Re: Moja tema :)

tasadebeli
Извини, али молим те немој да у питање српског језика и хрватског језика и разлика међу њима уопште укључујеш екавицу и ијекавицу.

Jasno mi je na šta ciljaš, u principu bih se i složio da je glupo na taj način razrezivati kulturna nasleđa.
Međutim činjenica je da u mnogo hrvatskih reči možeš, koristeći sluh da "poništiš" ijekavni deo, dobiti srpsku reč. Na nivou mehanike, uopšte nisam zalazio u raspodelu izgovora po Balkanu, njihovu standardizaciju i politička pitanja.

tasadebeli 09:49 20.10.2016

Re: Moja tema :)

niccolo

ali je poenta da i mlađi Slovenci znaju srpski

Па кад стално висе на београдским сплавовима.

И ти би очас посла научио словеначки када би они на Љубљаници могли да поставе сплавове.

Али не може јебига!

Једва стане пар дасака преко корита те реке.

А и брже би Срби учили словеначки језик када би у Словенију ушло макар упола некаквих српских улагања (премијер то свечано назива стране инвестиције) колико је словеначких улагања (или немачких преко Словенаца) ушло у Србију. (Види пример издавачке куће за школске уџбенике Klett која продаје српским ђацима уџбенике, али их зато штампа у иностранству иако у Србији има оних који би то могли да штампају.)

То се зове неоколонијализам, зар не?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nurudin

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi