Kako smo birali struku

/ 29.10.2016. u 08:41

Komentari: 313
Čitanost: 21305
/
Preporuke: 2062
/

AAEAAQAAAAAAAAL1AAAAJDU4MWFkYjFmLTkwMzctNGJhNi04ZGVkLTk5MDljY2QwMmJjNQ.jpg

Izbor profesije predstavlja jedan od mnogih sa kojim se srećemo u životu. Kako ih pravimo, i da li čovek sa nekih 16 ili 17 godina uopšte i može da donosi takve odluke.

Slične su ispovesti đaka i studenata širom sveta. Što se više približavamo kraju osnovnoškolskog, srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja sve više upadamo u mašinu u kojoj nas bezbroj prijemnih ispita, prijava ili intervjua, neretko mimo naše volje, vuče na određenu stranu. Bilo da nismo u prilici da upišemo šta želimo, nemamo uslove da to finansiramo, ili da uopšte ne znamo šta želimo. Gde će vam nakon svega mnogi opet reći da jednako na kraju nisu znali šta tačno hoće, kao što nisu ni na početku ili tokom školovanja.

Šta onda ljude uopšte i opredeljuje prilikom odabira struke. U priručniku piše da bi između ostalih trebalo uzeti u obzir i sledeće: (i) obrazovanje, odnosno, oblast koja nas posebno interesuje, (ii) finansijski element, (iii) sposobnost za rad i napredovanje u određenoj struci, kao i (iv) zadovoljstvo poslom i radnim mestom. Naravno, ovakav bi izbor bio u nekom idealnom svetu, dok u realnosti stvari stoje, izgleda, ipak nešto drugačije. Setite se, na primer, čuvene američke poslovice: "It is your attitude, not your aptitude, that determines your altitude" ("Tvoj će stav u životu, a ne tvoje spobnosti, odrediti koliko ćeš daleko stići").

Jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti profesionalne orijentacije Džon Krumbolc kaže da mnogi u suštini više vremena provedu birajući cipele nego profesiju. Kao i to da se izbori retko dešavaju "prirodno", kako se veruje, već da se ljudi često rukovode linijom manjeg otpora - sezonski poslovi vremenom postaju stalni, gde se u priličnom broju slučajeva struka bira i pod pritiskom vršnjaka i rodbine. Takođe, kaže da bitan uticaj na izbor imaju ne samo afirmativni već i mnogi ograničavajući faktori koje sami sebi namećemo, neretko nesvesno.

Uzima svoj primer, odnosno, to kako je sebe ubedio da ne može da bude lekar zato što se sa deset godina u bolnici onesvestio videvši otvoreni prelom. U stvari, u većini slučajeva radi se o nečemu što se lako da prevazići, a što se opet iz nekog razloga na kraju izgleda retko i dešava. Takvih je samoograničavajućih faktora identifikovao na stotine, od kojih su neki:

- Ako ne mogu da imam najbolje, ne želim ništa.

- Ako ne zaradim u životu više od oca, smatraću se neuspešnim.

- Ako ne uspem, bolje ću se osećati znajući da se uopšte nisam posebno ni trudio.

- Ako bih mogao ovo da radim, jedino ću tada biti srećan.

Sad, da li se radi samo o liniji manjeg otpora, ili je i nešto drugo u pitanju. Tu se setim profesora matematike iz srednje škole, inače prilično nepopularnog. Iz nekog razloga se pred kraj četvrte godine otvorio, i počeo da deli savete o izboru struke, gde mi se čini da ni nakog toga nije postao ništa popularniji. Nabrajao je mnoge razloge, uz napomenu da bi u svakom slučaju trebalo izbegavati sledeće. Naime, primetio je da se sa godinama pojedinim đacima (nekima pre, nekima kasnije) dešava ista stvar - da odluče da im učenje u životu u stvari manje-više i nije potrebno, odnosno, da su postali pametniji od čitave te priče.

Opet, čovek je možda delom i bio u pravu, posebno kada se pogleda šta je sve zadnjih godina postalo popularno. Između ostalog i mnogi rijaliti programi, u kojima je stručnost neretko potpuno nebitna, čak i nepoželjna. Gde bi ideal izgleda mogao biti da pojedini budu plaćeni isključivo zato što su ostatak sveta udostojili svojim prisustvom - odnosno, da samo budu „to što jesu". Puno raznih poslova se, najčešće neopravdano, upravo tako izgleda i doživljava.

Sad kako bi ovakvi, recimo, ekstremi, kao i mnogo čega drugog, mogli da se objasne. Odgovor na kraju možda delom upravo i leži u osnovna dva arhetipa (prikazana na donjoj slici), koje svi u sebi nosimo. Prvi, po kome funkcionišemo kroz tuđe ideje, i drugi u kome smo mi izvor ideja. I načinu na koji oni, izgleda, jedino zajedno mogu da funkcionišu. Gde krajnosti možda upravo i nastaju onog trenutka kada jedan od pomenuta dva arhetipa u nekome prevagne.

Tagovi

izbor profesije

postavite na |

Komentari (313)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann 14:38 29.10.2016

birajući između inžinjera i umjetnika

odigrao sam ziheraški

međutim ovaj kvaziumjetnik nikako da mi se skine s vrata

myredneckself 15:06 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

doc
kvaziumjetnik

Čekajstani, ne govori, šuti...i ne stavljaj so na ranu blogokoleginici.

Edit:
toliko o ziheraštvu, i poslušnosti ćerke svojih roditelja...

marco_de.manccini 15:09 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

međutim ovaj kvaziumjetnik

Шта, бре, квази, зар ти немаш већ књигу, готово је сад то, прешао си се.

docsumann 15:13 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

marco_de.manccini
međutim ovaj kvaziumjetnik

Шта, бре, квази, зар ти немаш већ књигу, готово је сад то, прешао си се.

daa, i to poezije. sad mogu i da se ubijem, a da ne ispadnem mentol

angie01 15:18 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

myredneckself
doc
kvaziumjetnik

Čekajstani, ne govori, šuti...i ne stavljaj so na ranu blogokoleginici.

niste upravu,..pa niko nije samo jedno nesto,....sve sto trazi da izadje, izacice- u kojem god obliku, naci ce put, doks, pa zar nisi ti pravi primer za to.

ja poznajem dosta ljudi, koji pare zaradjuju na neki bas strejt nacin, a vrlo su talntovani za neku vrstu umetnosti, kojom se bave u slobodno vreme,...neki toliko uspesno, da su se spontano presaltali:),...kod nas su malo nepogodni uslovi za "ludosti" u tom smislu i vaspitanje obicno tera na pametnije i sigurnije puteve, da ih tako nazovem, u nekim drugim sredinama, ljudi mnogo lakse krenu za svojim snom, jer postoje veci uslovi za njihovu eventualnu realizaciju.

mariopan 19:12 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

angie01
myredneckself
doc
kvaziumjetnik

Čekajstani, ne govori, šuti...i ne stavljaj so na ranu blogokoleginici.

niste upravu,..pa niko nije samo jedno nesto,....sve sto trazi da izadje, izacice- u kojem god obliku, naci ce put, doks, pa zar nisi ti pravi primer za to.

ja poznajem dosta ljudi, koji pare zaradjuju na neki bas strejt nacin, a vrlo su talntovani za neku vrstu umetnosti, kojom se bave u slobodno vreme,...neki toliko uspesno, da su se spontano presaltali:),...kod nas su malo nepogodni uslovi za "ludosti" u tom smislu i vaspitanje obicno tera na pametnije i sigurnije puteve, da ih tako nazovem, u nekim drugim sredinama, ljudi mnogo lakse krenu za svojim snom, jer postoje veci uslovi za njihovu eventualnu realizaciju.

Baš tako

bene_geserit 19:57 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

angie01
ja poznajem dosta ljudi, koji pare zaradjuju na neki bas strejt nacin, a vrlo su talentovani za neku vrstu umetnosti, kojom se bave u slobodno vreme,...neki toliko uspesno, da su se spontano presaltali:),...kod nas su malo nepogodni uslovi za "ludosti" u tom smislu i vaspitanje obicno tera na pametnije i sigurnije puteve, da ih tako nazovem, u nekim drugim sredinama, ljudi mnogo lakse krenu za svojim snom, jer postoje veci uslovi za njihovu eventualnu realizaciju.

Nemoj da si sigurna ovo. Nigde nije lako biti umetnik.
Imam tak'i slucaj u porodici, brat studirao ETF (i bio solidno talentovan za tehniku ono republicka takmicenja iz matematike, fizike i racunara) i onda se presaltuje na neku manje vise umetnost.
U Srbiji mu jos i solidno islo posto je zavrsio skolu. Evo ga sad u belom svetu (gde su "bolji uslovi" ) bavi se tom manje vise umetnoscu uspesno koliko je moguce. I zakljucio je da to njegovo nije posao nego hobi (ne u pozitivnom smislu) - ono ne mo's da kupis zdravstveno osiguranje (pre obamacare-a, sad ga ima ali placa 1K/mesecno ni za sta tj. deductible ogroman - OK ovo je vise americki problem), ne mo's da skupis pare da sebi kupis gajbu, za decu za studiranje i sl.
Veovatno je bio previse socijalan i nije sebe video u tome da sedi u nekom labu bez kontakta sa ljudima po ceo dan - najludje sto mu je sad posao takav da sedi za racunarom bez kontakta sa ljudima po ceo dan.

angie01 21:30 29.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

Nemoj da si sigurna ovo. Nigde nije lako biti umetnik.

ja ne mislim da je lako- bilo sta sto pocinjes i trudis se da proguras,...rekla sam nesto sasvim drugo.

Milan Novković 12:47 30.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

docsumann
odigrao sam ziheraški

međutim ovaj kvaziumjetnik nikako da mi se skine s vrata

Nema bre, Docs, kvaziumetnika, kvazilogičara, kvaziteoretičara ... nego sve to samo postoji u nešto lošijoj i nešto boljoj formi.

Al baš te briga ako si sam sebi dobar, pa najbližoj okolini, ako kreiraš, onda si genije kako god okreneš

docsumann 15:10 30.10.2016

Re: birajući između inžinjera i umjetnika

Nema bre, Docs, kvaziumetnika, kvazilogičara, kvaziteoretičara ... nego sve to samo postoji u nešto lošijoj i nešto boljoj formi.

more bit, a more bit i da samo taki postoje. a samo povremeni kolapsi "talasne im funkcije" lišavaju ih onog kvazi

Zavirim noću kroz prozor
U moju sobu

I vidim
Da me tamo nema

Pomislim
Da možda ja i ne postojim

Vladimir Burič

srdjan.pajic 15:38 29.10.2016

Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

Ali pre svega - moj rođeni ćalac, koji je voleo da me vodi kod njega na posao u Pupin, gde su me puštali da se igram sa bušačima kartica, posle sa wang-ama, gde sam video naš prvi digitalni računar koji su tamo razvili, i imao dozovolu da se zavlačim u ostatke od prvih hard diskova, koje su dobili tih sedamdesetih godina, i čerupali delove za servisiranje.

Tad je još vladao teritorijalni Šuvarov sistem, moj ceo razred je išao u poljoprivrednu školu u Krnjači, a ja, bez kučeta i mačeta, sam, u Teslu.

Jedino sam posle, na faksu, shvatio da me malo više interesuju telekomunikacije nego računaska tehnika i softver (to je bilo vreme kad se o software-defined radiju tek tek šuškalo, i to mahom samo za vojne namene), batalio računare i prebacio se na telekomunikacije. Onda udarila kriza, skapirao da od obrade signala leba nema, i u poslednjem trenutku se prešaltovao na mikrotalasnu i radio tehniku, jer sam načuo da Antonije gleda da zaposli sve svoje diplomce. I tako i bi, od tada sam u tom polju, prvi posao, postdiplomske, emigracija, druge postdiplomske, i svi poslovi posle. Čak i ovi laseri su radio tehnika u suštini. I još uvek me ujutro ne mrzi da ustanem i idem na posao.

Jukie 16:06 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

srdjan.pajic

Tad je još vladao teritorijalni Šuvarov sistem, moj ceo razred je išao u poljoprivrednu školu u Krnjači, a ja, bez kučeta i mačeta, sam, u Teslu.

Kako je to bilo organizovano? Tj. kako si se izvukao?

marco_de.manccini 16:08 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

Tj. kako si se izvukao?

Pa jedini se on iz njegovog razreda prijavio da ide u Teslu.

Jukie 17:37 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

marco_de.manccini
Tj. kako si se izvukao?

Pa jedini se on iz njegovog razreda prijavio da ide u Teslu.

Pa to ne znam kako je bilo organizovano. Na početku prve godine ili u trećoj?

(Razumeo sam da MORAŠ da ideš u istu školu kao celo odeljenje iz osnovne*)

Zamišljam to ovako: Stoje svi ispred bivše osnovne škole i pojavljuju se neki ljudi i pitaju: a da li neko hoće da ide u teslu? Tišina, on digne ruku, odvedu ga, a ostali marširaju do Krnjače

* ladno bih fizički i psihički umro da sam morao još dve godine da trpim one majmune iz odeljenja. Ili bih se odselio u drugi grad ili napustio školovanje

bene_geserit 19:33 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

srdjan.pajic
Tad je još vladao teritorijalni Šuvarov sistem, moj ceo razred je išao u poljoprivrednu školu u Krnjači, a ja, bez kučeta i mačeta, sam, u Teslu.

Tako i moja zena, njen ceo razred iz Borce je isao u tu poljoprivrednu skolu, a ona u matematicku gimnaziju.

srdjan.pajic
moj rođeni ćalac, koji je voleo da me vodi kod njega na posao u Pupin ... Jedino sam posle, na faksu, shvatio da me malo više interesuju telekomunikacije nego računaska tehnika i softver (to je bilo vreme kad se o software-defined radiju tek tek šuškalo, i to mahom samo za vojne namene), batalio računare i prebacio se na telekomunikacije.

U kojoj ti je grupi u Pupinu bio calac?
Ja sam tamo proveo 2 (mahom uzaludne) godine u vreme kada je to bilo prilicno raspadnuto (kod Djordja Senicica, mozda ga znas?).

emsiemsi 20:17 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

srdjan.pajic

Ali pre svega - moj rođeni ćalac, koji je voleo da me vodi kod njega na posao u Pupin, gde su me puštali da se igram sa bušačima kartica, posle sa wang-ama, gde sam video naš prvi digitalni računar koji su tamo razvili, i imao dozovolu da se zavlačim u ostatke od prvih hard diskova, koje su dobili tih sedamdesetih godina, i čerupali delove za servisiranje.

Tad je još vladao teritorijalni Šuvarov sistem, moj ceo razred je išao u poljoprivrednu školu u Krnjači, a ja, bez kučeta i mačeta, sam, u Teslu.

Jedino sam posle, na faksu, shvatio da me malo više interesuju telekomunikacije nego računaska tehnika i softver (to je bilo vreme kad se o software-defined radiju tek tek šuškalo, i to mahom samo za vojne namene), batalio računare i prebacio se na telekomunikacije. Onda udarila kriza, skapirao da od obrade signala leba nema, i u poslednjem trenutku se prešaltovao na mikrotalasnu i radio tehniku, jer sam načuo da Antonije gleda da zaposli sve svoje diplomce. I tako i bi, od tada sam u tom polju, prvi posao, postdiplomske, emigracija, druge postdiplomske, i svi poslovi posle. Čak i ovi laseri su radio tehnika u suštini. I još uvek me ujutro ne mrzi da ustanem i idem na posao.

Мени је, понекада, жао што се нисам ласерима бавио дуже.

srdjan.pajic 23:41 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

U kojoj ti je grupi u Pupinu bio calac?

Ćale je ceo redni vek proveo u Pupinu (IMP, na Zvezdari, ne ono u Zemun polju), 40 godina. Prvo u RC-u, posle je bio na simulatorima, onda je bio u računarskoj tehnici, tamo gde su pravili one TIM-ove, pa kad je to propalo, prebacili se na PC-jeve, trangefrange računari, mreže, instalacije, održavanje, ćalac je pod stare dane terenčio ko blesav, al zahvaljujući tim dnevnicama mi ne pocrkasmo od gladi u ona Slobina vremena (keva - KMG Trudbenik, isto ceo život, naravno zadnjih desetak godina neplaćeno, posle penzija, nikakva, tako da je matori sve to izdržavao, dok ja nisam počeo da radim).

Kad si ti tamo radio?

srdjan.pajic 23:57 29.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

juki
Razumeo sam da MORAŠ da ideš u istu školu kao celo odeljenje iz osnovne*)

Ne, ne, nisi morao. Nego, pošto je bilo usmereno obrazovanje, prve dve godine su bile (teorijski) manjeviše iste u svim školama, pa je bilo organizovano po tim "teritorijama". Onda si u srednju školu na svojoj teritoriji upadao bez obzira na uspeh, a ako si hteo da se upišeš u školu kojoj ne pripadaš, onda si morao da imaš nekakav uspeh, plus da ima mesta tu gde si se nameračio. Tako ja završih u Tesli: em je bilo mesta, em sam bio dosta dobar đak.

Ali je tu blio pomalo i mentaliteta čopora, čak i neki bolji đaci od mene su završili u Poljoprivrednoj, iz razloga što tu idu svi drugari iz razreda (manjeviše), pa što da se neko izdvaja - ionako se tek u 3. godini odlučivalo šta ćeš stvarno da završiš.

bene_geserit 02:39 30.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

srdjan.pajic
Kad si ti tamo radio?

Radio sam u Pupinu na Zvezdari 98-99 (oko 2 godine) u Telekomunikacijama u grupi za Digitalnu obradu signala ili tako nesto. Kada su neki ortaci iz Pupina osnovali privatnu firmu (tj. zvali me da osnujem firmu sa njima, ali ja sam vec cekao kanadske papire) otisao sam sa njima. Jedan od tih ortaka je radio u racunarskoj tehnici.

srdjan.pajic 03:10 30.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

Radio sam u Pupinu na Zvezdari 98-99 (oko 2 godine) u Telekomunikacijama u grupi za Digitalnu obradu signala ili tako nesto.

Ja sam baš '98 ili devete radio/polagao neki ispit kod vaše Milićke, na postdiplomskim. To sam uzeo onako, bezveze, iz sentimentalnih razloga, tad sam već zabrazdio u RF. Mislim, ispit, smor, dala mi gomilu nekih papirčina i fotokopiranih stranica iz knjiga koje niko od nas nije mogao da priušti da si kupi, da to kao proučim, i posle neki projekat u matlabu da uradim. Ustvari, takvi su bili svi ispiti, jedino me Marinčić uzeo da dribla, ko đače, na usmenom. Na kraju nisam ni završio, položio ispite, i taman da uzmem temu za rad, ukazala se prilika za zapaljivanje, po sistemu sad il' nikad. Posle sam ovde sve ispočetka morao, nisu teli ništa da mi priznaju sa beogradskog etfa, iako sam se oko tih ispita daleko više namučio (dobro, falilo je malo i motivacije).

bene_geserit 22:08 30.10.2016

Re: Voja Antonić, Deki Ristanović, Zoki Modli

Ja sam baš '98 ili devete radio/polagao neki ispit kod vaše Milićke, na postdiplomski_

Meni je cela katedra za Telekomunikacije bila potpuno smaranje, sve neki ispiti i profesori zaostali u prostoru i vremenu (kad se samo setim recimo Radiotehnike ili Telekomunikacione elektronike, uzas).
Bio sam na Eletronici a izborne ispite i diplomski radio kod Veljka Milutinovica, posle i nekoliko ispita na posdiplomskim na Racunarskoj katedri kod Djordjevica i Veljka, dok nisam ukapir'o da je to dalje gubljenje vremena i da sta me zanima mogu sam da nadjem literaturu i naucim.

nsarski 16:28 29.10.2016

Od izbora dva putica

Slucaj prvi. Moj drugar iz osnovne, pa gimanzije, ne neki ljubitelj ucenja, odluci da upise ekonomski "jer je lak". Zavrsio u razumnom vremenu, zaposlio se OK. Posle mnogo godina mi rece: "Nemas pojma kako to izgleda kad 25 godina odlazis svako jutro na posao koji ti nista ne znaci i koji prezires!"

Slucaj drugi. Moj drugi drugar, od malih nogu je isao u bioskop, po ceo dan, sticajem okolnosti. Majka mu bila razvodnica u Domu sindikata, nije imao ko da ga cuva, pa ga majka vodila na projekcije. Mnoge filmove je odgledao vise desetina puta. Projekcije od 2, 4, 6 i 8, koliko je smena trajala, filmovi crno-beli, ljubavni, kaubojski, avanturisticki. Posle zavrsio reziju, danas je ugledni i poznati profesor filma na americkom univerzitetu. Pamti stvari iz starih filmova kojih se niko ne seca. Uziva u svom poslu.

marco_de.manccini 16:35 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Никада није јасно како све то утиче. Ја сам растао између карбуратора, ламела, заптивача, ... а ако знам где се отвара хауба ту ме сеци.

nsarski 16:42 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

marco_de.manccini
Никада није јасно како све то утиче. Ја сам растао између карбуратора, ламела, заптивача, ... а ако знам где се отвара хауба ту ме сеци.

Да. Навео сам само занимљиве примере. Ја сам растао међу лекарима (дословце скоро сви у ближој и даљој породици), моја браћа и ћерка и братаница су постали касније лекари, али ја сам се заклео себи да никакве везе са медицином никада нећу имати. И тако је било, скоро у потпуности.

Milan Novković 16:44 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

а ако знам где се отвара хауба ту ме сеци

Tebe je Njanja skroz zapustila

G.Cross 18:56 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

nsarski
marco_de.manccini
Никада није јасно како све то утиче. Ја сам растао између карбуратора, ламела, заптивача, ... а ако знам где се отвара хауба ту ме сеци.

Да. Навео сам само занимљиве примере. Ја сам растао међу лекарима (дословце скоро сви у ближој и даљој породици), моја браћа и ћерка и братаница су постали касније лекари, али ја сам се заклео себи да никакве везе са медицином никада нећу имати. И тако је било, скоро у потпуности.

I ja odrastao u skoro potpuno lekarskoj porodici.

Znao sam da to ne zelim ( iz nekog razloga ) kao ni moje starije sestre. Jedna je studirala pravo a druga ekonomiju.
Kad je dosao moj red bukvalno sam bacio Glava/Pismo ( ekonomija ili pravo) I ispalo je da studiram ekonomiju. I zavrsio sam je u roku I magistrirao pravo odmah posle toga.

Moj take na ovaj subjekt je da sta bilo da radis ako dobro radis mmozes da nadjes sebe I budes srecan.
Fakultet sa time nema mnogo veze.

E sad moj sin oce medicinu.
Neka mu ako ga to cini srecnim.

EDIT:
Da pojasnim, sta god da sa radi, dobro, zaista dobro, dodje se do sustine toga. A sustina svega je ista. Tako da nije vazno sta radis nego da to radis dobro.

Disclaimer:nisam posudio dmt od docsa, samo licno iskustvo.

sweet64 19:11 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Slucaj prvi. Moj drugar iz osnovne, pa gimanzije, ne neki ljubitelj ucenja, odluci da upise ekonomski "jer je lak". Zavrsio u razumnom vremenu, zaposlio se OK. Posle mnogo godina mi rece: "Nemas pojma kako to izgleda kad 25 godina odlazis svako jutro na posao koji ti nista ne znaci i koji prezires!"

Ovaj blog mi najbolnija tema, a prepoznao sam se u ovom slučaju. Jer sam završio nešto što mi ne ide lako, hteo da testiram sebe, kao kad u ponoć ideš na groblje jer te mnogo stra', pa hoćeš da pobediš, a pobediš sebe ne shvatajući da si ti taj isti koji je i poražen.
Oduvek mi najbolje išli srpski i matemetika. Kad je trebalo da se bira izborna nastava a kasnije usmerenje, nastavnik matematike oba puta uticao da ne kažem vrbovao da odem na matematički, za razliku od nastavnika srpskog, koji me je u stvari malo gurnuo u pasivu.
Kad je došao poslednji čas poslednjeg dana srednje škole, razredna krene da pita šta ko misli da upiše. Ja nemam pojma i kako sam bio među poslednjima odlučim da kažem ono za šta se većina odlučila. Ne morate da mi verujete, stvarno deluje nestvarno, dok je došla do mene izbrojao sam 8 za ETF, 3 matematika, 2 fizika i 1 DIF (to je Maksa, al ne ovaj sa bloga nego moj Maksa tj Goran Maksimović zlatni olimpijac).
Ja kažem elektrotehniku i pošto sam obećao razrednoj uz tantalove muke uz mnogo peripetija, dokažem sebi i drugima da je moguće da diplomiram.

I eto danas posle 25 godina rada u FKS pre 2 meseca ostajem bez posla. Kako ovde čitam, možda se neka nova vrata otvore i otkrijem neke nove mogućnosti i puteve, ali mi je optimizam na klimavim nogama.

mariopan 19:27 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

sweet64

I eto danas posle 25 godina rada pre 2 meseca ostajem bez posla. Kako ovde čitam, možda se neka nova vrata otvore i otkrijem neke nove mogućnosti i puteve, ali mi je optimizam na klimavim nogama.

Svako zlo je za nešto dobro, kaže stara poslovica.

Nikad se ne zatvore jedna vrata a da se neka druga ne otvore, samo možda ti treba da pokucaš i otvoriš?

Zamisli kakve ti se sada mogućnosti otvaraju? Možeš da budeš šta god poželiš, možeš da isprobavaš i radiš i neke druge poslove, da probaš sve što nisi probao ni znao da postoji, da se malo igraš drugim zanimanjima dok čekaš da ti se neka prava vrata otvore?

Verujem da će nešto dobro da ti se desi.

sweet64 19:59 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Verujem da će nešto dobro da ti se desi.

Mora se verovati, hvala.

nsarski 20:20 29.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Moj take na ovaj subjekt je da sta bilo da radis ako dobro radis mmozes da nadjes sebe I budes srecan.

Evo jedno zaista iskreno misljenje, ali pre toga kratak uvod:

U jednom eseju o tome koje je znanje najbolje imati, N.Frye navodi dilemu Herberta Spencera koji nacinje temu jos 1859. godine "what knowledge is the most worth having?" (guglajte, jebiga). Takvo pitanje je, naravno, kaze NF u eseju "The instruments of mental production", pogresno postavljeno.

The knowledge most worth, whatever it may be, is not something one has: it is something one is, and the correct response to such a question [...] would be another question: "What body of knowledge do you want to identify yourself with?" . The knowledge of most worth, for a genuine student, is that body of knowledge to which he has already made an unconscious commitment. I speak of an unconscious commitment because for a genuine student, knowledge, like marriage, is too important a matter to be left entirely to a conscious choice.

U tom smislu, mene licno je izabrao poziv, a ne ja njega, kao sto Mirela rece gore.

I, malo voodoo nauke: ja cesto pomisljam da vrhunske sportiste izabira sport kojim se bave. Vrhunski plivaci, kosarkasi, rvaci, gimnasticari, stagod, su svi, u tom sportu, fizicki slicni - plivaci lice jedni na druge, bokseri takodje - kao da sport bira taj specifican fizicki sklop.

docsumann 08:28 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

plivaci lice jedni na druge, bokseri takodje

jedan je Tajson

jinks 08:35 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

U tom smislu, mene licno je izabrao poziv, a ne ja njega, kao sto Mirela rece gore.

Jeste, ali koliki deo ljudi upšte i biva odabrano od strane poziva.

I da li ima poslova kojima uopšte i nije u prirodi da pozivaju svoje "podanike", nekih tu negde na razmeđu između nužde i trenutne potrebe.

Takođe ima verovatno i profesija koji predstavljaju mešavinu više različitih oblasti, na nekom opštijem nivou. Na primer, jedan naš poznati režiser je rekao kako režija sama po sebi i nije poziv, već da predstavlja mešavinu gomile različitih znanja, jednih na dosta površnom nivou, dok nekih drugih i ne (od režisera do režisera).

nsarski 08:54 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Jeste, ali koliki deo ljudi upšte i biva odabran od strane poziva, onog vezanog za zvanje.

Pa, ima tu finesa, u pravu si. Ali, ako se setis kad deca pricaju o tome sta ce "biti kad porastu", pa se pocne od "vatrogasac, policajac", a kasnije predju na malo specificnije izbore. Kladim se da medju mnogim nastavnicima ili pilotima ili lekarima danas ima nekadasnje dece koja su svojevremeno govorila da ce biti "uciteljica" ili "pilot" ili "doktor". Zapravo, mislim da se negde tokom puberteta razvije autenticni interes za neko zanimanje: na primer, Milan je voleo da se igra sa elektronskim uredjajima, Maksa da petlja sa kompjuterima, a Pajic da lovi pume i Iracku decu dronovima.
Najgori su oni koji su u svoju struku zalutali, i nemaju pojma sta ce oni tu i cemu ta struka sluzi. A takvih ima na pretek.

docsumann 09:04 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Najgori su oni koji su u svoju struku zalutali, i nemaju pojma sta ce oni tu i cemu ta struka sluzi. A takvih ima na pretek.

sarski, meni se nerjetko čini da sam zalutao na ovaj svijet, a kamoli struku.

nsarski 09:08 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

sarski, meni se nerjetko čini da sam zalutao na ovaj svijet, a kamoli struku.

Ma, ti si OK docs, ne brini. To sto radis je taman pogodan balans za tvoje interese. Da ti odam malu tajnu: ja sam tokom postdiplomskih studija takodje studirao knjizevnost, i to mi je danas neka vrsta hobija, ali sam ostao pri originalnom pozivu. I nije mi zao.

P.S. Moj otac je bio psihijatar, ali je istovremeno bio uspesan slikar amater i pristojan pijanista.

jinks 09:09 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Zapravo, mislim da se negde tokom puberteta razvije autenticni interes za neko zanimanje

Ovo što pominjete važi za neke, ali koliki je udeo onih kod kojih se baš i ne razvija autentični interes, sem možda, na primer, onaj hedonistički ili ubeđenje da su rad i učenje, u stvari, nečiji tuđ problem.

Mislim, kada ovako pišem delovaće da se radi o broju koji spada u domen statističke greške, ali šta ako nije tako.

I kako se posle ti ljudi uklapaju i utiču na svoje okruženje. Da li postoje neke specifične profesije u kojima na kraju završe, ili se disperguju na sve strane.

Opet da li se moderna kultura, kroz tv programe, reklame, filmove, možda čak više i njima obraća nego onima koji svesno i/ili nesvesno izrastaju u neki svoj poziv, kako kažete.

I da li se možda između ostalog i na taj način ne projektuje jedna od u tekstu bloga pomenutih ego krajnosti, u kojoj nekome poziv u suštini uopšte i nije potreban ... odnosno, da bi neko isključivo trebalo da živi od svojih urođenih "wits and charms", više nego od bilo čega drugog.

Jer, ego je izgleda veliki biznis.

docsumann 09:13 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

To sto radis je taman pogodan balans za tvoje interese.

ima tu istine.

čelik, i onaj na poslu, i onaj iz teretane, me držao na zemlji kad mi je glava bila ko helijumom napunjena (ispražnjena)

PS. a ti ono imaš diplomu i iz psihologije, ako se ne varam.?

nsarski 09:18 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Mislim, kada ovako pišem delovaće da se radi o broju ljudi koji spadaju u domen statističke greške, ali šta ako nije tako.

Zapravo, ja mislim da takvih ima dosta. Zavrse ljudi neki "lak" fakultet (nema matematike, na primer), ili onaj za koji misle da ce im doneti lagodan zivot. Naravno, stvari se ne razvijaju uvek kako mi planiramo, pa oni zavrse radeci bilo sta i najcesce su nezadovoljni. Tako se meni cini.
Takodje, cesto se desi da neke struke nisu ni nalik onim idealima koje smo o njima imali u mladosti. Lekarski ili pilotski posao nisu ni malo "romanticni", a veoma su zahtevni.

docsumann 09:18 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

P.S. Moj otac je bio psihijatar, ali je istovremeno bio uspesan slikar amater i pristojan pijanista.

što ti je prokletsvo (ne)talenta.

dosta stvari mi je išlo od ruke, ali sviranje instrumenata NIKAKO. supeantitalenat, ko pravio Crnogorac.

a ko što vidiš dosta mojih blogova je upravo o muzici, kojom sam patološki fasciniran. čitav život se družim sa nekim muzičarima (klasičarima, džezerima, rokerima...)

nsarski 09:21 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

PS. a ti ono imaš diplomu i iz psihologije, ako se ne varam.?

Nemam, ali sam se 15 godina intenzivno bavio psihijatrijskom genetikom i genetiku sam morao posebno da naucim. Sada, pored ostalog, predajem uvodni kurs iz bioinformatike na BU - i to mi je bas zabavno.

sweet64 09:58 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

nsarski

Najgori su oni koji su u svoju struku zalutali, i nemaju pojma sta ce oni tu i cemu ta struka sluzi. A takvih ima na pretek.

Misliš najgore je njima, ali to je pasiv. Ljudski je grešiti. Pa tako i u procenama, nisu loši po druge već po sebe. Ako neko ne uživa dovoljno u svom poslu ne znači ni da ga loše radi, a još manje da je loš.

nsarski 10:06 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Ako neko ne uživa dovoljno u svom poslu ne znači ni da ga loše radi, a još manje da je loš.

Ovo sigurno nisam hteo da kazem ili impliciram.

Ali, kad vec razgovaramo, meni se cini (ovo je bas licno misljenje) da su arhitekte sampioni "pogresnog izbora". Mislim, oni se najcesce opredeljuju za svoj poziv razmisljajuci o dostignucima savremene arhitekture, divnim zdanjima i zgradama, itd. Ali, kada se u struci zaposle, razocaraju se jer dobiju, na primer, da projektuju neciju supu. Mnoge arhitekte koje znam su ostavile svoj poziv i bave se necim sasvim drugim - jedan drugar je tako zavrsio kao stjuart na interkontinentalnim letovima, jedan je operski pevac, itd.
Moja starija cerka je zavrsila arhitekturu i gradjevinu i sada projektuje temelje za nuklearne elektrane ili velike antene za mobilne telefone. Nista barok, nista gotika.

martin_krpan 10:18 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

P.S. Moj otac je bio psihijatar, ali je istovremeno bio uspesan slikar amater i pristojan pijanista.

Koliko se da vidjeti, od većine visoko obrazovanih blogera većina mama i tata (čak i bake i deke) su bili neki: Doktori, ljekari, psihijatri,... Pitanje: Ima li iko da mu je otac bio kondukter, rudar, varioc, majka domaćica, o on završio visoku školu i postao ugledan inženjer? Ja vjerujem da sigurno postoje takvi slučajevi, jer znamo koliko je jaka bila jugoslovenska socijalna mobilnost, koju je i Piketi u svojim knjigama navodio kao poželjan model.

tasadebeli 10:52 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

nsarski

Slucaj prvi. Moj drugar iz osnovne, pa gimanzije, ne neki ljubitelj ucenja, odluci da upise ekonomski "jer je lak". Zavrsio u razumnom vremenu, zaposlio se OK. Posle mnogo godina mi rece: "Nemas pojma kako to izgleda kad 25 godina odlazis svako jutro na posao koji ti nista ne znaci i koji prezires!"

Slucaj drugi. Moj drugi drugar, od malih nogu je isao u bioskop, po ceo dan, sticajem okolnosti. Majka mu bila razvodnica u Domu sindikata, nije imao ko da ga cuva, pa ga majka vodila na projekcije. Mnoge filmove je odgledao vise desetina puta. Projekcije od 2, 4, 6 i 8, koliko je smena trajala, filmovi crno-beli, ljubavni, kaubojski, avanturisticki. Posle zavrsio reziju, danas je ugledni i poznati profesor filma na americkom univerzitetu. Pamti stvari iz starih filmova kojih se niko ne seca. Uziva u svom poslu.

Да, и ја сам често помишљао на то о чему говориш овде. Колико, заправо, неки стицај околности у којима растемо од најмлађих година утиче на те наше касније изборе чиме ћемо се бавити у животу. (Како већ рекох, господин Случај).

Мислим да сам теби то већ једном причао у некој од ПП...

Наиме, имам сестру старију од мене 14 година (сестра по мајци) уз коју сам растао у кући.

Она је уписала енглески језик када сам ја имао 4-5.

Рано сам научио да читам, годину-две пре поласка у школу. И добро се сећам како сам вртео сестрине речнике, седећи поред ње док она учи, још пре поласка у школу.

И читао сам те речнике идући од одреднице до одреднице у њима са истим оним узбуђењем са којим сам читао бајке или Мирка и Славка, Команданта Марка, Три мускетара итд.

После је очигледно све то код мене ишло неким током који је могао да се очекује. Једино ја нисам ни наслућивао куда све то тече.

Али, као што рекосте сви ви овде, све је то на нивоу мож' да бидне, не мора да значи.

BebaOdLonchara 10:55 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Moj otac je bio psihijatar, ali je istovremeno bio uspesan slikar amater i pristojan pijanista.

to je ranije bilo skoro pravilo. danas su lekari najgori ljudski ološ uglavnom, neznalice, seljoberi...uglavnom.

tasadebeli 11:10 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

martin_krpan

Pitanje: Ima li iko da mu je otac bio kondukter, rudar, varioc, majka domaćica, o on završio visoku školu i postao ugledan inženjer?

Јављам се покорно!

Отац трговац, похађао некадашњу трговачку академију, али не и завршио, остао на нивоу завршених пар разреда гимназије, докле је стигао са својих 15 година када је истрчао на улицу и викао Боље рат него пакт.

Мајка књиговезачка радница са 4 разреда основне школе.

Једино што ја нисам инжењер, а нисам ни угледан у било ком погледу, па се можда и не уклапам у ово твоје питање. Тако да ме вероватно не можеш рачунати.

docsumann 11:31 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

BebaOdLonchara

dao mu ga jutros po Zornu ( aa, sestro mila, koliko je taj produktivan )

preslušao (ok, pomalo i preskakao free jazz dijelove

) jedno tri, nepoznata mi, albuma, kad naletih na ove drombulje - ijaooo

Unfuckable 11:49 30.10.2016

Re: falabogu najzad trol

strpljen-spašen:
ko ima ekstenziju (izvikani&nabeđeni) adblock plus (za chrome i ff) slobodno ga zamenite sa ublock, isto efikasan a desetostruko (ok ovo kenjam, ali tu je negde) manje zahtevan

zilikaka 12:14 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Pitanje: Ima li iko da mu je otac bio kondukter, rudar, varioc, majka domaćica, o on završio visoku školu i postao ugledan inženjer?

Pa evo, ne ja već prethodna generacija u mojoj porodici. Deda je bio bravar. Zapravo, bio je sve od zanata što je imalo veze sa metalom. I mehaničar i limar, pomalo zavarivač, kotlar...kako je već u ono vreme išlo.

Te stare zanatlije su umele od dve stare šerpenje, i jednog bureta sa otpada da ti sklope auto. I da to ide.

Što se porekla tiče, mislim da je ključna reč prilika. Ranije generacije jednostavno nisu imale priliku. Bile su limitirane pukim opstankom. Znači, što kraće školovanje, što pre počinješ da radiš i doprinosiš. Da se ne lažemo, tek je poratno vreme omogućilo masovnije školovanje.
Evo ti pak primer mog svekra. Kao beba ostao bez oca, majka se dovijala da ih prehrani radeći po kućama sve što je mogla. Nekad i samo za obrok tog dana.
On je kao način za izlazak iz tog siromaštva video učenje. I bivao još u gimnaziji nagrađivan, recimo đak generacije i te fore.
Naravno da je završio studije i radio posao od kojeg je mogao vrlo ristojno da prehrani sebe i porodicu.

Štasamteladakažem.

Nije toliko bitno poreklo već odnos prema poslu i obavezama. Ono što kolega Čarli reče gore, da od kuće naučiš da pošteno završiš započeto.

zilikaka 12:25 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Рано сам научио да читам, годину-две пре поласка у школу. И добро се сећам како сам вртео сестрине речнике, седећи поред ње док она учи, још пре поласка у школу.

И читао сам те речнике идући од одреднице до одреднице у њима са истим оним узбуђењем са којим сам читао бајке или Мирка и Славка, Команданта Марка, Три мускетара итд.

После је очигледно све то код мене ишло неким током који је могао да се очекује. Једино ја нисам ни наслућивао куда све то тече.

TAko su mene dovodili kod pomenutog dede, gde je bila i radionica i gde se vazda za svoje potrebe il potrebe bližnjih nešto pravilo i popravljalo.
I otac naravno imao savladane te zanate, a ja sam često služila ko potrčko. Ono, viknu ti sa pola dvorišta, kolko da se ne šetaju: Idi u radionicu i donesi nam gripcangle, one manje

Onda se vratiš i kažeš da nisi našao jer ne znaš gde su, a oni ti onako ispod haube doviknu: Pa tamo na tezgi, kako ne vidiš. Naravno, na tezgi falile samo od popa uši.
I onda si prinuđen da svašta naučiš.

I kako sam ja, molićulepo, mogla da postanem normalna?!

gedza.73 12:40 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

gripcangle

Smrt klešta a ja ih zovem papagajke.

Struku sam ja birao a zanat me odabrao. Delić sekunde je odlučivao.
U tom trenutku nisam ni znao da se bira moj put.

ponekad me oduševljavaju ljudi koji 'sve znaju' i 'sve vrhunski rade', nisam nesiguran u sebe ali uvek, po završenom poslu, mi se čini da je moglo bolje.

'el volim to što radim? Pa, kad ne radim nekoliko dana počinje da mi nedostaje.
A u okviru posla postoje mnoge mogučnosti da se znanje primeni na hobije i sitna zadovoljstva.

zilikaka 13:12 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Lekarski ili pilotski posao nisu ni malo "romanticni", a veoma su zahtevni.

Ajd nešto i o izboru takvih zanimanja. Kolko da se razbiju stereotipi.

Bio klinac, gimnazijalac, odlikaš, dobro mu išli jezici i uopšte društvene nauke. Po završetku gimnazije navalio da studira sociologiju.
Otac, plašeći se za buduću egzistenciju, udari mu veto te ovaj upiše nešto kompromisno što ga ič interesovalo nije i odmah odustane.
Otac opet u strahu za budućnost naslednika, dobije ideju da mu predloži vojnu akademiju kao siguran put za posao i koru hleba. Donosi mu jednog jutra konkurs za prijem.

I sad ide priča ovako:

Gledam ja, prvo stoji kopnena vojska. Taman posla, njih zovu prašinari. Neću ni mrtav.
Drugo, vojnotehnička akademija. E, jes, nisam hteo tehniku ni u civilstvu a sad ću da idem u vojsku na tehniku.
Treće, mornarica. Mrzim vodu. Sad treba da idem po nekim brodovima celog života. Ne dolazi u obzir.
Četvrto; VVA. Nemam pojma šta je to. U zagradi piše "za pilote". E, prava stvar, sad ću ja da konkurišem, pa oni mene neće primiti, i onda ja odoh dogodine ipak na sociologiju.
...i za vraga, primili me.
A onda me bilo sramota da odustanem. Posle jako zavoleo posao i ne kajem se ni najmanje.

nikvet pn 13:21 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Кућна професионална атмосфера да преовлада... Можда бидне ал не мора да значи.

Отац грађевински инжењер, мајка хидраш, стриц архитекта. Пројекти развашарени на све стране, лењири, хамер, туш, паус, књиге... Код бабе у библиотеци научио сам да читам давно пре школе. И баш за Брема се уфатио. Они мени дискретно гурају Нојферта (није ни он хрђав), ја њима Брема, и тако...

princi 13:31 30.10.2016

Re: Od izbora dva putica

мајка хидраш

Čekaj, zar nisu i hidraši građevinci? Mislim, danas sebe svako naziva građevincem: i arhitekta, i putar, i onaj baja što meša malter ispred kuće... Hidraši su, makar, respektivna struka, treba kefala za to što rade.

blogovatelj 02:41 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Pa, ima tu finesa, u pravu si. Ali, ako se setis kad deca pricaju o tome sta ce "biti kad porastu", pa se pocne od "vatrogasac, policajac", a kasnije predju na malo specificnije izbore. Kladim se da medju mnogim nastavnicima ili pilotima ili lekarima danas ima nekadasnje dece koja su svojevremeno govorila da ce biti "uciteljica" ili "pilot" ili "doktor"

Tetka moje žene je bila odeljenski drug sa Zvonkom Bogdanom.
Kaže da ih je učiteljica prvi dan škole propitivala šta će ko biti kad poraste, a on majstor ustane i kaže da će biti pevač.

blogovatelj 02:52 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Pitanje: Ima li iko da mu je otac bio kondukter, rudar, varioc, majka domaćica, o on završio visoku školu i postao ugledan inženjer?

Moji dede i babe i svi njihovi preci za koje znam su bili seljaci. Moja oba roditelja su završila mašinski fakultet.
Ali je fakat da mi je recimo deda po majci bio izvrstan samouki stolar, a otac po ocu bio je jedan od najboljih trgovaca desetinama kilometara onaokolo mesta u kome je živeo. Specijalnost mu je bila da potera jaganjce iz Bosne u Dalmaciju, rasproda šta ima, kupi so, vrati se u brda, pa svojim seljacima valja so.
Doduše, prezime mi je turcizam, nosim ga po nekom od predaka koji je bio pekar i pravio đevreke za turska vakta ubosni.

docsumann 06:53 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

kupi so, vrati se u brda, pa svojim seljacima valja so.

je l' na sitno?

martin_krpan 09:20 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

Moji dede i babe i svi njihovi preci za koje znam su bili seljaci. Moja oba roditelja su završila mašinski fakultet.

Babe i dede - da. Ali roditelji - teško. Da li je crvena ili narandžasta, nije ni bitno, činjenica je da su Srbi/Srbija uvijek gajili taj buržoaski karakter. On se ogledao praktično u svim društvenim porama, a danas doživljava svoju renesansu. Tragikomično je to što Srbi i političke stranke koje biraju vide taj buržoaski karakter u svim zapadnim zemljama sem naravno u sebi.

Ali ima i za to naziv u psihologiji - projekcija.

nikvet pn 10:12 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

princi
Hidraši su, makar, respektivna struka, treba kefala za to što rade.

Тај један исти посао кева ради пуних 58 година. Досадно? Ха, није, нема два иста. Кад се прешло на Архи(Ауто?)Кед било јој мало зорт да је не изишкају из посла па је у 60 и некој отишла на комп-курс. Није га завршила јер су је поново затрпали. Приметили послодавци да осим лепоте и практичности електронске форме пројеката ваља тамо и понешто знања. Физички више не може да црта па плаћа и туширање и уцртавање у комп. И избацује пројекте само тако.

blogovatelj 18:58 31.10.2016

Re: Od izbora dva putica

je l' na sitno?

Nemam pojma. Umro je neposredno pred Drugi svetski rat.

golubica.bg 21:52 04.11.2016

Re: Od izbora dva putica

martin_krpan
Pitanje: Ima li iko da mu je otac bio kondukter, rudar, varioc, majka domaćica, o on završio visoku školu i postao ugledan inženjer?

Otac automehanicar, majka domacica, ja doktor nauka (nije ugledan inzinjer, ali se valjda racuna). Znam pokoji slican slucaj, ali ima nesto u tome, vecina takvih ljudi ima bar jednog roditelja sa univerzitetskim obrazovanjem.

bocvena 18:41 29.10.2016

...

u životu dvaput pogrešno skrenula kod albukerkija.

što je najluđe, mislim da me najbolje tek čeka.

jinks 18:45 29.10.2016

Re: ...

Ma naravno, uvek najbolje tek čeka :)

Ko misli drugačije sam od sebe otera to najbolje koje bi tek trebalo da dođe.

docsumann 18:52 29.10.2016

Re: ...

bocvena
u životu dvaput pogrešno skrenula kod albukerkija.

još samo dva put i na početku si

što je najluđe, mislim da me najbolje tek čeka.

ma, idii, a još ni DMT nisi probala

bocvena 19:00 29.10.2016

Re: ...

ma imaš dva tipa ljudi: uvek nezadovoljni (koliko god to bilo) i zadovoljni onim što imaju/umeju/mogu, koliko god to bilo.

nije da sam baš ovaj drugi nindža, ali ne mogu da gubim vreme na permanentno nezadovoljstvo...zemljom, ljudima, poslom, ljubavlju, štrikanjem:)

najbolji lakmus su recenzije hotela, komentari korisnika - nekima ni sedam zvezdica nije dovoljno. valjda je to životna mudrost - odnos cene i kvaliteta - da l je hotel, posao ili ljubav u pitanju. koliku cenu moraš da platiš za ono što daješ i dobijaš:)

bocvena 19:02 29.10.2016

Re: ...

ma, idii, a još ni DMT nisi probala

hahaha, obožavam te. čim poženim decu i unuke, eto mene u novi, da probam i to čudo.

dobrosavljevic_m 18:43 29.10.2016

Rodbina

struka bira i pod pritiskom vršnjaka i rodbine

O, da. Moji bi bili najsrećniji da su mogli da me uguraju na medicinski, zaključaju vrata i ne puštaju napolje dok ne iznesem diplomu. A posle bi vazdan zvali i pritiskali telefonsku slušalicu na grudi da ih malo poslušam. Kad mislim o tome, ipak uviđam da sam neke metke u životu izbegla.

jednarecfonmoi 20:42 29.10.2016

Re: Rodbina

Dobra tema Jinks.

Razmisljam koliko cu otkriti ovde o svojim skolama. Cak i ova recenica, sasvim normarlna, budali moze da bude ideja za nastavljanje ...

Mislim da ostajem kod neotkrivanja jer ne volim ovde kako se ljudi ponasaju, neke silne teznje za takmicenjem, prikazivanjem koje se pretace iz bloga u blog. Dosadno je i lici na satru na svadbi u okolini Beograda. " E onaj tamo ima stila, SEF na pranju sudova u SvajcarskU" Onda taj SEF odrzi predavanje kako se ponasa preko grane i sta ko nosi od garderobui. Morala sam da dam plastican primer i preteram. Lakse shvatljivo.

Ljudi sa bloga koji sebe zele da vide kao intelektualce, koriste reci kao " izdominirati" ili " pretalentovana". Izvestan sleng pokazuje milje koji prihvatas. Pisah o tome vec. Jedno je bg kaldrma, jedno je novokomponovani svet sa svojim slengom.

A izbor u kom pravcu ce neko ici po,pitanju profesije je, cini mi se jako tezak za neko uopstavanje. Mrzi me da pisem hiljade primera.
Nekog vodi hrabrost ( umetnike (?) nekog vodi porodicna profesija ( lekarska deca, advokatska deca ) neki imaju bunt ka roditeljima intelektualcima, neki krenu na fax taj i taj jer malo ispita, neki ne mogu da se opredele izmedju nekoliko njih..

Meni je strasna jedna stvar. Prepun grad Megatrendovaca i slicnih koji jedni druge guraju kao ranije rodjaci sa sela rodjake sa sela. Odmah da se ogradim, ne ugrozava me to, samo primecujem kretanja u drustvu. Kakve su to osobe koje se javljaju na telefone diljem grada sa nadmenim glasovima i nevaspitanim ponasanjem, ili pak zvacu kiflu na mestima gde tako nesto ne ocekujete.

To je ta moda da svako mora da zavrsi fax.

Da dodam jos nesto, ponovo zbog budaletina u najavi. Znam i ljude sa sela koji su postigli mnogo i plus se vrlo lepo uklopili u gradsku sredinu, prihvatajuci ovdasnja prqvila a donoseci svoju pamet ioriginalnost u ove prostore. I takvima svaka cast.

gedza.73 21:17 29.10.2016

Re: Rodbina

zvacu kiflu

idi, bre, Fo

Žvaću, ja sve mislio zovu (zvaću) kiflu pa crko' od straha (reko' blokiraše oči, moždani u najavi).
Dobro, sad je sve u redu.

jednarecfonmoi 21:25 29.10.2016

Re: Rodbina

gedza.73
zvacu kiflu

idi, bre, Fo
Žvaću, ja sve mislio zovu (zvaću) kiflu pa crko' od straha (reko' blokiraše oči, moždani u najavi).
Dobro, sad je sve uredu.

Hahah Gedzo.

Al ovo sa kiflom, zivota mi, tako se javila na fon neka riba u nekoj drzavnoj ustanovi, ' ladno kao da zvace pomenutu kiflu. Jogurt nisam cula na srecu

gedza.73 21:32 29.10.2016

Re: Rodbina

tako se javila na fon neka riba u nekoj drzavnoj ustanovi, ' ladno kao da zvace pomenutu kiflu.

ljude sa sela koji su postigli mnogo i plus se vrlo lepo uklopili u gradsku sredinu

Zato ja ne idem nigde. Neću da idem, neću više da se uklapam i neću da se nerviram.

hoochie coochie man 21:50 29.10.2016

Re: Rodbina

Zato ja ne idem nigde. Neću da idem, neću više da se uklapam i neću da se nerviram.

I ja sam odustao, moj Gedžo, išao, pokušavao ove varošane da dozovem pameti, da od njih napravim ljude, al ne vredi, tvrdoglavo to, još traže da se ja njima prilagodim božemeoprosti

Vratim se svome domu u rođeno selo i sad opet svoga vranca jašem.

jednarecfonmoi 21:59 29.10.2016

Re: Rodbina

hoochie coochie man
Zato ja ne idem nigde. Neću da idem, neću više da se uklapam i neću da se nerviram.

I ja sam odustao, moj Gedžo, išao, pokušavao ove varošane da dozovem pameti, da od njih napravim ljude, al ne vredi, tvrdoglavo to, još traže da se ja njima prilagodim božemeoprosti

Vratim se svome domu u rođeno selo i sad opet svoga vranca jašem.

Kapiram da si rekao figurativno? Ili ne?

Blago onome ko ima konja i moze da ga jase kad hoce i gde hoce.

Galop neomedjenim prostorima = uhhhhhhh

hoochie coochie man 22:46 29.10.2016

Re: Rodbina

Ma zezam se.

jednarecfonmoi 22:55 29.10.2016

Re: Rodbina

hoochie coochie man
Ma zezam se.

Smrc!

Unfuckable 03:25 30.10.2016

Re: Rodbina

zaključaju vrata i ne puštaju napolje dok ne iznesem diplomu. A posle bi vazdan zvali i pritiskali telefonsku slušalicu na grudi da ih malo poslušam.

koja si ti carica

dobrosavljevic_m 09:03 30.10.2016

Re: Rodbina

koja si ti carica

Helou, ju!

tasadebeli 09:43 30.10.2016

Re: Rodbina и свеже пециво

gedza.73
zvacu kiflu

idi, bre, Fo
Žvaću, ja sve mislio zovu (zvaću) kiflu pa crko' od straha (reko' blokiraše oči, moždani u najavi).
Dobro, sad je sve u redu.

И ја познавао једног старијег кримоса из краја којег су сви звали Ђеврек. Па сам често у безизлазним ситуацијама користио то Зваћу Ђеврека.

Зато се и зачудих, реко' види ти Једнуреч, дружила се са барабама из краја, па је познавала неког Кифлу који јој је био званични заштитник.

А што се тиче тих надмених гласова и неваспитаног понашања, што преко телефона што на улици, ја богами данас много чешће него некада давно имам порив да кажем: Зваћу Ђеврека.

(Који је, истине ради, такав какав је био, бараба са затворским стажом, био и много васпитанији и начитанији /к'о Рембо јбт!/ од многих данас са овим мегаултрасуперсоник дипломама.)

jednarecfonmoi 10:05 30.10.2016

Re: Rodbina и свеже пециво

tasadebeli
gedza.73
zvacu kiflu

idi, bre, Fo
Žvaću, ja sve mislio zovu (zvaću) kiflu pa crko' od straha (reko' blokiraše oči, moždani u najavi).
Dobro, sad je sve u redu.

И ја познавао једног старијег кримоса из краја којег су сви звали Ђеврек. Па сам често у безизлазним ситуацијама користио то Зваћу Ђеврека.

Зато се и зачудих, реко' види ти Једнуреч, дружила се са барабама из краја, па је познавала неког Кифлу који јој је био званични заштитник.

E drago mi je da jednom i moje nekoriscenje kvacica :( jeste donelo zabludu ali i neke sasvim nove, sjajne price.
Tako tipicno: " Zvacu Djevreka " To je islo dotle da cak ako si iz nekog kraja pa se ispostavi da xnas nekog lokalnog Djevreka, odmah si pod nekom vrstom zastite. Ne moras ni da kazes da ces ga zvati.
Uvek je neki kraj imao neke mangupe o kojima se posle godinama slusalo i na sasvim drugom delu grada.Sa BB znam samo za neke Bambalice, oni su par generacija mladji od tebe, Slusali su iskljucivo italijansku muziku jer to ide uz ceo fazon ponasanja. Zaista ne znam da li su oni ostali na nivou " Zvacu bracu B" i posle otisli nekim prihvatljivim pravcem u zivotu ili nastavili sve opasniji zivot o kome ne bih pisala.
Slazem se da je medju tim Djevrecima i slicnim i dan danas vise lepog ponasanja, manira, onda kada to zele nego medju hordama prostaka sa zavrsenim fakultetom.
Na uzas mojih drugarica ja i dan danas zastanem i popricam ponekad sa nekim lokalnim Djevrecima, jer mogu da cujem neku lokalnu foru, neku davno zaboravljenu pricu iz detinjstva, a toga nema u nekim suvoparnim knjigama koje je svaki fakultet morao da ima ( svi smo imali bar jedan predmet za koji smo mislili da ne bi trebalo da bude tu )
Da se vratim jos jednom na temu, mozda ipak najcesce odluci slucaj sta cemo studati.

Taso

zilikaka 12:43 30.10.2016

Re: Rodbina

Moji bi bili najsrećniji da su mogli da me uguraju na medicinski, zaključaju vrata i ne puštaju napolje dok ne iznesem diplomu. A posle bi vazdan zvali i pritiskali telefonsku slušalicu na grudi da ih malo poslušam.

E, stvarno, kad bi se anketirale porodice i rodbina, ubedljivo najbolje i najcenjenije zanimanje bi bilo - lekar.

Tačno ono što kaže koleginica, regrutiješ iz svojih redova da bi se napravila prečica u slučaju sopstvenih potreba.

Kod mene u familiji to završila jedna od sestara (od tetke) i ubedljivo je najpopularnija od sve dece. Komplet rodbina je u stalnom kontaktu sa njom, smara je i traži savete za sve i svašta, naročito onaj deo koji prešao osamdesetu a ne oseća se kao pre trideset godina.

A najbolje kad njene savete ko svetu tajnu razmenjuju u međusobnim razgovorima.
Ono, čuješ samo: Meni je M. rekla da to...

Unfuckable 12:51 30.10.2016

Re: Rodbina

ja sam znao dvojicu koji su završili kao lekari:
prvi je oduvek želeo da bude lekar "zato što lekari dobijaju mnogo poklona" (citiram, klinci smo bili)
a ovaj drugi je, kao, imao trip da leči, ono pomaže deci i ljudima.

Ovaj prvi je neki levi ginekolog negde u dz i ne trezni se previše, a ovaj drugi se suočio sa gadnim saznanjem da, bez obzira na trud i znanje - ne može svakoga spasiti.

dobrosavljevic_m 14:15 30.10.2016

Re: Rodbina

zili
Komplet rodbina je u stalnom kontaktu sa njom, smara je i traži savete za sve i svašta

I tako dok joj jednog dana ne prekipi nekoj slavi: "Zbog čega mislite da bih ja htela da produžavam vaše živote?!"

pnbb 19:27 02.11.2016

Re: Rodbina

Ljudi sa bloga koji sebe zele da vide kao intelektualce, koriste reci kao " izdominirati" ili " pretalentovana". Izvestan sleng pokazuje milje koji prihvatas. Pisah o tome vec. Jedno je bg kaldrma, jedno je novokomponovani svet sa svojim slengom.

ovo boli ...

tetris 16:40 04.11.2016

Re: Rodbina и свеже пециво

Sa BB znam samo za neke Bambalice, oni su par generacija mladji od tebe, Slusali su iskljucivo italijansku muziku jer to ide uz ceo fazon ponasanja. Zaista ne znam da li su oni ostali na nivou " Zvacu bracu B" i posle otisli nekim prihvatljivim pravcem u zivotu ili nastavili sve opasniji zivot o kome ne bih pisala.

Sada se bave sportom (menadžeri) i, s' vremena na vreme, "skupljaju" olovo...

urbana_gerila 13:10 30.10.2016

premda

vidim da su prisutni i najumniji, but - o čemu, bre, vi, ljudi, pričate?

Milan Novković 13:20 30.10.2016

Re: premda

urbana_gerila
vidim da su prisutni i najumniji, but - o čemu, bre, vi, ljudi, pričate?

urbana_gerila 13:25 30.10.2016

Re: premda

Milan Novković
urbana_gerila
vidim da su prisutni i najumniji, but - o čemu, bre, vi, ljudi, pričate?

aaa, kapiram: ako si u životu prepona - dobićeš po jajima.

tadejus 13:33 30.10.2016

Re: premda

urbana_gerila
vidim da su prisutni i najumniji, but - o čemu, bre, vi, ljudi, pričate?

sjećaju se na uspomene, zar ne vidiš..
ja sam ovih dana gledajući slike shvatila da me je vrijeme poprilično satralo u zadnje dve godine.. te da bih mogla sad da počnem da se sjećam na uspomene..
a onda sam pride spoznala da sam neke poprilično živopisne uspomene potpuno zaboravila (kad mi neko prepriča onda se kao sjetim)..
kanda je udarila i demencija..
veselo..
a struka.. tjah.. svaka je struka dobra za one koji su u njoj najbolji.. e sad dal je to zato što su oni odabrali ono za šta su rođeni, pa to vole, pa su zato i najbolji.. ili su slučajno nabasali na struku a kako se kockice složile da u njoj budu i dobri, onda oni to i zavole (jer sujeta je čudo).. ili nešto treće..
đavo će ga znati..
ali tipujem da je ipak mnogo važnija čovjekova radna etika od izbora zanimanja..
osim u umjestnosti, tu se kanda svi složismo..
e i da dosolim..
meni se čini da su mnogo mizerniji loši inžinjeri od loših pravnika i ekonomista.. dobrima je dobro na obe strane..
mada sam i ja zatrovana tom našom komi mantrom kako je samo tehnika prava stvar pa djecu ohrabrujem u tom pravcu..
ne mereš protiv decenijske priče o industrijalizaciji i njenim čarima..

zilikaka 13:48 30.10.2016

Re: premda

mada sam i ja zatrovana tom našom komi mantrom kako je samo tehnika prava stvar pa djecu ohrabrujem u tom pravcu..
ne mereš protiv decenijske priče o industrijalizaciji i njenim čarima..

Ma ima tu još nešto.
Kad prođeš neke godine, shvatiš da je najlepše zanimanje - dunđer.
U gradnji ima neka strasti koju ne može da razume ko nije probo.
Ja malo ogrebala, i znaš kako ispuni dušu kad prelistaš u glavi proces od onog kad si prvi put video papire do momenta kad to nešto gledaš - i radi.
A što je to nešto veće (gabaritno) to je osećaj snažniji.

princi 13:49 30.10.2016

Re: premda

mada sam i ja zatrovana tom našom komi mantrom kako je samo tehnika prava stvar pa djecu ohrabrujem u tom pravcu..
ne mereš protiv decenijske priče o industrijalizaciji i njenim čarima..

Nije stvar ni u kakvoj komi matrici, nego u tome da sve čega se dohvatiš, sve što pipneš, sve što radiš, sve što jedeš, što dišeš, sve po čemu i čime se voziš, letiš, sve što nosiš, sve što ti dupe prenese sa prizemlja na 5. sprat i nazad, sve što sipaš u rezervoar, to gde ti govno ode kad pustiš vodu, sve to što piješ sa česme ili iz flaše, sve u čemu piješ, brufeni, tamponi, ulošci sa krilcima, bez, sve, baš sve je proizvod inženjerskih glava. Loših, dobrih, mizernih, veselih, razdraganih nebitno, ali, svejedno, inženjerskih.

tadejus 13:55 30.10.2016

Re: premda

zilikaka
Ma ima tu još nešto. Kad prođeš neke godine, shvatiš da je najlepše zanimanje - dunđer.U gradnji ima neka strasti koju ne može da razume ko nije probo. Ja malo ogrebala, i znaš kako ispuni dušu kad prelistaš u glavi proces od onog kad si prvi put video papire do momenta kad to nešto gledaš - i radi.A što je to nešto veće (gabaritno) to je osećaj snažniji.

to vjerujem, vjerujem da isti osjećaj dobijaju ljudi u zemljoradnji..
ali realno malo ljudi zaista i gradi nešto i ako završi tehniku.. no svejedno kod nas vlada ta mantra tehnika or bust.. dočim je u drugim narodima to poprilično rijadak stav..
rekla bih da je tu presudna bila ta sa sela u grad, industrijalizacija, progres i ostali bs priča..

tadejus 13:59 30.10.2016

Re: premda

princi
Nije stvar ni u kakvoj komi matrici, nego u tome da sve čega se dohvatiš, sve što pipneš, sve što radiš, sve što jedeš, što dišeš, sve po čemu i čime se voziš, letiš, sve što nosiš, sve što ti dupe prenese sa prizemlja na 5. sprat i nazad, sve što sipaš u rezervoar, to gde ti govno ode kad pustiš vodu, sve to što piješ sa česme ili iz flaše, sve u čemu piješ, brufeni, tamponi, ulošci sa krilcima, bez, sve, baš sve je proizvod inženjerskih glava. Loših, dobrih, mizernih, veselih, razdraganih nebitno, ali, svejedno, inženjerskih.

jeste..
a sve što pročitah, poslušaš, pogledaš, zapišeš, sve (ili gotovo sve) o čemu diskutuješ (mada fakat diskutovalo se i o klonji)..
dopiši po želji..
sve je proizvod nekih neižinjerskih glava..
pa sad moraš da procjeniš dal je za društvo važnije kako će da otkloni fekalije ili kako će da uredi odnose..
tako da.. komi mantra, ipak bih rekla, s obzirom na masovnost stava koji drži da je klonja najbitnija..

Milan Novković 13:59 30.10.2016

Re: premda

zilikaka

...
Ja malo ogrebala, i znaš kako ispuni dušu kad prelistaš u glavi proces od onog kad si prvi put video papire do momenta kad to nešto gledaš - i radi.
...

zilikaka 14:00 30.10.2016

Re: premda

to vjerujem, vjerujem da isti osjećaj dobijaju ljudi u zemljoradnji..

PA jeste, tako kad kreneš i svi koji uspešno okončaju bilo koji projekat ali građenje je drugo.
Mislim da smo, svesni svoje prolaznosti, jako samozadovoljni ako iza sebe ostavimo nešto što će nas možda nadživeti.

Nisu oni što mogu tek tako počeli da zidaju građevine po kojima će ih pamtiti.

princi 14:01 30.10.2016

Re: premda

ali realno malo ljudi zaista i gradi nešto i ako završi tehniku..

Gradi kao uzima lopatu u ruke? Pa, ljudima za to obično ne treba fakultet. Mislim, pomaže, ali nije presudno.

zilikaka 14:02 30.10.2016

Re: premda

Milan Novković

Al ključna reč je - radi.

princi 14:03 30.10.2016

Re: premda

pa sad moraš da procjeniš dal je za društvo važnije kako će da otkloni fekalije ili kako će da uredi odnose..

Pa probali neki "uređuju odnose" bez kanalizacije u pa ljudi skoro pomreše od kolere, kuge. Ako si još u Londonu, nađi negde knjižicu The great stink of London, da vidiš kako šljaka ta tvoja ideja "uređivanja odnosa" bez infrastrukture.

emsiemsi 14:03 30.10.2016

Re: premda

princi
mada sam i ja zatrovana tom našom komi mantrom kako je samo tehnika prava stvar pa djecu ohrabrujem u tom pravcu..
ne mereš protiv decenijske priče o industrijalizaciji i njenim čarima..

Nije stvar ni u kakvoj komi matrici, nego u tome da sve čega se dohvatiš, sve što pipneš, sve što radiš, sve što jedeš, što dišeš, sve po čemu i čime se voziš, letiš, sve što nosiš, sve što ti dupe prenese sa prizemlja na 5. sprat i nazad, sve što sipaš u rezervoar, to gde ti govno ode kad pustiš vodu, sve to što piješ sa česme ili iz flaše, sve u čemu piješ, brufeni, tamponi, ulošci sa krilcima, bez, sve, baš sve je proizvod inženjerskih glava. Loših, dobrih, mizernih, veselih, razdraganih nebitno, ali, svejedno, inženjerskih.

Сагласан !

tadejus 14:05 30.10.2016

Re: premda

zilikaka
PA jeste, tako kad kreneš i svi koji uspešno okončaju bilo koji projekat ali građenje je drugo.Mislim da smo, svesni svoje prolaznosti, jako samozadovoljni ako iza sebe ostavimo nešto što će nas možda nadživeti. Nisu oni što mogu tek tako počeli da zidaju građevine po kojima će ih pamtiti.

nisam mislila samo na osjećaj da si završio neki posao.. mene obično mnogo više veseli osjećaj da ĆU završiti posao, nego onaj koji sam imala kad sam ga i završila..
nego imam par prijatelja koji mi pričaju o nekom posebno ispunjavajućem osjećaju proizvodnje hrane..
inače ovo sa faraonima baš i ne stoji.. nije da su oni to sami gradili.. nego više neka projekcija moći, šta li.. mislim da se o nečemu drugom tu radi..
no nebitno..

tadejus 14:07 30.10.2016

Re: premda

princi
pa sad moraš da procjeniš dal je za društvo važnije kako će da otkloni fekalije ili kako će da uredi odnose..

Pa probali neki "uređuju odnose" bez kanalizacije u pa ljudi skoro pomreše od kolere, kuge. Ako si još u Londonu, nađi negde knjižicu The great stink of London, da vidiš kako šljaka ta tvoja ideja "uređivanja odnosa" bez infrastrukture.

pa jedno drugo ne mora da isključi..
ja ipak mislim da je razvoj društva bilo važnije da se dogovore održivi odnosi nego održivo zbrinjavanje fekalija, u smislu da prvo moramo da uredimo suživot pa onda da si ga i učinimo udobnijim, a ne obrnuto..
evo ti u Srbiji upravo gledaš kako izgleda kad se uveze super sonik klonja a onda na nju posjednu plemenske guzice..
neće da radi..
no dobro, ja ne bih insistirala na primatu jednog nad drugim..
samo na uviđanju da nam oboje ipak treba

Sakrij replike | Pošaljite komentar

jinks

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi