Tko leti, vrijedi...

Pre tri godine, otprilike, sređujem ja po garaži alat i gomilu stvari koje će mi sigurno nekada zatrebati. Samo se ne zna kad. I, tako naiđem na MS Flight Simulator X instalacione diskove i Force Feedback džojstik. U, rekoh, vidi ovo. Nekad sam provodio dosta vremena kao desktop pilot, možda bi mogao ponovo da ih instaliram, da se malo zezam. Sada imam i brži komp, sigurno će bolje da fercera. I taman krenem da sve to vadim iz kutija i čistim prašinu, kad pomislim, šta će mi ovo? Zašto ne probati pravu stvar?

Izguglam lokalne škole letenja, pregledam im web stranice, i izaberem tri kod kojih ću da odem na intro lekcije. Namerno izaberem da to uradim tokom vrelih avgustovskih dana, kada su termalna strujanja najturbulentnija. Da vidim kako se mali avion ponaša u takvim uslovima, i da li je sve to za mene. Ta prva iskustva su bila očekivano neprijatna. Kao kada se malim čamcem izađe na veliku, uzburkanu, vodu. Samo što po vodi može da se pliva...

Ne dozvolim da me to obeshrabri. Ništa drugo nisam ni očekivao, uostalom. Isplaniram da sa praktičnom obukom počnem u oktobru, kad zaladi. A da dotle nabavim literaturu, obnovim gradivo, položim pismeni ispit i uradim lekarski pregled. Tako i bude. Dozvolu sam dobio narednog februara, i od tada letuckam po kratkim destinacijama u srcu američkog jugozapada. Iz čistog zadovoljstva i na radost rodbine i prijatelja (koji ne dele ni približno moj entuzijazam :).

Gornji video je kompilacija klipova, sletnja, poletanja, krajolika.  Kameru su najčešće držali putnici, a snimalo se svačim. Sony kamera, iphone, ipad, samsung, a, bloga mi, i hero4.  Čist amaterizam kod snimanja i montaže, pa ne zamerite na kvalitetu...