Moj Kraj - ili Početak
Unfuckable
/
05.04.2008. u 21:32
Na ovaj tekst inspirisala me je kratka i lepa razmena sa blogerkom AlexDunja, na blogu kod Naše Nove VIP blogerke, legendarne angie.
Sasvim slučajno, dotakli smo se ....geografije, tačnije : geografije prošlosti - pričajući o Ateljeu 212.
To je Kraj u kom sam odrastao. Moji kvartovi....., i moje ekipe iz detinjstva .
Kraj je imao jasno određene granice, kako i dolikuje : „gore“ – to je bila Skupština, savezna 4sure (sa sve D.Ćosićem u Palmotićevoj 1 i M.Djilasom u br.8), pa sve do Vlajkovićeve, kad smo malo poodrasli proširili smo se do „Dragstora“ – što je činilo „desnu“ stranicu naše teritorije. Donju granicu činila je ulica Lole Ribara, (vrlo brzo je pomerena sve do Milutina Bojića – ispod toga, vladala je ekipa iz „Vuka“), a levo, varijabilni granični kamen predstavljala je Takovska.
Težišno mesto ove teritorije činila je oš „Drinka Pavlović“, sa svojim čuvenim školskim dvorištem, oslonjenim na leđa muriji u Majke Jevrosime, a personifikovanoj u liku i delu poznatognam Valjarevića & ekipe, koji su u tim prostorijama često umeli da ljubazno ugoste nas, decu iz Kraja.
Inače, poprilično zanimljivo zvuči to : školsko dvorište iza leđa murije, zar ne ?
Kosovska ulica je bila, takođe veoma bitno mesto, sa svojom poslastičarnicom simboličnog naziva „Domino“. Tu su se skupljali najveći „likovi“& „umetnici“ starije generacije, već odavno angažovane u svakojakim rabotama – nas klince nisu dirali, osim ako im je bilo mnogo dosadno – a i onda se posao sastojao uglavnom od odlaska u obližnju farbaru po dve-tri tube "Tigar" lepka. Postojala je i „dodatna usluga“ – dok je dvorište Drinke imalo visoku, metalnu zelenu ogradu – a sastojala se u tome da Određeni Objekat „izvučemo“ iz dvorišta uz neku nedužnu spiku...gde ga je čekala Ekipa Za Premlat – kojoj se nije protivrečilo. Sve, naravno, pod nosom Valjarevića & ekipe.....
Pričalo se da su nekada svi oni mnogodobro igrali fudbal – ali ja - osim čuvenog Gige Zelenovića – ni jednog od njih nisam video da je umeo da šutne loptu. Ok, možda Čarli pomalo – kad dođe sa „posla“ iz Švedske..... Svi odreda su bili Grobari i kolektivno išli na tekme, strogo na Jug. Legenda kaže da je jedan od njih – famous Kameni – sa sve gipsom na šatroslomljenoj ruci – uspeo da se ušemi na gornji deo Severa, i da posle Zvezdinog gola polupa nešto Cigana narečenim gipsom po tintarama, i još da se izvuče bez ogrebotine.
Legenda takođe kaže da je - verovatno najgori slučaj od svih njih – neki Ludi Dragan a.k.a. Vicke, „šetao“ po Stradunu vitlajući slepim mišem vezanim o kanap u sred bela dana. ...Zanimljiva ekipa, ti...stariji.....Još se sećam i braće Solija i Raleta, Vlade i Srđe – Gigina braća, zatim malog Vojkića, Mife iz Palmotićeve, Spaleta sa prvim Jamahahaha & Kawa motorima...
Next generation su bili „oni malo ispred nas“ – par godina...i, posle toga - Mi. Ispred nas su se izdvajali – a da se ja to sećam - famous Čupa i famous Gaga, crno-plava kombinacija loših lepih momaka za kojima su šizele sve curice iz Drinke, a mi klinci im zavideli i plašili ih se. Znam da sam bio zabezeknut kada sam, kao klinac saznao da Čupa poseduje ime i prezime..... – ja sam mislio da je on - samo i jednostavno – Čupa.
Iza smo dolazili Mi – đaci fancy škole u Epicentru - za koju mnogi od nas uopšte nisu ni znali da je fancy, jer tada i nije bilo bitno šta je fancy.... Bilo nas je raznih, mada smo svi bili tada isti....skoro isti : sin Bore Todorovića, ćerka Mome Kapora, sin Latinke Perović, ćerka poznatog slikara i crtača TV Radojice, ćerka Mucija Draškića, čerka Save Anđelkovića, sin lokalnog doktora i budući košarkaški šampion sveta Zoran Jovanović....Danko Cvetičanin takođe....zatim, oba od budućih „Ivančić&sin“, sin i ćerka Milutina Butkovića, bar nekoliko budućih B92 novinara i inih, buduća supruga A.Vučića etc .....i mi, manje bitni, ali potpuno ravnopravni...jer - Tadašnja Merila svodila su se na : fudbal, basket i bajs. Ako zadovoljavaš kriterijume, i pri tom nisi „sisa“ – unutra si.
Bili smo vaspitani i naučeni da ne maltretiramo devojčice i devojke jer je, ako ništa drugo, svaka „nečija sestra“. Da mlađi uvek ide po vodu, cigare, pivo...loptu....šta bilo ... – nestrpljivo režeći da postanemo i mi jednom „stariji“ od nekoga. Da se ispred Skupštine bajs vozi „bez ruku“ – ili nikako, a kada se skrene u mali Parkić – onda „kontra“ bar do bazenčića. Da se ulica zove - HilEndarska...
Osim što je obilovao tajnim prolazima, povezanim podrumima, dvorištima koja su povezivala neverovatne lokacije (uz malo truda),i inspirativnim likovima....
...Kraj sam obožavao zbog činjenice da se na istom mestu prelamao sjaj socijaLJstćke prestonice, sa svim onim diplomatskim i crvenim tablama na ogromnim crnim „Volgama“ koje samo tiho kliznu niz ulicu - i šarm...... brazilske favele ogledane u „Ekipi“ koja strpljivo ubija letnju noć, čekajući da stigne „posluženje“ (čitaj : jogurt & mleko) negde oko 4.30 ujutro, a sve po sistemu „Kamberovski First“ – jer, da budem iskren, Oni su jedini zaista znali za šta im to mleko treba, za razliku od nas, koji smo tu više bili sporta radi ....
– kad smo već kod Legendarnih Kamberovskih : ekipa Brazilaca se jedno vreme umnožavala geometrijskom progresijom – dok, verovatno, iznemogla Keva nije malo stala na loptu – tako da su se zaustavili negde kod ...centarfora, čini mi se...To veseloj i preduzimljivoj garavoj braći, sasvim nalik na Daltone, nije mnogo smetalo da sa radosnim entuzijazmom ulaze u svaku od tradicionalnih utakmica protiv nas „bledolikih“ – iz kojih su, po pravilu, izlazili propisno „naduvani“ i jedni i drugi : oni – pune mreže i tražeći krivca... (golmana su šamarali svojeručno, pod obavezno posle tekme) a mi naduvenih cevanica – jer Brazilci su igrali....energično...
Sve u svemu, tokom jednog dobrog niza godina, ta ekipa – sa strateškim uporištem u suterenu ćoška Palmotičeve i Majke Jevrosime – bila je „nezaobilazan faktor mira u Kraju“. Kada su prisvojili i prelepog nemačkog ovčara Bobija ( verovatno najlepši n.o. kojeg sam ikada video, odrastao na „onom“ mleku, kostima i kačamku) kojeg su vaspitali na samo njima poznat i logičan način uz čudne i nama nerazumljive komande – postali su još draži gosti na svakom „zanimljivom dešavanju“ u Kraju, i – češće – okolo.
......Legenda kaže da su upravo oni bili „tačka preokreta“ kada je Kraj privremeno izgubio „kontrolu“ nad pola Tašketa & Crkvom S.M. od nekih Indijanaca, jako nafuranih na „Warriors“ (čitaj : odlučnijih u upotrebi oruđa). Pao je lep multietnički, pa i multimedijalni (i slika, i ton) uradak kada se Ekipa iz Kraja vratila na poprište, pojačana Kamberovski familijom.
Dovoljno za legendu.
Dok ovo pišem, sve vreme mi se vrzma po glavi : zašto se mesto iz kojeg Počinjemo Život i Dešavanja zove – Kraj ?
Dodatak - Bitni toponimi :
Kamena Pošta (ugao), Knjižara u Kosovskoj ( i njen odeljak u Palmotićevoj za koji pola Bgd nije znalo i zbog kojeg nikada, ali nikada nismo čekali red za knjige), Domino, pored – valjda, Takovo kafana, posle se tu blizu instalirao frizer Mišel(ybt), Radna žena na uglu Vlajkovićeve(šivenje zastava), Sport radnja preko puta (majice „Sport“ i „Yassa“), Sloveniašport gore (štedelo se ...mesecima), prva picerija PKB preko puta, biblioteka Neven pored (ufur u Dom sindikata preko nje)Dragstor, Samiška iznad Dragstora, Hotel Union ( autogrami Dugmića) Škola, Dvorište, Komision u Nušićevoj, dvorište „Neimar“(M.Jevrosime povezuje sa Kosovskom) VI stanica, Garaža preko puta, govornica na uglu M.Jevrosime i Vlajkovićeve (i čuveni papagaj u prozoru stana u prizemlju), „Višnjica“ u M.J, dvorište zvano „Vrtić“ iza nje (jedno od mesta gde je nastajao punk u Bg), biblioteka Đorđe Jovanović u „Vrtiću“ koji je inače povezivao M.J i Lole Ribara, krčma Boka, Brioni, Srbijanac, Atelje.....
Blogovi autora
- Ljubav, poštovanje, odanost (kurčenje included) (192)
- Koga zajebavate? (96)
- Subotny komentar (173)
- TEŠKA BOLEST (Nešto Kao Epitaf) *updated (boldovano) (249)
- Nedeljni komentar (265)
- Imati i nemati (395)
- Taške (898)
- Jedan Sat (306)
- O Saliven Roni (338)
- Popularniji od Tita (346)
- Odbrana i poslednji dani slučajnosti (203)
- Stvaranje Istorije (222)
- Poruka Lične Prirode Nadležnom Organu (170) (727)
- Nadležnom Organu / To Whom It May Concern (1006)
- Šta sve možeš u Srbiji sa 100 dinara? (updated*) (312)
- Dobra Deca Bloga B92 (627)
- Pravda za Davidoffa (816)
- Šta to radiš, Kume? (1087)
- Napaljenizam (358)
- Za nekoga ništa - za Srbiju dovoljno : Upiši se ! (0)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
- Gradjanske inicijative (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org