Gost autor| Istorija| Literatura| Na današnji dan

Једна небеска седница

tasadebeli RSS / 18.02.2017. u 00:39

 

 440px-13_members_of_the_Serbian_poetic_circle.jpg

 

 

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и - повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћи, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим?

 

Prva-nagrada-NUSIC-Zdravko-MIcanovic-Srbija.jpg

 

Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи сам, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао пред једним полуотшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву. Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми гласове.

 

Застао сам у толико пре, што сам чуо да се моје име врло често помиње, те сам оправдано посумњао да је управо о мени реч. Наоружан свима земаљским особинама, а нарочито земаљским ушима и радозналошћу, ја сам од речи до речи чуо дискусију која се на тој седници водила и кроз отшкринута врата видео сваки покрет и сваки миг.


За једним другим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.


Седе тако сви намрштена погледа и мрачна лица и тек после дужега ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло приступити разговору.


Пренуше сви, погледаше се међу собом и понудише најпре Милована Глишића да претседава. Милован ни да чује, вели никад он те ствари није радио.


- Ти, стриче, и нико други! - вели му Јанко - Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду.

 

917285_milovanglisic.jpg

 

При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав погледи своју пажљиво потшишану, Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје суве прсте у чекињасту браду и узе да се чеше под вратом.


- Ма остави ти мене, синовче, на миру - наставља да се брани Глишић од Јанка - где бих ја то? Ето вам Драгомира Брзака, зар не видиш, да и иначе личи на претседника Главне контроле.


Брзаку поласка ова кандидација, задовољан, ако није могао претседавати збору живих, а оно бар да претседава збору мртвих књижевника. Он одмах заузе председнички став, убриса цвикер и узе први реч:

 

29discx.jpg 

 

- Господо, ми смо се овде искупили да учинимо једну констатацију. Ми смо, господо, једнога из наше генерације заборавили на земљи...


- Нисмо га заборавили - писну са доњега дела стола, где се окупила опозиција, Радоје Домановић - нисмо га заборавили, него се он извукао из списка. Он је на некакав начин препарирао списак наше генерације па изоставио себе.


- Јесте, јесте! - вришти Илија Вукићевић и млатара кроз ваздух дугим рукама.


- И да је само изоставио себе па ни по јада - наставља Радоје и лупа песницом о сто - него је увео себе у списак млађе генерације, оне што долази за нама, па се прави луд и живи још.


- И мислите ли ви да ће се он на томе зауставити - придружује се Радоју Милорад Митровић - познајем ја њега добро; тај ће се пребацивати из генерације у генерацију и догод буде могао подваљиваће и нама и Богу.

 

PBwktkpTURBXy8xZTU1ZWMyMjA3MGY3MDI3NmUyMzliYzIwOTA0YzY5YS5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww


- И бар да је скроман - придружује им се мрзовољно Бора Станковић - и као што је ред да се један дезертер прави туткун, да седи у ћош, у пепел, да не даје глас од себ'. Али он запео, па свима нама држи посмртне говоре, а кад груне земља повр нас, а он пита: „'Ајде, има ли још неко"? Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле сојтарија; није му Бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему му дарују за душу покојникове хаљине. Па он тако, кад се поцепа, па нико не умире, зађе од куће до куће, па лупа у капију и пита: „Има ли, море, когод скоро за умирање?" Е, тако, видиш и овај Нушић, иде од капију до капију и све нас посахрани и то није да кажеш једну, него сахрани неколико генерација, целу нову књижевност. Е, па, брате, што не бива не бива!


- Господо - испрси се председник и погледа преко цвикера по свима. - Дебата се овако произвољним разговорима може наставити у бескрајност и ми на тај начин нећемо доћи ни до каквога закључка. Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч.


- Тако је! - прихвати збор.


- Има, дакле, реч Конте Иво Војновић!

 

ivo-vojnovic.png

 

- Ја?! - изненади се Конте Иво и извади малу белу марамицу чипкицама оперважену и обриса чело. - Ма немојте! Ја, драгец мој и прелијепи председниче мој, нијесам мислио говорити ни о животу ни о смрти. О животу још и кожи кожи, али, оштијаже роба, ко ће још о смрти говорити. Живот је немилосрдни владар људскијех днева, а смрт варљива господарица онијех вељелепнијех палача што их вјечност подиже свијем незасићенијем људскијем сновима. Живот свак воле као што младићак поморац воле широку пучину распламћену бескрајном жудњом за несхватљивим и невиђеним...


- Ех, цврц! - гунђа Бора - па овај се бре навезао на пучину па нам прича неке морске приче!


- Молим, не упадајте у реч! - протестује председник. - Будите парламентарни!


- Па ако ћемо да будемо парламентарни, а он нека говори у прози - одговара Бора. - Шта је окупио ту неке жудње, неке снове и неке распламћене палаче, као да смо ми београдска господа па да зинемо кад он зановета.


- Чујмо даље! - упада председник да би убрзо прешао преко овог непријатног инцидента - Има реч Стеван Сремац!

 

sremac_2.jpg

 

- А, не! - брани се очајно Сремац. - Ја никад не говорим, никад нисам јавно говорио, сем кад сам полагао испите.


- Мораш да говориш - гунђа опет Бора - извлачите се, па све ја. Е, не може тако. Него ти тако; родио си се у Бачкој, зовеш се Сремац, а пишеш на нишлијски дијалект. Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш.


- Па шта имам да говорим - одбија Сремац увређено. - Могу само то касти, што вели онај мој Палчика, зет Сосе Гркиње: Нушић неће у трун умрети, па ето ти!

- Молим само да допуним браца Стеву - узима реч Паја Адамов - односно да објасним оно што је он хтео касти. У нас тако, у Чортановцима, били неки Ђука и Нића, добри пријатељи. У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости. Ђука имао двоје деце, Сиду и Спиридона, а Нића само ћер Сосу. Па тако...


- 'Ајде па сад - упада у реч опет Бора. - Па овај запео од Чарнојевића, па ће сад да пређе на Стратимировића, па на Шупљикца, док не сврши са: „На крај шора чађава механа". Остави, бре Пајо, да нам читаш твоја Карловачка јектенија, овде је реч о другом нечем.


- Ја сам хтео само... - хтеде да се правда Паја Адамов.


- Па хтео си, али ето, запео си као Сремчева Гавријела. Дај неком другом реч, председниче! - брецну се Бора.


- Ево, ја бих рек'о ако ћете чути! - надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина.


- Да чујемо Јанка! - кличе омладина са доњега стола.

 

Janko_Veselinovic_(1862-1905).jpg

 

- Кардо роде, рећи ћу ти по души. (Јанко је радо говорио у једнини и кад се множини обраћао.) Ја велим нисмо се ми овде сабрали да будемо судници, те да пресецамо туђе нити. Знате како наш народ вели: писано ти је писано, нити га можеш домакнути ни одмакнути. Па ето, велим, нек живи човек до суђена дана кад му је тако писано!


- Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! - гунђа опет Бора. - Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је НушићАдамско колено?
Има реч Војислав Илић! - прекида Борино гунђање председник.

 

Vojislav_Ilic.jpg

 

Војислав се диже, усправи и занесе главу уназад, провуче руку кроз косу, па је затим задену између дугмади закопчанога капута. Он поче овако:


- Шта је живот! Под времена
руком,
Прах постаје што је гранит било
И јејина отпоздравља
хуком
Ток живота и самрти крило!


- Гле га сад па овај - гунђа опет Бора. - Овај тек оде у чакмаче, у ћор-сокак. Остави се, бре. Војо брате, то твоје сентименталности, сентименталност те и у гроб отера.


- Нисам још ни реч казао о смрти, а мислио сам - као буни се Воја.


- Ама шта има да нам говориш о смрти - буни се и Бора - као да ми који смо умрли не знамо шта је смрт.


Војислав спусти обрве, стрпа руку у џеп и увређено седе и, мада су га сви молили да настави, он не хте више ни речи да рекне.


- Могао бих ја што рећи, ако би било кога да чује - огласио се Божа Кнежевић, који је све до сада упорно ћутао.


- Чујмо! - прихватише са свих страна.

 

7adaeac0230cc37f3cbc3988ebc41e78_400x400.jpeg

 


- Господо - поче Божа - вама је познато да је живот земље само један сат, на коме је цео историјски живот човеков само један секунд, а органски његов живот само један минут. Ништа није вечито: вечност је процес у којем је што више прошлости то све више и будућности. Живот је само мало, видљиво парче конца, које се протеже дуго пре и после живота...


- Па ти бре, господин Божо, оде у философију - опет ће Бора. - Ама па и ти! Па да ти је вредела нешто та философија, тебе би сад знали и ценили тамо доле, а ево, сиђи доле, па ако те зна когод, сем оне твоје Ксеније, а ти ме сеци где сам најтањи.


- Људи који дубоко мисле - одговара Божа - тешко се крећу у друштву и слабо се чују међу живима.


- Е, па кад се не чујеш међу живима, не мора да се чујеш ни међу мртвима! - завршава Бора.


- И ја бих хтео ријеч! - рећи ће на то Симо Матавуљ, дижући два прста десне руке у вис.


- Чујмо госпара Симу! - одазва се неколицина.

 

simomatavulj3.jpg

 

- Колико сам разумио, господо - поче госпар Сима - ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој генерацији. Ја велим, господо, гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској књижевности и заорала једну дубоку бразду, потребно да имамо доле на земљи својега преставника. Нушић се може сматрати као заостали преставник наше генерације на земљи, управо као наш консуо на земљи...


- Па је л' то - прекида га Бора - он као наш преставник и консуо, што каже шјор Шиме, он може да наплаћује тантијему и за моју „Коштану"?


- Уха, где ти оде! Не може то! - гракнуше неколицина.


- Молим господина Борисава да ме не прекида - наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства. - Ви видите сви, господо, како је настало једно ново поколење које би нас хтело да избрише и да од себе почне историју нове књижевности. Потребно је, дакле, потсетити све те што хоће од себе да почну, да смо и ми постојали, да смо и ми нешто градили и дограђивали на згради коју новом српском књижевношћу називамо и зато је - видите - потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као оно познија франческа поколења што су, пружајући прст на последњега Наполеоновог војника, говорили: „И овај је био на Аустерлицу!" - тако, велим, нека и за нашега претставника реку: „И овај је припадао овој вредној генерацији!"


Симино мишљење некако освоји све и тако, само са неколико гласова опозиције, мени продужише мандат још за годину дана. Догодине видећу како ћу проћи.

 

Janko_Veselinovic_Milovan_Glisic_Aleksandr_Sumbatov__Branislav_Nusic_Stevan_Sremac_stoje_Dragomir_Brzak_i_Janko_Veselinovic.jpg



* И ове јесени г. Бранислав Нушић био је тешко оболео. Чим је пре неки дан крочио из постеље, сетио се својих читалаца у „Политици" и написао је ове редове за њих.

 


(Политика, 18. новембар 1934. године)

 

 



Komentari (129)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini marco_de.manccini 17:22 18.02.2017

Re: Thank Q!



I want to thank you

I want to...

Thank you
Thank you
Thank you
Thank you
Thank you
Thank you
Thank you
Thank you
...
emsiemsi emsiemsi 19:44 18.02.2017

Re: Thank Q!

tasadebeli
Хвала свима!

И Мирели и Марку на занимљивим подацима о неким везама из арсенала типа "има нека тајна веза, има нешто, нико не зна шта и нико као не верује, али сви то памте и помињу", и Професору на сјајној карикатури, и Лајонсгејту што ме тако добро познаје, и Доксу на сликама, и Реднек и Једнојречи које пишу сањиве ( ), и Емсију и Анимаркани као мојој савести која има свој мушки и женски део као и читава моја личност, и Наску на хитрини позирања, и Зили на подсећању да морам да уплатим рату на кредитну картицу, и Сркију на општепознатим библијским цитатима, и Млекцу на допуни података о овом Нушићевом тексту које нисам знао јербо ја у Старту нисам ништа ни читао, само гледао слике у средини часописа, и Нарцису што је на коњу ујахао у овај мој пост, и...

Ма хвала свима!


ТасоДебели, о чему се ради --- зашто си се тако распекмезио ?!

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:49 18.02.2017

Re: Thank Q!

Па, изразито нежна душа, није човек бот к'о инжењери.

tasadebeli tasadebeli 21:58 18.02.2017

Re: Thank Q!

emsiemsi

ТасоДебели, о чему се ради --- зашто си се тако распекмезио ?!



Џемујем.


Srđan Fuchs

Па, изразито нежна душа, није човек бот к'о инжењери.






nask nask 00:44 19.02.2017

Re: Thank Q!

о чему се ради


Tasa je samo dobar domaćin i pristojan čovek pa se kod njega sleće bez ikakvih bojazni







a ne kao kod nekih gde je

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:29 19.02.2017

Re: Thank Q!

Ma-a, ko zna u kakvim tripovima žive ljudi i s kakvim teskobama, pa prazne svoju lošu energiju ovde. Nekvalitetni ljudi, odnosno niskokvalitetni... Nego čitam neki redak narodu danas ovde, na razvalinama, pa gledam kako se apostoli obraćaju Raviju sa, "učitelju", pa se setih tebe i Tase i jednog filma kojeg sam gledao davno u segmentima, o kurdskim učiteljima, koji hodaju preko nekakvih vrleti sa tablama učiteljskim na leđima pa sam želeo da vas pitam da li vam ta slika govori išta i da li možda znate o kom filmu je reč?

Našao sam - Blackboards!

tasadebeli tasadebeli 22:09 19.02.2017

Re: Thank Q!

Srđan Fuchs

jednog filma kojeg sam gledao davno u segmentima, o kurdskim učiteljima, koji hodaju preko nekakvih vrleti sa tablama učiteljskim na leđima pa sam želeo da vas pitam da li vam ta slika govori išta i da li možda znate o kom filmu je reč?

Našao sam - Blackboards!



Нисам гледао. Хвала за препоруку!


А ово

o kurdskim učiteljima, koji hodaju preko nekakvih vrleti sa tablama učiteljskim



Kurdish teachers, carrying blackboards on their backs, look for students in the hills and villages

Said and Reeboir try to teach as their potential students keep walking.

Is there a role for a teacher? Is there hope?



ме подсети на једну телевизијску емисију коју сам недавно опет гледао.

Кажем опет, јер сам је гледао први пут још пре тридесет и кусур година, али ми се током све ове три деценије мог живота уназад врло често враћала у мислима та емисија и те слике.





Можда сам могао ово да окачим и тамо код Једне речи на посту о преводиоцима, али не ради се ту само о превођењу, о Овидију и хексаметрима и о црним таблама које се носе преко врлети и забити на леђима.

Суштина је, рекао бих, у оба случаја иста...


tasadebeli tasadebeli 09:50 19.02.2017

о чему се ради

Осим неозбиљног Нушића који и јесте главна тема овде, има овај пост и једно потпитање у себи које је на Небеској седници изрекао Симо Матавуљ:

Ви видите сви, господо, како је настало једно ново поколење које би нас хтело да избрише и да од себе почне историју нове књижевности. Потребно је, дакле, потсетити све те што хоће од себе да почну, да смо и ми постојали, да смо и ми нешто градили и дограђивали на згради коју новом српском књижевношћу називамо и зато је - видите - потребно да битише, да живи неко тамо доле, за којега ће, као оно познија франческа поколења што су, пружајући прст на последњега Наполеоновог војника, говорили: „И овај је био на Аустерлицу!" - тако, велим, нека и за нашега претставника реку: „И овај је припадао овој вредној генерацији!"



и које би овом посту могло још да дода и категорије Будућност и Друштво.


И не ради се ту само о књижевности... Ено, Професор лепо окачио слику и оног другог скупа, физичара... Има ту још могућих скупова.


То јест, питам се колико смо ми данас уопште свесни у својим инстант животима и свакодневној трци да нисмо ни први ни последњи на овом свету, да је и пре нас било неких који су нам нешто оставили и да ми такође морамо нешто да оставимо онима који долазе за нама?

Још једноставније речено, колико смо уопште свесни, узевши у обзир начин на који живимо данас у 21. веку, да свет уопште не почиње нити се завршава са нама?

(Кад чујем ону ЕПП за мушку козметику Све почиње са тобом!, начисто поп...

Бићу пристојан, нећу да псујем, али такво испирање потрошачког мозга свакако узима свој данак чему смо често сведоци.)



Али све ово што рекох само ако сте уопште ви вољни да уозбиљимо расправу и да са неозбиљног Нушића пређемо на такве озбиљније теме.


П.С. - Мада, право да вам кажем, ја ни Нушића никада нисам доживљавао као неозбиљног...

Показивао нас је такве какви смо као у неком огледалу. Не само какви смо били, него какви смо и сада јербо се оно суштинско људско у нама ипак не мења никада без обзира на све те технологије, авионе, камионе, шарене ђинђуве и остало.

То је врло озбиљна тема.

Али са осмехом нас је Нушић показивао у том огледалу. Има ли бољег доказа његове љубави за нас такве какви смо кроз векове.

А на крају крајева, па шта ако се и насмејемо када разговарамо о озбиљним стварима?

И то је нека терапија која може бити корисна у овоме у чему живимо.

Како то лепо рекоше у једном од оних клипова које сам окачио:

Способност да се подсмевамо сами себи и да се при томе слатко насмејемо и јесте најбољи доказ менталног здравља свакога од нас.


narcis narcis 10:11 19.02.2017

Re: о чему се ради

доказ менталног здравља свакога од нас.

dodao bih još i da sposobnost da se šali i prima šala na svoj račun dokazije i pamet- enteligenciju , jer samo glup čovek šalu na svoj račun doživljava kao uvredu a kritiku i kritičara kao dušmanina.
gedza.73 gedza.73 10:37 19.02.2017

Re: о чему се ради

ја ни Нушића никада нисам доживљавао као неозбиљног.

'de neozbiljan. Hirurški precizan, profesionalan i pogođeno bolno mesto u centar.
Kao karikatura (mada je meni sličnije portretu) koju je nacrtao Nsarskog deda.
Jasno, jednostavno, ništa viška i ništa manjka. Taman prava mera.

да је и пре нас било неких који су нам нешто оставили


Šta li misli? Sve što su nekad ljudi napisali, snimili, ali šta čovek u nekom trenutku stvarno misli i oseća?

Pita me sinoć žena 'što opet gledaš taj film?'
Svaki put me 'ubije'.





hebo ih film.

I da. Bora Stanković mi na ovoj fotografiji deluje kao prelep čovek.



apacherosepeacock apacherosepeacock 10:54 19.02.2017

Re: о чему се ради

narcis
доказ менталног здравља свакога од нас.

dodao bih još i da sposobnost da se šali i prima šala na svoj račun dokazije i pamet- enteligenciju , jer samo glup čovek šalu na svoj račun doživljava kao uvredu a kritiku i kritičara kao dušmanina.


Nije glupost vec narcisoidnost tu prepreka. Narcise
(ne mislim na tebe al si se namestio dobro niknejmom:)

PS. Nigde cosavog muskarca u to doba..
Ovi brkovi i brada 'na siljak' (ufitiljeni) su hit. :)
narcis narcis 11:16 19.02.2017

Re: о чему се ради

al si se namestio dobro niknejmom:)

dade mi šlagvort da objasnim svoje ime.
narcis je jedini cvet koji volim, prejaka reč, volim da zbog njegovog oblika, interesantan je za crtanje, a bogme i meni lep, za razliku od dragoljuba koji ninašta ne liči a ima neke skivene kvalitete, kažu ima neke medecinske osobine, al nemig faća oko liči n travu- detelinu- korov,
tako eto izbija moja površnost , dajem prednost lepoti na uštrb plemenitosti i lekovitosti onog korova
gedza.73 gedza.73 11:22 19.02.2017

Re: о чему се ради

Ovi brkovi i brada 'na siljak' (ufitiljeni) su hit

Brada je skoro 'trojka' i ako izbaciš ufitiljene brkove frizuru, bradu i sukneni kaput sa sve Borom možeš komotno da smestiš u salun kao pokeraša ili na današnju modnu pistu.
docsumann docsumann 11:45 19.02.2017

Re: о чему се ради

I da. Bora Stanković mi na ovoj fotografiji deluje kao prelep čovek.


često sam u tom stajlingu

mada ne baš tako lijep.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:32 19.02.2017

Re: о чему се ради

docsumann
I da. Bora Stanković mi na ovoj fotografiji deluje kao prelep čovek.


često sam u tom stajlingu

mada ne baš tako lijep.


Тебра, када би знао које се све лепе жене распитују за твоје whereabouts, не би се баш тако олако одрицао своје Лепоте.
nsarski nsarski 23:10 19.02.2017

Re: о чему се ради

Šta li misli? Sve što su nekad ljudi napisali, snimili, ali šta čovek u nekom trenutku stvarno misli i oseća?


Imam još dve slike na temu ovog bloga, a koje će možda nekog zanimati.

Deda se mnogo družio sa P. Kočićem (stari pajtaši) i napravio je ovu karikaturu koja je takođe specifična.



Iz tog druženja, Kočić ga je angažovao da ilustruje naslovnu stranu pripovetke/drame "Jazavac pred sudom". Našli su tog seljaka koji je Kočiću bio inspiracija za lik Davida Štrpca i evo te naslovne strane.
tasadebeli tasadebeli 23:43 19.02.2017

Re: о чему се ради

nsarski

Imam još dve slike na temu ovog bloga, a koje će možda nekog zanimati.



Одличне!

nsarski nsarski 23:53 19.02.2017

Re: о чему се ради

Одличне!

Mada, mozda ne valja da ovakvog Kocica prikazujes ucenicima - mislim da je slika nastala kad je Petar vec postao psihicki nestabilan, neuredan, itd. (On je umro u mentalnoj bolnici u Beogradu pred pocetak Velikog rata.)
tasadebeli tasadebeli 01:09 20.02.2017

Re: о чему се ради

nsarski
Одличне!

Mada, mozda ne valja da ovakvog Kocica prikazujes ucenicima - mislim da je slika nastala kad je Petar vec postao psihicki nestabilan, neuredan, itd. (On je umro u mentalnoj bolnici u Beogradu pred pocetak Velikog rata.)




Мислим да је за време рата. Без проверавања, мислим, 1916. (?)


Знам, не помињем им ја то... Мада, ове школске године ме је по први пут откада радим у школи на часу један шестак, када смо читали "Јаблан", питао баш за то. Чуо од некога... Или можда видео на тв.


Био пре пар месеци тв филм о последњим Кочићевим данима у менталној болници.

Одавно нисам гледао тако добро урађен домаћи тв филм... Није ни чудо, режирао Горан Марковић, Симјановић радио музику, добра подела улога...


"Слепи путник на броду лудака" (ЛИНК)


П.С. - EDIT: У праву си, није то податак који треба помињати њима који имају тек 11-14 година... Због начина на који они доживљавају књижевна дела у том узрасту. То касније, у средњој школи... Када мало порасту.

И овако су збуњени када виде колико је наших писаца и песника умирало прерано... Војислав Илић, Ђура Јакшић, Петар Кочић, Радоје Домановић,... Тешко је клинцима у том узрасту да схвате тако нешто, па се ја вазда довијам како то да им објасним, а да они разумеју...
hoochie coochie man hoochie coochie man 01:13 20.02.2017

Re: о чему се ради

Мислим да је за време рата. Без проверавања, мислим, 1916. (?)


I meni se tako čini.
Bila tu skoro neka tv drama šta li je na TV, i umire u toku rata.

Edit
"Слепи путник на броду лудака" (ЛИНК)

e jbg, kad ne otvaram linkove
nsarski nsarski 01:15 20.02.2017

Re: о чему се ради

Одавно нисам гледао тако добро урађен домаћи тв филм... Није ни чудо, режирао Горан Марковић, Симјановић радио музику, добра подела улога...


"Слепи путник на броду лудака" (ЛИНК)

Hvala ti mnogo, nisam gledao ovo, a bas bih voleo. Naci ce se negde...

P.S. Sticajem okolnosti, ja od rodjenja stanujem u ulici koja nosi ime francuskog pisca Alphonse de Lamartin-a, a na jednom kraju se sece sa ulicom Petra Kocica. Tim ulicama sam svaki dan prolazio da bih stigao na casove u osnovnoj skolu. Srecom, nazivi tih ulica su preziveli sve moguce politicke prevrate (i preimenovanja) u dragoj nam domovini tokom poslednjih stotinak godina.
tasadebeli tasadebeli 08:16 20.02.2017

Re: о чему се ради

nsarski

Srecom, nazivi tih ulica su preziveli sve moguce politicke prevrate (i preimenovanja) u dragoj nam domovini tokom poslednjih stotinak godina.



Писци су некако најотпорнији на то. Њих поштују чак и они који се не слажу са њима.

Или, како сам водио један дијалог у неком београдском предграђу:

- И ко је уопште тај Жил Верн по коме је ова улица добила назив? Што не дају улицама неке нормалне називе по људима које познајемо? (Види Марков пост...)

- То је био француски писац. Писао је научно-фантастичне романе свога времена...

- А јел'? Па добро онда, нека га... Нека стоји...





Мала занимљивост која може бити трол, а и не мора...


Наиме, радио сам дипломски на факсу са темом Транскрипција страних имена у домаћој штампи и на телевизији и радију. Тада су били баш објављивали Прилоге Правопису из 1960. који су се највећим делом бавили баш тиме и обрадили лична имена из око двадесетак језика.

(Џемс или Џејмс, Дос Сантос или Душ Сантуш и сличне ствари. Нисам хтео да у дипломски укључујем још и моју бабу и деду и остале њихове исписнике који су упорно читав живот говорили:"Улица Ђорђа Вашингтона." )

Прикупио ја материјал, куповао новине, снимао аудио и видео траке неких 3 месеца (тако сам се договорио с менторком да ограничимо временски ту фазу израде рада), пажљиво ишчитавао и подвлачио сва страна имена у новинама и часописима, бележио са аудио и видео снимака, па их пешке ређао по азбучном и абецедном реду (оба писма сам обрадио). Причамо о српскохрватском стандардном језику који је за културне центре тада имао Београд, Загреб, Сарајево и Титоград, па се рад бавио читавим тим медијским простором.

И у једном моменту ми падне на памет да пребројим сва та лична имена по професијама личности које се помињу у медијима, те да установим која се имена по професијама најчешће помињу из којих језика у нашем тадашњем медијском простору.


И после пребројавања то је изгледало овако:


1) енглески језик - глумци и глумице и поп и рок певачи и певаљке (што би рекли данас - естрада), па политичари, па спортисти, па писци (и други уметници);

2) руски језик - писци, политичари, спортисти;

3) француски језик - политичари, писци, сликари;

4) немачки језик - спортисти, писци, политичари;

5) италијански - певачи и певачице, писци, политичари;

6) шпански и португалски - спортисти (у 90% случајева фудбалери), па знамените историјске личности (у 90% случајева истраживачи и морепловци).


Пошто сам то онако узгредно поменуо у уводу (податак није толико био лингвистичке колико социолошке природе), после одбране рада један од чланова испитне комисије ме је питао шта ја мислим зашто је то тако, па смо онда уз послужење после одбране рада водили веома занимљив разговор о културним круговима и утицајима које поједини културни кругови имају преко својих језика на друге језике и народе.

(Ионако је рад и био из области коју званично у лингвистици називамо језици у контакту.)


Напомињем да се све то дешава док је још увек постојала званично блоковска подела света (иако већ на издисају, видело се то) и док је Берлински зид још увек стајао чврсто и стамено. Барем у нашим југословенским очима.


Чини ми се, рекао бих то на основу одокативне методе без пребројавања, да је данас ситуација по том питању некако уједначена од Истока паке до Запада и да су у медијима најфреквентнија лична имена старлета и звезда ријалитија.





gedza.73 gedza.73 21:50 20.02.2017

Re: о чему се ради

nsarski
Našli su tog seljaka koji je Kočiću bio inspiracija za lik Davida Štrpca i evo te naslovne strane.


U očima mu se vidi muka.
nsarski nsarski 23:01 20.02.2017

Re: о чему се ради

gedza.73
nsarski
Našli su tog seljaka koji je Kočiću bio inspiracija za lik Davida Štrpca i evo te naslovne strane.


U očima mu se vidi muka.

E, gedžo, ako imaš veću verziju te slike, pošalji mi, molim te. Ja sam imao samo ovu crno/belu kopiju, a i nju sam našao tek nedavno. (Sećam se da sam kao klinac gledao original kod babe u kući, ali ta kuća je kasnije pokradena i mnoge slike su nestale).
gedza.73 gedza.73 18:59 21.02.2017

Re: о чему се ради

E, gedžo, ako imaš veću verziju te slike, pošalji mi, molim te.

Na žalost nemam. Našao sam na netu. Da imam, ako ćeš da mi veruješ na reč, odmah bi ti poslao.
nsarski nsarski 21:53 22.02.2017

Re: о чему се ради

gedza.73
E, gedžo, ako imaš veću verziju te slike, pošalji mi, molim te.

Na žalost nemam. Našao sam na netu. Da imam, ako ćeš da mi veruješ na reč, odmah bi ti poslao.


E, nasao sam malo vecu verziju (with a little help from special friend ) ovde:

sasaminijature sasaminijature 12:28 19.02.2017

Позоришно пролеће

У духу Блога, позивам вас на младу манифестацију пламичак у суморној свакодневници.

Позоришно пролеће
Atomski mrav Atomski mrav 10:46 22.02.2017

Bora Stanković se nešto mnogo buni...

... i zamera Nušiću, a to što se i on sam reinkarnisao u Fredija Merkjurija, to ništa!

marco_de.manccini marco_de.manccini 16:49 22.02.2017

Re: Bora Stanković se nešto mnogo buni...

Добро, онда, туј песму, тој време да ми га појеш

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana