Поклони свој/твој ми фото

Захвалност за овај текст дугујем пре свега Браји јер ме је помињањем лингвисте Влада Ђукановића на свом посту подстакао да своје недоумице када је у питању однос језичка норма : живи језик поделим овде са вама...

Последњи пут сам Влада Ђукановића, лингвисту, видео уживо и разговарао са њим пре 4-5 година на једном семинару посвећеном језичкој култури и намењеном лекторима, новинарима, професорима, преводиоцима,...

Владо је говорио о томе како смо у свакодневној јавној комуникацији скоро у потпуности присвојну заменицу за свако лице СВОЈ избацили из употребе и заменили је са твој, ваш, његов,...

(У аутобусима ГСП онај безлични наснимљени глас каже "Поштовани путници, откуцајте ВАШУ карту." И ја се сваки пут најежим. Џаба им онда било оно "поштовани"...)

То своје предавање Владо је сјајно почео примером још из далеке 1972.

Наиме, показао нам је омот синглице Корни групе за песму "Поклони свој ми фото" на којем то тако лепо и пише иако група у рефрену упорно пева "Поклони ТВОЈ ми фото..."

Владо је хтео да каже како су, ето, људи те далеке 1972. ипак бринули како ће шта бити написано чак и на омоту једне синглице поп музике.

"Уметнике" вероватно нису хтели да исправљају пре снимања песме због, јел' те, уметничких слобода (иако је у питању исти број слогова и ни у чему се песма не нарушава).

На крају крајева, зар није и сам Црњански лупао зарезе где му је воља? :-)

А ето, данас је то СВОЈ скоро потпуно заборављено и Владо Ђукановић је хтео да каже да су то нормални процеси у језику и да о томе не треба бринути превише.

И могу са њим да се сложим. То заиста и јесте тако са језиком. Језик није никаква замрзнута слика у времену, мења се свакодневно са сваким говорним чином ама баш сваког од нас говорника тог језика.

И сваки пут се указује нови простор за промене у језику јер је сваки говорни и писани језички чин свакога од нас, у суштини, ново језичко стварање.

Наравно, то не значи да смо сви ми књижевници и језички уметници, али јесте свакако у питању језичко стваралаштво свакога од нас.

Али само донекле... Само донекле могу да се сложим са Владом Ђукановићем..

И то зато што мени тај прећутни пристанак да ама баш свака промена у живом језику, па и ова са присвојном заменицом за свако лице СВОЈ,  треба да постане и норма у јавној комуникацији заиста изгледа некако као добровољни пристанак језичке заједнице на смањење могућности изражавања у сопственом језику.

На крају тог семинара, без обзира на Ђукановићев позив из чисто лингвистичких побуда на "уметничку" креативну разбарушеност у писању и говорењу српског језика у јавној комуникацији, закључили смо ипак да би први и основни задатак свих нас језичара, од свих фела, био баш то да се трудимо упорно да што више подижемо ниво језичке културе у јавној комуникацији и то у сваком тренутку, без обзира на ситуацију.

Чињеница је да смо у овом убрзаном модерном времену занемарили језичку културу у јавној комуникацији.

Или што рече професор Клајн уморним гласом на том истом семинару када сам га питао зашто ови из РТС не користе његов Језички приручник који је он још крајем осамдесетих израдио за њих, него греше и у говору и у писању:

"Колега! Па ви знате да су њима најважније рекламе!"

И то је тачно. Одавно смо већ установили колико медијске куће свих врста штеде паре не узимајући лекторе. Чак и издавачи на томе штеде и врло мали број издавачких кућа ангажује лекторе.

А ето ономад на Хисторију видех у титлованом преводу са енглеског на српски да је "Плато био Сократесов студент."

Да ли то значи да ћемо, ако прихватимо тезу Влада Ђукановића о „еластично-стабилној норми" српског језика која ће бити довољно еластична да прихвати баш сваку језичку креацију на српском језику, од сада у српском језику грчког филозофа Платона називати и Платоом, те да заборавимо на именицу "ученик" и да је у потпуности заменимо са "студент"?

Мислим стварно! Ако је све то данас и толико брзо, не мора да буде и кусо, мајка му стара!

И због свега тога, иако ми је чак и потпуно јасан мали приватни рат који Владо Ђукановић води са Одбором за стандардизацију српског језика и са Институтом САНУ и Матицом (мој утисак је, најпре због некаквих својих предрасуда које можда има о тим људима и институцијама), ипак не могу да његову тезу о "еластично стабилној" норми српског језика прихватим до те мере да се у њој огледа само "еластичност" без икакве "стабилности" јер то онда доводи до поништавања било какве норме.

Или, што би Вук рекао много једноставније, до правила баба Смиљане.

Из једног интервјуа са Ђукановићем:

Znači li to da bi norma trebalo da prati živi jezik?

Tako je. Još 30-ih godina se govorilo da norma treba da bude elastično stabilna. Dakle, zvuči kao kontradikcija u pridevu. Ali, hoće da kaže da postoji to neko tvrdo jezgro norme, dakle ono što je stabilno u jeziku, a ovo što je elastično, to su te stalne promene. Dakle, norma mora da prati aktuelne promene u jeziku. Ali, ako vama gramatika izlazi na 30 godina, a rečnici na 50, pravopisi na 20-30 godina, takva norma ne može da prati sve ono što se u jeziku promeni za 20 ili 30 godina i mi imamo jezik koji je ihi-hi odmakao u odnosu na normu koja ga propisuje. Koliko reči i rečenica sedam miliona ljudi u Srbiji izgovori dnevno ne može da obuhvati nijedna gramatika, nijedno pravilo. Postoji tvrdo jezgro standardnog jezika, ali se jezik menja nezavisno od tog tvrdog jezgra.[/quote]

(ЛИНК за интервју)

И Владо Ђукановић је ту сасвим у праву. Слажем се са њим. Језик се мења, треба пратити те промене колико год се може и у норми... Све то стоји.

Али, колико год се може, чувајући то тврдо језгро које он помиње, а не до те мере да, пошто већ тако ретко и мало објављујемо речнике, граматике и правописе како каже Ђукановић, ту норму онда уопште и немамо.

Е, ту се већ не слажем са Владом Ђукановићем.

На тако нешто не бих могао да пристанем.

Заиста мислим да је то подизање нивоа језичке културе у јавној комуникацији на српском језику најважнији задатак свих нас који се бавимо професионално српским језиком на свим нивоима.

Подизањем нивоа језичке културе подиже се и ниво опште културе, зар не?

1) Речник - 2007. година
2) Правопис - 2011. година
3) Нормативна граматика - 2013. година

А шта ви мислите о овој теми?