Balkane, Balkane, Balkane moj...

...буди ми силан и добро ми стој!

Често слушам у разговорима, читам по интернету, у новинама, књигама, часописима, слушам на телевизији и радију, како су Срби „један лош народ, корумпирани, неморални" и „како баш заслужујемо то што нам се догађа".

И заиста, у много случајева када гледам и слушам све око себе у мојој Србији, дође ми да ускликнем:"Па јес, стварно су људи у праву! Много смо сви, бре, неки покварен народ!"

Али...

Онда прочитам опет и овакве вести:

„Rumunski milioner uhapšen u Beogradu

Beograd -- Rumunski biznismen i političar Sebastijan Gica, koji je od decembra u bekstvu, uhapšen je u Beogradu sa lažnim slovenačkim pasošem, javljaju rumunski mediji.

Gica je ranije u medijima već povezivan sa Srbijom, a ovog puta je policija potvrdila njegovo hapšenje. Srpski MUP se još nije oglasio.
Bivši poslanik, kontroverzni biznismen i vlasnik jedne TV kuće, bio je pod istragom u više slučajeva u Rumuniji, a nestao je nakon što mu je izrečena zabrana napuštanja zemlje u okviru istrage o korupciji.
Gica, čija je imovina je procenjena na 100 miliona evra, pobegao je 19. decembra nakon čega je za njim raspisana međunarodna poternica. Prema dostupnim informacijama, lociran je u Istanbulu iz kog je prešao u Beograd.

Kada je uhapšen u Srbiji, pokazao je lažni pasoš Slovenije, pa je sada izvršio krivično delo i u našoj zemlji zbog čega će morati pred sud.

Srbija i Rumunija nemaju sporazum o ekstradiciji, pa Rumunski zvaničnici kažu da će proces njegovog izručenja trajati neko vreme, a da pregovori neće početi pre nego što srpske vlasti obrade Gicin slučaj.

Kako navode rumnuski mediji, bivši poslanik Gica je pod istragom zbog "korupcijskog slučaja povezanog sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012. godine".

Zvanično je osumnjičen za zloupotrebu poverljivih informacija, mito, kupovinu uticaja i ucenu.

Nakon bekstva, Gica je na svojoj televizijskoj mreži objavio niz snimaka u kojima optužuje državne tužioce i obaveštajce za korupciju i ucenu, a tvrdi i da "ima dokaze" da su ucenjivali bivšeg premijera Viktora Pontu."

(ЛИНК)

„Kolinda besna: Zgrožena sam, Todorići nemoralni

Zagreb -- Predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović komentarišući situaciju u Agrokoru kaže da je zgrožena.
"Najveću odgovornost za sudbinu koncerna Agrokor, ali i celog sistema koji je vezan uz Agrokor, zaista snosi sada već bivša Uprava", poručila je predsednica.
"Moram vam reći da sam zgrožena", istakla je ona, dodajući da joj je nedopustivo da neko živi u dvorcu u momentu kada ne možete da plati dobavljačima i kada ste u situaciji hoćete li moći da isplatite plate.

"Za mene je primer Agrokora jedan mali dućan Konzuma koji se nalazi ispod mog stana. Ja ne mogu da razumem da u situaciji kada ti ljudi strepe za sopstveni život i budućnost svog radnog veka, kada ne možete plaćati dobavljačima, kada možete izazvati jedan domino efekt pada dobavljača, da i dalje možete da živite u luksuznim uslovima u nekakvom dvorcu. Mislim da je to apsolutno nedopustivo i nemoralno", rekla je Grabar Kitarovićeva za Medija servis."

(ЛИНК)

(Сви текстови са сајта Б92.)

Да не причам о томе како сам од локалних домородаца у тој Лименарији на Тасосу где летујем већ годинама слушао како је за планирани музеј рударства у том градићу (ко је видео Палатаки на стени изнад Лименарије зна о чему причам) још у она сретна времена када се Грчка тек задуживала да би постала дужна к'о Грчка, издвојено 4 милиона евра и да су те паре негде на путу од Атине до Тасоса нестале по мноштву приватних џепова. Па се од планираног музеја добило само пар исклесаних камених плоча са мотивима из грчке митологије.

Или о томе како ми је још док сам служио ЈНА 1983/84. У Словенији неки Енвер из Новог Пазара нудио да ме „запосли" после служења војног рока да возим мечку на релацији Минхен-Истанбул, тур-ретур, за ондашњих 7000 немачких марака и како се слатко насмејао када сам га ја питао а шта ћу онда то да возим у дуплом дну мерцедеса кад ме већ толико плаћа, и одговорио ми: „Пиштоље за Истанбул, хашиш за Минхен."

Или о томе колико је за српско школство издвојено из разних фондова у последњих 15 година разних донација за унапређење српског образовања и колико је тих пара нестало по приватним џеповима у Србији.

(Најновија база података, назвали су је "Доситеј", која се прави у српском образовању је, по мом рачуну, већ четврта база података коју ми правимо у последњих 15 година. Све оне претходне су финансиране донацијама из иностранства, али ништа од њих није направљено, него су се донације разлиле по нечијим приватним џеповима.

Па се ја питам да ли ће и "Доситеј" да заврши на ђубришту историје као и све претходне базе података.)

Или о томе како лек за најтежа обољења у Русији кошта 10 евра, а код нас у Србији тај исти лек кошта 160 евра.

Или како се подразумева да лекару, који је положио заклетву ако се не варам да ће увек покушати да сачува људски живот, понесеш када идеш код њега „нешто мало за вас, докторе", неку ковертицу, пиће, шта год...

Или гледајући како се овде на Балкану намештају фудбалске утакмице већ деценијама...

Или о томе како је некадашњи фудбалски репрезентативац Румуније, Георгију Хаџи, радећи за фудбалског "менаџера" Фаљија Рамаданија одвео из Партизана у своју фудбалску школу једног фудбалског вундеркинда Радоњића чиме се тај таленат до сада већ упропастио захваљујући томе што је велика лова помутила мозак једном клинцу од 17 година.

И о путевима наркотика  преко Балкана у Европу би такође могао да се направи посебан Блог.

Кажу да се под организованим криминалом подразумева да су криминалне структуре дубоко уплетене у државне структуре земаља у којима је то тако изражено.

И знајући све то, гледајући и слушајући како све то функционише на овом нашем Балкану, питам се колико је то све иманентно свима нама рођеним овде на овим просторима?

Има ли то све везе са некаквим левантинско-медитеранским културним обрасцем који се онда протеже још од доба Византије, а вероватно и даље у прошлост, па онда све то представља и део некаквог културног обрасца изграђеног кроз мноштво генерација?

Да ли се ми рађамо са тим или се само прилагођавамо средини у којој живимо?

И знам да то постоји и у другим земљама Европе и света ван овог нашег Балкана, али да ли је то баш толико раширена појава или је то код нас овде на Балкану само видљивије и некако огољеније?

Или смо, на крају крајева, због стицаја разних околности и места на којем се рађамо сви приморани већ вековима и генерацијама да живимо тако како живимо прилагођавајући се свему томе да бисмо уопште и опстали?

Да ли заиста треба  једном заувек прихватити чињеницу да на Балкану није паметан онај који је стварно паметан, него само онај ко се боље снађе у свему томе?