Još trave

Trave nikad dosta! (- da parafraziram Deku Praseta i još poneke)
Trava spada u monokotiledone biljke, ovu grupu skrivenosemanica mogli bismo pomalo laički nazvati i najsavršenijim biljkama, a svakako su najrasprostranjenije. Trava prekriva veliki deo naše planete, na njoj su najveće skupine najvećih kopnenih životinja. Što se tenisa tiče sezona trave je kratka, sam kraj proleća, početak leta i ćao, pa da ne dangubimo mnogo...

AD je pomalo nesrećno odabrala termin za prvi blog o Vimbldonu u subotu popodne, praktično dva dana pred početak turnira, a softver je zaključao tekst već u subotu ujutro, tako da imamo mali diskontinuitet u praćenju, na posebnu žalost svih bugarofila na blogu, jer nije u potpunosti bio pokriven prvi meč između Grigora Dimitrova i Dudija Sele (koji je izbacio skoro pola metra višeg Iznera).

Što se tiče favorita u muškoj konkurenciji, do sada praktično svi su prošli, a oni glavni se nisu ni pošteno oznojili (mada je Fonjini propustio veliku šansu da preznoji Marija koji je 10. put za redom na Vimbldonu proša u 2. nedelju - niko nije uspeo to da uradi više puta u istoriji!)
Od preostalih mečeva 3. kola danas još igraju

Francuzi Monfis i Manarino finalisti od prošlog vikenda u Istbornu i Antaliji,
prošlogodišnji finalista Raonić protiv Ramosa,
Conga i Kveri nastavljau 5. set od sinoć
Đoković - Gulbis, što je meč koji nas najviše interesuje,
veterani: Ferer protiv Berdiha (finaliste iz 2010.)
mlađi Zverev protiv nekog nepoznatog Austrijanca,
poznati Austrijanac protiv Donaldsona,
i stariji Zverev (što braću čini 4. parom braće koji su ikad zajedno stigli bar do 3. kola Vimbldona) protiv najuspešnijeg u istoriji - Federera.

Ako kanis pobjediti ne smijes da Gulbis

Ova rečenica me podseća na sam početak 2009.
Novak Đoković je posle fenomenalne 2008. godine došao na samo korak od najvećeg dvojca u istoriji, na samo pobedu od 2. mesta na ATP listi, a na tom putu je trebalo da pobedi upravo svog starog poznanika Ernestsa Gulbisa.
Nije uspeo :(
to je Novaku bio jedini poraz od Letonca u 7 dosadašnjih mečeva, do 2. mesta je morao da čeka više od 2 godine (pobeda na Federerom u finalu Dubajia 2011.) .
Koliko ti nauzgled mali koraci mogu da budu ogromni, možda se najbolje vidi da primeru Endija Marija: kuriozitet je da je Mari pre od Đokovića uspeo da se domogne 2. mesta (u leto 2009.) posle otprilike 4 i po godine bavljenja profesionalnim tenisom, a onda je do sledećeg stepenika i 1. mesta morao da se bori čak narednih 7 i po godina!

Koliko god da si dobar, uvek ima neko bolji, koliko god si jak, uvek ima neko jaći (- by legendarni Svetislav Kari Pešić).

Dakle, meč dana je svakako Đoković - Gulbis
Bez obzira što je Letonac trenutno tek negde oko 500. mesta, on je oduvek po kvalitetu mogao da bude top 10 igrač (samo je jednom omirisao tu poziciju), ali se čini da je uvek sam sebi bio najveći protivnik. Đoković i Gulbis se odlično poznaju još od ranih tinejdžerskih dana sa akademije Nikole Pilića. Dok su se Đokovićevi otprilike zadužili i založili sve što imaju da bi im sin dobio najbolje moguće školovanje u karijeri, za Gulbisa je to optrilike bio džeparac za letovanje jer mu je otac multimilioner. Tako da se verovatno još tada javio taj antagonizam između njih dvojice - supertalentovnih klinaca. Novak je imao samo taj jedan hitac, jedan pokušaj: uspeh ili propast - morao je od najranijih dana da bude maksimalo fokusiran, vredan, etičan (kakva je ovo reč?!) ili mu sledi povratak u prašinu, dok je Gulbis oduvek bio bonvivan, tenisom se bavio kao nekom razbibrigom za bogate.
Uzalud mu je Novak tih dana puštao "aj čija frula ovim šorom svira" posebno mu ukazujući na onaj deo "bogatoga zasvirati neće", ali Ernsts to nije razumeo (jer je govorio, letonski, engleski, nemački i ruski, ali ne i srpski), pa se umesto tenisom više bavio sviranjem svoje frule, a naš Đoka je za to vreme i po kiši i po vetru vredno radio! To je dovelo do toga da od dva dečaka priblično istog raskošnog talenta jedan postane među najboljima u istoriji, a drugi tek povremeno bljesne, kada mu se poklope zvezde.
Pored svega ovaj pitoreskni* Letonac (*ova živopisna francuska reč se nekao odomaćila i kod nas) je uvek privlačio pažnju, uz veštine na samom terenu (kada je u stanju da ponekad iznenadi i najbolje, pa posle odmah pukne od anonimusa), poznat je i po britkom jeziku i ponašanju van terena. Za njega ne postoji politička korektnost (tako uobičajena i gotovo poželjna ili bar nametnuta u današnjem tenisu). On se ne libi da kaže šta ima i nikada svoje mišljenje nije ograničavao okvirima (mediokritetske) većine.
Ako Gulbisa nešto inspirše to je velika pozornica, a bolje prilika ne postoji od centralnog terena na Vimbldonu i protivnika kao što je Novak Đoković - njegov arhineprijatelj, njegov antipod, sušta suprotinost po svemu (pristupu, shvatanju..), osim po veštini, posebno što je sada Novak "ranjen" i Gulbis ima priliku da ga dokrajči dok "krvari", ali opet istovremeno i Đoković pokazuje neke znake poboljšanja i povratka na stare staze i ovaj meč je sada za obojicu duplo ili ništa!