Геноцид који је извршила Независна држава Хрватска над Србима од 1941-1945, прећуткиван је након рата у име оне елузивне титоистичке идеологије братства и јединства која је тада била на снази. Колико год је незамисливо да неко јеврејско дете не зна о "шест милиона" и да су нацисти зли, или да јерменска деца не знају за турска злодела, генерације и генерације Срба су одрасле нечувши ништа о томе да је око милион њихових сународника масакриран од стране усташа само зато што су били Срби.
Ипак, треба рећи да комунистички режим није једини кривац за прећутани геноцид, већ је ствар много компликованија: прва је прећуткивала геноцид и цензурисала истину тадашња југословенска влада, а у име југословенске идеје и опстанка Југославије.
Српска православна црква, у августу 1941. године, када је током неколико летњих недеља већ "преко сто осамдесет хиљада" Срба било у зверски убијено на територији Независне државе Хрватске, упутила je меморандум о страдању српског народа генералу Хајнриху Данкелману (Heinrich Dankelmann), врховном команданту немачких окупационих снага.
Овај документ је од изузетног значаја јер представља први поуздани попис страдања Срба и сведочи о злочинчкој природи хрватског режима, као и о злочиначкој улози Римокатоличке цркве у Хрватској.
Документ је стигао у Лондон 28. септембра, телеграфом из југословенске амбасаде у Цариграду, где га је донео београдски лекар Др Милош Секулић, и изазвао је пометњу у разједињеној југословенској влади. Министри Хрвати, унисоно су извештају о српским страдањима приписали нетачност и злонамерност, а придружили су им се и неки министри Срби, за које је југословенство било изнад истине о злочинима над сопсвеним народом. Осим тога, ту је била укључена и британска тајна служба и тадашњи британски интерес очувања Југославије по сваку цену, али и друге тајне службе, пре свега совјетска са сличном агендом.
Тада је тражено да Др Секулић дође у Лондон и лично сведочи о српским страдањима, а док је он чекао британску визу у Африци и Португалији, Рудолф Бићанић, министар у влади, Хрват, по наводном налогу Ватикана, објавио је контрамеморандум у коме је је за злочине окривио Италијане и Немце, а усташе и НДХ правдао као израз историјских тежњи хрватског народа који је био потлачен од предратног српског режима. Такође, перфидно је тврдио да је овај документ изнет из Југославије уз помоћ Немаца који желе да изазову раздор у избегличкој влади, а наводно је министар Сава Косановић рекао да је "меморандум један од најуспелијих аката Гебелсове пропаганде".
Секулићев извештај о путовању у Лондон чува се у архиви САНУ. Секулић је у Бристол стигао тек 1. новембра и по доласку је задржан и испитиван, вероватно од стране тајних служби, и одузета му је дипломатска пошта. Пуштен је тек наредног дана.
Интересантно је да је пучиста генерал Симовић говорио да неће дозволити да "великосрби" растуре Југославију и директно Др Секулићу забранио да говори о меморандуму СПЦ на конференцији за штампу у Лондону крајем новембра.
Шта онда уопште пише у том супресираном меморандуму?
Вероватно се једини каталогизовани примерак меморандума налази у Британској библиотеци (YD.2010.b.1500). Некадашњи блогер Владимир Маричић је недавно објавио примерак који је у његовом поседу, а можете га видети овде:
https://dijalogistika.blogspot.co.uk/2017/11/memorandum-1941.html
или овде:
https://issuu.com/vladimirmaricic/docs/serbia_201941_20memorandum_20issue__bd706e658c8b39
(Директор Оделења за информације југословенске избегличке владе био је католички свештеник Др Кухар. У тексту су италиком штампани делови меморандума које је он цензурисао, а који се углавном односе на улогу римокатоличког клера.)