Osećaji sramote i kajanja!

Spomen ubijenoj deci u Sarajevu

Protokom vremena sve će biti jasnije da je tih 13 demonskih godina XX veka bila svakako najgora i najmračnija epoha u burnoj istoriji moderne srpske države. A glavni protagonisti tog nastranog, anticivilizacijskog režima najveći izrodi srpskog naroda.

Baš onako kako je sve to opisao još 1993. jedan veliki srpski nacionalista, koji se nakon uvida u ostvarenje tog velikosrpskog sna gorko pokajao, povukao iz političkog i književnog života i izolovao u svom stanu do smrti.

Borislav Mihajlović Mihiz:

"...Okrnjili smo ugled Crkve, Univerziteta, Akademije, Udruženja književnika, i gotovo svih javnih ličnosti koje su nešto značile. Spiskali smo narodnu privredu, proćerdali državu, i standard njenog stanovništva, a srpski narod obesramili na rubu sveta. Vladajuće režimske garniture koje su dovele do tog katastrofalnog bilansa bez premca, a bogami i njihovi protivnici koji u tome nisu umeli da ih spreče, moraju da odu sa političke scene. Među njima, razume se i onaj koji Vam govori!"

U poslednjem intervjuu pred smrt Mihiz je javno priznao da se kaje za sve kuda je naveo srpski narod da ide.

Ironijom sudbine, i sam Ratko Mladić je na početku rata u Bosni i Hercegovini upozoravao da je ostvarenje ratnih ciljeva Karadžićevog SDS-a zapravo - genocid.

U zapisniku sa sednice Skupštine srpskog naroda u BiH, održane 12. maja 1992. u Banjaluci, kada je odlučeno da se formira Vojska RS, za čijeg je komandanta postavljen Ratko Mladić, ostale su zabeležene sledeće Mladićeve reči:

"Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu... Pa, to je... to neće... Ja ne znam kako će gospodin (Radovan) Karadžić i gospodin (Momčilo) Krajišnik objasniti svetu. To je, ljudi, genocid!"

Na žalost i na nesreću, tokom naredne 3 i po godine, upravo je autor ove upozoravajuće izjave, komandujući Vojskom Republike Srpske, počinio ono što niko ne može objasniti svetu, a kamoli Karadžić i Krajišnik.

Šta reći posle svega!?  

Možda je Milan Babić, nekadašnji lider krajiških Srba, svojim javnim pokajanjem dao najčovečniji odgovor na sva pitanja koja se motaju po glavi i u duši nakon presude Ratku Mladiću:

"Izlazim pred ovaj Tribunal sa dubokim osećajem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da učestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato što su Hrvati, a ne Srbi. Nevini ljudi su bili proganjani, nevini ljudi su nasilno isterani iz svojih kuća i nevini ljudi su ubijani.
Čak i nakon što sam saznao šta se dogodilo, ćutao sam o tome. Još gore, nastavio sam sa službom i kroz moje vlastite aktivnosti lično odgovoran za nehumane postupke koji su pogodili nevine ljude. Žaljenje koje osećam zbog toga je bol sa kojim moram živeti ostatak života.
Ovi zločini i moje učešće u njima nikada ne mogu biti opravdani. Ostajem bez reči kada treba da izrazim dubinu moga kajanja za ono što sam učinio i za taj uticaj moga greha na druge. Mogu samo da se nadam da iznoseći istinu, priznanjem krivice i izražavanjem mog kajanja mogu poslužiti kao primer onima koji pogrešno veruju da takva nečovečna postupanja mogu ikada biti opravdana.
Samo istina može dati šansu srpskom narodu da se rastereti kolektivne sramote. Samo priznanjem krivice ja mogu preuzeti odgovornost za sve pogrešno što sam radio. Ja se nadam da svojim kajanjem mogu bar malo olakšati patnju onima koji su patili.
Shvatio sam da nam neprijateljstva i podeljenost nikada ne mogu poslužiti da bolje živimo. Shvatio sam da naša pripadnost istoj ljudskoj vrsti je značajnija od bilo koje razlike između nas. Shvatio sam da samo kroz naše međusobno razumevanje i pomirenje možemo imati šansu da živimo kao ljudi u miru i tako obezbedimo bolju budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.
Molio sam Boga da mi pomogne da se pokajem i zahvaljujem Bogu na šansi koju mi je pružio da izrazim svoje kajanje.
Molim moju braću Hrvate da oproste svojoj braći Srbima. Preklinjem moj srpski narod da ostavi prošlost iza sebe i okrene se budućnosti gde će dobro, saosećanje i pravda na neki način olakšati rezultate zla u kome sam i sam učestvovao."