Jedan priseban intervju

/ 22.04.2018. u 18:14

Komentari: 278
Čitanost: 22799
/
Preporuke: 1632
/

INTERVJU - DR RANKO BUGARSKI, LINGVISTA

Briga i »briga« o jeziku

Razgovor vodila: Sonja Ćirić (VREME 1423, 12/04/2018)

"NAJVEĆA PRETNJA SRPSKOM JEZIKU NISU NEKAKVE MRAČNE STRANE SILE POPUT LATINICE, ANGLICIZAMA ILI INTERNETA, NEGO TVRDOKORNA DOMAĆA NEPISMENOST I NEKULTURA"

Nekako baš oko prve godišnjice od objavljivanja Deklaracije o zajedničkom jeziku, predstavljena je knjiga Ranka Bugarskog Govorite li zajednički? čiji je predmet aktuelna jezička situacija u novonastalim državama na teritoriji srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knjiga razmatra mogućnosti smirivanja uzavrelih strasti koje su pratile razbijanje Jugoslavije i rastakanje srpskohrvatskog jezika, a identitetske politike u sve četiri nastale države poziva na prilagođavanje jezičkoj stvarnosti. Knjiga je napisana u želji da se jedna vredna inicijativa većeg broja posvećenih ljudi formulisana pomenutom Deklaracijom i projektom koji joj je prethodio Jezici i nacionalizmi, predstavi i u koricama knjige, i tako ostane trajno zabeležena. Knjigu je objavila Biblioteka XX vek u partnerstvu sa Udruženjem Krokodil i organizacijom ZFD Beograd.

"VREME": Prošlo je dve godine od pokretanja projekta Jezici i nacionalizmi, i godinu dana od objavljivanja Deklaracije o zajedničkom jeziku. Kakvi su efekti?

RANKO BUGARSKI: Projekat i Deklaracija su u određenoj meri ustalasali javnost u regionu, iznoseći na svetlo dana nešto čega su - kako se pokazalo - duboko svesni mnogi ljudi koji govore danas odelitim srpskim, hrvatskim, bosanskim ili crnogorskim jezikom, a to je da su svi oni, nasuprot zvaničnoj jezičkoj politici, u suštini standardne varijante jednog jezika, onog koji se ranije zvao srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, a koji Deklaracija neutralno naziva zajedničkim jezikom. Dokaz za ovo jeste empirijska činjenica da se govornici svih ovih varijanti i dalje međusobno sporazumevaju bez ikakvih teškoća, uprkos dugogodišnjem lingvističkom inženjeringu sa ciljem njihovog razdvajanja. Drugim rečima, ovaj dokument ukazuje na rašireno (iako često prećutno) osećanje da postoji suštinski raskol između jezičke stvarnosti i jezičke politike, i poziva na njegovo prevazilaženje ili bar ublažavanje. Njegovo dejstvo može biti samo dugoročno, kroz širenje opšte društvene svesti o ovom važnom pitanju.

Iako je "Vreme" o tome pisalo prošle godine u brojevima od 1369 do 1374, ponovimo: šta je zajednički jezik?

To je jezik kojim se prirodno i svakodnevno služe govornici i pisci različito nazvanih nacionalnih varijanti, čije normalne specfičnosti ne otežavaju komunikaciju. Takav jezik se u sociolingvističkoj teoriji naziva policentričnim standardnim jezikom, a poznati primeri su engleski sa britanskom, američkom i drugim varijantama, varijante nemačkog u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, francuskog u Francuskoj i Kvebeku, španskog u Evropi i Južnoj Americi, itd. U našem slučaju, Deklaracija taj jezik ne imenuje jer se nacionalno ili geografsko imenovanje pokazalo problematičnim, nego predviđa da svako može da ga naziva kako želi: važnija od imena jeste svest o zajedničkom sredstvu komunikacije i stvaralaštva.

Pitanje koje ste postavili u naslovu prologa knjige - da li zajednički jezik može da doprinese pomirenju - je retoričko, ali ipak: kako jezik utiče na odnose među narodima?

Na to pitanje odgovaram potvrdno. Govor mržnje odigrao je značajnu ulogu u rasturanju jugoslovenske države, pa ako je nekome uistinu stalo do pomirenja ono se može postići opet na jezičkom planu, ali bitno drukčijom upotrebom raspoloživih jezičkih sredstava. Naime, svaki jezik može biti ratoboran kao i mirotvoran, i u tom smislu uticati i na odnose među narodima. Govoreći metaforički, videli smo kako izgleda naoružani jezik rata, a sada treba istrajno koristiti mirovne potencijale istog jezičkog sistema.

Jezik stvaraju oni koji njime govore. Međutim, zna se da bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik nisu nastali, da tako kažem, iz naroda, već su nametnuti iz političkog vrha. Da li nam politika nameće jezik kojim govorimo?

Politika nam teško može nametnuti jezik kojim govorimo, jer on postoji pre i izvan svake politike, ali ona može odrediti njegov društveni status i službeni naziv. Upravo je naziv ono što u najvećoj meri razdvaja pomenute jezike, omogućujući manipulacije stvaranjem utiska da pošto su u opticaju četiri naziva mi imamo četiri različita jezika, što je zabluda na koju i Deklaracija eksplicitno ukazuje.

Šta je zamereno Deklaraciji?

Mnogo toga; u knjizi koja je povod ovom razgovoru sačinio sam katalog negativnih reakcija i propratio ih svojim komentarom. Čuli smo da je to politički pamflet sa ciljem restauracije Jugoslavije pod komandom Srbije i sa srpskohrvatskim kao službenim jezikom, da ga je sastavila grupa neovlaštenih i nekompetentnih uzurpatora nečasnih namera i u službi stranih interesa, da je uperena protiv ovog ili onog naroda i njegovog jezika, i gomilu sličnih besmislica. U ovim napadima, od kojih su neki usledili i pre objavljivanja Deklaracije, dakle na neviđeno, često se nisu birale reči; njeni ugledni potpisnici su omalovažavani, da bi u Hrvatskoj čak bili proglašeni nacionalnim izdajnicima i postali meta javnog progona.

Zašto je od svih bivših republika SFRJ u kojima je razgovor moguć bez prevodioca, baš hrvatski državni vrh jedini negativno reagovao na Deklaraciju?

Zato što su u Hrvatskoj političke, kulturne i nacionalne elite, koje svoju moć i privilegije uveliko duguju upravo od njih iniciranom i uspešno okončanom procesu razdruživanja jugoslovenskih naroda i razbijanja njihove federacije, posebno osetljive na sve što ma i u naznakama može da asocira na povratak zajedničkoj prošlosti; na njih je već sama reč zajednički u naslovu još neobjavljene Deklaracije delovala kao crvena krpa. Otprilike: samo što smo se konačno ustoličili u svojoj sopstvenoj državi ("tisućgodišnji san"), eto ti ovih prokletih jugounitarista koji bi da nas opet bace u okove nekakve Srboslavije... Politička rukovodstva ostale tri države, šta god mislila, nisu izletala sa ovako oštrim osudama i utoliko su postupila mudrije. A u samoj Hrvatskoj, i to treba istaći, veći broj prokaženih potpisnika i njihovih istomišljenika odlučno i odvažno je istupio u odbranu Deklaracije.

Po jednom od stavova, srpski je pravi jezik zato što je stariji, a crnogorski nije zato što je nov. Da li postoji hijerarhija među jezicima?

Stav po kome je samo srpski jezik, dok su preostala tri samo njegove varijante, čini temelj srpskog jezičkog nacionalizma. Nasuprot tome, stanovište Deklaracije jeste da je tako nešto u principu nemoguće kod policentričnih jezika, čije su varijante po definiciji načelno ravnopravne u tom svom svojstvu premda se često veoma razlikuju u svemu ostalom - hronologiji nastanka, broju govornika, prestižu itd. Iako se po drugim obeležjima mogu uspostavljati određene hijerarhije, u ovom kontekstu to nije moguće, pa je irelevantan argument da je jedna varijanta jezik zato što je starija, a druga da je samo njegova varijanta zato što je mlađa. Koliko god se u nekim parametrima razlikovale malopre pomenute varijante svetskih jezika, zajedničko im je upravo to što su varijante engleskog, nemačkog, francuskog ili španskog, dok nijedna od njih nije sam taj jezik. To važi i za slučaj koji pominjete, šta god ko inače mislio o identitetu crnogorskog jezika.

Deklaraciju je nedavno potpisao i Noam Čomski, američki lingvista i filozof, a među oko 10.000 potpisnika Deklaracije ima i lingvista iz Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije, Holandije, Poljske, Grčke, Australije i drugih zemalja. Šta to govori o Deklaraciji?

Nasuprot kritikama iz političkih i pojedinih njima bliskih akademskih krugova, Deklaraciju su svojim potpisima inicijalno podržali mnogobrojni pripadnici naučnih, kulturnih i umetničkih elita raznih nacionalnosti iz sve četiri države, da bi im se potom pridružile hiljade drugih potpisnika iz regiona i dijaspore, kao i drugih zemalja širom sveta. Kako napominjete, taj impresivni broj uključuje i neke istaknute lingviste sa raznih strana. Pri tome treba imati u vidu da je Deklaracija, kao apel upućen političkim vlastima i domaćoj javnosti, puštena u opticaj samo na jeziku koji naziva zajedničkim - pa je ipak dobila spontanu podršku pojedinih inostranih lingvista koji taj jezik razumeju. A i šire govoreći, lako je zamisliti kakav bi tek bio međunarodni odziv da je ona postavljena na internet i u prevodu na engleski. Sve ovo ubedljivo svedoči, pored društvene aktuelnosti, i o čisto lingvističkoj utemeljenosti ovog dokumenta.

U knjizi je objavljen i treći dodatak vašem spisku od 1060 slivenica iz knjige Sarmagedon u Mesopotamaniji, koji donosi 355 novih, zabeleženih za poslednje dve godine. Šta govori ovo povećanje u odnosu na prethodni period?

Govori o rastućoj popularnosti leksičkih blendi, kao tvorenica nastalih kombinovanjem dveju reči ili njihovih delova, kakve do pre koju deceniju jedva da su postojale u našem jeziku, dok se danas u nekim registrima i stilovima umnožavaju velikom brzinom. Već je postalo sasvim normalno, pa i očekivano, da se neka aktuelna osoba ili nova pojava krsti slivenicom. Tako je hrvatska predsednica zbog afere sa srpskim čokoladicama za hrvatsku decu na društvenim mrežama smesta preimenovana u Čokolindu, dok je u Srbiji novopostavljena premijerka istog trenutka postala gejmijerka; a bes Beograđana usled haotičnog raskopavanja ulica, uključujući i trasu prema Zvezdinom stadionu, porodio je toponim Raskopabakana. Reč je, dakle, o afirmaciji jednog medijski atraktivnog tvorbenog procesa kao izraza modernog ležernog i humornog odnosa prema stvarima i pojavama koje nas okružuju.

Među najnovijim žargonizmima u poslednjem poglavlju knjige su i oni koji svedoče o uticaju političkih događanja na jezik, na primer Bakirijada, Dukljanijada, opozicijada... Molim vas za komentar.

Sufiksalni žargonizmi ove vrste pripadaju istom stilskom obrascu i psihološkom miljeu kao i upravo navedene slivenice, samo što se isti ili sličan efekat postiže drugim morfološkim sredstvima; a pošto je kod nas politika ušla maltene u sve životne pore, i karakteristični primeri koje dajete pripadaju tom svetu. Daleko najčešći nastavak -ijáda, bez koga se danas izgleda ne može živeti, ovaploćuje tu tendenciju iskazivanja neobaveznog, šaljivog pa i podrugljivog stava prema onome što se imenuje ili komentariše.

Država se zalaže za očuvanje jezika, zasad uglavnom agitovanjem za očuvanje srpske ćirilice. Koji bi bio vaš savet: kako čuvati jezik, od čega i od koga?

Briga o jeziku, u smislu preduzimanja sistematskih mera za njegov skladan razvoj, kako bi što uspešnije obavljao svoje mnogobrojne i raznolike funkcije u društvu, normalan je sastojak jezičke politike savremenih država. Međutim, takvo staranje u Srbiji - u meri u kojoj ga ima - odvija se u znaku, kako kažete, očuvanja jezika, što je značajna pojmovna razlika. Dok razvoj podrazumeva dinamiku i prilagođavanje, očuvanje upućuje na statičko održavanje nekog poželjnog stanja kako bi se izbegle preteće promene. U slučaju srpskog jezika, očuvanje u suštini znači konzerviranje bolje prošlosti, veličanje njegovog navodno ugroženog vukovsko-ćiriličnog nasleđa, dok u drugi plan odlaze slabosti u njegovom današnjem funkcionisanju - da i ne govorimo o njegovom adekvatnim profilisanju kao instrumenta modernog života u budućnosti. U tom smislu bih rekao da jezik treba čuvati i od njegovih strogih čuvara, i omogućiti mu slobodan i kreativan razvoj, dakako u određenoj meri usmeravan kako bi se izbegao haos. Najveća pretnja srpskom jeziku nisu nekakve mračne strane sile poput latinice, anglicizama ili interneta, nego tvrdokorna domaća nepismenost i nekultura.

A kako biste odredili dominantno poimanje kulture u Srbiji danas, u vezi s jezikom ali i uopšte?

Sudeći po aktuelnim programima, akcijama i prioritetima institucija zaduženih za kulturu, slika je prilično sumorna; evo samo nekih primera. Mnogo kritikovana Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, koja između ostalog govori o herojskoj dimenziji srpske kulture, sadrži poseban odeljak o negovanju srpskog jezika i ćirilice, koji se praktično svodi na propisivanje mera za zaštitu ćirilice diskriminatorskim i protivustavnim potiskivanjem latinice iz javnog prostora, što je poenta i najavljenih izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. A slavna prošlost uzdiže se u svakoj prilici: dok gledamo seriju "Nemanjići", ispred budućeg Muzeja Nemanjića u zgradi železničke stanice najavljen je spomenik Stefanu Nemanji. Cinik bi mogao da kaže da se ipak vodi računa i o budućnosti, jer se Ministarstvo kulture uključilo u kampanju povećanja nataliteta raspisivanjem konkursa za najuspelije slogane, koji nas pozivaju da nešto pričvrljimo ne bi li šta zakmečalo.

Neuništiva folklorna žica naših samozvanih kulturnjaka dolazi do izražaja i prilikom konkursa za podršku projektima u kulturi, gde anonimne komisije Sekretarijata za kulturu Beograda nagrađuju projekte fantomskih udruženja građana. Neki od njih zovu se "Ko čita ne skita" i "Trk u biblioteku" (ovi bar imaju neke veze s knjigama, za razliku, na primer, od oslikavanja uskršnjih jaja), a ima i tradicionalističko-patriotskih, tipa "Ovako se igralo i pevalo", "Pojte i utrojte", "Sveti Sava u aprilu", "Srbija se rodi" ili "Srpska elegija". S druge strane, bez dinara podrške ostaju Srpski PEN centar i Srpsko književno društvo. Uz to se populistički korača linijom manjeg otpora. Mnogo je lakše - a i jeftinije - lansirati verbalne kampanje za zaštitu ćirilice nego planski i istrajno raditi na podizanju nedopustivo niskog nivoa pismenosti (na bilo kojem pismu) i jezičke kulture; pričati o slavnoj prošlosti nego trasirati izglednu budućnost; smišljati parole i pretiti "lenjivicama" ultrazvukom nego im obezbeđivati dostojne uslove za rađanje i podizanje dece; podržavati sumnjive proizvode popularne kulture nego voditi osmišljenu kulturnu politiku. Navedeni primeri svedoče o diletantizmu koji pod zaštitom partijske podobnosti upravlja kulturom Beograda i Srbije.

link ka originalu: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1590799

Tagovi

deklaracija, jezik, ranko bugarski

postavite na |

Komentari (278)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli 15:12 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

tyson

Nedostaje ti autorska, m?

Како то мислиш?

Да хоћу, можда бих и писао ауторске текстове о тој теми на Блогу Б92, али мислим да је то овде узалудно трошење времена и снаге на бесмислене расправе о језику које треба избегавати, као што већ поменух.

Тако да је одговор на твоје питање - не. Не недостаје ми ауторска, имам је. Вероватно на жалост неких блогера.

Недостаје ми мало више људског достојанства и поштења код неких људи које сам упознао на Блогу Б92 и које сам у почетку поштовао и ценио мислећи да су бољи људи од онога каквим су се показали.

Рецимо...

Највише су ме разочарали они блогери који упорно мисле да могу да ме повуку за језик, па да после кукумавче и да се позивају на дисклејмер као да смо, не дај боже, у Хашком трибуналу, а не на Блогу Б92.

Али и мајмун се научи, па тако и Таса. Те тако сви ти поменути блогери убудуће могу да ме пољубе у опозитну страну тела од оне на којој ми се налази лице. Да не кажем у the far side of the world.

А на тој ближој страни света, на том мом лицу ја још увек имам и образ за разлику од тих блогера о којима ти причам да сам изгубио и сваку трунку поштовања за њих.

Bili Piton 15:24 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

Jedna ko nijedna, za tvoj input, Taso, potrebne su bar dve

Priseti se katkad onoga što je Mirela jednom rekla a što mi se urezalo u sećanje, ono o rečima i vodopadu.

I gde je Mirela uopšte?

tasadebeli 15:30 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

Bili Piton
Jedna ko nijedna, za tvoj input, Taso, potrebne su bar dve

Priseti se katkad onoga što je Mirela jednom rekla a što mi se urezalo u sećanje, ono o rečima i vodopadu.

I gde je Mirela uopšte?

Не брини, Били, то ја само овде код тебе.

И то зато што си потегао неке "језичке" теме којима не могу одолети.

Иначе, на већини осталих ствари вероватно ћу и послушати и, сходно томе, поћи Мирелиним стопама.

Коначно, није ли ћутање као избор, имајући у виду обесмишљеност јавног простора, једини начин да се не учествује у својеврсној производњи буке? Није ли оно, упркос хорским оптужбама за дефетизам и неодговорност интелектуалаца, управо последња одбрана могућности отпора свеопштој културној патологији која, упркос својеврсној принуди умрежавања, опозива концепт заједнице као хоризонт смисла?

mirelarado 08:31 29.04.2018

Re: Ko kome krade ....

Bili Piton
Jedna ko nijedna, za tvoj input, Taso, potrebne su bar dve

Priseti se katkad onoga što je Mirela jednom rekla a što mi se urezalo u sećanje, ono o rečima i vodopadu.

I gde je Mirela uopšte?

Bila sam na putu i tek sad vidim ovaj tvoj blog, Bili.
Meni je žao što se uzavrele strasti iz domena politike redovno prenose i na jezička pitanja. To je, valjda, ta sociolingvistika za koju je na blogu najstručniji Krkar.
Praktična potreba za zajedničkim jezikom komunikacije koji obuhvata Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru nesporno postoji, hteli mi to ili ne, samo što se bojim da kod svih pomenutih racionalni razlozi retko prevagnu nad iracionalnim...

c_h.arlie 08:38 29.04.2018

Re: Ko kome krade ....

mirelarado
Bili Piton
Jedna ko nijedna, za tvoj input, Taso, potrebne su bar dve

Priseti se katkad onoga što je Mirela jednom rekla a što mi se urezalo u sećanje, ono o rečima i vodopadu.

I gde je Mirela uopšte?

Bila sam na putu i tek sad vidim ovaj tvoj blog, Bili.
Meni je žao što se uzavrele strasti iz domena politike redovno prenose i na jezička pitanja. To je, valjda, ta sociolingvistika za koju je na blogu najstručniji Krkar.
Praktična potreba za zajedničkim jezikom komunikacije koji obuhvata Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru nesporno postoji, hteli mi to ili ne, samo što se bojim da kod svih pomenutih racionalni razlozi retko prevagnu nad iracionalnim...

Praktična potreba za komunikacijom među pomenutima je nepotrebna ... jer za komunikaciju je potrebnija želja, nego (sama) potreba.
Praktična potreba u svetu između, npr. Kineza i Rusa, nije dovela do toga da se govori rusko-kineskim, niti je potreba nekih englesko-govorećih naroda dovela do toga da ne govore engleskim, nego tim nekim svojim lokalnim.
Za razumevanje među ljudima jezik je nužda, no, veoma često i prepreka.
Vidiš nas ovde kako se, uglavnom, ne razumemo.

mirelarado 09:29 29.04.2018

Re: Ko kome krade ....

Praktična potreba u svetu između, npr. Kineza i Rusa, nije dovela do toga da se govori rusko-kineskim, niti je potreba nekih englesko-govorećih naroda dovela do toga da ne govore engleskim, nego tim nekim svojim lokalnim.

Kao što znaš, teško da se odnos među građanima sa govornog područja počivšeg srpsko-hrvatskog može porediti sa rusko-kineskim. Postoji značajan broj dvojnih državljana s odgovarajućim birokratskim i pravnim problemima, koji se uvećavaju i komplikuju i usled novoproklamovanih zasebnih jezika. Isto se odnosi i na trgovinske i druge poslovne, pa i kulturne veze.

Što se Amera tiče, premda su ratovali da bi se odvojili od VB, tzv. Mejflauer potomstvo diči se svojim britanskim poreklom i stoga se ne odriče ni engleskog jezika.

narcis 09:33 29.04.2018

Re: Ko kome krade ....

Praktična potreba u svetu između, npr. Kineza i Rusa, nije dovela do toga da se govori rusko-kineskim,

čisto da te obavestim da ne živiš u dvojbi,
najveći zagovornici internacionalnog engleskog su upravo kinezi i, mislim, japanci.
ovo pouzdano znam jer sam pročitao textove sa o jednom od njihovih kongresa ili šta već, o internacionalnom jeziku ne o kp kine.
ali ono što vas šoviniste i nacionaliste žulja je činjenica da od srba nije postao nijedan narod već su i srbi i hrvati pa i crnogorci nastali iz jednog slovenskog naroda, iako bi vi hteli da stavite znak jednakosti između sloven=srbin.
a od og su nastali crnogorci i bošnjaci, e to je već njihov problem i neću da im se mešam u muku.

ephemeris 07:02 23.04.2018

Vladimir Bulatović Vib

Tek kad su istaknuti lingvisti iz Beograda i Zagreba počeli da plaze jedni na druge videlo se da im je jezik isti.

tyson 17:37 23.04.2018

Armagedon

amika
Jedan priseban intervju
- пише у наслову. А то је:

Један пристрасан интервју - постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.

S vremena na vreme imam košmar da su naučnici ustanovili da je jezik kojim govore od Vardara pa do Triglava zapravo, protivno uvreženom mišljenju - hrvatski i njegovi djalekti, pa se probudim sav okupan znojem.

tasadebeli 19:11 23.04.2018

Re: Armagedon

tyson
amika
Jedan priseban intervju
- пише у наслову. А то је:

Један пристрасан интервју - постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.

S vremena na vreme imam košmar da su naučnici ustanovili da je jezik kojim govore od Vardara pa do Triglava zapravo, protivno uvreženom mišljenju - hrvatski i njegovi djalekti, pa se probudim sav okupan znojem.

Iza vickastog naslova krije se pokušaj ozbiljne lingvističke i sociolingvističke analize velike kolčine prikupljenog nestandardnog, ali živog i aktuelnog, jezičkog materijala. Knjiga sadrži dve tematski srodne celine. Njen prvi i znatno obimniji deo predstavlja završni, monografski uob-ličen plod piščevog dugogodišnjeg beleženja, analiziranja i klasifikovanja slivenica…Sav taj bogati materijal ovde je prilagođen, ažuriran i prekomponovan u novu celinu, kojoj je dodat objedinjen rečnik slivenica sa preko 1000 odrednica… Drugi deo donosi samo primere sufiksalnih imeničkih žargonizama zabeležene posle štampanja drugog izdanja monografije o žargonu (2006)…Mnoge od ovih leksičkih jedinica, u za nas relevantnim značenjima, već odavno postoje u jeziku, ali ih mi nismo ranije zapisali… Publikaciju zaključuju novi prilozi tekućoj sociolingvističkoj bibliografiji u Srbiji.

(Iz Predgovora)

Мислим, ред је... кад већ помињемо Бугарског... Ради он много боље и паметније ствари од давања интервјуа Времену у којем прича о Декларацији о заједничком језику.

Позајмићу ти је на читање ако је ниси читао. Ти си један од ретких који истински воли те наше језичарије које производе језикозналци и језикознанци.

Књиге обично не позајмљујем, нека их људи сами купе, морају и они који пишу од нечега да живе, али ти си исто тако и један од ретких којима верујем на реч да ће књигу вратити, па онда може...

tyson 19:23 23.04.2018

Re: Armagedon

Позајмићу ти је на читање ако је ниси читао. Књиге обично не позајмљујем, али ти си један од ретких којима верујем, па онда може...

Predlažem da se da čarliju na čitanje, sa zadatkom da posle prepriča - sažme - ovde na Blogu! Pošto je rekao da voli da čita. Evo, može kod mene da gostuje posle sa blogouratkom.

tasadebeli 20:25 23.04.2018

Re: Armagedon

tyson
Позајмићу ти је на читање ако је ниси читао. Књиге обично не позајмљујем, али ти си један од ретких којима верујем, па онда може...

Predlažem da se da čarliju na čitanje, sa zadatkom da posle prepriča - sažme - ovde na Blogu! Pošto je rekao da voli da čita. Evo, može kod mene da gostuje posle sa blogouratkom.

Наравно. Слажем се.

А за све оне, кад си већ поменуо Надреалисте из старих дана, који мисле да се ја не слажем са Бугарским и Клајном да је све то један језик са много говора и више културних центара који ја називам српским језиком а не заједничким језиком јер се није срспки одвојио из заједничког језика и сам себи дао нови назив попут бошњачког и црногорског, на пример, него је било управо супротно.

Занимљиво је да је Митар Пешикан још пре скоро 50 година писао о овоме око чега ми ево и данас још увек ломимо копља бесмислено трошећи речи, снагу, време и људе.

А ми ево, ни после 50 година још увек не можемо сви да се сложимо да нам се језик зове српски. Барем у Београду и Србији, ако се већ у Загребу и Хрватској зове хрватски. (О ономе монструму од кованице БХС ми је мрско и да говорим.)

И ја се питам, тајсоне, ко то свима нама, од Вардара до триглава како ти кажеш, не да својим тупљењима, сакривеним испод тобожње лингвистике, да се мрднемо мало даље од расправа како ћемо свој језик називати, па да почнемо мало да радимо на стварању фонда речника, граматика, правописа, дијалектолошких истраживања, промоцији сопственог језика, књижевности и културе кроз лекторате на универзитетима у иностранству...

tyson 21:08 23.04.2018

Re: Armagedon

И ја се питам, тајсоне, ко то свима нама, од Вардара до триглава како ти кажеш, не да својим тупљењима, сакривеним испод тобожње лингвистике, да се мрднемо мало даље од расправа како ћемо свој језик називати, па да почнемо мало да радимо на стварању фонда речника, граматика, правописа, дијалектолошких истраживања, промоцији сопственог језика, књижевности и културе кроз лекторате на универзитетима у иностранству...

Ta tupljenja ne sprečavaju stvaranje fonda reči, gramatike, pravopisa, dijalektološka istraživanja, promociju jezika, književnosti i kulture.

Dakle, niko nam nije kriv do nas samih. Zamisli.

OK, hajde, možda su ipak Englezi krivi...

tasadebeli 22:24 23.04.2018

Re: Armagedon

tyson

Ta tupljenja ne sprečavaju staranje fonda reči, gramatike, pravopisa, dijalektološka istraživanja, promociju jezika, književnosti i kulture.

Dakle, niko nam nije kriv do nas samih. Zamisli.

То и рекох. поменух већ да се ја у свему томе више бојим нас самих него сусједа.

Јер знам какви смо.

Рецимо, мени је заиста засметала толика пажња медија у Србији која се даје Декларацији о заједничком језику. А при томе се, рецимо, акција "Негујмо српски језик" врло слабо промовише.

(А приметио си и сам да се то неговање највише односи на писменост као део опште културе говорника српског језика на чему и ти стално инсистираш и на Блогу Б92 у чему те вазда подржавам.)

Па шта би онда медијима у Србији требало да буде важније? Декларација о заједничком језику или акција Негујмо српски језик.

Ја мислим ово друго...

OK, hajde, možda su ipak Englezi krivi...

Немој то! Бановаће и тебе на недељу дана као и мене.

П.С. - Знаш ли да на интернету више не можеш да дођеш до оне Политикине игрице "Правопас" на којој су генерације мојих клинаца у школи вежбале на часовима правописа?

Сада када укуцаш у браузер http://www.pravopas.rs/, добијеш

ово.

Зашто, побогу, зашто?

Уместо да проширују базу новим правописним задацима за игрицу, они је укинули...

Зашто?

Да бисмо сви поваздан бесмислено лапрдали и свађали се око ове фантомске Декларације о заједничком језику?

Е, па ја не могу да пристанем на то.

Имам преча посла.

- Potpuno se slažem sa tim što je pisala lingvista Snježana Kordić koju u Hrvatskoj proklinju zbog toga. To je isti jezik, međusobno se vrlo malo razlikuje. Kada je u pitanju naziv tog zajedničkog jezika, davno je usvojen naziv srpsko-hrvatski i pri tome treba ostati. Bosanski ili bošnjački jezik je izmišljen iz političkih razloga, crnogorski jezik ne postoji... Kada je u pitanju mogućnost da ova deklaracija nešto promeni, malo sam pesimista - kaže lingvista i akademik Ivan Klajn.

И зато се сасвим слажем са тобом и говорим то и сам да се ја у свему овоме више прибојавам нас таквих какви јесмо него неког другог.

c_h.arlie 07:07 24.04.2018

Re: Armagedon

tyson
Позајмићу ти је на читање ако је ниси читао. Књиге обично не позајмљујем, али ти си један од ретких којима верујем, па онда може...

Predlažem da se da čarliju na čitanje, sa zadatkom da posle prepriča - sažme - ovde na Blogu! Pošto je rekao da voli da čita. Evo, može kod mene da gostuje posle sa blogouratkom.

Pravo da tri kažem, duže od tri strane mogu da pročitam samo nešto iz elektronike, informatike i sličnoga.
Suviše iskustva se nataložilo da bih mogao da čitam neutralno ... kada kažem ovo neutralno, onda, pre svega, mislim na uticaj (svoje) dosadašnje spoznaje na ono što trenutno čitam.
Ekstremno (mi) je teško ostvariti distinkciju i zbog toga mnogo više 'čitam' konkretne ljude u svojim kratkim formama.
Evo, recimo, kada već prozivaš, da ti kažem kako sam tebe pročitao ... prepotentan tip, i, što je još gore, imaš podcenjivački i podrugljiv odnos prema drugima.
Što se tiče teme bloga, pitanje jezika u Srba (jer se ta raznorazna palamuđenja i svode na to da se Srbi, raznim metodama još više fragmentizuju i dezintegrišu), tu ja držim Tasinu stranu ... dakle, mi Srbi treba da se bavimo svojim, srpskim jezikom - a ostali zajedničari neka se bave čime hoće.

st.jepan 17:55 27.04.2018

Re: Armagedon

tyson
jezik kojim govore od Vardara pa do Triglava zapravo, protivno uvreženom mišljenju - hrvatski i njegovi djalekti,

Da, protivno je (ovde) uvreženom mišljenju, ali nedvojbeni je fakat da postoji hrvatski jezik i njegovi dijalekti, a sve ostalo je politika.
...
Bedastoća?
Naravski, ali ništa veća od:

amika
постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.

c_h.arlie 19:17 27.04.2018

Re: Armagedon

st.jepan
tyson
jezik kojim govore od Vardara pa do Triglava zapravo, protivno uvreženom mišljenju - hrvatski i njegovi djalekti,

Da, protivno je (ovde) uvreženom mišljenju, ali nedvojbeni je fakat da postoji hrvatski jezik i njegovi dijalekti, a sve ostalo je politika.
...
Bedastoća?
Naravski, ali ništa veća od:

amika
постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.

Nisi u pravu !

stefan.hauzer 17:43 23.04.2018

*

klik na link i posle može još jedan klik :)

49 41 01:59 24.04.2018

Do you read English?!?

Yes, while you ask me?!?
Read me please, on your pack of cigarette's something on site...

SURGEON GENERAL'S WARNING: Smoking Causes Lung Cancer, Heart Disease, Emphysema, and May Complicate Pregnancy. SURGEON GENERAL'S WARNING: Quitting Smoking Now Greatly Reduces Serious Risks to Your Health. ... SURGEON GENERAL'S WARNING: Cigarette Smoke Contains Carbon Monoxide.

Pusili sa Indijancima Lulu mira, iza toga ga Idijanci "popusise".
Novi Svet pocheo da podaje "Starom Svetu" duvan.

"Philip Morris" dotrcao u ... pa pokupovao sve redom Tutunski Kombinat Prilep, Fabrika Duvana Nis, Fabika duvana Rovinj, Fabrika Duvana Gnjilane...

milanb 05:21 24.04.2018

Re:

Прича о тзв."заједничком језику" се заснива на погрешној премиси, да је у време СФРЈ постојао неки заједнички језик, који је преименован у српски, хрватски, бошњачки(босански) и црногорски.То једноставно није тачно.

У СФРЈ није постојао никакав заједнички језик.У СР Хрватској је у јавној употреби био хрватски књижевни језик(од 1972 године) , а у Србији, БиХ и Ц.Гори српскохрватски.

Фора је у томе како ће Срби називати свој језик, с обзиром да је евидентно да ће Хрвати свој језик називати само хрватским, као што су чинили и пре и после распада СФРЈ.Стварно би било глупо да Срби наседну на ову хрватску ујдурму.

Bili Piton 13:56 24.04.2018

Re:

milanb
.Стварно би било глупо да Срби наседну на ову хрватску ујдурму.

Interesantno, tamo misle da je u pitanju srpska ujdurma i isto tako brižno propisuju da se ne naseda

Crtani film.

stefan.hauzer 14:18 24.04.2018

Re:

Crtani film.

mayo1 14:49 24.04.2018

Re:

Стварно би било глупо да Срби наседну на ову хрватску ујдурму.

Čisto jugoslavenstvo i velikosrpska gusjenica

HAZU: Deklaracija o zajedničkom jeziku je besmislena, apsurdna i uzaludna inicijativa!

Crtani film.

Bili Piton 15:14 24.04.2018

Re:

Hej Mayo

Rule of thumb: čim ta deklaracija ne valja ni jednima ni drugima, ima nešto u njoj - sa svim svojim falinkama, da dodam i to.

tasadebeli 16:07 24.04.2018

Re:

milanb

Прича о тзв."заједничком језику" се заснива на погрешној премиси, да је у време СФРЈ постојао неки заједнички језик, који је преименован у српски, хрватски, бошњачки(босански) и црногорски.То једноставно није тачно.

У СФРЈ није постојао никакав заједнички језик.У СР Хрватској је у јавној употреби био хрватски књижевни језик(од 1972 године) , а у Србији, БиХ и Ц.Гори српскохрватски.

Српскохрватски, хрватскосрпски, хрватски или српски били су само административни називи, прописани називи, за оно што се у тој СФРЈ сматрало некаквим заједничким језиком за четири републике те државе.

Понављам, у то време под тим називом се подразумевао скуп говора од Сутле до Македоније и од Мађарске до Јадрана који су имали два стандарда, норме, (екавску и ијекавску) и четири културна центра који су те норме прилагођавали свом административном подручју - Београд, Загреб, Сарајево и Титоград.

То, уосталом, каже и Бугарски у својој књизи "Портрет једног језика".

Али, као што видиш, погрешне премисе буду јако згодне за политикантске циљеве.

Баш ме занима шта о томе професор Бугарски каже у својој најновијој књизи објављеној пре месец дана:

Нисам још то читао...

П.С. - Ако Хрвати имају Сњежану Кордић, и ми Ранка Бугарског за трку имамо.

aureus 16:47 24.04.2018

Re:

mayo1
Стварно би било глупо да Срби наседну на ову хрватску ујдурму.

Čisto jugoslavenstvo i velikosrpska gusjenica

Riječ je, nema sumnje, o čistom jugoslovenstvu koje stiže iz Hrvatske i o jednoj hrvatskoj ujdurmi u vidu velikosrpske gusjenice.

S takvim stvarima valja biti iznimno oprezan, pogotovu kad ih potpisuju ljudi kao Snježana Kordić, Boris Dežulović i Viktor Ivančić - čovjek koji ima običaj da piše na dalmatinskom.

gedza.73 19:18 24.04.2018

Re:

"Hrvatski jezik Ustavom Republike Hrvatske definiran je kao službeni jezik u Hrvatskoj, jedan je od službenih jezika Europske unije, priznat i normiran kao zasebni jezik s vlastitim međunarodnim kodom", ističe Kusić u izjavi.

haug!

Nisu se bre Hrvati borili za zajednički jezik već za svoj, hrvatski.

milanb 19:53 24.04.2018

Re:

aureus
mayo1
Стварно би било глупо да Срби наседну на ову хрватску ујдурму.

Čisto jugoslavenstvo i velikosrpska gusjenica

Riječ je, nema sumnje, o čistom jugoslovenstvu koje stiže iz Hrvatske i o jednoj hrvatskoj ujdurmi u vidu velikosrpske gusjenice.

S takvim stvarima valja biti iznimno oprezan, pogotovu kad ih potpisuju ljudi kao Snježana Kordić, Boris Dežulović i Viktor Ivančić - čovjek koji ima običaj da piše na dalmatinskom.

Да се много не пренемажемо, сви знамо да се ова прича никако не може примити у Хрватској, већ само у Србији.Уколико ово успе, Срби ће користити "заједнички језик" а Хрвати хрватски књижевни језик, као што је било у СФРЈ.

Срби не говоре исти језик са креаторима Јасеновца и људима који узвикују "За дом спремни".Ти језици могу бити слични, али никако не могу бити један језик.

aureus 20:36 24.04.2018

Re:

Mislim da je pogrešna tvrdnja da autori Deklaracije predlažu naziv "zajednički" za jezik kojim se govori u četiri bivše jugoslovenske republike.
To što liči na naziv je u stvari jedna opisna konstrukcija kojom se izbjegava imenovanje tog jezika; kao što se ponekad koriste riječi "maternji", "naš" i slično.

Djeluje mi da je glavni razlog za izbjegavanje imenovanja to što ima onih koji su osjetljivi na naziv "srpskohrvatski" jer u njemu ne prepoznaju ime svoje etničke grupe (tu je riječ o Bošnjacima i Crnogorcima) ili zato što žele neko prvenstvo u imenu (najčešće ga žele Srbi) ili iz nekog drugog razloga.
Međutim, naziv srpskohrvatski je do dana današnjeg ostao vjerovatno ponajbolji, i koliko znam - lingvisti širom svijeta ga još uvijek koriste.
Možda je neubičajeno da se ime za jezik, pa bio on i policentrični, sastoji iz dva elementa - ali šta da se radi ako je najbolji; ima ga smisla prihvatiti u lingvistici pa čak i u svakodnevnom govoru.

Ne treba smetnuti sa uma i ovo - mi koji govorimo ovim jezikom, govorimo jezikom koji pripada baltoslovenskoj grupi (dva člana) koja pripada indoevropskoj familiji (ponovo dva člana). Kao što nam ne smetaju dvočlani nazivi za jezičke familije i njihove dijelove, ne bi trebalo da nam skače pritisak ako neki policentrični jezici imaju dvočlani naziv.

Još par riječi o nekim zanimljivostima.

Ima onih koji se pitaju kako to Englezi i Španci nisu toliko ludi (za razliku od nas) da pristanu na naziv "zajednički" (rekosmo li - ovo i nije naziv) nego je engleski engleski a španski španski. Međutim, tu je riječ o nacijama koje su bile kolonijalne sile i one su zaista donijele svoj govor u krajeve kojima su vladali. Srbi, s druge strane, koliko je poznato, nisu kolonizovali Hrvate pa zato nema naročitog smisla da zahtijevaju eksluzivno prvenstvo u imenu. A isto tako ne može se reći da su Bošnjaci govorili jednim jezikom a zatim pod uticajem Srba progovorili nekim drugim. (Na primjer, Gali su imali svoj jezik, a vremenom su pod Rimljanima prihvatili latinski. To kod nas nije slučaj.)

Inače, engleski jezik spada u grupu germanskih jezika (German languages) a jedan od germanskih jezika je - naravno njemački jezik (German language). Dakle, iako se engleski govori širom svijeta, čini se da se kod njih niko ne češe što se grupa kojoj on pripada zove po naciji koja je na jezičkom planu manje uticajna. A sam njemački se, kao što znamo, razlikuje od područja do područja. U Austriji ga možete zvati njemački (austrijski njemački) ali isto tako austrijski, dozvoljeno je.
Dakle, stvar je dogovora, konvencija.

Pošto kod nas nema baš mnogo dogovora, autori Deklaracije se služe trikom - pa govore o "zajedničkom" jeziku. Suština je, međutim, sve vrijeme u nečemu drugom - oni kažu da taj jezik postoji kao zajednički, navode da je policentričan, dozvoljavaju svakome da koristi naziv koji hoće, da štampa gramatike, pravopise i rječnike, ali kritikuju pritom neke uočene jezičke prakse i politike u zemljama u kojima se taj zajednički jezik upotrebljava.

hoochie coochie man 20:52 24.04.2018

Re:

koliko je poznato, nisu kolonizovali Hrvate pa zato nema naročitog smisla da zahtijevaju eksluzivno prvenstvo u imenu.

Jbt, zar je teško shvatiti jednostavnu istinu da niko ne zahteva nikakvo prvenstvo.
Nema prvenstva, nema nametanja, nema ničega osim najprirodnije moguće stvari da se svoj jezik zove svojim imenom.
Ništa više od toga.
A šta rade zajedničari, pa ovo o čemu ti pišeš, izbegavaju da daju ime, jer to ipak još uvek ne smeju da zagrizu, nego relativizuju pojam imena jezika a ustvari kažu, ma zovite ga kako hoćete, ali to srpski nije.

I sad narod sa kulturom na svom jeziku, sa književnošču na svom jezku ostaje bez svog jezika.

Šta bi se desilo da Srbi i Hrvati (da je bilo sreće) nikada nisu stupili u istu državu, da li bi se i tad srpskohrvatski bio ponajbolji

Dva naroda, dve države, tamanili se međusobno, koji krasni kome treba da opet čačka po tome?
Za čije babe zdravlje?
Ko bi šta dobio kad bi sutra svi prihvatili ovo što zajedničare telale?
Kome bi za trunku bilo bolje?
Nikome ništa, osim onima koji onanišu na Jugoslaviju, ebala ih ona.
Nema gospodo, bilo, otišlo u tri lepe, nikad više, zaboravite.

aureus 20:55 24.04.2018

Re:

milanb

Срби не говоре исти језик са креаторима Јасеновца и људима који узвикују "За дом спремни".Ти језици могу бити слични, али никако не могу бити један језик.

vrabac_onaj 20:59 24.04.2018

Re:

hoochie coochie man
koliko je poznato, nisu kolonizovali Hrvate pa zato nema naročitog smisla da zahtijevaju eksluzivno prvenstvo u imenu.

Jbt, zar je teško shvatiti jednostavnu istinu da niko ne zahteva nikakvo prvenstvo.
Nema prvenstva, nema nametanja, nema ničega osim najprirodnije moguće stvari da se svoj jezik zove svojim imenom.
Ništa više od toga.
A šta rade zajedničari, pa ovo o čemu ti pišeš, izbegavaju da daju ime, jer to ipak još uvek ne smeju da zagrizu, nego relativizuju pojam imena jezika a ustvari kažu, ma zovite ga kako hoćete, ali to srpski nije.

I sad narod sa kulturom na svom jeziku, sa književnošču na svom jezku ostaje bez svog jezika.

Šta bi se desilo da Srbi i Hrvati (da je bilo sreće) nikada nisu stupili u istu državu, da li bi se i tad srpskohrvatski bio ponajbolji

Dva naroda, dve države, tamanili se međusobno, koji krasni kome treba da opet čačka po tome?
Za čije babe zdravlje?
Ko bi šta dobio kad bi sutra svi prihvatili ovo što zajedničare telale?
Kome bi za trunku bilo bolje?
Nikome ništa, osim onima koji onanišu na Jugoslaviju, ebala ih ona.
Nema gospodo, bilo, otišlo u tri lepe, nikad više, zaboravite.

sve si rekao.

narcis 21:00 24.04.2018

Re:

dozvoljavaju svakome da koristi naziv koji hoće, da štampa gramatike, pravopise i rječnike,

e to je upravo to kukavičje jaje i ujdurma na koju mi srpi, rvati, muslimani, crnogoričani nećemo nikakd da pristanemo.
šta ima ko nama da nebrani da mi neštampamo svoje negramatike, nerečnike i nepravopise.
nećemo mi to da pristanemo jer je to upereno protiv nas.
u to ime

Bili Piton 21:01 24.04.2018

Re:

Aurelije, pazi kad sam se naježio na ovaj prvi poster, don't do this to me.

Drugo, ti si se raspisao a sve - ama baš sve - stoji lepo gore u tekstu, ispričao čovek sve kako jeste, vrlo trezveno, vrlo elokventno, jezikom kojim u Srbiji može da mu parira stotinak ljudi, ne više od toga.

Treće, ja posle dvestotog komentara zatvaram kafanu, to jest ona ostaje bez mog nadzora, tako da, ako ima još neko nešta da kaže...

aureus 21:27 24.04.2018

Re:

narcis
dozvoljavaju svakome da koristi naziv koji hoće, da štampa gramatike, pravopise i rječnike,

e to je upravo to kukavičje jaje i ujdurma na koju mi srpi, rvati, muslimani, crnogoričani nećemo nikakd da pristanemo.
šta ima ko nama da nebrani da mi neštampamo svoje negramatike, nerečnike i nepravopise.

Narcise, evo ovaj zanimljivi čovjek, Dragoljub Zlatković iz Pirota, napisao je "Rečnik pirotskog govora". Na njemu je radio pedeset godina, a rječnik je objavljen uz podršku "Službenog glasnika" i opštine Pirot. Nadajmo se da će ubrzo biti objavljena i kakva gramatika i pravopis, da zaokružimo tu priču sa pirotskim...prije nego što pređemo na ostale sredine u jugoistočnoj Srbiji.

aureus 21:35 24.04.2018

Re:

Bili Piton

Treće, ja posle dvestotog komentara zatvaram kafanu, to jest ona ostaje bez mog nadzora, tako da, ako ima još neko nešta da kaže...

Okej, okej.
Evo, predlažem još da se ova pjesma nauči do sutra ujutru.

Dolazi ljeto pa ako ko siđe do Dalmacije...

I ova mala kala u suncu, cviću sva,
kontrade, skalinade, di šetat san se zna
i ti fumari stari iz koji dima ni,
i naše none bone ča volimo ji svi...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al' furešt sad sam ja.
Ni Duje, Dane, Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Te škure balature ča stididu se sad,
ferali ča su sjali kad mrak bi pa na grad.
Portuni i kantuni di čeka san je ja,
šentade serenade, noć puna pisme sva...

narcis 21:40 24.04.2018

Re:

"Rečnik pirotskog govora"

bogme i ja ti pirotjanci ič ne razbiram , mlogo brgo zboruju

aureus 23:23 24.04.2018

Re:

narcis
"Rečnik pirotskog govora"

bogme i ja ti pirotjanci ič ne razbiram , mlogo brgo zboruju

Nekad razmišljam...šta bi bilo da je Vuk Stefanović Karadžić bio Piroćanac.

tasadebeli 00:51 25.04.2018

Re:

aureus
narcis
dozvoljavaju svakome da koristi naziv koji hoće, da štampa gramatike, pravopise i rječnike,

e to je upravo to kukavičje jaje i ujdurma na koju mi srpi, rvati, muslimani, crnogoričani nećemo nikakd da pristanemo.
šta ima ko nama da nebrani da mi neštampamo svoje negramatike, nerečnike i nepravopise.

Narcise, evo ovaj zanimljivi čovjek, Dragoljub Zlatković iz Pirota, napisao je "Rečnik pirotskog govora". Na njemu je radio pedeset godina, a rječnik je objavljen uz podršku "Službenog glasnika" i opštine Pirot. Nadajmo se da će ubrzo biti objavljena i kakva gramatika i pravopis, da zaokružimo tu priču sa pirotskim...prije nego što pređemo na ostale sredine u jugoistočnoj Srbiji.

Ово ће бити сјајан прилог и додатак ономе што је већ урадио и објавио у Српском дијалектолошком зборнику Љубисав Ћирић пре две деценије.

Љубисав Ћирић: Говори понишавља (Српски дијалектолошки зборник, свеска XLVI, САНУ и Институт за српски језик САНУ, Београд, 1999, стр. 7-262) (ЛИНК)

(Може да се даунлоудује са овог линка. Садржај одмах на почетку. То је, иначе, донекле измењена, прилагођена, докторска дисертација Љубисава Ћирића коју је он одбранио на Филолошком факултету 1995. године пред комисијом коју су чинили професори Милорад Дешић, Радоје Симић и Недељко Богдановић.)

49 41 11:26 24.04.2018

Kraju moj

Moje prezime sam naucio da izgovaram, prvi samoglasnik u njemu kratak.Svi oko mene u kraju, prozivci u skoli... isto su akcentovali.
Mnogo puta, dosta davno slusajuci na radio Beogradu o jezickoj analizi moje pezime su izgovarali drugi samoglasnik vrlo dug.
Stvorilo mi je nedoumicu.

Mnogo godina kasnije, sam imao priliku da diskutujem u razlicitim periodima; sa Prof. fakulteta strucnim za slavistiku.

Postavljao sam im isto pitanje. Sva trojica su mi rekli, da je najispravniji izgovor mog prezimena; kako se izgovara u mom kraju.

tasadebeli 17:19 24.04.2018

И за крај

уз моју одјаву са овог Билијевог поста (Били, за избор теме

)...

Запитајте се само,

зашто ниједна институција у Србији која се стара о српском језику и култури данас (Институт за српски језик САНУ, Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика и Друштво за српски језик и књижевност

НИЈЕ ПОДРЖАЛА

Декларацију о заједничком језику иако такво ускраћивање подршке баш и није у складу са званичном политиком повезивања у региону коју свакодневно промовишу Влада и председник Републике Србије?

Зашто се подршка за ту Декларацију о заједничком језику у стручним круговима који се баве језиком у Србији свела тек на подршку појединаца од којих су најзвучнија имена Ранко Бугарски и Иван Клајн који и нису србисти по свом основном академском образовању?

(Што значи да им у њиховим основним академским студијама српски језик и култура никако нису били централна тема проучавања и евентуалног каснијег научног рада.)

Размислите мало о томе.

Bili Piton 17:43 24.04.2018

Re: И за крај

tasadebeli
који и нису србисти по свом основном академском образовању?

Znaš šta, ako su svi srbisti nalik na onog Grofa Brankovicha što se donedavno muvao ovuda, a taj je koliko sam shvatio srbista, onda mi oni i nisu neka uzdanica. Taj Brankovich je trebao da nauči (baš to) onda kad je trebalo da to nauči, a ne da se blamira pod stare dane.

Tebi hvala kao i uvek na učešću

stefan.hauzer 17:57 24.04.2018

Re: И за крај

Матица српска,

Jednom sam prisustvovao predavanju u Matici u čast Čedomira Popova i pamtim dobro kada se Đorđe (Đurić) obratio prisutnima kao poslednji govornik tog dana sa rečima: "Dozvolite mi da se obratim ostacima vaše pažnje." I onda je pričao o tome da je profesor Popov nekad davno bio briljantan istoričar koji je baštinio nešto više od one knjižice o nacionalnom pitanju Srba. Ne bih mogao da opišem da do tog izlaganja nisam znao o kojem je to Čedomiru Popovu bilo reči tog dana, jer kako je čitava stvar (unedostatku boljeg izraza) izgledala pre toga, pomislio sam da ćemo svi da ustanemo istog tog trenutka i da se oglase zvonici manastira Bešenovo i krenemo da oslobađamo naše zemlje. Ne znam šta se tog dana dogodilo u Matici, ali nauka je na trenutak nestala. Valjda se u međuvremenu vratila?

Inače, mnogo volim Branka Bešlina: briljantnog čoveka i pripovedača istorije, koji je jednom rekao: "Niko ne može da Vam zabrani da čitate!"

+ ideje o promeni nikad ne nastaju institucionalno! Institucije uglavnom uskaču u bandwaggon. A kakav je kod nas trenutan smer (diskurs, narativ, štogod) nije ni čudo što Matica ne podržava ideju.

c_h.arlie 19:23 24.04.2018

Re: И за крај

stefan.hauzer
Матица српска,

Jednom sam prisustvovao predavanju u Matici u čast Čedomira Popova i pamtim dobro kada se Đorđe (Đurić) obratio prisutnima kao poslednji govornik tog dana sa rečima: "Dozvolite mi da se obratim ostacima vaše pažnje." I onda je pričao o tome da je profesor Popov nekad davno bio briljantan istoričar koji je baštinio nešto više od one knjižice o nacionalnom pitanju Srba. Ne bih mogao da opišem da do tog izlaganja nisam znao o kojem je to Čedomiru Popovu bilo reči tog dana, jer kako je čitava stvar (unedostatku boljeg izraza) izgledala pre toga, pomislio sam da ćemo svi da ustanemo istog tog trenutka i da se oglase zvonici manastira Bešenovo i krenemo da oslobađamo naše zemlje. Ne znam šta se tog dana dogodilo u Matici, ali nauka je na trenutak nestala. Valjda se u međuvremenu vratila?

Inače, mnogo volim Branka Bešlina: briljantnog čoveka i pripovedača istorije, koji je jednom rekao: "Niko ne može da Vam zabrani da čitate!"

+ ideje o promeni nikad ne nastaju institucionalno! Institucije uglavnom uskaču u bandwaggon. A kakav je kod nas trenutan smer (diskurs, narativ, štogod) nije ni čudo što Matica ne podržava ideju.

Ni ja ne podržavam tu (suludu) ideju.
Živeo srpski jezik - jezik kojim govore Srbi (i svi drugi koji hoće njime da govore).
Zajednički jezik neka govore Zajedničari - nemam ništa protiv.

milanb 19:32 24.04.2018

Re: И за крај

Бугарски и Клајн су рођени 30-тих година прошлог века, и могли би мало да се посвете уобичајеним пензионерским активностима.Њихово време је давно прошло.

Bili Piton 19:43 24.04.2018

Re: И за крај

c_h.arlie

Zajednički jezik neka govore Zajedničari - nemam ništa protiv.

Ima tu jedna začkoljica, Čarli - ti, hteo ne hteo, govoriš tim zajedničkim i tu se ne pitaš mnogo, a slobodan si da ga zoveš i suahilijem ako to želiš.

Zapravo ti pogotovo govoriš tim zajedničkim, jer ti se često u pisanju omakne poneki hrvatski idiom.

Bili Piton 19:52 24.04.2018

Re: И за крај

milanb
Бугарски и Клајн су рођени 30-тих година прошлог века, и могли би мало да се посвете уобичајеним пензионерским активностима.Њихово време је давно прошло.

Siguran sam da to važi i za, recimo, Koraksa i Petričića, zar ne? Tu su negde, tih godina, i, sram ih bilo, i dalje se bave svojim poslom.

Posle njih, ostaće pustoš. Ne znam hoće li ostati pustoš i za drugom dvojicom ali na to mi miriše. Budući da ih, vidim, već sahranjuju.

milanb 20:58 24.04.2018

Re: И за крај

Bili Piton

Ima tu jedna začkoljica, Čarli - ti, hteo ne hteo, govoriš tim zajedničkim i tu se ne pitaš mnogo, a slobodan si da ga zoveš i suahilijem ako to želiš.

Zapravo ti pogotovo govoriš tim zajedničkim, jer ti se često u pisanju omakne poneki hrvatski idiom.

Није баш тако.Више од 1/3 Хрвата говори кајкавским дијалектом, а око 12 % чакавским дијалектом који баш и нису разумљиви Србима-говорницима српског језика.Ови дијалекти нису прихваћени као стандардни књижевни језик, али су они и даље део хрватског језика.Када се елиминишу Хрвати из БиХ, чакавским и кајкавским дијалектом говори већина Хрвата у Хрватској.
До Првог светског рата овим нестандардним дијалектима је говорило преко 2/3 Хрвата.

То што су Хрвати одлучили да узму као стандардни књижевни језик штокавски говор српског језика , којим је говорила мањина Хрвата, и то само део који је живео у близини Срба (БиХ, Лика, Банија итд.), не чини српски језик заједничким језиком.

tasadebeli 21:17 24.04.2018

Re: И за крај

Bili Piton
tasadebeli
који и нису србисти по свом основном академском образовању?

Znaš šta, ako su svi srbisti nalik na onog Grofa Brankovicha što se donedavno muvao ovuda, a taj je koliko sam shvatio srbista, onda mi oni i nisu neka uzdanica. Taj Brankovich je trebao da nauči (baš to) onda kad je trebalo da to nauči, a ne da se blamira pod stare dane.

Колико ја познајем Грофа Бранковића, човек је много путовао, био свугде, искусио све и свашта у животу, успео да и поред свега тога прочита на гомиле и гомиле књига, боравио на многим местима на планети о којима ми обични смртници само сањаримо код куће у фотељама, али мислим (не смем да тврдим) да није дипломирао на катедри за српски језик и књижевност. Чак ни да је дипломирао на Филолошком факутету. Мислим да је био на оном факултету у комшилуку, Филозофском.

И зато и мислим да је он доста тога читао између осталог и о српском језику и култури, али није стицао образовање о томе на академском нивоу, него је заинтересовани и добро обавештени лаик по том питању.

(Уосталом као и већина људи који нису стицали никакво лингвистичко образовање, али који мисле да све знају о језику и о принципима функционисања језика јер је језик појава као и ваздух. Користимо га стално, говоримо исто као и што дишемо, али не размишљамо баш много о томе. И онда смо убеђени да све знамо и да нема шта сад ту неки који су провели године и године бавећи се тиме и који су се образовали за то да нам причају.

У ту категорију људи спада и највећи број потписника ове Декларације о заједничком језику, зар не?

Tebi hvala kao i uvek na učešću

Нема на чему, Били... И други пут.

Овакве теме као ова коју си ти поставио су заправо оно чиме се бавим читав живот и за шта сам се образовао (нисам завршио српски и књижевност него српски и општу лингвистику, а књижевност сам морао да полажем као и они који су студирали српски са књижевношћу).

Па су ми зато овакве теме много интересантније од некаквог политикантског мрцварења.

И зато и не замери што ме има превише овде код тебе.

Обично избегавам да давим друге људе ониме о чему размишљам највећи део свог дана када нисам у школи јер све некако мислим да су те језичке теме многима веома досадне, па не бих да им их онда намећем пошто-пото само зато што су мени интересантне.

(Скоро сваки мој пост на Блогу има и категорију лингвистика ако ниси приметио, али нико да се упеца.

Тек понеко повремено...)

А кад угледам постове са темама као што је овај твој, сунце ме огреје.

Зато ти и дадох препоруку.

tasadebeli 21:27 24.04.2018

Re: И за крај

stefan.hauzer

+ ideje o promeni nikad ne nastaju institucionalno! Institucije uglavnom uskaču u bandwaggon. A kakav je kod nas trenutan smer (diskurs, narativ, štogod) nije ni čudo što Matica ne podržava ideju.

Или можда уопште и не желе да ускачу у тај вагон због нечега што им ту не одговара?

Барем мени тако то изгледа када разговарам са тим људима из побројаних институција које се баве српским језиком и културом данас.

Али њих нико не интервјуише да бисмо могли и њих да чујемо као што смо чули мишљење Бугарског.

Зашто ли њих ниједан новинар не пита за мишљење о Декларацији о заједничком језику?

Milan Novković 22:04 24.04.2018

Re: И за крај

tasadebeli
Bili Piton
tasadebeli
који и нису србисти по свом основном академском образовању?

Znaš šta, ako su svi srbisti nalik na onog Grofa Brankovicha što se donedavno muvao ovuda, a taj je koliko sam shvatio srbista, onda mi oni i nisu neka uzdanica. Taj Brankovich je trebao da nauči (baš to) onda kad je trebalo da to nauči, a ne da se blamira pod stare dane.

Колико ја познајем Грофа Бранковића, човек је много путовао, био свугде, искусио све и свашта у животу, успео да и поред свега тога прочита на гомиле и гомиле књига, боравио на многим местима на планети о којима ми обични смртници само сањаримо код куће у фотељама, али мислим (не смем да тврдим) да није дипломирао на катедри за српски језик и књижевност. Чак ни да је дипломирао на Филолошком факутету. Мислим да је био на оном факултету у комшилуку, Филозофском.

И зато и мислим да је он доста тога читао ...

Pošto su grofovi slabo rodili poslednjih godina ja mislim da ti stari i renomirani nemaju konkurenciju pa ponekad sebi priušte i poneku šalu, ...

... pa nije isključeno da Bili poznaje našeg grofa, čak uživo - drugi su to prvi "teoretisali", a ja sam posle kraćeg, i karakteristično plićeg razmišljanja "zaključio" da se uz teoriju, možda, prilepila i neka sitna praksa

tasadebeli 22:19 24.04.2018

Re: И за крај

Milan Novković
tasadebeli
Bili Piton
tasadebeli
који и нису србисти по свом основном академском образовању?

Znaš šta, ako su svi srbisti nalik na onog Grofa Brankovicha što se donedavno muvao ovuda, a taj je koliko sam shvatio srbista, onda mi oni i nisu neka uzdanica. Taj Brankovich je trebao da nauči (baš to) onda kad je trebalo da to nauči, a ne da se blamira pod stare dane.

Колико ја познајем Грофа Бранковића, човек је много путовао, био свугде, искусио све и свашта у животу, успео да и поред свега тога прочита на гомиле и гомиле књига, боравио на многим местима на планети о којима ми обични смртници само сањаримо код куће у фотељама, али мислим (не смем да тврдим) да није дипломирао на катедри за српски језик и књижевност. Чак ни да је дипломирао на Филолошком факутету. Мислим да је био на оном факултету у комшилуку, Филозофском.

И зато и мислим да је он доста тога читао ...

Pošto su grofovi slabo rodili poslednjih godina ja mislim da ti stari i renomirani nemaju konkurenciju pa ponekad sebi priušte i poneku šalu, ...

... pa nije isključeno da Bili poznaje našeg grofa, čak uživo - drugi su to prvi "teoretisali", a ja sam posle kraćeg, i karakteristično plićeg razmišljanja "zaključio" da se uz teoriju, možda, prilepila i neka sitna praksa

Тјах, шта га знам...

Ако узмем у обзир твоју географску близину фабули радње и моју сада већ пословичну наивност на овој јединој друштвеној мрежи на којој сам икада учествовао, не бих ти ја ту ништа противречио и спорио.

Код нас у Србији стварно нема одавно никаквих грофова... Изумрло све то истински плавокрвно још са продирањем Турака ка Будиму, Пешти и Бечу.

Тако да ти ми данаске гајимо само о(д)бор кнезове.

И кметове, наравно. Изем ти о(д)бор кнеза без кметова.

dragosevacprekosutra 00:30 25.04.2018

Re: И за крај

Ima tu jedna začkoljica, Čarli - ti, hteo ne hteo, govoriš tim zajedničkim i tu se ne pitaš mnogo, a slobodan si da ga zoveš i suahilijem ako to želiš.

jeste, kao sto ti (valjda) govoris jezik, hteo ne hteo, koji je zajednicki i englezima i amerikancima.

i ne pitas se mnogo, a mozes da ga zoves i svahilijem ako zelis

(samo mislim da te prijatelji englezi ili amerikanci najblaze receno ignorisali, a u nekom gorem slucaju poslali u ludaru).

stefan.hauzer 11:11 25.04.2018

Re: И за крај

Или можда уопште и не желе да ускачу у тај вагон због нечега што им ту не одговара?

I ne žele; jer gube svoje pozicije čuvara nacije, to im je bitnije od nauke.

c_h.arlie 12:14 25.04.2018

Re: И за крај

Bili Piton
c_h.arlie

Zajednički jezik neka govore Zajedničari - nemam ništa protiv.

Ima tu jedna začkoljica, Čarli - ti, hteo ne hteo, govoriš tim zajedničkim i tu se ne pitaš mnogo, a slobodan si da ga zoveš i suahilijem ako to želiš.

Zapravo ti pogotovo govoriš tim zajedničkim, jer ti se često u pisanju omakne poneki hrvatski idiom.

Nisi u pravu, jer - ništa se ne mora !
Mora samo da se umre.
Hrvatski ili ne-hrvatski idiom u govoru je pitanje za diskusiju - zbog disperzivnosti srpskog naroda ... koji nije bio pod staklenim zvonom nego okružen i u interakciji sa ljudima drugačije govorećih jezika.
Kako god da bude - ja ću da govorim srpski sa primesama broken ingliša (zbog moga zanimanja koje nema sve adekvatne termine na srpskom) - i biću protivnik bilo kojeg Zajedničarskog jezika, čak i zbog elementarnog razloga - jer nema Zajedničara da istim govore.
No, da ponovim još jednom - nisam šovinista te stoga ne zameram niti Hrvatima, muslimanima, te ljudima iz Crne Gore da govore (i koriste na svaki način) naš srpski jezik.

tasadebeli 16:37 25.04.2018

Re: И за крај

stefan.hauzer

I ne žele; jer gube svoje pozicije čuvara nacije,

Sic!

Та болдована синтагма је можда и имала прођу деведесетих.

Данас, у 2018. години, та синтагма је бесмислена и депласирана.

(Учинак денацификације после 2000?)

Ако данас у 2018. години, после свега и свих демократских промена друштва и односа у друштву и транзиције, криминализоване приватизације некадашње друштвене имовине итд, и причамо о очувању стечених позиција у било којој институцији у Србији од 2000. до 2018, онда морамо да користимо неке другачије синтагме од ове чувари нације.

mesan 07:10 29.04.2018

Re: И за крај

c_h.arlie
ne zameram niti Hrvatima, muslimanima, te ljudima iz Crne Gore da govore (i koriste na svaki način) naš srpski jezik.

Znači oni su bili mutavi dok nisu od Srba uzeli srpski i napravili dijalekat?
Ti im velikodušno dozvoljavaš da govore "naš srpski" jer svoj nemaju?

Među najpodlijim i ogavnijim šovinističkim komentarima na blogu, odavno.

To što ti je većina komentara bezazleno tupava (i trolovanje usled nepismenosti za internet) nikako ne opravdava ovo tvoje šešeljevsko zlo.

c_h.arlie 07:25 29.04.2018

Re: И за крај

mesan
c_h.arlie
ne zameram niti Hrvatima, muslimanima, te ljudima iz Crne Gore da govore (i koriste na svaki način) naš srpski jezik.

Znači oni su bili mutavi dok nisu od Srba uzeli srpski i napravili dijalekat?
Ti im velikodušno dozvoljavaš da govore "naš srpski" jer svoj nemaju?

Među najpodlijim i ogavnijim šovinističkim komentarima na blogu, odavno.

To što ti je većina komentara bezazleno tupava (i trolovanje usled nepismenosti za internet) nikako ne opravdava ovo tvoje šešeljevsko zlo.

Izvini se za nepismenost, kao i za šovinizam i šešeljevsko zlo.
Usput - pomenuti mogu da govore kojim god hoće jezikom (pojašnjenje za tebe i slične tebi koji se muče sa logikom i razumevanjem pročitanoga), no, ja nemam ništa protiv ako hoće da govore srpskim.
Pomenuti sami znaju da li su oni nastali sami od sebe, da li su nastali odvajanjem od Srba, da li smatraju da su Srbi nastali odvajanjem od njih i slično.
Na tvoju žalost, ja ne verujem u tezu da su svi jezici (odnosno, svi koji bi hteli da se zovu jezicima) nastali istovremeno.
Ja verujem da je jedan nastao pre - a ti pogodi koji.

mesan 07:45 29.04.2018

Re: И за крај

c_h.arlie
Izvini se

Neka ti se činjenice izvine što na tvoju žalost postoje.

c_h.arlie
Ja verujem da je jedan nastao pre - a ti pogodi koji.

Nije teško, jer sam već u prvih mesec dana uočio tvoje nacionalistički šovenske komentare, dok su se svi smejali tvom (nepismenom) "<citiram sve> Gluposti !".
Više se ne smeju.
Moraš inače da se usaglasiš sa tasom --- je li to jedan jezik sa više centara, ili su to srpski i tamo nekakvi nedovoljni jezici pored kojih moraju (uz tvoju dozvolu) da koriste srpski dočim ti nikad ne koristiš te njihove.

narcis 07:50 29.04.2018

Re: И за крај

c_h.arlie
,
Ja verujem da je zemlja ravna ploča

reče veliki umnjak čarli i ostade živ

c_h.arlie 08:03 29.04.2018

Re: И за крај

mesan
c_h.arlie
Izvini se

Neka ti se činjenice izvine što na tvoju žalost postoje.

c_h.arlie
Ja verujem da je jedan nastao pre - a ti pogodi koji.

Nije teško, jer sam već u prvih mesec dana uočio tvoje nacionalistički šovenske komentare, dok su se svi smejali tvom (nepismenom) " Gluposti !".
Više se ne smeju.
Moraš inače da se usaglasiš sa tasom --- je li to jedan jezik sa više centara, ili su to srpski i tamo nekakvi nedovoljni jezici pored kojih moraju (uz tvoju dozvolu) da koriste srpski dočim ti nikad ne koristiš te njihove.

Vidiš, nisam o tome ranije razmišljao - jer ja ne razmišljam na takav način.
No, pošto vidim da to tebe iz nekog razloga veoma pogađa, polako mi se zatvara slika ... da si ti, u stvari, jedan teški šovinista i, što ne reći, srbomrzac.
No, ja tu ne mogu da ti pomognem.
'Gluposti', 'Saglasan', a naročito 'Izvini se', postižu svoje ciljeve.
Usput ... što se tiče saglasnosti sa Tasom, u vezi policentičnosti (srpskog) jezika ... nisam saglasan. Štaviše, nisam saglasan niti sa kakvom policentričnošću, već samo sa single-centričnošću ...

narcis 08:20 29.04.2018

Re: И за крај

c_h.arlie

'Gluposti', 'Saglasan', a naročito 'Izvini se', postižu svoje ciljeve.

postigli su da te pola bloga mrzi a druga polovina smatra da si idiot
sad neznan dal ti je to bio cilj, ako jeste onda si uspeo.

tasadebeli 23:19 24.04.2018

Дилетанти и crackpots

Кад већ поменух Билију то да се свако осећа позваним да расправља о Језику јербо је Језик општељудска способност и дође нам некако као ваздух који дишемо, понудио бих вам један линк за текст са сајта AEON на који ми је Шарски скренуо пажњу пре више месеци. Хтедох да га преведем и окачим на Блог Б92, али никако да то дође на ред... За сада сам само превео наслов:

Блебећете ли говорећи? ЛИНК

Што се мене тиче, онај Срђан Јовановић Малдоран, доктор историјских наука, којег поменух да је написао и објавио књигу Ретролингвистика потпомогнут такође средствима неке НВО и у којој говори о стању србистике данас и о србистима као некаквом лингвистичком атавизму, заосталим и затуцаним конзервативним традиционалистима и слично, ништа се, из мог угла гледања, не разликује од ових дилетаната и crackpots о којима говори овај текст који сам вам линковао.

nsarski 08:01 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

Кад већ поменух Билију то да се свако осећа позваним да расправља о Језику јербо је Језик општељудска способност и дође нам некако као ваздух који дишемо

Нажалост, многи се такође осећају компетентним да расправљају и о психологији. То је наука која објективно проучава како мислимо, осећамо, оцењујемо друге, оцењујемо себе, какве су наше или туђе мотивације да нешто урадимо/ураде или не ураде, итд.
Будући да свако за себе мисли, осећа, процењује, итд., (слично као што свако за себе говори некаквим језиком), онда многи себе сматрају компетентним да о психологији нашироко расправљају, да процењују туђе мотиве, етикетирају личности (”паметан”, ”лукав”...) према свом оскудном знању о њима, итд. Куде их и хвале, на пример, према својим аршинима. Уверени, наравно, да је њихов суд тако очевидан. И то их забавља и весели.

Разуме се, такви ”психолози” често губе из вида да често постоји велика разлика између неке ”личности” у строго психолошком смислу, и њене ”персоне” - јавне репрезентације те личности коју нам она сервира.

Па се онда збуне кад се испостави да је њихов комшија - миран, љубазан и пријатан лик, ма ”диван човек!” - заправо манијак који се у неком тренутку дохватио оружја и побио пола комшилука, или је нпр. педофил који напаствује децу у другом крају града. Добро, ово се не дешава сваки дан, али се дешава. Или, да узмемо мање мрачан пример: Питер Селерс, ”Инспектор Клузо”, сјајан глумац, забаван и весео, је био веома тежак човек за сарадњу са другима, вечно намргођемн и мрачан. Барем тако кажу они који су га лично познавали или су са њим радили.

tasadebeli 08:38 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

nsarski
Кад већ поменух Билију то да се свако осећа позваним да расправља о Језику јербо је Језик општељудска способност и дође нам некако као ваздух који дишемо

Нажалост, многи се такође осећају компетентним да расправљају и о психологији. То је наука која објективно проучава како мислимо, осећамо, оцењујемо друге, оцењујемо себе, какве су наше или туђе мотивације да нешто урадимо/ураде или не ураде, итд.
Будући да свако за себе мисли, осећа, процењује, итд., (слично као што свако за себе говори некаквим језиком), онда многи себе сматрају компетентним да о психологији нашироко расправљају, да процењују туђе мотиве, етикетирају личности (”паметан”, ”лукав”...) према свом оскудном знању о њима, итд. Куде их и хвале, на пример, према својим аршинима. Уверени, наравно, да је њихов суд тако очевидан. И то их забавља и весели.

Разуме се, такви ”психолози” често губе из вида да често постоји велика разлика између неке ”личности” у строго психолошком смислу, и њене ”персоне” - јавне репрезентације те личности коју нам она сервира.

Па се онда збуне кад се испостави да је њихов комшија - миран, љубазан и пријатан лик, ма ”диван човек!” - заправо манијак који се у неком тренутку дохватио оружја и побио пола комшилука, или је нпр. педофил који напаствује децу у другом крају града. Добро, ово се не дешава сваки дан, али се дешава. Или, да узмемо мање мрачан пример: Питер Селерс, ”Инспектор Клузо”, сјајан глумац, забаван и весео, је био веома тежак човек за сарадњу са другима, вечно намргођемн и мрачан. Барем тако кажу они који су га лично познавали или су са њим радили.

Јес, јес, баш тако и са језиком. Сви мисле да све знају као и о психологији. Па онда заслепљени толиким знањем и не схватају какве последице производе по себе и околину.

Мада, Шарски, разумем ја то... И језик, као и међуљудска интеракција из које потиче толико знање о психологији код свакога од нас, нешто је што ми свакодневно сви користимо. Рекох, као ваздух који дишемо. И не размишљамо много о томе, али по правилу сви мислимо да све знамо. И о језику и о другим људима са којима долазимо у контакт.

И много волимо да те друге људе, иако их заправо и не познајемо, одмах стрпамо у некакве унапред припремљене класификационе "фиокице" у својој глави које више говоре о нама самима и нашим ставовима и судовима и предрасудама о свету око нас него што говоре о тим другим људима које смо стрпали у те своје "фиокице" у глави.

((Какво бих ја говедо био када бих тако то радио са децом коју подучавам у школи... Ужас!)

Ваљда је свако од нас тако саздан, шта га знам... Да упада, често и несвесно, у ту замку знања проистеклог из свакодневне употребе нечега.

(Да не помињемо, да не бисмо отишли предалеко, сада овде и типично динарску психичку карактеристику јапајаиста. То је још посебан додатак, апликација, на то наше "велико знање" о језику, психологији, другим људима око нас...

)

Ено, баш сам нешто о томе дебатовао (што кажу домороци у овом селу у Шумадији код Паланке у које редовно одлазим) са Чарлијем на мом посту.

49 41 14:26 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

Hemingvej, sjajan pisac; kazu bio je svadjalica. Bio ocaran koridom, Spanijom...
Ostavio iza sebe; ne i sebe.

Jack London isto; sve iza sebe; sem sebe.Batrgao se izmedju gladnog i zednog do pistojno imucnog. Isto. Autobiografski roman, Mornar na konju Martin Idn-Biografski. Druga zena mu je korigovala tekstove, jer maternjim jezikom nije bas bio par excel lance.
Prethodna zena, bila slaba sa ritmikom zivota, i u bezobraznim stvarima. Mozda, bila frigidna.

Jesenjin, "pao" na ljubav-koja se pretvorila-kliznula u patologiju; te digao, takodje ruku na sebe.

Pesnici se ne ubijaju, al' Lorku su 'ladno "skinuli" Frankenstajnci.
...

nsarski 14:54 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

Мада, Шарски, разумем ја то... И језик, као и међуљудска интеракција из које потиче толико знање о психологији код свакога од нас, нешто је што ми свакодневно сви користимо.

Ма, разумем и ја, Тасо. Људи, природно, теже да разумеју нешто од света у коме живе - то разумевање је некад од животне важности. Погодити, макар отприлике, какве су истинске намере неког с ким имаш посла ти даје еволутивну предност у најширем смислу (предвидети, на пример, да ће неко да те нападне је веома корисно). Људи су, каже се, "pattern detecting animals".
Ипак, веома је лако претерати у том смислу, и видети обрасце понашања и реаговања, који су, истински, магловити и непоуздани, као јасне и чврсте. ”Фатално је лако именовати ствари које не постоје”, говорио је мој гуру Н.Ф.

Није проблем у томе што у хитности живљења користимо пречице и непоуздане претпоставке. То је природно и очекивано. Али, треба такође бити свестан да ми те пречице и претпоставке често правимо. Тиме се стиче скромност и сузбија гордост, која је штетна.

tasadebeli 15:58 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

nsarski

Није проблем у томе што у хитности живљења користимо пречице и непоуздане претпоставке. То је природно и очекивано. Али, треба такође бити свестан да ми те пречице и претпоставке често правимо. Тиме се стиче скромност и сузбија гордост, која је штетна.

Да, осетио сам више пута на својој кожи последице деловања оних бесвесних по том питању...

Bili Piton 21:53 25.04.2018

Re: Дилетанти и crackpots

nsarski
Питер Селерс, ”Инспектор Клузо”, сјајан глумац, забаван и весео, је био веома тежак човек за сарадњу са другима, вечно намргођемн и мрачан. Барем тако кажу они који су га лично познавали или су са њим радили.

On je samo bio beskrajno, beeeeeskrajno nesiguran u sebe, siroma. I nervčik, dabome, i djubre, ali iz te elementarne nesigurnosti u sebe je izviralo sve drugo.

narcis 10:16 25.04.2018

m'da

tasadebeli 16:02 25.04.2018

Re: m'da

narcis

m'da

М'да...

Него, хоћеш да ти набавим преко везе ону XLVI свеску Српког дијалектоолошког зборника са Говорима понишавља из 1999. да је имаш за своју библиотеку?

Рећи ћу овима из Института за српски језик да ми је то за друга...

А нека ти Ауреус купи онај помињани Речник пиротског говора.

Па да ти дођемо обојица заједно на рођендан са поклоном?

49 41 18:15 25.04.2018

Ako, ako; dok "rasprava" traje...

Business cveta, u grmu ili oko njega.

Dnevnik "Velt" povodom posjete albanskog premijera Edija Rame Berlinu piše:

"Rama, nominalno socijalista, koji je na vlasti od 2013. a prošle godine je na izborima osvojio apsolutnu većinu, zaista ima čime da se podiči. Privreda bilježi rast, Tirana dobija blještave nove fasade, u toku je hitna reforma pravosuđa koju traži EU. Prošle nedjelje je Evropska komisija preporučila da sa Albanijom počnu pretpristupni pregovori".

"Ima i ljudi koji su skeptični kada se postavi pitanje da li bi Albanija uskoro trebalo da postane punopravna članica Evropske unije, a ima ih zbog priča kao što je ova: u oktobru prošle godine državno tužilaštvo u Tirani je podnijelo zahtjev da se ukine imunitet bivšeg ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahirija. Tahirijevo ime se čulo više puta u telefonskim razgovorima između albanskih i italijanskih trgovaca drogom koje je prisluškivala policija; tu se mogu čuti rečenice kao što je ’Moram Saimiru da dam još 30.000 evra’ i slično", dodaje "Velt", prenosi "Dojče Vele".

U tekstu se dodaje da je je jedan od osumnjičenih kriminalaca i Moisi Habilaj.

"On je bio dio kriminalne bande koja je proteklih godina prošvercovala, kako se procjenjuje, više od 3,5 miliona tona kanabisa kao i oružje; on je jedan od trojice braće koji su zbog svojih ’poslova’ poznati kao i braća Dalton, a inače su i dalji rođaci bivšeg ministra unutrašnjih poslova Tahirija", piše "Velt".

Dnevnik dalje navodi da su braća Habilaj prelazila grčko-albansku granicu Audijem A8 koji je bio prijavljen na pomenutog ministra.

"Kada su postale glasne optužbe da ministar stavlja svoj automobil na raspolaganje trgovcima drogom jer se granična policija ne usuđuje da pretresa privatno vozilo ministra, Tahiri je tvrdio da nema nikakve odnose sa braćom Habilaj, kao i da je prodao automobil kada je postao ministar, ali da se ne sjeća više – kome. To je jedan od onih slučajeva koji kvare imidž Albanije u ostatku Evrope. Sumnja da se privreda u državi nalazi u rukama organizovanog kriminala čiji pipci sežu do samog vrha vlade, do danas nije potpuno uklonjena", piše list i dodaje:

"U Albaniji čovjek mora da sklopi mozaik od mnogih dijelova koji izgledaju kao da ne idu zajedno. U blještavim soliterima koji nastaju u centru grada luksuzni stanovi se nude za cijene koje se plaćaju u zapadnoevropskim metropolama. Kako to funkcioniše kada znamo da prosječna plata iznosi 330 evra mjesečno – prava je zagonetka. ’A kada pozovete nekog ko je izgradio zgradu i izrazite interesovanje, reći će Vam: svi stanovi su već prodati’, objašnjava albanski politikolog Ilir Kalemaj. Odakle novac? To niko ne može pouzdano da objasni, ali vjerovatno je da najvećim dijelom potiče od kriminalnih aktivnosti, dodaje ovaj stručnjak. Ako stvar pozitivno formulišemo, možemo reći da je Albanija jedno vrlo dinamično prelazno društvo".

"Albanski premijer Edi Rama je svoju posjetu Angeli Merkel uporedio sa audijencijom kod pape“, piše "Merkiše algemajne cajtung", i dodaje:

"Trenutno se u Evropskoj uniji diskutuje o tome treba li da počnu pretpristupni pregovori sa Albanijom – Evropska komisija to preporučuje , baš kao i predsjednik Savjeta EU Donald Tusk, ali među članicama Evropske unije postoji velika skepsa prema Albaniji".

A minhenski dnevnik "Zidojče cajtung" prenosi zanimljive riječi albanskog premijera: "Kada bi u Njemačkoj samo kancelarka odlučivala, ne bi bilo mnogo problema", rekao je misleći na otvaranje pretpristupnih pregovora, ali je pri tome dodao: "U Bundestagu ima poslanika koji moraju biti ubijeđeni na osnovu činjenica i rezultata".

List je naveo i Ramine riječi da, ako Albaniji ne bude ponuđena konkretna perspektiva pristupa, može da dođe do novih talasa emigracije iz te zemlje, pri čemu je zaključio da je "Albanija najproevropskija zemlja Evrope".

P.S.
Valjda i Kosovo?!?

tasadebeli 22:17 26.04.2018

Re: Ako, ako; dok "rasprava" traje...

49 41

Ako, ako; dok "rasprava" traje...

Ово је најдужи твој коментар на Блогу Б92 који сам ја икада видео.

И треба да буде.

"Potpisaću sve što treba u korist građana Srbije"

NNN 14:32 28.04.2018

Preporuka

za Bugarskog
(i na neviđeno i pošto sam pročitao :))

tasadebeli 18:07 28.04.2018

Re: Preporuka

NNN
za Bugarskog
(i na neviđeno i pošto sam pročitao :))

Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ (ЛИНК)

c_h.arlie 05:39 29.04.2018

M'da !

Ispisali smo mnoštvo komentara, a nismo pročitali suvislu definiciju jezika.

Za mene je jezik jedno (ne nužno i dominantno u svim situacijama) od sredstava komunikacije - namerno ne kažem sporazumevanja, jer rezultat upotrebe jezika često bude nerazumevanje.
Jer - sa nekima se mnogo bolje razumem (i) pogledom.

Sa Bilijem ne mogu da se razumem ni rečima, a pomoću piva ne mogu, pošto isto ne pijem.

blogovatelj 06:03 29.04.2018

Re: M'da !

Sa Bilijem ne mogu da se razumem ni rečima, a pomoću piva ne mogu, pošto isto ne pijem.

Jel trošiš marihuanu?

c_h.arlie 06:13 29.04.2018

Re: M'da !

blogovatelj
Sa Bilijem ne mogu da se razumem ni rečima, a pomoću piva ne mogu, pošto isto ne pijem.

Jel trošiš marihuanu?

Zar to nije zabranjeno ?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bili Piton

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi