(дневникоми листајући)
ма колико женска јаја била нестидљива , ипак има лека (к. поповић)
у исчеку судбе, нумерисан ,проводио сам дечаштво у сеоском окружењу без посебности у догађањима. до пубертета. ондак се нешто умени, изнутра, скљало , шта ли, те усмерило женскама - скровиштима мојих незаситих жеља.
Каја је била из суседног села и за нашу сеоску Славу је долазила умој комшилук код рођака на пар дана .било би то јануара,предкрај педесетих века кљокнутог тада редовно поприлично завејаних тако да су се и наша дружења дешавала углавном по угрејаним собама сеоских кућа.к'о предоком ми је слика где стрина Дашка Кајин род код кое се гостила нам указује да треба натребити ораја закољиво славско. послушни прихватимо се радног задатка ,моја сестра, Каја ија.ванглица сорајима ставана скинутих преднама на кухињском асталу а ми поседали около ,ја чекићем лупам а њи две требе. Звекнем се ја попалцу ,па Сека моја преузе разбијање а ја требљење.кад оће оће утом вивању орахове љуске заломи се мени један леви нокат па Каја скокну по маказе да ми изравна док Секу моју викну баба Дашка да јој помогне да помузу Шаруљу .остасмо нас двое сами укујни. Да би то боље урадила рече Каја да јој дођем иза леђа те протурим под њену леву пазуху моју шаку .седела је на хокли обучена само у аљину јер било је баш наложену ушпорету лаката наслоњених на астал .како сам дотако јој тело тако ме ко електрика продрмала. стегну она пазухом моју руку и штрицни заломљен нокат ал видим непушта ме.ја се досетих па срамежљиво онако као случајно захватих шаком јој сису ( била је пар година старија , лепушкаста и пуначка па јој те прсне израслине баш напупиле биле) кад она рече да и другу руку протурим ал здруге стране - ајд, гњечи и .само је погнула главу ка вангли са орајима на асталу и почела тихо ко цвилити .мене то јој више попали и уз детаљно претурање сиса јој кроз раскопчану аљину спреда залепих мога угаћа еректичног на њезина леђа те сврших , па се спувах - волим што нежно то радиш ниси диваљ, ето ако опет овог будеш жељан поновићемо ,чух је кроз зујку у ушима.
пролете утом ......по' децение ,
ја, бруцош у београду ,становник круга двојке ('боте), на путу до школе сретао сам једну, другачију од осталих , плавушу. спонтано се почесмо јављати у аули исте зграде наших факултета и не прође много кад ме једног дана ослови и позва ме kомшу из кеве јевросиме на журку заћошком у палмотићеву. С њом у друштву је сећам се тада била и моја колегиница са године нека Милосија коју сам спонтано већ сносио полно јер се повезасмо на теренској вежби из геодезије (отом писах) . становала је негде у маринковој бари и губила времена у путовању па се домаћински понудих да може код мене кад вежбе ушколи потрају и преноћити јер се моја газдарица гђа Олга није бунила зарад разнополних посета .тако је и до прца спонтано дошло....заволела је мог комада па се и фалила ушколи колегиницама и тако то начу и моја комшиница плавуша из палмотићеве. била ми је то прва журка код бео граађана и онако неприпремљеног слудио ме је конфор повећег богато опремљеног стана ,разноврсност антик мобилијара , а о уметничким сликама по зидовима , те фамилијарним Портретима и да не почињем. Нашло се ту и пробрано друштво исписника нам ,пар парова ,а домаћица се мени прикачи огрнута туником са ничим испод, што ме ома полно заинтересова.са ове временске дистанце (више од по' века , 'а'л лети време) .срамотно ми је одВас присећати се како је већ на том првом сусрету кад се друштво разишло благо уцирисана била помахнитала за моим изгаћа јер разбезекнута указивала је да још није видела толиког а стаквим умећем , острвила се да га дува што је мени било нешто посве ново јер увежбах баш до тада оно наше сеоско - тури па извади кад пригусти вади. Овде се пак сперма точила немилице , а понуда ми кунилингуса, појма страног и одурног, јер ко ће још турати нос у ту међуножну женску ћубу накиселог мириса, бљак, дотуче ме начисто. но,кад оно.... док је Дилан песмом "A Hard Rain's A-Gonna Fall" нарушавао блуда сконцентрациу. Душка је била посве нешто ново од тада знаних ми колегиница .отац и мати архитекте су радили у паризу путовали по европи ,она их често посеђивала и пратила информишући се о тамошњем животу младих. хипијеваца пре свега и преносила у бгд како стил облачења тако и понашање,наслове књига ,музику у тренду.живела је у стану са баком професорицом музичке школе у пензији нсађанком давно у бгд удатом за члана владе тридесетих века кљокнутог, па испасмо к'о род.миц помиц и ја малтене се преселих заћошак у палмотићеву .Mилосија изневерена одјеба дружења самном што ми лакнуло јер већ сам почо посртати од дуплираних редовности полних радњи. Питомог по генима бака Професорица пак ,ме је често позивала на чај уживајући у мојем стихоклепном стваралаштву заузврат ми свирајући на антик (америчком) педал хармонијуму уху пријатног François-а Couperin-а......сугеришући ми како смо Душка и ја једно задруго.баш.
будући да смо вазда у исчеку идућег корака у животу да нас усмери велељепију Га, ретко смо кад задовољни оним ступњем ужитака на којем јесмо па тако и ја закорачих из ових тренутних угодности ... понекад понашањем луфтикаст али умом чио у препознавању стварности као несталне и променљиве категорије у непрекидној трансформацији под пресудним утицајем околности .... у друге (не)извесностими животне ....... да би ми, ево данас ,док састав приводим крају ,присетом призвано било ,ту скоро прочитано код Hju Lori-а , како је основна истина људског битисања да сви лажу. једино варира то о чему лажу.