Astrologija| Gastronauti| Hronika| Region| Sex

1/4 i 1/2 otprilike..Onako...Koliko se već oseti pod prstima

tasadebeli RSS / 06.07.2018. u 07:20

 

 appleslicesdipsq.jpg

 


Можда је понеко и помислио да ћу да одустанем од моје индијске серије на Блогу Б92 под насловом „Светско првенство у Русији 2018" и да почнем да пишем, односно качим постове, о рецептима за колаче и остале ђаконије?

Е, па жао ми је ако сам било кога разочарао.

 


03-raspored-1-4-finale-01.png

 

 


mixed-apple-slices-2508191.jpg


То, наравно, не значи да моје блогодвориште није агапе. 

Комодајте се ко жели.

 

th?id=OIP.G7jh2w_y34tHw5XQPppRYAHaFn

 

 

 

 П.С. - Део трећи (ЛИНК)

 

 

 

 

 



Komentari (218)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 09:54 10.07.2018

Re: Полуфинала

Srđan Fuchs


ne vidim u priči o fernandešu rasizam već u ovome, "e neću valjda za čamuge", s tim što se Tasa frajeriše pred momcima i devojkama premda ne verujem da mu je srce rasističko,






Није ваљда, Срђане, да си се и ти придружио овима "политики коректнима" на Блогу Б92? (ЛИНК)





Није ни код Чучка то ништа друго него исто то што кажеш и за мене.

Знам човека.

Ми смо из Индију, најјачи смо, најјачи! (Ово ја намерно највише због Чучка јербо је гробарчина. Али и због тих "политички коректних" Фема на Блогу Б92.)





П.С. - Е, кад смо већ код тих жаргонских речи и колоквијалних израза (извињавам се, једном лингвиста увек лингвиста) које сви користимо, само се понекада успијамо јер хоћемо да оставимо о себи бољи утисак од онога какви то заправо јесмо (к'о Фема из Покондирене тикве)...

Познавао сам својевремено неку дувачку екипу, распоређени у 2-3 џез рок групе по Бгд. Сви обожаваоци до имбецилности Сантане.

Карлос у то време имао неког лика, црнца, на удараљкама на понеком ЛП (Leon "Ndugu" Chancler). (ЛИНК)

И та дувачка екипа народну милицију из оних дана звала увек и само Ндугу јербо момци у плавом пендрекају као што Леон удара по тим удараљакама.

И мени то,Срки, остало до дана данашњег када видим полицију на улици. Не кажем ни пандури, керови, мурија, нинџа корњаче (ови оклопљени, жандармерија, по текмама), ни тротоарци и сл. него увек кажем:

"Зипа, зипа, брате! Ндугу нас гледа!"





dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 19:54 11.07.2018

Re: Полуфинала

Ima samo Liga šampiona za milenijal generaciju


omega68 omega68 13:18 10.07.2018

Ваљда неће поново...

да ме .....:)
Као што неколико пута рекох, није да се хвалим - само констатујем, много пута нисам схваћен на прави начин, укључујући и ово место, јер унапред причам о стварима које многи људи или не могу да виде или не желе да прихвате.
Иако кажу да певци који први кукуричу заврше у лонцу, не могу другачије.
Елем,

Већем делу јавности ЕУ као и лидерима који још увек зависе од гласова својих грађана је, наиме, постало јасно да је миграција важна само за ЕУ елиту која миграцију види као кључно оружје против националног суверенитета. Политика ЕУ елите према мигрантима нема, наравно, никакве везе са жељом да се помогне угроженим људима. Суштина је у стварању инструментаријума за укидање националних граница и намери ЕУ елите да европски клуб постане „пост-национални блок“. У том духу је канцеларка Немачке Ангела Меркел и рекла да је мигрантско питање централно за „вредносни систем“ ЕУ. Другим речима, преко несрећних миграната се жели створити ЕУ као постсуверенистички ентитет.

ја сам то видео и бунио се годинама против тога
Истовремено, елита и њени медији упорно игноришу став да је политика према мигрантима део проблема демократије Европе а циљ је да се одлуке одузму из простора националне демократије. Та амбиција отимања националне демократије је један од суштинских елемената европске интеграције од њеног првог дана а сада је миграција најновије оружје елите ЕУ.

Имали смо и овде људе коју су убеђени да је добро да се балканци иселе одавде а да се населе људи са блиског и средњег истока.
У мигрантској кризи су одговорни многи лидери ЕУ а наједном се све идентификује са Ангелом Меркел што користи не само европска него и америчка елита у политичком обрачуну са њом, а мигранти су само корисна околност. Да ли, посебно Американци, нешто знају што јавност не зна? Да ли су у питању, у основи, обавештајни подаци да Меркел неће да попусти у нарастајућем сукобу са Америком? Који је стварни разлог, јер мигранти највероватније нису? Још увек је тешко одгонетнути али је индикативна изјава Ангеле Меркел пред активистима и посланицима њене партије. Меркел је оценила да односи ЕУ и Америке „већ имају контуре трговинског конфликта, не желим да наводим друге речи. Потребно је све да се покуша како би се решио тај конфликт, како не би прерастао у прави рат.“

То су веома озбиљне речи и по први пут се спомиње „прави рат“. Истовремено, то буди сумњу да Меркел није спремна на даља понижења него можда и на раскид или лабављење досадашњих немачко-европско-америчких веза. Али, пошто Немачка не може сама онда мора да се окрене некој другој страни. На то упућује и чињеница да највећи удари на Ангелу Меркел долазе управо из Америке и проамеричких медија у самој Немачкој.


И онда сам ја био крив јер сам писао да ће све ово да се догоди, а писао сам и да ће Америка , једног дана, да се окрене против нарко творевина, само полако.

Шта ће даље бити тешко је предвидети, у сваком случају процес конфликта је отворен и ту више нема назад. Вероватно је да ће кроз коришћење мигрантске кризе прва жртва бити ЕУ а не Немачка и Ангела Меркел. Главни уредник немачког листа „Велт“ оцењује да „управо посматрамо како Европа неславно умире и нико не жели да поверује да је истина ово што се догађа“. Он такође примећује да ће у том европском неславном умирању и „Европска унија скончати у мукама и лишена сваког достојанства“. Али уредник немачког лист за такав развој оптужује Италију, Мађарску, Пољску где се јавност подигла против умирућег Брисела а не жели да призна да је проблем у самој структури европске интеграције и то од њеног првог дана. Времена су се сада променила и та промена је донела услове за побуну. У процесу умирања ЕУ се заиста претвара у фарсу. Мигранти су само безначајан део тог незаустављивог процеса.

На крају, да ли смо ми који смо били евроскептици, лудаци које треба бановати, називати нацошима итд или људи који су вредни пажње и враћања ауторске

А тек ова тема:

Познати италијански марксистички филиософ и историчар идеја, Доменико Лосурдо (1941-2018) преминуо је пре неколико дана, 28. јуна. Француски философ Лисјен Сев (Lucien Sève) осврће се у овом тексту на Лосурдову најзначајнију књигу: Контра-историја либерализма. Можете је преузети овде: Domenico Losurdo – A Counter History

Уџбеничке дефиниције либерализам представљају као идеологију индивидуалне слободе и универзализације људских права. Контра-историја либерализма, књига Доменика Лосурда, уверљиво открива селективност и једностраност тих хагиографских приказа. У срце либералног пројекта од почетка је била уписана антидемократска и расистичка димензија.

ДВА ЛИЦА ЛИБЕРАЛИЗМА
Онај ко о либерализму гаји слику какву нуде либерали непријатно ће се изненадити читајући Контра-историју либерализма, кључну књигу Доменика Лосурда, која већ на самом почетку открива невероватан парадокс. Бити либерал у принципу значи борити се, по узору на велике мислиоце, попут Хуга Гроцијуса или Џона Лока, Адама Смита или Алексиса де Токвила, за слободе појединца и против политичког апсолутизма, дириговане економије и философске нетолеранције. Посреди је идејно, и у пракси моћан покрет који је у периоду од 16. до 18. века, са три славне револуције – у Холандији, Енглеској и Америци, обликовао читаву савремену историју. Али, управо је са њим дошло до највећег развоја ропства. У Америци 1700. године има триста хиљада робова, 1800. готово три милиона, а средином 19. века и двоструко више. Холандија укида ропство у својим колонијама тек 1863. године. Средином 18. века, број робова је највећи у Великој Британији – готово деветсто хиљада. Притом, ради се о најгорој врсти ропства, тзв. “chattel racial slavery”, где је роб друге расе једноставно “имовина”. Тешко је замислити радикалније порицање слободе појединца. Где је грешка?

Лосурдово дело је од почетка до краја посвећено објашњавању те грешке, поткрепљеном ефектним обиљем крвавих чињеница и цитата од којих застаје дах. Не, не ради се о грешци. Либерална доктрина је рођена са два лица и таква је и остала: с једне стране парола о слободи појединца, али само за грађане, беле поседнике, који чине Herrenvolk, “расу господара” – германизам који је та увелико англофонска идеологија, без комплекса усвојила; с друге –цинично порицање људскости, не само других раса у колонијама, него исто тако и народа који су сматрани “варварима”, као што су Ирци или амерички Индијанци, а такође и мноштва слугу и радника у метрополама, слободно се може рећи – велике већине људи. Контра-историја либерализма, нимало не поричући његове добре стране, открива пуне размере његовог мрачног наличја, које је присутно од почетка, а либерална хагиографија га непрестано скрива. На пример (узмимо један детаљ од хиљаду), кад сазнамо да је велики либерални филозоф Џон Лок био акционар фирме Royal African Company, која је била главни организатор трговине црним робљем, одједном нам постају јасније многе ствари у нашој савременој историји.

РАЗАРАЊЕ ЛИБЕРАЛНОГ МИТА
Али такође нам је јасно да је овој иконокластичкој књизи требало времена да се појави. И да оно што о њој шкрто прозборе главни медији често одаје посрамљену зловољу. Дело је уједно и превише ерудитско и јасно да би могло лако да се одбаци. Због тога се против њега служе излизаним полемичким триковима. Доводе се у питање ауторови ставови према сасвим другим темама, с којима уопште не морамо да се слажемо. Оптужују га за једностраност, док он не пропушта прилику да прикаже разноликост аспеката либерализма, сложеност његових праваца, често и двосмисленост његових мислилаца. За крај му добацују “Али то је општепознато!”, иако доминантна идеологија без престанка ради на оживљавању безобразно пристрасног позлаћеног мита о либерализму.

Треба рећи да Лосурдова књига обилује цитатима који веома штете том миту. Попут овог Токвиловог текста, који оправдава истребљење црвенокожаца: “Провиђење им је, чини се, смештајући их усред богатстава Новог света, дало само краткотрајно право уживања. Они су тамо, на неки начин, само чекали. Обале тако добро припремљене за трговину и индустрију, тако дубоке реке, неисцрпна долина Мисисипија, цео тај континент, деловали су тада као још увек празна колевка једног великог народа.” “Празна колевка”: тако један славни либерал лаким замахом пера оправдава један од највећих геноцида у историји, унапред дајући драгоцено оправдање доктринарцима “земље без народа” коју Бог нуди народу без земље. Текстови таквог тона нису ретки у овој контра-историји и често их потписују имена за која бисмо се најмање надали.

Подучавајући нас много чему, аутор нам још више даје за размишљање. На пример, кад износи ове речи једног Џорџа Вашингтона или Џона Адамса, толико индикативне за америчку револуцију, коју су крајем 18. века водили либерални колонисти, власници робова, потпуно свесни да су они у односу на робове “бели британски поданици, рођени слободни”, спремни на вапај због Енглеза из метрополе који их гњаве: “Нећемо да будемо њихови црнци!”. Овде наједном пада у очи да либерална мисао никад није била аутентично универзалистичка мисао. Слободе које су се захтевале “за појединца”, нипошто нису за сва људска бића, него само за мали број изабраних, у двоструком, библијском и грађанском, смислу речи.

Овакав агресивни партикуларизам доиста јесте у самом темељу либералног учења. Гроцијус, један од очева либералне доктрине у 17. веку, без оклевања оправдава институцију ропства (“Постоје људи рођени за служење”, пише он, позивајући се на Аристотела), говори о становницима холандских колонија као о “дивљим животињама” и, описујући њихову религију као “побуну против Бога”, унапред оправдава њихово кажњавање најокрутнијом “казном примереном кривцима”. Уопште се дакле не ради о одступањима у пракси, него сама идеја либерализма директно испољава сегрегациони и дехуманизујући антрополошки аристократизам.

Француз Токвил, аристократа-демократа, и сâм о више тема мисли на врло сличан начин. Лосурдо цитира ову његову изјаву: “Европска раса је од неба примила или својим трудом стекла толико непорециву надмоћ над свим осталим расама које чине велику људску породицу, да је човек одавде, са свим својим пороцима и незнањем, онај са дна друштвене лествице, још увек први међу дивљацима.” Многе данас запањује кастинска охолост коју показују многи, и мушки и женски чланови владајућег миљеа. Читајући ову Контра-историју, схватамо да је та охолост више од психосоцијалног својства појединаца – она је темељна особина саме либералне доктрине и практичног понашања, које је у свим раздобљима налагала. Либерализам и демократија никад нису били синоними.

“Ради се”, закључиће Лосурдо, “о дискурсу потпуно усредсређеном на оно што, за заједницу слободних људи, представља ограничен свети простор” – свети простор који признаје протестантска етичко-религиозна култура васпитана на Старом завету. Довољно је у анализу унети и фактор “профаног простора” (робове из колонија и слуге из метропола) да би се увидео неприкладан и варљив карактер категорија које се уобичајено користе за приказивање историје либералног Запада: апсолутно првенство слободе појединца, антиетатизам, индивидуализам. Је ли Енглеска 18. и 19. века земља верске слободе? Што се тиче Ирске, либерал Гистав де Бомон, који је пратио Токвила на његовом путовању у Америку, говори о “верској репресији која превазилази сваку машту”.

КАТАСТРОФЕ 20. ВЕКА
Праћење дуге историје либерализма такође подразумева макар успутно интересовање за оно што га је побијало, што му се противило. У овој књизи видимо како су се обликовале разне фигуре универзализма, од оног католичког и монархијског Жана Бодена у 16. веку, преко антиколонијалног и аболиционистичког радикализма којем су понекад помагали напредни либерали 19. века, па све до темељне критике Карла Маркса, који бриљира раскринкавајући “конзервативни карактер енглеске револуције”. Буржоаска политичка еманципација заправо је била знак друштвеног беса не само према народима из колонија, него и према самим енглеским сељацима, пре него што ће да се окоми на градски пролетаријат, невероватно злостављан у тзв. workhouses, радним кућама. Лосурдо такву анализу ипак не прихвата у потпуности, него скицира свој преглед либералних револуција, како латиноамеричких, тако и европских.


Не дотичући се недавне историје неолиберализма, Лосурдо на крају поставља питање одговорности либерализма за “катастрофе 20. века”, и врло уверљиво закључује да је та одговорност велика. Ослањајући се на тезу Хане Арент која “полази од колонија британске империје да би објаснила генезу тоталитаризма 20. века”, он подсећа да су свет концентрационих логора и остале антидемократске институције “почеле да оцртавају много пре краја самопрокламоване belle époque”, наводећи примере “крвавих и узастопних депортација Индијанаца, почевши од оне коју је спровела Џексонова Америка (коју је Токвил прогласио узором демократије)”.

Са поступањем према црнцима у Новом свету достигнути су, што се дехуманизације тиче, “максимуми којима је тешко парирати”. На британској Јамајци “роба би присилили да се олакша у уста робу који је нешто скривио, да би му се затим та уста на четири-пет сати зашила”. У САД-у школска деца су могла да добију слободан дан да би присуствовала линчовању. Једна књига, изашла у Бостону 1913. године, у свом наслову призива “коначно решење” (ultimate solution) црначког питања. Један амерички истраживач, Ешли Монтегју, о расизму и нацизму пише да “то што је чудовиште могло слободно да се креће светом у великој мери је наших руку дело (…), и ми смо одговорни за стравичан облик који је оно попримило”.

Греши ли аутор када у закључку позива да се престане с лажљивом хагиографијом либерализма, која нам се поновно у великим дозама сервира у последње три деценије, од почетка владавине Маргарет Тачер?




С француског превела Мирна Шимат



Извор infoport.co, 10. јул 2018.


Или, сад се најављује распад ЕУропства на три дела.
А, обратите пажњу,

18:13 25.06.2012.
[url=https://srbin.info/2012/06/25/sudbina-evrope-2020-podela-ili-sjedinjene-evropske-dr%C5%BEave-sed/]Судбина Европе 2020: Подела или Сједињене европске државе (СЕД)
[/url]

План политичког уједињења ЕУ, предвиђа хитно унапређење улоге шефа Европске комисије. Већ на изборима за Европски парламент 2014. године, грађанима земаља чланица ЕУ било би омогућено да директним избором (гласањем) одлуче о будућем шефу европске владе. Наравно, истински владари (породице Ротшилд, Рокфелер, чланови Болдерберг групе…) понудили би своје кандидате, које ће народ бирати. Истовремено, у оквиру новоформираног конвента, биле би постављене смернице за сукцесивно преношење овлашћења и пуномоћи националних парламената и влада у руке Европског парламента. Први конкретни кораци ка политичком уједињењу ЕУ требало би да буду договорени на самиту Европског савета (Сазив шефова држава и влада земаља – чланица ЕУ), 28. и 29. јуна у Бриселу. Ко је у вагону прве класе, а ко у багажу Ако би којим случајем овакав сценарио наишао на отпор народа (улога Француске још није потврђена, док би В. Британија са америчким интересима могла да делује одвојено од остатка континента), постоји и резервна опција. Велико је питање и да ли све актуелне чланице могу да испуне финансијске услове за улаз у Сједињене државе Европе. Спекулације су свеприсутне да би већ наредних месеци могло да дође до поделе на авангарду политичког уједињења и на неодлучне чланице (или недовољно квалификоване) за улазак у такозвану елитну лигу Европе. То потврђују и изјаве аустријског канцелара Вернера Фајмана, „да би само десет или једанаест чланица ЕУ биле довољне да покрену процес уједињења“. Очигледно, места у вагону прве класе ЕУ воза неће бити за све, односно поједине чlанице мораће у вагон треће класе или багаж. Србија у Евроазијској унији И ту долазимо до пројекцијe „Европa 2020. године“. Што је најинтересантније, аутор ове пројекције је Амерички Национални савет за информисање, у сарадњи са ЦИА! „Мапа будућности 2020. године“, не престаје да изазива пажњу европских геополитичких стручњака. У овом пројекту, предвиђа се да ће се данас позната ЕУ прекомпоновати и расформирати, као и да би Европа требало да се подели на три дела. Прву Европу, чиниле би богатије западне земље: Немачка, Француска, Ирска, Аустрија, Италија, Шпанија, земље Бенелукса и Скандинавија. Улога и место В. Британије је неизвесна. Лондон би могао да буде део ове приче или као самостални чинилац (заправо продужена рука САД у Европи). Друга унија названа је Нова Европа са чланицама Естонијом, Летонијом, Литванијом, Чешком, Словачком, Пољском, Мађарском, али и Хрватском и Словенијом на југу, преко којих би „католичка источна Европа“ имала излаз на Медитеран. Атлантски савез би, према пројекцијама Американаца, требало да има контролу над овим делом Старог континента. Постоји и идеја припајања Војводине „Новој Европи“, уколико се оствари пројекат отцепљења од Србије. Трећи део Европе, заправо би биле чланице Евроазијске уније, чије темеље је већ ударила Русија. Поред ње, такозвану православну унију би требало да чине и Украјина, Белорусија, Грузија, Молдавија, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Србија, Црна Гора, али и БиХ (превагу ће однети постојање Републике Српске). Када је Албанија у питању, процене су да ће Тирана и даље остати под патронатом НАТО и САД. По овом сценарију, Румунија и Бугарска ће због финансијске кризе бити „пуштене низ воду“ од стране Запада и препуштене утицају Москве. Сличан пут чека и Грчку, која би за коју годину чак својевољно могла да изађе из ЕУ и окрене се Русији као партнеру, што је недавно, као могућност најавио и „чувени хуманитарац“ Јошка Фишер. Да ли су ове пројекције остварљиве? Наравно, ако се у обзир само узме чињеница да је још седамдесетих година прошлог века постојао сценарио о разбијању Југославије. Политичка ситуација у Србији је таква, да ће домаће елите покушати да Србију угурају у последњи вагон (за стоку и багаж) „Нове Европе“. Или ћемо шансу потражити на Истоку и сарадњи са Русијом, с обзиром на то да је Игор Панарин, отац модерне руске дипломатије и идеје Евроазијске уније, замислио да једна од четири престонице овог савеза буде и Београд… С друге стране, све би требало додатно да нас забрину тежње владара из сенке да државе гурају у велике супер-уније, што би могло да буде само међупериод ка стварању једне светске супер-државе. А. Димитријевић


Ето, и за такве ствари сам био исмејаван када сам их још ономад линковао.Разни ,,елитни професори'' и квази елитисти сумњивих моралних особина и још сумњивијих финансијских донација ме извргаваше руглу, проглашаваху теоретичаром завере и вршише притисак на модерацију да ме избацују са овог сајта.
Но, као што је то опште познато, истина ће победити - што рече један човек на једном месту а не смем да вам кажем где јер би се одмах сетили ко је тај човек.
Добро Вас нашао, модерацијо.
омега
Atomski mrav Atomski mrav 21:05 10.07.2018

Francuzi u finalu

Prognoziram da će u njemu igrati sa Englezima, tako će jedna od te dve reprezentacije imati priliku da osvoji drugu titulu prvaka sveta. Mislim da su Francuzi favoriti za osvajanje titule, bez obzira da li će igrati protiv Engleske ili Hrvatske u finalu.
vcucko vcucko 22:29 10.07.2018

Re: Francuzi u finalu

Atomski mrav
Prognoziram da će u njemu igrati sa Englezima, tako će jedna od te dve reprezentacije imati priliku da osvoji drugu titulu prvaka sveta. Mislim da su Francuzi favoriti za osvajanje titule, bez obzira da li će igrati protiv Engleske ili Hrvatske u finalu.

Kako god da zvrši to finale, Francuzi imaju i jedno izgubljeno finale 2006. i nekoliko polufinala (ovako napamet: '38., '58., '82. i 86., ako nisam neko zaboravio). Englezi imaju samo onu domaću gol-linija titulu iz '66. i polufinale '90. kad je Gaza plakao.

Znači Francuska je neuporedivo veća reprezentacija u odnosu na Englesku. I ne vidim kako bi mogli da ih dobiju. Mislim Englezi Francuze. Možda rani gol pa bunkerčina, tako su Francuzi znali da gube, ali od Nemaca.
Atomski mrav Atomski mrav 23:36 10.07.2018

Re: Francuzi u finalu

Znači Francuska je neuporedivo veća reprezentacija u odnosu na Englesku.

To ne znači puno. Argentina i Brazil su još veće reprezentacije pa nisu stigle ni do polufinala, Nemačka ni do osmine finala a Italija ni do samog Svetskog prvenstva.

I ne vidim kako bi mogli da ih dobiju. Mislim Englezi Francuze. Možda rani gol pa bunkerčina, tako su Francuzi znali da gube, ali od Nemaca.

Realno, Francuska je ostavila najjači utisak na ovom prvenstvu, Engleska je prijatno iznenađenje (mlad selektor, podmlađen sastav, formacija 3-5-2 umesto 4-4-2 koja je valjda ostala u ropotarnici istorije - ali sa druge strane, do sada im je najjači protivnik bila Kolumbija ali bez Rodrigeza) ali mislim da bi trebalo baš da ih usere da dobiju Francuze. Ne znam koliko bi Hrvatska imala šanse, koliko će biti zdravi i odmorni... Francuzi su u polufinalu delovali kao da igraju prvo kolo po grupama.
vcucko vcucko 14:55 11.07.2018

Re: Francuzi u finalu

Atomski mrav
Engleska je prijatno iznenađenje (mlad selektor, podmlađen sastav, formacija 3-5-2 umesto 4-4-2 koja je valjda ostala u ropotarnici istorije - ali sa druge strane, do sada im je najjači protivnik bila Kolumbija ali bez Rodrigeza) ali mislim da bi trebalo baš da ih usere da dobiju Francuze. Ne znam koliko bi Hrvatska imala šanse, koliko će biti zdravi i odmorni... Francuzi su u polufinalu delovali kao da igraju prvo kolo po grupama.

Englezi su do sad od pet utakmica imali:
- jednu s(p)retnu pobedu protiv Tunisa
- pa dve šetnje - protiv nedorasle Paname i sprdnju protiv Belgije
- jedan epic na penale protiv Kolumbije
- laganicu protiv Švedske

Hrvati su imali 5 (pet) jakih takmičarskih utakmica, od čega poslednja dva epica na penale. Čak ni protiv Islanda nisu odmarali sa drugim timom, zbog kuknjave Francuza. Znam da sad postoje oni čudotvorni napici za oporavak organizma, ali to imaju i Englezi.

Posle decenijskog ispiranja mozga sa Premier ligom, Englezi su konačno, uz mnogo sreće i na glupost onog Jonuzaja (je li ti, ko ti je rekao da daš gol, da li normalan ti si) došli u lepu situaciju da urade nešto veliko. Plus možda prvi put nemaju tim sa nekakvim firmiranim likovima za omladinske magazine, nego tim radnika i boraca. Znači ono što se i podrazumeva za engleski fudbal. Meni kao pojava liče na tim prigradske radne zadruge u pozitivnom smislu.

Ovako na prvu, mislim da niko normalan ne vidi drugog favorita do Francuza. Opet, ko zna, možda ovo SP još nije otkrilo sve svoje tajne. Videćemo.
tasadebeli tasadebeli 21:08 10.07.2018

Опроштај од Белгије

Француска - Белгија 1:0

Таман за толико су Французи и заслужили то финале.
















vcucko vcucko 22:34 10.07.2018

Re: Опроштај од Белгије

Zašto oproštaj? Pa imaju ljudi još jedan važan pos'o u subotu, isto u Piteru. Meč za treće mesto.

Ovako na prvu, želim im da im se razveže vreća u napadu. Protiv koga god
Atomski mrav Atomski mrav 23:30 10.07.2018

Re: Опроштај од Белгије

Ovako na prvu, želim im da im se razveže vreća u napadu.

To jest da proradi Lukaku. Ne mogu Felaini i De Brujne i da igraju u manevru i da budu golgeteri...
vcucko vcucko 23:32 10.07.2018

Re: Опроштај од Белгије

Atomski mrav
Ovako na prvu, želim im da im se razveže vreća u napadu.

To jest da proradi Lukaku. Ne mogu Felaini i De Brujne i da igraju u manevru i da budu golgeteri...

Jbg, nisu frankofonci sićušni Japanci
Atomski mrav Atomski mrav 23:39 10.07.2018

Re: Опроштај од Белгије

Kod Francuza to funkcioniše, Žiru bolje igra kao centarhalf nego kao centarfor ali ako ga već neće gol, ume on lepo da proigra saigrače što glavom, što nogom... doduše, sve bi to bilo džabe da nema Grizmana i Mbapea, a rekao bih i da su trojica od četvorice iz poslednje linije dali pogotke na ovom prvenstvu.
tasadebeli tasadebeli 08:55 11.07.2018

Види сад ово!!!

Moramo da vas pitamo: Za koga ćete danas navijati?! (ANKETA)


Stekao se utisak da je to u Srbiji ovih dana postalo pitanje nad pitanjima. I za to su, naravno, krivi Hrvati. ( )

SREDA, 11.07.2018. | 08:10


Da su lepo ispali kao „Orlovi" već u grupnoj fazi danas u našoj zemlji ne bi bilo „referenduma" da li navijati za Hrvate ili protiv Hrvata. ( )

Ali, oni su baš morali da rasture Argentinu, da se sa tri pobede plasiraju u nokaut fazu, a tamo preko nama nebitnih Danaca i braće Rusa stignu čak do polufinala.

Neko bi rekao „jaka stvar, briga me i za fudbal i ko će za koga da navija...". I možda je u pravu. A, možda i nije, jer ako se po tom pitanju u našoj zemlji izjasne svi od predsednik države, preko političara i sportista do običnih navijača, biće da je to onda neka stvarno važna stvar. ( )

Novak Đoković je rekao „da sport briše granice među ljudima, prevazilazi razlike u veroispovesti, rasi, nacionalnosti i to je ono što privlači ljude sportu". I to je i te kako tačno. Ali, je tačno i da kada sportisti uvuku politiku u sport, onda niko više ne može da ostane apolitičan. ()

Onima koji će navijati protiv Hrvata zato ušima ne prijaju pesme Marka Perkovića Tompsona iz svlačionice „Vatrenih", naročito Bojna Čavoglave koju je hrvatski reprezentativac Dejan Lovren otpevao za pratioce na društvenim mrežama posle pobede nad Argentinom.()

Da ne ulazimo dublje u njihove motive da navijaju protiv Hrvatske, jer ćemo se vratiti na ratovi, izbeglice, stratišta... U takvim okolnostima nema mesta za fudbalske teme, umiranju u lepoti igre, sportskoj podršci. ()

Takvi smo mi, nešto ne mora uopšte da nas se tiče, ali i to je samo po sebi dovoljan razlog da se još koji put prebrojimo da li smo naši ili smo njihovi, da li smo patriote ili izdajnici, da li smo „građani" ili neko drugi. ()

Pitanje iz naslova smo namerno postavili pogrešno. Jer za Engleze niko neće navijati, pitanje je samo da li ćemo navijati za Hrvatsku ili protiv Hrvatske?





ЛИНКЛИНКЛИНК



Takvi smo mi,




Ако си ти такав, ја нисам.

Према томе, говори само за себе, немој да се кријеш у маси.



Pa, za koga ćete danas navijati?!



Ево ја ћу, Жикице Бабовићу, овде да ти одговорим:

Шта те боли курац!

Из два разлога.

1) Ниси у анкети ставио опцију:

НИ ЗА КОГА, ГЛЕДАЋУ ФУДБАЛ

2) Зато што пишеш овакве манипулантске политикантске текстове уместо да пишеш о фудбалу због чега си и послан тамо да пратиш Светско првенство у Русији. И плаћен за то.



И могу само да ти кажем да сада, после овог твог текста оваквог каквог си га написао, врло озбиљно размишљам да уопште и не гледам вечерашњу утакмицу иако сам до сада одгледао свих шездесет и нешто утакмица на овом светском првенству и пратио твоје писање о фудбалу оданде.

Огадио си ми бре, човече, чак и фудбал са овим просеравањима.











Atomski mrav Atomski mrav 09:29 11.07.2018

Re: Види сад ово!!!

Ma baš treba gledati utakmicu u inat takvima.
tasadebeli tasadebeli 10:10 11.07.2018

Re: Види сад ово!!!

Atomski mrav
Ma baš treba gledati utakmicu u inat takvima.



Ма то се ја само мало успијам...

Где ја да не гледам полуфинале светског првенства, а овамо идем да гледам неке омладинце, кадете, пионире, петлиће по киши и снегу и зими...



vcucko vcucko 10:56 11.07.2018

Re: Види сад ово!!!

tasadebeli
Atomski mrav
Ma baš treba gledati utakmicu u inat takvima.


Ма то се ја само мало успијам...

Где ја да не гледам полуфинале светског првенства, а овамо идем да гледам неке омладинце, кадете, пионире, петлиће по киши и снегу и зими...


Pazi kad sam sinoć zaista samo povremeno pogleduckao na TV, nešto radio na računaru, pa čitao...

Zanima me, šta je cilj ankete? Da danas - sutra krenu trojke (a trojke su Đuro šta?) po kućama onih koji su kliknuli na Engleze? Njihova ostrašćenost ne isključuje tako nešto.

Evo: danas i sutra i uvek navijam za Rusiju.Naravno za Srbiju tamo gde ima smisla (u fudbalu očigledno nema).
Plus sutra za Partizan u Pljevljima. Danas u Letoniji da Zvezda da 2+ u prvom ili 3+ ukupno, mislim da sastavim tiket pošto dugo nisam, svrbi me.
Svezi glede hrvatske nogometne repke, već preko četvrt veka se trudim da razmišljam: Hrvatska = Burkina Faso = strana zemlja. Tako su oni hteli, zato su se i odvojili, s punim pravom. Svako im dobro kao i bilo kom drugom. Taman koliko i oni meni žele.

Onda krenu komesari da viču: ko ne navija za Hrvate, taj je klerofašista i štatijaznam. Mislim bljuc. Šta očekuju od toga što rade, da im daju stan u Poreču

tasadebeli tasadebeli 12:12 11.07.2018

Re: Види сад ово!!!

vcucko

Onda krenu komesari da viču: ko ne navija za Hrvate, taj je klerofašista i štatijaznam. Mislim bljuc. Šta očekuju od toga što rade, da im daju stan u Poreču






Svezi glede hrvatske nogometne repke, već preko četvrt veka se trudim da razmišljam: Hrvatska = Burkina Faso = strana zemlja. Tako su oni hteli, zato su se i odvojili, s punim pravom. Svako im dobro kao i bilo kom drugom. Taman koliko i oni meni žele.






Тако је.

Али никако нам не дају да и ту Хрватску заволимо макар колико волимо и Буркину Фасо. Него све нешто измишљају будибогснама...

Пази, стварно нисам ни помишљао ни на шта ружно и лоше гледајући Хрвате на првенству све док овде ти освешћени, а још више острашћени, комесари јавног мњења нису почели да се просеравају по медијима, са све оним браво постовима и оваквим текстовима и анкетама и сличним просеравањима.

Људска глупост неизмерна као свемир.

Или...

Што ти кажеш, сад се већ помало питам, пошто су толико упорни у томе, шта им је циљ?
korisnickoime-2 korisnickoime-2 23:13 12.07.2018

Tri puta Bog pomaže, а и Мефисто

Када некога, зато што он не мисли као ти, вређаш и псујеш, када му лепиш оне од читаве цивилизације одбачене идеолошке предзнаке због тога, када некоме претиш да ћеш му упропастити живот зато што ти је рекао шта заиста мисли о теби, када брисањем његових коментара и блогова, иако ниједном десклејмер није прекршен, поништаваш нечије постојање па макар и у овом виртуелном свету (што само говори о теби да би то врло радо учинио и у реалном свету да можеш - поништио га да не постоји), онда се то у мом селу назива фашизам.

Онај прави истински микролошки фашизам полуписмених домаћица и доконих пензионера.

Који се при томе, о ироније, заносе да су много далеко одмакли на еволуционој и интелектуалној лествици од читалаца Информера и Курира и гледалаца Пинк информативних емисија.

А у ствари су исти.

Јесте ви, људи, читали роман Клауса Мана "Мефисто"?

Ја јесам одавно. И гледао и филм и више позоришних представа рађених по том роману.


Пуно поздрава свима од Тасе.


П.С. - Чучко, Атомски мрав и још пар њих са којима сам баш уживао причајући о фудбалу док смо пратили ово светско првенство.

Извините, али ипак на крају нећу бити у могућности да завршим моју петоделну сагу о светском првенству у Русији и да испуним обећање о простору отвореном за коментарисање фудбала док траје првенство.

Као што видите спречен сам, што би рекао онај покојни професор у Сабирном центру када се правда свом комшији на оном свету зашто не може на свадбу његовог сина баш тог дана.




EDIT: Заборавих да питам...

Где је Коста? Где је Чарли?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana