Beograde, Beograde, na ušću dveju reka...

Bili Piton

Oprostiće mi Prinčipesa, kao fellow londonesa, što toliko prostora zauzimam na njenom blogu (this town is big enough for the both of us), ali moram, kad već pričamo o gradovima i arhitekturi, i naročito o estetici, da uporedim jednu novu random beogradsku i jednu novu random londonsku stambenu zgradu, a vi se opredeljujte.

Beograd, blok 63



London, Coldharbour Lane, SW9

Bili, truba mi je da ti se obraćam a da ne spomenjem da smo se i upoznali u Londonu u nekoj preglasnoj atmosferi jedne galerije u kojoj nisam ni shvatio da si to bio ti, pre četiri godine, sa drugim kolegama sa bloga. A sudarali smo se i ranije na blogu, kao i sa Srđanom...


Anyway. Ja se bavim gradnjom od najranijih dana života. Od raznih kocki i šatora preko lego i mechano setova do podizanja brvnara u kasnijoj etapi života. Mislim da nam je je gradnja doma u genima, kao kod rajskih ptica ili pčela. U svom životu najviše imaginicije sam uložio u gradnju, i unutrašnji ambijent. Sagraditi jednosobnu brvnaru je odlična vežba za početak.

Gradnja kuće je jednostavan posao i svako može podizati kuću kad je u to upućen rano, ako živi na selu na primer. Ubeđen sam da kao što svako može vozi kola tako i svako može da sagradi kuću. Najkorisnije je kada otac sagradi kuću sa svojom decom jer na taj način im je dao skill for life.

Pored gradnje volim landscape gardening zato mi je i drago da sam živeo veliki broj godina i u Britaniji ali i u drugim zemljama gde su arhitektura i pejzažna arhitektura prisutni.

Britanci su stvorili mnoge originalne pejzaže kao i građevine u koje sam zalazio, recimo pozorište Kraljevski Šekspir teater u Stratfor-upon-Avon, Albert Hall, opera u Glajndboru, stara Britanska biblioteka, ili betonski "teror" Barbican koji je ustvari idejno veoma fina i kompleksna arhitektura. A od novijih zgrada me fascinira nova Britanska biblioteka, Terminal 5 na Hitrou. Forster je doveo do perfekcije čelične stubove. Izvini raspisao sam se.

Mnoge ove zgrade i pejzaže sam obišao sa Prinčipesom tokom godina. Priznajem da smo zajedno otišli u Japanese House pre neki dan u High Street Kensingtonu i videli izložbu Sou Fujimotoa koju ti toplo preporučujem, a i novi Japanese House je priča za sebe.

Beogradska nipošto nije ružna

Vrhunska je.

romi.daba

Bili Piton

Oprostiće mi Prinčipesa, kao fellow londonesa, što toliko prostora zauzimam na njenom blogu (this town is big enough for the both of us), ali moram, kad već pričamo o gradovima i arhitekturi, i naročito o estetici, da uporedim jednu novu random beogradsku i jednu novu random londonsku stambenu zgradu, a vi se opredeljujte.

Beograd, blok 63



London, Coldharbour Lane, SW9

Bili, truba mi je da ti se obraćam a da ne spomenjem da smo se i upoznali u Londonu u nekoj preglasnoj atmosferi jedne galerije u kojoj nisam ni shvatio da si to bio ti, pre četiri godine, sa drugim kolegama sa bloga. A sudarali smo se i ranije na blogu, kao i sa Srđanom...


Anyway. Ja se bavim gradnjom od najranijih dana života. Od raznih kocki i šatora preko lego i mechano setova do podizanja brvnara u kasnijoj etapi života. Mislim da nam je je gradnja doma u genima, kao kod rajskih ptica ili pčela. U svom životu najviše imaginicije sam uložio u gradnju, i unutrašnji ambijent. Sagraditi jednosobnu brvnaru je odlična vežba za početak.

Gradnja kuće je jednostavan posao i svako može podizati kuću kad je u to upućen rano, ako živi na selu na primer. Ubeđen sam da kao što svako može vozi kola tako i svako može da sagradi kuću. Najkorisnije je kada otac sagradi kuću sa svojom decom jer na taj način im je dao skill for life.

Pored gradnje volim landscape gardening zato mi je i drago da sam živeo veliki broj godina i u Britaniji ali i u drugim zemljama gde su arhitektura i pejzažna arhitektura prisutni.

Britanci su stvorili mnoge originalne pejzaže kao i građevine u koje sam zalazio, recimo pozorište Kraljevski Šekspir teater u Stratfor-upon-Avon, Albert Hall, opera u Glajndboru, stara Britanska biblioteka, ili betonski "teror" Barbican koji je ustvari idejno veoma fina i kompleksna arhitektura. A od novijih zgrada me fascinira nova Britanska biblioteka, Terminal 5 na Hitrou. Forster je doveo do perfekcije čelične stubove. Izvini raspisao sam se.

Mnoge ove zgrade i pejzaže sam obišao sa Prinčipesom tokom godina. Priznajem da smo zajedno otišli u Japanese House pre neki dan u High Street Kensingtonu i videli izložbu Sou Fujimotoa koju ti toplo preporučujem, a i novi Japanese House je priča za sebe.

Slažem se - uz jedan amandman.
Mislim da je onaj ko je prvi napravio stambenu zgradu, napravio veliki zločin.
Za život ljudi su kuće.

Slažem se - uz jedan amandman.
Mislim da je onaj ko je prvi napravio stambenu zgradu, napravio veliki zločin.
Za život ljudi su kuće.

Možda i zemunice. Da li to znači da je Zemun nastao od zemunica?

romi.daba

Bili,

Hej, samo da otpozdravim (mali svet i sve to) pošto blogu jedva da može da se pridje od raznoraznih rekriminacija.

Nisam trenutno u Londonu i duže vreme neću biti ali ću gledati da obidjem izložbu ako okolnosti dozvole.

Uzivam u svom rodjendanskom jutru na terasi okruzena cvecem, mozda napisem posle blog, ne znam jos.

Meni je ovaj tekst prijao, lepo doneseno. Prvi put cujem za dizajn centar na Haj strit Kenu, kazete, nov. Pogledacu bas.

Kad sam bila mala, tata me vukljao u dizajn centar, ali ne taj, u mozaiku misli, izbrisala mi se lokacija u Londri, kao da je sever.

Ovaj arhitektonski prikaz mi nije izazvao gadjenje. Na slici bar deluje lako, vazdusno, nemam osecaj betoncine. Mozda jer mi se svidjaju stakleni mostovi u Kini. Kako bi ovo isto izgledalo da je umesto betona stakla.

Slobodno me gadjajte kamenom ali ja koja volim beogradske stare ulazae, skrivene baste( i neodrzavane cak), tajne prolaze i cvece, drvece, gde god ga vidim, volim i put Doklands lajt relveja.

Volim solitercine oko Beolog slona u staklu, voz koji kao da lebdi izmedju njih. Nema duse? Verovatno.

Ali meni je to svaki put kao neka futuriska bajka kad god sam isla ka Kati sarku, ko zna, zna, zasto sam isla:)

Vecina gradova danas je kombinacija starog i novog, kako u gradnji, tako i u ljudima, zar ne?

Za Gardos i shoping centar tamo, to vec deluje jezzzzzzzzzivo, ako je tacno.

jednarecfonmoi

Uzivam u svom rodjendanskom jutru na terasi okruzena cvecem, mozda napisem posle blog, ne znam jos.

Meni je ovaj tekst prijao, lepo doneseno. Prvi put cujem za dizajn centar na Haj strit Kenu, kazete, nov. Pogledacu bas.

Kad sam bila mala, tata me vukljao u dizajn centar, ali ne taj, u mozaiku misli, izbrisala mi se lokacija u Londri, kao da je sever.

Ovaj arhitektonski prikaz mi nije izazvao gadjenje. Na slici bar deluje lako, vazdusno, nemam osecaj betoncine. Mozda jer mi se svidjaju stakleni mostovi u Kini. Kako bi ovo isto izgledalo da je umesto betona stakla.

Slobodno me gadjajte kamenom ali ja koja volim beogradske stare ulazae, skrivene baste( i neodrzavane cak), tajne prolaze i cvece, drvece, gde god ga vidim, volim i put Doklands lajt relveja.

Volim solitercine oko Beolog slona u staklu, voz koji kao da lebdi izmedju njih. Nema duse? Verovatno.

Ali meni je to svaki put kao neka futuriska bajka kad god sam isla ka Kati sarku, ko zna, zna, zasto sam isla:)

Vecina gradova danas je kombinacija starog i novog, kako u gradnji, tako i u ljudima, zar ne?

Za Gardos i shoping centar tamo, to vec deluje jezzzzzzzzzivo, ako je tacno.

Njaooooo !
I ja ću jednom da odem do toga Londona - što bih ja bio izuzetak ?
Usput - srećan rođendan !

Hvala dragi Emsi i princezo!!!

Radujem se cestitkama za rodj.


Pitacu tatu malo kasnije pa kazem.

A emsiemsi, pa da, pravac London.