Играј црни плес
Играј против времена
Само црни плес
Твоју игру играм ја
Питао бих сада пар људи за јуначко здравље што су прогнозирали почетак 3. светског рата и напад Запада на Русију, током Мундијала. Како је ова вестернофобија дошла од озбиљних (да не претерујем са речју "интелектуалаца", нека буде) мислећих људи, Престоничана, човек не може а да се не запита која врста метода испирања мозга протиче кроз Београд уместо Саве и Дунава?
Како било, до спектакуларне апокалипсе после Мундијала није дошло, свет је наставио да живи. Америка са својим глупошћима, Русија вероватно са својим (не пратим руску политичку сцену). Ова врста вестернофобичности потиче очито из руске кујне. Зашто тврдим? Нисам докучио механизам по коме Русија пушта међу своје грађанство (а ево, показује се и међу грађанство клијентских држава) ове престрашености, али приметио сам да одређена законитост постоји: Американци мрзе Русију, а Русија се прибојава Америке (многи рурални Руси Америку и мрзе, онолико страствено колико воле свог председника).
Како радим и са једнима и са другима и пуно долазим у додир са обичним и необичним америчким и руским народом - са Американцима у Југославији а са Русима у ИзраПалу, и са врха и са дна друштвене лествице , покушавам да разумем узрок русофобији код једних а вестернофобији код других.
Американцима је мозак испран вероватно у периоду 1. Хладног рата против Русије, сви то знамо, и писали су овдашњи вестернофоби на километре страница о америчком лову на руске вешце и вештице.
Обратно, Русију сам упознао у Израелу. Када сам стигао, 1990-их, тамо је владала велика русофобија. Перес и Рабин (Шимон и Исак) су широм отворили врата усељеницима из Русије, број становника у Израелу је преко ноћи скочио са 4.5 на 6 милиона људи. Сада, Израел како је американизирана државица, тамо је било исто гађење Русима како и у Америци. Чак сам и ја саам то осетио на својој кожи, будући да имам рускозвучеће име - "Сергеи Слободанович", био сам често извргаван скрнавом и арогантном израелском ниподаштавању. Са друге стране, моје име ми је обезбеђивало лакшу прођу код руских заики, тако да би се чешће и рађе љубиле са мном него са охолим Израелцима. Руси порасли, фино се интегрисали у израелско друштво и ником ништа не фали, напротив, постали су главна зглавка у израелском спејсшатлу. Без њих је развој земље незамислив.
(סליחה חברה, הייתם מתחשבים מקודם)
Nonetheless, читава ова хистерија је почела 2014. са немиром у Украјини. Промене лика Барака Обамe (за кога иначе мислим да је коректан човек, thoughtful, свакако најсимпатичнији амерички председник за мојег памћења - сећам се Регана, Буша ћалца, Кил Билија, Дубије малца и овог тренутног јарана, кабадахије са њујоршких грађевинских скела) када би говорио о томе како почиње нови хладни рат и како "Russia is going to pay" конфронтацију са Америком.
Од онда сам чуо спорадично на пар места да ће бити 3. светски рат: 2015. од умировљеног словеначког генерала у НАТО-у , 2016. од руских пуковника и службеника ФСБ-а, 2017. од блогера, 2018. од анксиозних, а бог'ме и помало махнитих београдских ентелект'алаца. А рата ниђе... Па добро, Србини, ко кога ође за**бава?
Како год, обрни-окрени, Влада је направио сјајну ствар - поново! - и одушевио добронамерне људе worldwide те озлоједио зломислеће - ал' ко њих шљиви: зли ће мислити зло па макар им и Христос гекнуо с неба на главу: Влада је посетом Анђи одмакао свет од ивице амбиса оружаног конфликта. Време је за САД да редефинише своју Ј. Edgar Hoover-овску leftophobia-у, и врати свет у нормалне и мирне токове. Нико не жели нове геноциде, патњу и смрт, од којих се нико кру'а неће најести. Време је да се стане на лопту.