Mali vodič kroz pornografiju

veselica

Ове остале из "екипице" који су такође ту и тамо понешто добацивали што је имало значаја током овог мог тешког просветитељског посла којег сам се овде латио не бих сада овде поименце ређао, али треба рећи да трунчице захвалности свакако припадају и њима.

šta ti je?

Ништа. Покушавам да не будем примитивни неваспитани првосрбијанац, већ културни, цивилизовани и васпитани другосрбијанац, једина и искључива опозиција власти и моралу проистеклом искључиво из те власти у Србији, једини истински спас за Србију у овом историјском тренутку.

Bili Piton

Nema na čemu, i drugi put.

Нарочито ми је ова реченица била подстицајна:

Drugim rečima, sve te teške i gadne reči koje jedni drugima ponekad ovde upućujemo su samo posledica nečeg drugog, dubljeg i često tužnijeg.

Bili Piton

Nije da nisam hteo ali ti si uprskao, upotrebivši mene da bi se obračunao s Endži.

???

Обрачун са Енџи?

Ни на крај памети. Само сам читао претходни низ коментара код тебе у којима се Енџи обрачунавала са њих неколико, па се онда нашалио на твоју формулацију "са четворицом одједном" (такви порно филмови тематски спадају у жанр gang bang xxx movies .). И при томе свакако нисам мислио на секс, него на Блог Б92.

Опет да поновим - порнографија је овде метафора за ову нашу комуникацију овде на Блогу Б92 (за који кажу да је врло утицајна друштвна мрежа, ма шта год мислили под тим "утицајна" ) и за медијску и политичку сцену Србије, а и шире, у чему данас друштвене мреже покушавају да буду некаква виртуелна накарадна квази замена јавног мнења, а у ствари су само тужна слика наше појединачне усамљености и изолованости у којој се негира свако заједништво и општи интерес.

(Да ли је теби, Били, нормално да људи који држе моћ у својим рукама и одлучују о судбини и животу и смрти милијарда људи, саопштавају своја мишљења и одлуке које су донели на својим утицајним местима на Твитеру у 140 карактера или на друштвеним мрежама? Мени није то нормално. То је болесно. Исто као што су болесни, а често и зависни, ови који посећују порно сајтове. А друштвене мреже, медији и уопште јавна комуникација у овом нашем добу мене много подсећа на порно индустрију. - ЛИНК)

Лажни осећај да се припада некаквој "заједници" која у ствари и не постоји и због тога се и не може преко ње остварити никакав утицај, на одлуке владајућих политичких структура, на одлуке које утичу на живот читаве заједнице (res publica). Само се завравамо да је то вид заједнице. То је само стерилно, јалово, јавно мњење испражњено од сваког значења и значаја. (Баш онакво какво би свака власт пожелела.)

То је нека врста лажног римског форума или грчке агоре где ми седећи у својим удобним фотељицама у папучама дођемо и извикујемо своје мишљење и ставове који ни до кога не допиру нити имају утицај на било шта, а при томе се често свађамо упућујући једни другима најстрашније увреде које, верујем, не бисмо никада изрекли гледајући се у очи јер смо углавном сви овде пристојни људи, али када дођемо на овај наш "форум, агору", попримамо некакав другчији облик. Као Доктор Џекил и Мистер Хајд.

Зато ми твој и Спирин блог и јесу дали почетну идеју за настанак овог мог поста - "Blog kao AA" и "Porno izveštavanje".

Знаш, осим метафоре, овде сам се послужио и алегоријом, иронијом и сарказмом.

А као и у свакој филмској продукцији за америчко тржиште, морао сам да направим и други део овог мог поста да би публици уопште било јасно о чему се то радило у првом делу "филма" као што видиш.


П.С. - Знаш, ја Блог Б92 доживљавам пре свега као место на којем би оно што пишемо требало да буде малкице и креативно да би иоле било занимљиво, подстицајно за читаоца, да би се натерали читаоци да мало користе и своје интелктуалне капацитете у овом добу у којем сви знају све, а не само да бесмислено утуцавају своје време радећи оно о чему си ти писао на свом посту који ми је послужио као инспирација.

У добу у којем сви знају све, а у Срба врло чест тип човека који све зна најбоље, много боље од свих других, па чак и оних који су стручњаци у појединим областима а он само лаик и аматер, бесконачно понављање једно те истог у увек истој форми постаје досадно и незанимљиво.

Ако ћемо Блог Б92 користити тако да вазда у једно те истој форми саопштавамо некакве садржаје, онда боље и да нема нико ауторску опцију, него нека уредништво Блога Б92 оформи неку своју "новинарску" екипу која ће то радити, а ми остали ћемо их само читати као што читамо дневне новине (ја увек од спорта и стрипова).

Bili Piton

tasadebeli

А као и у свакој филмској продукцији за америчко тржиште, морао сам да направим и други део овог мог поста да би публици уопште било јасно о чему се то радило у првом делу "филма" као што видиш.

Ako je tako onda ti svoju publiku baš užasno potcenjuješ (ili pak sebe užasno precenjuješ, izadje mu na isto), dok s druge strane očekuješ da ona odvoji ozbiljno vreme da se probije kroz tvoje čaršave i druge perine. Što reče Fri, xexe.

OK.

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Atomski mrav

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Čemu onda sva ta silna tragikomedija, Taso?

Заборавио сам да ставим италик.

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Или, другим речима, одбијам било какву повезаност са "имовином, власништвом, поседовањем" било чега и било кога сем онога што овде напишем.

Свако је обде свој само за себе и ни за кога другог.



Успут, а чему уопште Блог Б92?

Сетих се сад једног филозофског зборника с почетка ове наше ере под називом "Чему још филозофија?"

Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja, ka­ko ju ja vi­dim, ne­će svo­di­ti McLu­hano­vu mi­sao na teh­no­lo­ški op­ti­mi­zam ili još go­re na ta­kozva­ni McLu­ha­nov teh­no­lo­ški de­ter­mi­ni­zam, ali će i te ka­ko uklju­či­ti utje­ca­je teh­ni­ke, stro­je­va, soft­wa­rea, pa i ro­bo­ti­ke na ne­po­sred­ne ili po­sred­ne utje­ca­je na svje­to­na­zo­re, na­či­ne mi­šlje­nja i do­ži­vlja­va­nja.

Ta­ko­đer, ne­će svo­di­ti od­red­ni­cu me­di­ja na „ma­te­ri­jal društve­ne prak­se“ ka­ko je to uči­nio Raymond Wil­li­ams, ali će inkorporirati i tu dimenziju.

U me­dij­skoj di­men­zi­ji po­tra­žit će se pro­sto­ri za rje­ša­va­nje pat po­zi­ci­je od­nos svi­je­ta i ljud­ske svi­je­sti.

Uko­li­ko je isti­na da sve što je­smo, je­smo me­đu osta­lim i uz pomoć eks­ten­zi­ja, teh­ni­ka, me­di­ja, po­sred­ni­ka…, on­da je u ar­hi­vima i mu­ze­ji­ma teh­ni­ka i me­di­ja sa­dr­ža­no ne­što od oka­mi­na naj­izvor­ni­jih ljud­skih stre­mlje­nja. Otu­da je ak­tu­al­ni ob­lik dru­štve­ne prak­se, mi­šljen on na na­čin Wil­li­am­sa ili pra­xis fi­lo­zo­fi­je, bitan za
us­po­sta­vlja­nje ho­ri­zon­ta ljud­ske slo­bo­de.

Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja, na­da­lje ne bi smje­la en­zen­sber­ge­rov­ski misli­ti sa­mo o di­men­zi­ji svo­je­vr­sne is­ko­ri­sti­vo­sti me­di­ja za odre­đe­ne po­li­tič­ke ci­lje­ve, ma­kar oni bi­li i pot­pu­no pri­hva­tlji­vi, ali će i ta­ko mi­sli­ti. U pot­pu­no­sti je pri­hva­tlji­va Enzensberge­ro­va kri­ti­ka na­iv­no­sti mi­sli­la­ca lje­vi­ce ka­da je ri­ječ o značenju i mo­guć­no­sti­ma me­di­ja. No zna­če­nje me­di­ja za čovje­ka, još je du­blje od in­te­re­sa slo­bo­de jed­ne ge­ne­ra­ci­je ili jed­ne po­li­tič­ke op­ci­je.

Fi­lo­zo­fi­ja me­di­ja ne smi­je ni­ti ba­u­dril­li­ar­dov­ski bi­ti za­nese­na vir­tu­al­nim svje­to­vi­ma sli­ka. Si­mu­la­kru­mi je­su re­alni, svje­to­vi u ko­ji­ma ži­vi­mo je­su vir­tu­al­ni, no te­me­lji tih vir­tu­al­nih svje­to­va ima­ju svo­je re­al­no teh­no­lo­ško i me­dijsko ute­me­lje­nje. Sva­ki gram, cen­ti­me­tar ili se­kun­da vir­tual­no­ga svi­je­ta no­se u se­bi gen čo­vje­ka-kre­a­to­ra, svje­do­če o ne­po­vrat­noj je­din­stve­noj kon­fi­gu­ra­ci­ji ljud­sko­ga du­ha i du­ha vre­me­na u ko­je­mu na­sta­ju.

Mno­ge di­men­zi­je pro­mi­šlja­nja tre­ba ima­ti na umu ka­da fi­lo­zo­fijski po­ku­ša­va­mo ra­svi­je­tli­ti, do­mi­sli­ti, od­re­di­ti fe­no­men me­di­ja.

( Алић, Сеад: Чему филозофија (ако није филозофија) медија, Центар за филозофију медија и медиолошка истраживања, Загреб, 2011 )

Atomski mrav

И забавно-естрадни део да не буде баш толико сувопарно...

Predavati danas filozofiju u Srbiji je zajeban posao

Pisao Aleksej Kišjuhas, Jun 10 2015

Naime, zbog crne rupe nazvane srednjom školom, držati filozofiju na prvom mestu znači suočavati se sa mladim ljudima koji u životu nisu ni čuli za Prometeja i Pandoru ili Parmenida i Demokrita. Ni za Konfučija i Zaratustru, Spinozu, Loka i Lajbnica...


Već neko vreme, studentkinjama i studentima prve godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu držim vežbe na kursu koji se, hvala akreditaciji, zove Socijalne teorije. To zapravo znači da im predajem filozofiju. A predavati filozofiju u današnje doba i današnjoj studentariji je jeben posao. I pritom ne mislim na jurnjavu za mladim momcima i devojkama po filozofskim školama i gozbama antičke Grčke dok se slavi Eros u teoriji i u praksi. Već na hronično neznanje, samozadovoljnu umišljenost i akutnu nezainteresovanost sa kojom se dolazi po visokoškolsku diplomu, kao da je u pitanju 250 grama bureka. Za ovde ili za poneti, kolega?

Naime, zbog crne rupe nazvane srednjom školom, držati filozofiju na prvom mestu znači suočavati se sa mladim ljudima koji u životu nisu ni čuli za Prometeja i Pandoru ili Parmenida i Demokrita. Ni za Konfučija i Zaratustru, Spinozu, Loka i Lajbnica, kao ni za Kopernika i Galileja. Dok im je i Njutn nekako sumnjiv. Je l' to onaj što je prodavao jabuke, jednu po jednu, pa mudro zgrnuo pare? Isuviše često, u pitanju su profesionalni blejači koji ne razlikuju renesansu od antike, a srednji vek od srednjeg prsta. Koji bez blama odvale da je islam religija Jevreja, da je "Francuska revolucija" bila u ratu sa Austrougarskom, a da je Aristotel "izučavao" u Parizu. Koji su, true story, ubeđeni da je pravoslavlje izmislio Martin Luter King, zato što mu papa nije dozvolio da se razvede od neke žene. Najčešća pitanja na času glase "'Oće to biti na ispitu?" i "Mogu u WC?". A od zapitanosti ni traga.

I, hvala zabrinutim roditeljima na pažnji i doviđenja, ali ne radi se o mojoj traljavoj pedagogiji i skandaloznoj metodici nastave. Ni žongliranje ni gutanje vatre, uz majmunče kao demonstratora, mnogima ne bi pomogli. Iako uvek ima sjajnih i blistavih izuzetaka (i samim tim potvrđivača pravila), mahom je u pitanju ekipa kojoj je smorenost način života, a lajk merilo lične i kolektivne vrednosti. A izgubljenost u vremenu, prostoru i smislu pravilo. I zato je lako posmatrati studente kao amalgam sačinjen od prepaljenih navijača, trenerkaša i kladioničara, omladine vladajućih političkih stranaka, đus-votka-u-separeu entuzijastkinja, pomodnih anarhista, NVO sektaša, blajhanih replikantkinja po estradnom uzoru, valjaoničara zdravih stilova života i kojekakvih "alternativa", opsesivno-kompulzivnih instagramašica i, iznad svega, hard core lenčuga. Ima i takvih koji nose slike Milorada Ulemeka Legije u novčaniku, a patrijarha Pavla u skriptama. Dok kao vrhunski intelektualni domet vide šerovanje lažnih citata Ive Andrića. Raspredati im o umu, idejama, materiji, esenciji, egzistenciji, kategoričkom imperativu, te o nužnosti i slobodi tada mi prečesto deluje besplodno koliko i besmisleno.

Međutim, nije poenta u sveprisutnoj zatupavljenosti. Ta je i onako poput ugljenika – sastavni deo života i univerzuma. "Biseri" i slične anegdote sa časova takođe nisu neko merilo ili kantar, iako se o njima mogu napisati antologije u tomovima. A suština posebno nije u staračkom kukanju ili u defetističkoj rezignaciji pred nekakvom neukom, nemoralnom i masovno proizvedenom omladinom. Verovatno još i u Epu o Gilgamešu ima glinena pločica na kojoj matorci drobe i palamude o tome da će nove generacije uništiti civilizaciju. Pa se dotična još uvek nekako drži. Ne, poenta je upravo filozofska i ona glasi – čemu još filozofija? Ovo je pitanje na mojim usnama pre, tokom i posle svakog prokletog časa. Uostalom, i zato je Mit o Sizifu u obaveznoj literaturi.

Dakle, čemu još filozofija? Zašto Filozofski fakultet? Koga briga za nekakvog Platona, Dekarta i Kanta sa ovako skaradno visokom stopom nezaposlenosti? Kada na kraju srbijanskog obrazovnog puta većinu čeka karijera trafikanta, konobarice ili nutkača Kirbija? I ko će još razlikovati Anaksimena i Anaksimandra kad je Amadeus Bend izbacio novu pesmu na JuTjub? Kad stvarni arhe studentskog života nisu ni voda, ni vazduh, ni vatra – već flaša "Moeta" u separeu, dok rijaliti programi kroje i etiku i estetiku? Kad je sav preoskudni novac u rukama korumpiranih političara, nekakvih programera i računardžija, ili pak lekara sa radnom vizom za Nemačku i Norvešku? Čemu nas mogu naučiti Epikur, Boecije, al-Gazali, Bejkon, Lok i Volter? Na spomenutom kursu iz filozofije na kojem pokušavam taj neki trening umova (bez treninga tela), jedno ispitno pitanje glasi "Problem indukcije, kauzalnost i epistemološki skepticizam Dejvida Hjuma". Koga je danas još briga za to? Pa "filozofirati" je i prozivka i uvreda u srpskohrvatskom jeziku. A i jedan Stiven Hoking je na Guglovoj konferenciji rekao da je filozofija mrtva . Zaista, čemu sve, ako nas Vlada Srbije uspešno ubeđuje da je jedino štedljivo i poslušno rmbačenje smisao života?

I onda shvatim da se u toj kvarnoj logici nalazi zajeb u koji smo kolektivno upali. I da za njega nije kriva ni nezainteresovana društveno-humanistička studentarija, niti njihovi otupeli asistenti i profesori-dinosaurusi. Zbog palanačko uskogrudih budalaština o "mazanju na hleb" i "sipanju u rezerovar", progutali smo jeftinu žvaku o nekakvoj praktičnosti, nekakvim merljivim ishodima i kompetencijama, o "isuviše teorijskog znanja" i "teškoj školskoj torbi", o svemoćnoj isplativosti i tako tome i tome sličnom. I bez borbe smo predali meč raznim tehnokratama i samozvanim ekspertima što umeju jedino da "poprave kompjuter". Time samo doprinosimo opasnom stanju u kojem su filozofski fakulteti utočišta za srednjoškolce u stanju neodoljive lakoće postojanja – koji pojma nemaju šta će sa sobom, a roditelji im se zapečili da dete studira. Čime saučestvujemo u neukom, a popularnom i posprdnom stavu da je filozofiranje sinonim za laprdanje i javašluk.

A filozofija jeste važna. I filozofski fakultet sa njom. Naime, bavljenjem filozofijom učestvujemo u raspravama o pitanjima koja su mučila čovečanstvo hiljadama godina. Ona nam daje i hrabra i kreativna objašnjenja onoga kako i zašto mislimo, saznajemo, posmatramo, ponašamo se i volimo. Šta je mudro, šta lepo, a šta dobro? I, dođavola, nutka nam odgovore na to ko smo i šta smo. Nije li potraga za tim smisao prakse otkrivanja sebe nazvanom studijama? Uostalom, i naši lični i amaterski pogledi na svet su bazično filozofski – samo što ne umemo to da elaboriramo. Bar ne vešto poput starih i nastranih bradatih majstora. Jer, ako smo sumnjičavi, eto spomenutog Hjuma. Ili Aristotela kada u svemu unaokolo vidimo neki dublji uzrok. Platona ako verujemo u besmrtnu dušu i ispraznost materijalnog sveta. S druge strane, Holbaha, ako nam je sve fizičko i materijalno, a bogove i duše smatramo za izmišljotinu.

Ako smo optimisti, uvek je tu Lajbnic. Ukoliko insistiramo na poštovanju države u kojoj živimo, Hobs i Hegel. A ako nas pali da živimo u skladu sa prirodom, eno Rusoa. Marksa ako bismo najradije srušili sve to i krenuli ispočetka. A ukoliko nam je i to besmisleno, Sartra. Konačno, filozofija nudi i praktične veštine iz logike i metodologije, iz pravilnog zaključivanja i kritičkog mišljenja – da nas ne bi varali lažima o opasnosti od vakcinacije ili nas isceljivali bioenergijom. Malo li je na ovu skupoću?

(ЛИНК)

softelectronics_e

Atomski mrav

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Čemu onda sva ta silna tragikomedija, Taso?

Tako mu došlo.
Zašto se u svemu mora tražiti neki duboki smisao?

Тачно!

Atomski mrav

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Čemu onda sva ta silna tragikomedija, Taso?

Ех, да... Заборавих да ти кажем...

Више је комеНдија него трагеНдија. На сву срећу. Барем што се мене тиче.

cassiopeia

Atomski mrav

(Немам ја никакву своју публику. Барем не на Блогу Б92. Тако да онда о томе и не морам да бринем.)

Čemu onda sva ta silna tragikomedija, Taso?

Moj utisak je da Tasa tendenciozno piše u šiframa sa idejom da svi koji pročitaju njegove uradke imaju i šifarnik koji on namerno ne isporučuje, a pošto ga nemaju i onda svako tumači njegov tekst u skladu sa svojim referentnim sistemom.

E, onda, nastupa Tasa sa svojom ozlojeđenošću što ga niko ne razume, još i krivo tumači i onda se sa svakim novim tekstom on oseća kao žrtva ovog mesta, bloga B92, koje mu iznova potvrdi da njega niko ne razume.

Voli Tasa da bude žrtva pa tako namesti scenografiju i napiše tekst da sve legne kao dupe na nošu.

Да пресечемо беспотребна нагађања која су само губљење времена и да дигнемо већ једном са ноше то дупе ( "Мишљење је као и дупе, свако га има." - Макса, Блог Б92).

Ма јок, Кас, нема то никакве везе са вама (тј. Блогом Б92 као некаквом заједницом, па макар и вртуелном, мада је то мени у приличном контрасту - виртуелна, а заједница).

До мене је... Знам то поуздано. И одавно.

Једноставно, осим са мојима најближима, никада ни са ким другим нисам могао да имам нешто заједничко нити да припадам некој заједници, групи, заједничком интересу, чему год већ, чак и када сам то и хтео. Некако ми то никада није полазило за руком. И ја сам се одавно помирио с тим.

То никакве везе нема са вама на Блогу Б92 нити, пак, ту има неког вашег доприноса у томе.

Немој џабе да се губи време у размишљањима и нагађањима о томе.

Ја сам у питању. Нисте ви.

Пунктум.

cassiopeia

Немој џабе да се губи време у размишљањима и нагађањима о томе.

Ја сам у питању. Нисте ви.

Složili smo se. Nije do nas, do tebe je. :)

Ето видиш.

А то ја одувек и тврдим да у свему, ама баш у свему, може да се пронађе онај најмањи заједнички интерес на задовољство свих.

freehand

Сад си ме изненадио!

Мислио сам да ти (и још неки декларисани) уопште и не читате моје постове. И коментаре.

Кад оно...

"Виђу врага су седам бињишах!"

freehand

tasadebeli

freehand

Сад си ме изненадио!

Мислио сам да ти (и још неки декларисани) уопште и не читате моје постове. И коментаре.

Кад оно...

"Виђу врага су седам бињишах!"

Takoe. Ali čitaju drugovi iz Službe pa mi dostave izveštaj, a ponekad - kao sada, na primer - i tekst komentara koji sam zadužen da pod svojim nalogom kod tebe objavim.
Inače je poslednja tri dana dežurni operativac bio jedan baš duševan mladi kolega i načisto se smorio gledajući kako pričaš sam sa sobom, objašnjavajući sebe i blog, pa mi je naredio da požurim.

Ја, богами, твоје престао да читам од пре неки дан.

Поздрави младог колегу и реци му да све то иде у рок службе... Службе... и реци му да то нема много везе са душом, да не прима све то толико к срцу, иначе ће пре времена бити послат у инвалидску пензију.


П.С. - Можда ниси приметио, али неки су ми постављали питања и коментарисали, па сам на то и одговарао.

Један од тих који су постављали питања и коментарисали си и ти.

Ниси то приметио?

Ти, бре, к'о овај доктор Зелиг

- Ху ар ју?

- Ај донт ноу... Ноубади...

Али, иначе да... У праву си. Ја ионако стално водим неки унутрашњи дијалог. Често и унутрашњи полилог. Па ето... Изађе то онда понеки пут и на видело на Блогу Б92.

[

b]freehand[/b]

Ја, богами, твоје престао да читам од пре неки дан.

Žao mi je da to čujem.

Па... Без увреде, не мислим ништа лоше, али не морам ни да их читам.

Чим видим ник и аватар поред наслова, не отварам пост јер знам шта унутра пише.

Invalidska nikad nije pre vremena. Još ako te dušmani ne provale - ihaj.

Ма пусти...

Увек се нађе неко ко ће да дошапне тамо где треба.

Каријеристи.

freehand

П.С. - Можда ниси приметио, али неки су ми постављали питања и коментарисали, па сам на то и одговарао.

Један од тих који су постављали питања и коментарисали си и ти.

Ниси то приметио?

Ти, бре, к'о овај доктор Зелиг

O čemu pričaš u ovom nastavku nastavkovog nastavka?

Да си ти запевао.

Можда прецизније, пропевао?






Постављаш питања и коментаришеш, а после кажеш како ја разговарам сам са собом.

Па добро, мајку му, ко је овде луд?

Ти или ја?

(А тко је збуњен?)

Дај да утврдимо, не могу више овако да се играм... Устрептао у неизвесности.

freehand

tasadebeli

freehand

П.С. - Можда ниси приметио, али неки су ми постављали питања и коментарисали, па сам на то и одговарао.

Један од тих који су постављали питања и коментарисали си и ти.

Ниси то приметио?

Ти, бре, к'о овај доктор Зелиг

O čemu pričaš u ovom nastavku nastavkovog nastavka?

Да си ти запевао.

Можда прецизније, пропевао?

E, sve ok samo nemoj molim te da pšeš blog objašnjenja još jednog od Tasinih izvanrednih fazona.

Ма јок, није ми уопште у плану.

Можда само још један што је остао у шпајзу још од раније... Штета се баци. Кисели се тамо међу теглама са зимницом. Али он је за посебну прилику, па онда о том потом.

freehand

Постављљаш питања и коментаришеш, а после кажеш како ја разговарам сам са собом.

Па добро, мајку му, ко је овде луд?

Ти или ја?

(А тко је збуњен?)

Дај да утврдимо, не могу више овако да се играм... Устрептао у неизвесности.

Opet dopisuješ...
Al ok, nije meni problem da ti još malo pravim društvo.
Elem, došao sam kad mi je javljeno da izgledaš kritično i da si još jedan blog otvorio da bi kačio iste linkove i objašnjavao iste stvari. Pa rekoh - sevap je, a i Služba nije zezanje. A i politikanstvo traži da se bude aktivan, jel tako.

Само напред, друже! До заслужене пензије!

(Знаш да је сада у Србији граница за старосну пензију за мушкарце 65 година? Значи, ти и ја још 11 година до пензије. То су нам ови твоји "револуционари" од 5. октобра 2000. сместили... Вучић им се дубоко наклонио и рекао им хвала на томе.)

not2old2rock

Taso, kakav si, javi kad komunci sledeći put navale, otkad nisam trepereo od strepnje!

Извини, друже...

Знаш већ и сам у какве смо то школе ишли...

- Шта је то комунизам?
- То је кад имам да једем.
- Сваки дан?
- Сваки дан.
- Само ти?
- Само ја.

П.С.

Корни група

Чуо сам.

softelectronics_e

A možda i ja?

Ти немој да се трпаш између мене и Фрихенда к'о поруб у... Је л' те...

veselica

gledaj s lepše strane:



nemaš petsto komentara od kojih se na trista preganja duo A
haradinaj rekao mogerinijevoj isto što bih, recimo, i ja

policaja štrajkuje u parizu
u briselu pičvajs, budapest too

još malo pa subota
ne muči nas menopauza

veselica

Iza sedam gora i sedam mora, iza sedam reka i sedam planina, iza sedam dolina i sedam kotlina i još sedam jezera i sedam pustinja, sedam šuma i prašuma, sedam bunara i sedam vulkana, živeo je čovek koji je tužan što se Saša Janković povukao iz politike.

Заборавио је да иза седам вулкана дода и оно:

у рупи у земљи.

da mi je da znam zbog čega. ok, mufljuz bio/ostao, ali zašto se uopšte petljao i, štaviše, uspevao da zavede žešće budale.

Ех... Не само жешће будале, него је неке људе које много волим и поштујем (Дуда Ивковић, Којо, Бранка Катић и сл.) искористио као гуз папир и онда пустио воду за њима тако усранима.

Срећом, познајем те људе много боље од једног Саше Јанковића и никада им нећу то замерити јер је све то људски. Онима које заиста волим, никада не замерам та убрљавања и упрљавања српском кафанском политикантском сценом јер знам да се нису у то упустили из неке зле намере, већ су мислили да чине најбоље што могу у том тренутку.

А ове остале будале... Тјах... Шта да се ради, историја мора ићи својим током.







( Мој омиљени лик из Толкиновог Господара. ЛИНК )

veselica

Saša je nekad radio u beti,

У време када је Дуле ЦИА ширио и ојачавао инфраструктуру своје странке, после 1995, а пре 1999, покушавали су ти потоњи Либерали Србије да ме заврбују. (ЛИНК)

У почетку су ме сасвим тачно и коректно одмах исперцепирали као будалу, па су покушавали да ме навуку на некакве жваке о идеалима демократије, бла, бла, бла...

Па пошто сам се устезао као сеоска млада (јербо сам, је л' те, невин по том питању к'о бебина гуза, па никако да скапирају за шта би то код мене могли да се ухвате), онда су прешли на оне поткупљујуће жваке:"Наш председник страначког одбора за просвету одмах, затим место у Скупштини, дневнице, службени ауто, секретарица,..." и сл.

Па је једна од тих поткупљујућих жвака за мене, између осталог, била и радно место у агенцији Бета.

(Ваљда рачунали да сам као профа српског склон новинарству и новинарењу, те политикантству и политичарењу у Србији. 'Бем ли га ако знам зашто су то мислили. )

Елем, да те питам, можда знаш... Какве су то тада, баш у време док је Саша Јанковић радио у Бети, биле тајне везе између Дулета ЦИЕ и агенције Бета?

Нека ваљевска подвала и шабачка чивија, а?

Мислим, мени је јасно по Душану Михајловићу и Тахиру Хасановићу какве су њихове тајне везе са оностраним.

То ми је јасно.

Али какве су биле тајне везе те екипе во времја она са агенцијом Бета, "првом приватном новинском агенцијом у Србији"?

То не знам.

veselica

Елем, да те питам, можда знаш... Какве су то тада, баш у време док је Саша Јанковић радио у Бети, биле тајне везе између Дулета ЦИЕ и агенције Бета?

hahah, ako imaš neko lakše pitanje, za recimo milion dolara.
mislim da je ušao s kintom i visio u onom cuvenom rotari klubu u majke jevrosime gde su mu razni dolazili na ručak/poklonjenje.
pouzdano znam da je vrbovao mikicu bobić za svoju stranku ali je odbila.



meni je mihajlović i inače najveća postoktobarska misterija, mada se kao zna sve.
izvukao se samo tako, ali samo tako. šta su ti magle.

Да, магле, магле... А он као пувањак. Одлепршао у народно памћење. Под надимком Дуле ЦИА.

Али нам је зато оставио д уан енд онли, Тахира Хасановићаааааа!!!

Хвала ти на одговору.

П.С. -

pouzdano znam da je vrbovao mikicu bobić za svoju stranku ali je odbila.

Е, и она спада у онај круг који познајем и волим, па бих њој могао да опростим и да је пристала на непристојне понуде Дулета ЦИЕ у оно време.

Али, она је ипак тако саздана да никада не би себи у животу приуштила једну такву глупост због које после не би смела себе да погледа у огледалу од срамоте и стида.