Kolaž astronomskih zanimljivosti

Gost autor: alselone

 1. Neutronske zvezde i pulsari

Neutronska zvezda je ostatak veoma velike umrle zvezde. Kada zvezda dočeka svoj kraj u zavisnosti od mase može da postane neutronska zvezda. Ona je mnogo manja od obične zvezda ali je sa druge strane mnogo, mnogo gušća. Toliko je gusta da je jedna kafena kašićica neutronske zvezde teška koliko i jedna cela planina na Zemlji.
Pulsari su neutronske zvezde koje se veoma brzo obrću. Zbog toga emituju čudovišno veliku količinu gama zračenja pa se mogu posmatrati kao svetionici na mračnom nebu putovanja među galaksijama.

 2. Crne rupe
Ako veoma velika zvezda na kraju svog života postaje gusta lopta materije koja se naziva neutronska zvezda, onda još veća zvezda postaje nezamislivo gusta tačka materije koje se naziva crna rupa. Crna rupa je toliko gusta da je gravitacija u njoj toliko velika da ništa ne može da pobegne, pa čak ni svetlost, te je samim tim i dobila ime. Toliko velika masa na tako malom prostoru savija prostor-vreme na najjači način u poznatom svemiru. Sama priroda crne rupe nas onemogućava da saznamo više o njoj jer ne možemo skoro ništa da izmerimo. Svaki signal koji pošaljemo kako bismo nešto izmerili biva usisan i ne vrati se do naših mernih aparata. Jedini način za analizu prirode crne rupe je posredno merenje preko njenog uticaja na druga nebeska tela i različita zračenja kao na primer svetlost. Na primer, mi dimenzije crne rupe ne znamo, neki veruju a i matematički modeli se uklapaju da je crna rupa samo jedna mala, mala, jednodimenzionalna tačka.

Na animaciji se može videti zvezda koja orbitira oko crne rupe i na kraju biva usisana. Crna rupa „otima" deo po deo zvezde kako ona kruži kreiraći svetleći disk i verovatno će izazvati eksploziju zvezde pre samog sjedinjenja usled debalansa mase u zvezdi. Ove pojave su potvrđene astronomskim posmatranjem.

Na drugoj slici možemo videti horizont događaja, granicu između onoga što jeste i što nije crna rupa. Sve što prođe ovu granicu nestaje za naše poglede i postaje crna rupa. Postoje određeni slučajevi na samom horizontu događaja kada je moguće da se neke čestice otrgnu smrtonosnom privlačenju i ta pojava se naziva Hokingovo zračenje. Sve crne rupe zrače, one manje zrače više, dok veće zrače manje, obrnuto je proporcionalno. Zato nema bojazni od kreiranja mikro crnih rupa u akceleratorima čestica, jer će one brže ispariti no što će narasti zarobljavajući masu drugih čestica.  

3. Crne rupe su poravnate u prostoru
Skorašnja istraživanja pokazuju kako crne rupe u prostoru zauzimaju određenu strukturu i da nisu pozicionirane u skladu sa raspodelom mase u prostoru. Ako bi lokacija crne rupe zavisila samo od gustine mase ili goriva za tu crnu rupu njihov međusobni položaj bio bi drugačiji. Ovako, iako je masa raspoređena na jedan način, crne rupe naizgled nezavisno postoje u prostor-vremenu kreirajući strukture.
 

4. Potka svemira
Ne samo da su crne rupa poravnate, poravnate su i galaksije. Na slici je Vigo superklaster galaksija (čiji je i Mlečni put deo). Po matematičkom modelu svemir bi trebao da bude uniforman ali po svemu sudeći kreira strukturu koja na prvi pogled liči na strukturu neurona u mozgu.

5. Najstarija poznata galaksija
Detektovana je najstarija poznata galaksija pod imenom z8_GND_5296 i ona je stara 13.7 milijardi godina. Tako daleka galaksija nam dozvoljava da zavirimo u prošlost od 13.7 milijardi godina i pokušamo da razumemo veoma rani svemir. Ne samo da ta galaksija ne izgleda više ovako kakvo je mi vidimo, nego se ne nalazi više na tom mestu nego još dalje od nas, trenutno na 13.1 giga svetlosnih godina.
 

6. Heliosfera
Koliko smo mi ušuškani na Zemlji u ovom delu Sunčevog sistema i u ovom delu galaksije pokazuje i sledeća slika. Heliosfera je oblast u Sunčevom sistemu u kojoj je pritisak sunčevog vetra jači od pritiska čestica međuzvezdanog prostora. Ovaj mehur nas zapravo štiti od štetnog kosmičkog zračenja.
 

7. Crna materija i crna enegija
Velika većina svemira kog poznajemo „nedostaje". U merenjima koja naučnici izvršavaju mnoge stvari se ne uklapaju. Kada u odnosu na merenja izvršimo simulacije, ne dobijemo ono što posmatramo da se dešava. Kao da nedostaje mase. Stvari počinju da se uklapaju kada dodamo skrivenu masu i skrivenu energiju. Samo 4% svemira su atomi koje vidimo u zvezdama, planetama, galaksijama. Koliko još uvek ne znamo pokazuje sledeća pita.
 

8. Gravitacioni talasi
Ako bacimo kamenčić u vodu i poremetimo mirnu površinu dobićemo talase koji će se kretati u svim pravcima. Na isti način ako se velike mase veoma brzo obrću kreiraće poremećaj u tkanju prostor-vremena koje će se širiti kao talasi. Gravitacioni talasi su još uvek samo hipoteza mada su naučnici došli do početnih rezultata merenja koja će moći potvrditi ovu teoriju. Ono što je veoma zanimljivo i važno i u ovom slučaju je to koliko naši matematički modeli svemira i dalje idu ispred eksperimentalnog posmatranja i kako smo u stanju da razumemo stvari mnogo pre nego što smo sposobni da ih detektujemo.
Na slici možemo videti dve neutronske zvezde (još bi jači talasi bili od dve crne rupe) koje se obruću jedna oko druge veoma velikom brzinom.
 

9. Kvazari
Puno ime je Kvazi-stelarni radio izvori i ovo su kosmički izvori elektromagnetnog zračenja otkriveni šezdesetih godina, uključujući i svetlosno koji su veoma udaljeni od nas. Ako su toliko udaljeni, što dobijamo kako rezultat merenja crvenog pomaka i ako možemo da detektujemo njihovo zračenje na ovoj udaljenosti, to bi značilo da je energija koju emituju veoma velika. Veća od bilo kog drugog poznatog tela. Smatra se da njihova energija potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe. Oni su toliko sjajni da su sjajniji i od celih galaksija. Na primer, najsjajniji kvazar sjajniji je od Sunca 1,000,000,000,000,000,000 puta.
 

10. Multisvemiri
Preovlađujuća teorija danas o postanju i strukturu svemira je ona o Multisvemirima. To u stvari nije jedna teorija nego familija sličnih teorija ali su sve bazirane na istoj početnoj premisi - ne postoji jedan svemir nego postoji njihov beskonačan broj i svaki se razlikuje od sledećeg u početnim uslovima, kosmološkim kontantama, pa čak i broju dimenzija. Po kvantnoj teoriji svaki slučajni binarni događaj grana se u dva svemira i u svakom se desio pojedinačni događaj.
Dalje SF spekulacije mogu ići u pravcu kako su crne rupe kapije multisvemira.
 

11. Kvantno sprezanje
Kvatno sprezanje je misteriozan fizički fenomen koji još uvek ne razumemo. Osnovna premisa Kvantnog sprezanja je ta da dva nezavisna objekta koji su međusobno udaljeni pokazuju isto ponašanje iako naizgled nisu povezani. Po KS možemo imati dve čestice na dva kraja svemira i ako merimo ponašanje prve, druga će se istovremeno ponašati u skladu sa prvom iako su naizgled nepovezane i iako su veoma udaljene. Znamo da svaka informacija putuje nekom brzinom, pa makar ona bila i veoma velika kao brzina svetlosti. Zato je KS toliko misteriozan, jer se informacija prenosti praktično istovremeno.

12. Šta smo poslali kao informacije na Vojadžeru 1
Vojadžer 1 je sonda koja je poslata ka dubini svemira 1977. godine. Ona nosi pažljivo pripremljene artefakte spram kojih bi vanzemaljska civilizacija mogla da shvati gde se Zemlja nalazi, koji fizički zakoni važe na njoj, ko je naseljava i kako izgleda (molim 3 Body problem fanove da ne spojluju ovde). V1 je prvi objekat napravljen od strane Čoveka koji je napustio Sunčev sistem.

 Šta je poslato (skraćena lista):

Neke lepe slike galaksija:

Triangulum Galaxy

Tadpole Galaxy

Whirlpool Galaxy

Cigar Galaxy

Pinwheel Galaxy