Knowledge of Good and Evil

I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. (Jevandjelje po Jovanu 8:32)

Čovek je radoznalo biće.

Razvejao se po svetu, istražio svaku zabit planete, oplovio sva mora i okeane i reke i jezera, ispitao pećine i vrhove planina i morska dna, i šume i pustinje i ostrva.

On osluškuje signale iz svemira koji nam stižu u vidu talasa ili čestica, tumači eho iz zemaljskih i okeanskih dubina, otkucaje srca, posmatra biljke i zivotinje i njihovo ponašanje, i daleke kosmičke prostore i klimu i geološke promene na površini planete. Ukratko, posmatra i tumači "sve što oku dostupno je".

Takodje, čovek se okrenuo sebi i stao da proučava svoja dela (umetnička, gradjevinska i druga), svoju istoriju, ratove, društvene odnose, svoje misli i želje i nagone, i svoju prirodu, sa ciljem da sakupi što više znanja o sebi i svetu oko sebe.

Sve ovo sakupljeno znanje se nalazi u temeljima današnje tehnologije i gradjevine i medicine i svega što se danas naziva civilizacija. Nazovimo ovu vrstu znanja "industrijsko" znanje - ono je, manje više svima dostupno, sakupljeno je u knjigama, i složeno u bibliotekama, ili u drugim storage media ili na Internetu. Ono nam služi da razumemo kako svet funkcioniše, i, ponekad, da predvidimo njegovo ponašanje u budućnosti. Ono je, da tako kažem, dobro znanje, jer je čoveku korisno. Takva dobra znanja se mogu naći, na primer, na Guglu, čiji je jedan od osnivača Sergej Brin.

Postoje, medjutim, znanja koja čovek, ponekad, nije dobro da ima. Ne mislim ovim na staru Platonovu distinkciju izmedju vladajuće klase, koja zna, i podanika, koji zive uz pomoć verovanja. Takve podanike je ponekad potrebno lagati, ako je to način da im se ilustruje viša Istina koja je dobra za njih. (Sličan odnos postoji kada pričamo deci da postoji Deda Mraz, a dobro znamo da to nije tačno).

Ovaj blog je o znanju koje je, u principu, moguće imati, ali za koje mnogi misle da nije dobro da čovek ima. Kao primer, navedimo situaciju kada se lekar ustručava da  pacijentu saopšti pravu istinu o prirodi bolesti, plašeći se da će takvo saznanje kod pacijenta proizvesti štetnu reakciju.

Danas smo u prilici da mnoge takve istine o sebi lično saznamo, ali ima mišljenja da je to ono znanje koje nije dobro. Jedno od mesta gde se takva znanja mogu naći je sajtu 23 and me ciji je osnivač Anne Wojcicki, verenica Sergeja Brina.

Ako pošaljete uzorak svoje DNK (obično bris iz usta), i platite oko hiljadu dolara, oni će taj uzorak analizirati i dobićete znanja o sebi koja do sada niste imali.

Na primer, moći ćete da znate kolika je verovatnoće da dobijete šećernu bolest, ili Alchajmerovu bolest u starosti, koje su šanse da u kasnijem životu  postanete zavisnik (od nikotina, alkohola, droga), itd. Takodje mozete saznati da li ste nasledili sklonost vaših roditelja ka odredjenim ukusima, ili vrsti ponašanja.

Za sada se ove informacije izražavaju verovatnoćama jer je današnje poznavanje genomike i genetskih uzroka raznih poremećaja i bolesti prilično oskudno. Medjutim, doći će ubrzo vreme kada će se ovakve stvari znati mnogo pouzdanije. Ipak, i u ovaj situaciji, mnoga osiguravajuća društva uzimaju ove prognoze u obzir kada se odlučuju da li i po kojoj ceni da vam prodaju osiguranje. U poslednje vreme se čak velike kompanije oslanjaju na neke od ovih prognoza prilikom zapošljavanja. Za sada je ovakva praksa zabranjena, ali jednom kada takva znanja postanu pouzdanija, lično sumnjam da će ljudi odoleti svojoj radoznalosti.

Da li je ova vrsta znanja dobra za vas, kao jabuka sto je dobra

 ili je u pitanju "zmija u travi"?

Čovek je radoznalo biće i želi o svemu da sazna pa i o sebi.

 γνῶθι σεαυτόν ili gnoti seauton (upoznaj samoga sebe) je stara Grčka izreka koja se pripisuje barem šestorici slavnih ljudi - izmedju ostalih i Sokratu, mudracu. Da li bi voleli da posedujete ovakvo znanje o sebi?