Pick up the shovel

Autor: Als

Pre par godina bio sam na projektu isporuke softvera. Danima smo testirali na stvarnoj opremi, sve je išlo u redu do jednog momenta kada smo počeli da vidimo pogrešne rezultate. „Sve radi samo se tih par brojeva ne slažu, sad ćemo to brzo popraviti", ohrabrivali smo sebe i klijenta. Prvi dan, drugi dan, treći dan, ne radi i dalje. Vikend smo dogovorili da provedemo u smenama, bukvalno 24 časa da radimo, da uvek bude neko tu i da traži „gremlin bag", onaj bag koji se pojavi samo nekad, ali ne i uvek, tj. ne možemo da mu nađemo početne uslove kada se pojavljuje. Slično kao kada nešto lupa u kolima pa prestane, obično kada odvezete auto kod mehaničara. Moja smena je bila subota ujutru pa naredna u ponedeljak. Došao sam u ponedeljak sa uverenjm da smo tu, takve su bile naznake od subote uveče, ali mi je kolega, na pitanje „samo još malo odgore ovo da ispoliramo" odgovorio sa „pick up the shovel".
Trebalo je zaroniti i ispretumbati stvari koje su pravljenje godinu, dve ranije. Bug je bio sistemski, utkan u samu potku softvera.
...
Razloga za proteste širom sveta ima puno, vlade su mahom nesposobne, korumpirane i bezvoljne da išta rešavaju, plivajući na svojih „dva mandata slave" i fokusirajući se na lične uspehe i dobiti. Rešenja koja vidimo i koja u na tacni su po pravilu površna i rešavaju posledicu a ne uzrok, kao kada popijete kafetin za glavobolju nerazmišljajući zašto boli glava i da li će boleti sutra ponovo.

Razlog za nagomilano nezadovoljsto je prvenstveno Gini koeficijent. Ljudi obično pomisle a i tako su mediji objašnjavali (levi prvenstveno) - siromaštvo stvara nasilje. Ne.
Taj koeficijent meri nesrazmernosti u bogatstvu u nekom geografskom regionu, državi prvenstveno, a zatim i u gradovima, naseljima, ulici. Tamo gde žive samo bogati, nema nasilja, tamo gde žive samo siromašni, nema nasilja, tamo gde je mešovito, pa još i jako raslojeno, tamo očekujte nasilje. Relativno siromaštvo stvara nasilje. Apsolutno siromaštvo je kada nemaš šta da jedeš, relativno siromaštvo je kada voziš Juga a komšija BWM terenac. Relativno siromaštvo je kada se tvoja deca oblače u Lidlu, ima i pežorativni termin za to, a komšijina u Italiji.
Relativno siromaštvo stvara bes, bes stvara nasilje.
Mi smo na neki način to iskusili u SFRJ. Svi smo bili sirotinja, osim par njih, ali taj „par" je bio jako mali. Komšije, rođaci, saborci, svi su bili sirotinja, tako da nije bilo razloga za nezadovoljstvo, čak možda i naprotiv, bilo je razloga za borbu dalje, za građenje gde će nam svima biti bolje.
Na slici možemo videti kako se kreće ovaj koeficijent u Americi poslednjih 30 godina. Ide na gore, i bukvalno i figurativno.

Prosečan direktor u Americi je pravio 20 puta veću platu od prosečnog radnika pre 50 godina, danas pravi 300 puta veću platu. Prosečan direktor je video 1000% povećanje plate, dok je radnik video nominalnih 11%.
To nije neočekivano. Postoji nešto što se zove Pareto distribucija i ona modeluje kako se u hijerarhijskim sistemima ponaša moć (što kažu u Kumu 3 - „moć jede one koji je nemaju" ili što kažu u Bibliji - „onima koji imaju sve će biti dato, onima koji nemaju, sve će biti uzeto", ili što znamo iz biologije - samo najveći majmun se pari, ostali ne dobiju priliku).
To sada vidimo na BLM protestima ali slično očekujte i posle Universal income implementacije, koja nije ništa drugo do presipanja para sa srednje klase na siromašne. I dalje će raslojavanje ostati, neće se mnogo nezadovoljstvo smanjiti time što neko umesto Meka za ručak može da priušti nešto skuplji KFC. Razlojavanje, a pogotovo ono nezasluženo, a svet ga je danas pun, je pokretač za bes.
Svet je ušao u onu fazu za koju su još vladari pre 4000 godina znali - čovek koji nema šta da izgubi, spreman je na sve.

Takođe, pitanje je zašto bogati belci protestuju. Tu postoji takođe jedan zanimljiv momenat a to je - zamislimo idealan svet, svet u svi imaju da jedu, piju, pare se i druže koliko žele. U ljudskoj je prirodi, pa neka samo kod jednog dela ljudi, da popale taj raj samo da vide šta će se desiti (još jedna referenca sa Biblijom koja je odlična mentalna vežba).
Na neki način tako je Tramp izabran, ljudi su rekli - Fuck it! kada su se susreli sa izborom da glasaju za Hilari. Tako je Vučić izabran, ljudi su rekli - Fuck it! kada ih je DS pozivao na glasanje.
To živimo danas, ljudi govore Fuck it! na veoma pogrešne stvari koje se dešavaju.
Da rezimiram u par tačaka:
- Da li postoje razlozi za proteste: Da.
- Da li podržavam proteste: Da.
- Da li se slažem sa načinom na koji su protesti vođeni: Ne.
- Da li mislim da je medijsko pokrivanje protesta pogrešno: Da.
- Da li mislim da su ustupci koji se prave danas prihvatajući opravdane proteste i njihovu pogrešnu mainfestaciju pogrešni i da će imati više štete od koristi: Fuck yes.