Tučom se teško stiže do rešenja - autor teksta: Timotije

Знам да их се не можеш решити, тих весића међу Србима, неспретан је то израз.

shmoo

...

Pa tako i narečeni Vesić, ovog puta ne kao metafora već kao živo govno, predznak nosi u zavisnosti od toga "za koga" radi. pa je Vesić koji radi u Đinđićevom timu jedno a u Vučićevom timu drugo.

Богами, мој је утисак да је то исто говно и под Ђинђићем и под Вучићем.
...

To pojednostavljenje će i dalje biti, ne mislim na ds, nego generalno, veliki kamen spoticanja u prepoznavanju političke scene Srbije.

Оно дебилно инфантилно веровање у једног Вођу спаситеља државе, народа и друштва.

Зато нам и није потребан опет неки нови Ђинђић или неки нови Вучић него је потребна промена система.

Система и институција чије ће деловање у друштву зависити од способности оних у тим институцијама, а не од њихове партијске припадности.

loader

Оно дебилно инфантилно веровање у једног Вођу спаситеља државе, народа и друштва.

Vođa veruje u to.
Čemu dalja priča?!

freehand

Знам да их се не можеш решити, тих весића међу Србима, неспретан је то израз.

ne znam odakle ovi Srbi u priči, ali Vesići kao metafora deo su svake vlasti na svetu otkad postoji civilizacija. Samo je pitanje predznaka, al da se ne ponavljam.

timotije

Оно дебилно инфантилно веровање у једног Вођу спаситеља државе, народа и друштва.

Зато нам и није потребан опет неки нови Ђинђић или неки нови Вучић него је потребна промена система.

Система и институција чије ће деловање у друштву зависити од способности оних у тим институцијама, а не од њихове партијске припадности.

Gospodo freehand and Loader, evo vam pravog uzorka koji ne veruje u lidere opozicije, već traži promenu sistema. Vi bi to mogli da objasnite, jer to ne rade niti najbolji kolunisti! A očigledno je da nije čitao vaš dijalog na ovom postu. Ili da ga pitate kakav to sistem zamišlja, ako je već u pitanju politički sitem?!

Замишљам систем у којем ће се успоставити вредности које се морају безусловно поштовати да би заједница функционисала и опстала. А да би до тога дошло, потребна су нам сасвим нова лица, а не нека која се врте у овом постојећем политичком систему Србије годинама и деценијама и до сада су нам сасвим довољно показали шта једино умеју успешно да раде - да трпају паре у своје сопствене џепове и ништа више.

shmoo

loader

Оно дебилно инфантилно веровање у једног Вођу спаситеља државе, народа и друштва.

Vođa veruje u to.
Čemu dalja priča?!

Право питање је колико њих у Србији верује у то.

Подсетићу вас да је на његове прошле изборе изашло 45-48% бирача-

На изборима 2012. изашло је 58%.

Шта вам то говори?

Jedan obije kiosk, a drugi obavi oružanu pljačku banke. Isti? Nisu. Lopovi? Jesu. Isti? Nisu.

loader

Подсетићу вас да је на његове прошле изборе изашло 45-48% бирача-

На изборима 2012. изашло је 58%.

Шта вам то говори?

Govori mi da su beli listići i sns napravili ovu državorastvornu varijantu. :(

freehand

Замишљам систем у којем ће се успоставити вредности које се морају безусловно поштовати да би заједница функционисала и опстала. А да би до тога дошло, потребна су нам сасвим нова лица, а не нека која се врте у овом постојећем политичком систему Србије годинама и деценијама и до сада су нам сасвим довољно показали шта једино умеју успешно да раде - да трпају паре у своје сопствене џепове и ништа више.

Ti si neki komunista?

vcucko

Ako si mislio na nešto drugo, evo ne mogu da dokučim (a iskreno mrzi me da se udubljujem).

loader

Pod uslovom da su isti. A nisu.
Jedan obije kiosk, a drugi obavi oružanu pljačku banke. Isti? Nisu. Lopovi? Jesu. Isti? Nisu.

Imamo li boljih? Nemamo. Barem se do sada nisu pojavili.

Nema više ni izvršnih sekretara, ni partijskih ukora pred isključenje. Umesto svega toga: marketing. Onaj ko kontroliše marketing taj kontroliše i medije. Kad mi urednik jednih velikih novina kaže da dve agencije kontrolišu preko sedamdeset odsto oglasnog prostora njegovih novina i da on nije u mogućnosti da pokreće teme koje bi bile kritične prema vlasti i pojedinim političkim strankama, jer to može da ga košta gubitka zarade od oglasa, onda mi je jasno da je moja lična potreba da reagujem na neke stvari potpuno besmislena. Kada se u društvu stvori takva ravnoteža straha, korupcije i kontrole, onda je individualna pobuna preko medija pre odraz panike i očajanja nego stvarni otpor.

Узорка људске сперме одбеглог из те огромне епрувете са којом покушава да експериментише у својој лабораторији Ваш уводни текст?

Тачно, не верујем лидерима опозиције.

Замишљам систем у којем ће се успоставити вредности које се морају безусловно поштовати да би заједница функционисала и опстала. А да би до тога дошло, потребна су нам сасвим нова лица, а не нека која се врте у овом постојећем политичком систему Србије годинама и деценијама и до сада су нам сасвим довољно показали шта једино умеју успешно да раде - да трпају паре у своје сопствене џепове и ништа више.

Re: Један друштвени дијалог у демократији
freehand
Замишљам систем у којем ће се успоставити вредности које се морају безусловно поштовати да би заједница функционисала и опстала. А да би до тога дошло, потребна су нам сасвим нова лица, а не нека која се врте у овом постојећем политичком систему Србије годинама и деценијама и до сада су нам сасвим довољно показали шта једино умеју успешно да раде - да трпају паре у своје сопствене џепове и ништа више.

Ti si neki komunista?



У срцу и души.

Криптокомуниста.

Зар ниси видео да ме је Хучи отоич провалио?

Зар ниси видео да ме је Хучи отоич провалио?

timotije

Re: Један друштвени дијалог у демократији
freehand
Замишљам систем у којем ће се успоставити вредности које се морају безусловно поштовати да би заједница функционисала и опстала. А да би до тога дошло, потребна су нам сасвим нова лица, а не нека која се врте у овом постојећем политичком систему Србије годинама и деценијама и до сада су нам сасвим довољно показали шта једино умеју успешно да раде - да трпају паре у своје сопствене џепове и ништа више.

Ti si neki komunista?



У срцу и души.

Криптокомуниста.

Зар ниси видео да ме је Хучи отоич провалио?

Iz tog razloga sam napisao knjigu "Jevađelje po istni", u kojoj citiram filozofa hrišćantva, Adolfa fon Harnacka:"Hrišćantvo je komunizam iz ljubavi". A pritom citiram šta je Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, rekao svom prijatelju Nikoli Tesli, dok je on kleo sotone koji su mu uništili laboratoriju, pritom pozivajući Boga: "Čuj Nikola, kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio ‒ hrišćanin!“

Што се тче "Јеванђеља по истини" (нисам је читао, ово говорим на основу цитираног из Ваше књиге у коментару изнад)...

timotije

Што се тче "Јеванђеља по истини" (нисам је читао, ово говорим на основу цитираног из Ваше књиге у коментару изнад)...

Za knjigu sam morao da platim izdavanje, jer ukazuje na kauzalni problem srpskoga dršutva. Zato se izdaju knjige o kraljevina i drugim glopostima za da izdavači zarade na zabavi i od zaglupljivanje čitalaca. A Srbi su osetljivi na kritiku jer osećaju da poseduju potencijal. A što dokazuju vrlo ubedljivo u sportu,gde je violentna narav vrlo pogodna za borbu bez oružja.

Izvinite ako sam i ovo već postirao na Louderovom Blogu.

Да Вас утешим, ни у САД, светионику демократије у последњих два и по века не бисте боље прошли данас. И траје то већ дуго, та мека диктатура.

freehand

Nisam, ali primetio sam nešto drugo:
Napisao si neobično mnogo reči i rečenica u velikom broju komentara ne bi li po ko zna koji put dokazao dve stvari

politika je dosadna a razgovor o njoj je beskoristan i za budale;

svi su isti i loš je Vučić al su oni pre bili gori pa eto neka Vučić.

Пази, никада нисмо бирали некога зато што је добар и зато што ће успешно владати Србијом.

Ау, извини молим те! Заборавио сам тај протокол који, по теби, важи за Блог Б92.

freehand

Ko to "mi"? Ja sam uvek birao najbolje od ponuđenog.

Za "vas" već ne znam.

Ne znam kako si ovo zaključio uz pokušaj jeftine lične diskvalifikacije,

no moram da ti skrenem pažnju na jednu trivijalnu istinu: između tviter komunikacije i skribomanskih potopa ogromno je prostranstvo, slobodno da se čovek u njemu nađe i stilski postavi.

А ко смо то "ми" у које ме сврставаш?

Пази, никада нисмо бирали некога зато што је добар и зато што ће успешно владати Србијом.

Ko to "mi"? Ja sam uvek birao najbolje od ponuđenog. Za "vas" već ne znam.

freehand

Kapiraš?

Inače, posle ovoga si me zamolio da ne biram više, što ti svakako neću ispuniti na svakim pravim i regularnim izborima koji u Srbiji budu održavani dok sam u njoj i imam pravo glasa.

loader

Ако се обијањем киоска сматра она дивљачка мафијашка приватизација у којој се примењивао закон јачега као на Дивљем западу

Naravno. To je obijanje kioska.

A nasuprot tome imamo oružanu pljačku banke.

Oružanom pljačkom se smatra najveća u istoriji pljačka dobara u istoriji Srbije od strane istog ovog režima tokom 90-ih i od 2012. na ovamo. Razmere te pljačke su dovoljne kao komparacija u slučaju ovog našeg dijaloga (da se obijanje kioska ne može porediti sa oružanom pljačkom banke).
To je dovoljno da mnogostruko prevagne - čak i ako ne računamo druga zla koja su tih godina sprovedena, kao što je pravljenje nepravne antidržave (trebaće decenije da se to dovede u red), hiljade mladića poslatih na front od kojih su mnogi poginuli ili ostali osakaćeni, traumatizovani, kao i njihove porodice, zatim čišćenje etničkih prostora Srba, navlačenje na srpski narod najgadnijih optužbi, za zločine i genocid... A ako računamo i ovo što je dodato, a istina je, ne spekulacija, onda je svako poređenje sa obijanjem kioska gotovo neverovatno.

To je ta srazmera. Između kioska - i razorene banke.

Pride, i u tim privatizacijama 2000-ih je većinski učestvovao kapital sps-a i stranačko-kumovskih saradnika nagrabljen 90-ih. i kasnije plasiran kako iznutra, tako i spolja (strani neidentifikovani kupac). Mnogo toga sam nakon 2000. imao prilike da vidim, ne preko novina, već... Računajte tu ne samo krvave profitere 90-oh koji su kupovali 2000-ih, već i njihovog mentora, službu, višedecenijske partijske glavešine itd. Tako je, sistem se ni tokom te decenije dubinski nije promenio. Bilo je epohalnih društvenih pomaka, ali sistem je u dubini ostao netaknut, jer njegova moć je takva i tolika.

To je ta srazmera. Jednostavno je.

Re: Један друштвени дијалог у демократији
Ако се обијањем киоска сматра она дивљачка мафијашка приватизација у којој се примењивао закон јачега као на Дивљем западу


Naravno. To je obijanje kioska.

A nasuprot tome imamo oružanu pljačku banke.

Oružanom pljačkom se smatra najveća u istoriji pljačka dobara u istoriji Srbije od strane istog ovog režima tokom 90-ih i od 2012. na ovamo. Razmere te pljačke su dovoljne kao komparacija u slučaju ovog našeg dijaloga.
To je dovoljno čak i ako ne računamo druga zla koja su tih godina sprovedena, kao što je pravljenje nepravne antidržave, hiljade mladića poslatih na front od kojih sumnogi poginuli ili ostali osakaćeni, traumatizovani, kao i njihove porodice, zatim čišćenje etničkih prostora Srba, navlačenje na srpski narod najgadnijih optužbi, za zločine i genocid... A ako računamo i ovo što je dodato, a istina je, ne spekulacija, onda je svako poređenje sa obijanjem kioska gotovo neverovatno.

To je ta srazmera. Između kioska - i razorene banke.

Pride, i u tim privatizacijama 2000-ih je većinski učestvovao kapital sps-a i stranačko-kumovskih saradnika nagrabljen 90-ih. i kasnije plasiran kako iznutra, tako i spolja (strani neidentifikovani kupac). Mnogo toga sam nakon 2000. imao prilike da vidim, ne preko novina, već... Računajte tu ne samo krvave profitere 90-oh koji su kupovali 2000-ih, već i njihovog mentora, službu, višedecenijske partijske glavešine itd. Tako je, sistem se ni tokom te decenije dubinski nije promenio. Bilo je epohalnih društvenih pomaka, ali sistem je u dubini ostao netaknut, jer njegova moć je takva i tolika.

To je ta srazmera. Jednostavno je.

freehand

Да Вас утешим, ни у САД, светионику демократије у последњих два и по века не бисте боље прошли данас. И траје то већ дуго, та мека диктатура.

U Titoameriki?

Чудо једно како то добро функционише.

freehand

Чудо једно како то добро функционише.

Velika je sreća da je tu uvek neki "Manucio" na raspolaganju.

shmoo

freehand

Чудо једно како то добро функционише.

Velika je sreća da je tu uvek neki "Manucio" na raspolaganju.

Извини, не знам ко је то.

Ко је "Manucio"?

mirelarado

shmoo

freehand

Чудо једно како то добро функционише.

Velika je sreća da je tu uvek neki "Manucio" na raspolaganju.

Извини, не знам ко је то.

Ко је "Manucio"?

Raspust je, pročitaj Fukoovo klatno i saznaćeš. :)

loader

Ne da nisu isti, nego nisu ni za poređenje

Ne računate valjda period 90-ih u pokušaj da se izgradi demokratija.

Što se mene tiče ono što sam birao kao bolju ponudu, jedinu moguću u datom političkom trenutku, nikada kasnije nije postalo veće zlo.

Tvrdim, ponavljam - režim 90% vremena i energije troši na držanje medija i satanizaciju opozicije (i onoga što bi kao neka sveža opozicija slučajno moglo da nikne), a na sve ostalo troše svega 10% energije i vremena.

Перманентни сукоб између идеалног и реалног, стабилности и нестабилности, логике и ирационалности, знања и простаклука, одговорности и самовоље, поверења и изневеравања тог поверења, општег добра и личне користи, закона и безакоња и – више него било шта друго – свакодневног искуства да лоши момци на крају, дугорочно, увек победе, с временом су учвршћивали и распиривали наш надреално-фарсични ментални калуп.

Можда баш зато и не знам тко је тај "Manucio" који је увек ту на располагању.

freehand

Можда баш зато и не знам тко је тај "Manucio" који је увек ту на располагању.

Bramante himself

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

freehand

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

I đavoljih slugu, po pravilu.

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

freehand

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

I đavoljih slugu, po pravilu.

П.С. - Знаш шта ми је жао? Што нисам имао у рукама Еков Како се пише дипломски рад пре него сам дипломирао. Доспео ми је први пут у руке тек превод на српски десетак и више година касније. Те сам тако и ја, као и многе генерације пре мене, био аутодидакта који је учио из усмених предања како треба писати такву врсту академског рада.

mirelarado

П.С. - Знаш шта ми је жао? Што нисам имао у рукама Еков Како се пише дипломски рад пре него сам дипломирао. Доспео ми је први пут у руке тек превод на српски десетак и више година касније. Те сам тако и ја, као и многе генерације пре мене, био аутодидакта који је учио из усмених предања како треба писати такву врсту академског рада.

To mu je u mladosti bio osnovni izvor prihoda, da pomaže lenjim kolegama da napišu seminarski, diplomski i slične radove. :)

mirelarado

freehand

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

I đavoljih slugu, po pravilu.

Naravno. Meni je to poglavlje urnebesno. Kolega i ja smo se cerekali kao ludi dok smo prevodili. Pogotovo poredeći slatkorečivog vlasnika izdavačke kuće s našim izdavačima. :)

Разумем Ека, сапатника, и сада ми је још ближи срцу када си ми ово рекла (нисам то знао)

freehand

mirelarado

freehand

mirelarado

Али да читам романе Умберта Ека и то још преко распуста?

Не, хвала. Немам апетита.

Dobro, izvini, nisam znala. Manucio je ona paralelna izdavačka kuća koja debelo zarađuje na objavljivanju POST-ova (POST - pisci o sopstvenom trošku).

I đavoljih slugu, po pravilu.

Naravno. Meni je to poglavlje urnebesno. Kolega i ja smo se cerekali kao ludi dok smo prevodili. Pogotovo poredeći slatkorečivog vlasnika izdavačke kuće s našim izdavačima. :)

I ja sam se cerekao, ali mi je sve vreme jeza nekako bauljala, kao ledena stonoga, uz i niz kičmu. Uz poslednjih pedesetak strana, Belba na šiljku i Kazaubona u govornici više se nisam cerekao.
A đavolje sluge sa svim svojim idiotskim teorijama i višim znanjima i ovim blogom marširaju, draga moja. to je ono što je zaista strašno.

freehand

Разумем Ека, сапатника, и сада ми је још ближи срцу када си ми ово рекла (нисам то знао)

Ali ne književnika, naravno.

mirelarado

Naravno. Upravo smo, globalno, u jeku pandemije takvih teorija, što je gore od bilo kog, starog ili novog, virusa.

shmoo

freehand

Разумем Ека, сапатника, и сада ми је још ближи срцу када си ми ово рекла (нисам то знао)

Ali ne književnika, naravno.

Наравно.

Поготово у "малом ђардину италијанске књижевности".

shmoo

mirelarado

Naravno. Upravo smo, globalno, u jeku pandemije takvih teorija, što je gore od bilo kog, starog ili novog, virusa.

Мирела, иновиран је речник.


То се више не зове пандемија него инфодемија.


Хвала технолошком напретку и овим Максиним и Милановим гиковима (је л' их тако називају?) што су нам омогућили такав цивилизацијски еволутивни скок на ту вишу грану.

freehand

shmoo

freehand

Разумем Ека, сапатника, и сада ми је још ближи срцу када си ми ово рекла (нисам то знао)

Ali ne književnika, naravno.

Наравно.

Поготово у "малом ђардину италијанске књижевности".

To je u redu. Mada ja mislim da je Eko izvanredan književnik i da je i "Ime ruže" sjajan roman.

mirelarado

Da, ali je ovo istaknuti podskup u okviru infodemije, za koju su najzaslužniji mediji. Uzgred, eto još jedne industrije koja je procvetala zahvaljujući globalnoj krizi. Mislim da ta poplava svakojakih informacija, poluinformacija i gomile gluposti, kojom nas mediji neštedimice zapljuskuju, dodatno otežava ionako gadnu krizu u koju svet tone.

Име руже можеш да читаш иако пре тога ниси прочитао ниједну једину књигу у свом животу. Јесте, помиње се ту Аристотел, али он је ту исто као и Зевс у компјутерским игрицама.

nsarski

Pratim ovu liniju tvojih komentara o romanu "Ime ruže"

A i citiran argument je plitak, po mom mišljenju.

od "najgora knjiga" do "genijalna knjiga".

Ti misliš da je samo književnost vredna klesanja u mermeru dobra književnost. Da stanem u tvoju odbranu: mislim da tako ne misliš. Zato sam i napisao ono gore da ni ti ne misliš tako.

Не брини, Шарски, ипак ја нисам од оних који кењају само мермер.

Али ме то ипак не спречава да стварии називам правим именом, а надам се онда да ми на томе нећеш замерити.

nsarski

Koje je onda pravo ime za "Ime ruže"? (Od onih suprotnih atributa koje si tom romanu pripisao.)

Име руже је генијални роман префињено написан руком изузетно образованог и паметног човека, роман који је због начина на који је написан да би био доступан најширем могућем читалачком кругу, постао симбол почетка тог новог варварског доба у којем и данас живимо.

И то културни симбол почетка тог доба. Новог доба, али зато и варварског доба како га назива Барико.

Наравно да волим треш.

Но, то што га волим не значи да одбијам да сазнајем како те "руже" заиста и миришу. На који начин шире свој мирис. И са каквим последицама по културу (и образовање, што да не?) у овом Нашем Добу

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

freehand
20:51 21.07.2020
Re: Један друштвени дијалог у демократији
Jedan obije kiosk, a drugi obavi oružanu pljačku banke. Isti? Nisu. Lopovi? Jesu. Isti? Nisu.

Osnovno pitanje ovde je - koji su NAMA sličniji? jer to su naši rođaci, braća, supružnici, komšije i poznanici, drugovi iz razreda i kolege.
Ja sam još+onomad, 20111. pitao ovde -ko od vas ima i koliko prijatelja naprednjaka? To pitam i danas, odgovor je, po pravilu, isti.

mirelarado

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

Samo mala napomena. Eko je tako naslovio roman iz sasvim suprotnog razloga: reč ruža, naime, ima toliko široku semantičku livadu , odnosno s vremenom je poprimila toliko različitih značenja, od ruže vetrova do teleće ruže, da je to postalo isto kao da ne znači ništa. Dakle, jeste to referenca na Šekspira, ali s kontra predznakom.

Ниси погледао онај интервју са Алесандром Бариком који сам линковао?

Зато и кажем Лоудеру да ми квалитетних људи имамо и данас у Србији али се не виде. Медијски се не виде и не чују јер су медији строго контролисани по том питању. Па зато стичемо погрешан утисак о стварности око нас и на крају као последицу тог погрешног утиска дођемо до онога да на сваким изборима у Србији вазда бирамо мање зло, а не бирамо онога ко је бољи као што би то било нормално. Мислим, ако већ овај систем у којем живимо називамо парламентарна демократија. У републици (?).

shmoo

Podeliću, u tri ili ĉetiri kategorije, štampu koja su privržena mojoj vlasti. Na prvo mesto staviću određeni broj novina čiji će ton biti otvoreno služben i koje će u svim sukobima braniti do kraja moju stranu. Ali, te novine, želim vam odmah reći, neće dakako imati i najvećeg uticaja na javnost. Na drugom mjestu nalaziće se duga falanga poluslužbenih novina, a ĉija je uloga u tome da uz moju vlast privuku celo mnoštvo mlitavaca i ravnodušnih ljudi koji, bez grižnje savesti, prihvataju sve što postoji, ali dalje od toga svoga politiĉkog kreda ne idu. Ali, upravo u kategoriji što sledi nalaziće se štampa koja će predstavljati najmoćnije poluge moje vlasti.Tu potpuno išĉezava, naizgled naravno, razlika izmežu službenoga i poluslužbenoga tona, jer te novine - o kojima vam želim govoriti - biće sve istim sponama vezane uz moju vlast, lancem vidljivim u sluĉaju jednih, nevidljivim u sluĉaju drugih. I ne pokušavam vam kazati koliko će ih biti na broju, jer imaću privrženu štampu u svakom delu javnoga mnenja, u svakoj stranci; imaću aristokratske novine u aristokratskoj stranci, republikanske u republikanskoj stranci, revolucionarno među revolucionarima, anarhistiĉke novine, ako ustreba, među anarhistima. Moja će štampa, kao bog Višnu, imati stotinu ruku, i te će se ruke ispružiti ka svim mogućim strujama javnoga mnenja celom zemljom. Biće na mojoj strani, a da i ne znaju. Oni koji budu verovali da govore svojim jezikom, govoriće mojim; oni koji budu verovali da pomažu svoju stranku, pomagaće moju; oni koji budu išli pod svojim stegom, ići će pod mojim.

nsarski

Daleko od toga da sam pomislio da je to uvod u varvarsko doba. Znaš, meni je muka od tih najavljivača "novog doba" koje nikada nije stiglo, ili svakako nije u onoj formi koju su oni predvideli.

Ako ništa drugo, klinci će naučiti, i možda se upitati, zašto je Aristotel pisao o Tragediji i Poeziji, a ne o Komediji koja je podjednako priustna svugde oko nas u ovom Našem Dobu.

Po mom mišljenju, "Ime ruže" je deo svetske književne baštine koji će živeti mnogo duže od svih Barika ovog sveta, sadašnjih i budućih.

Ja sam svoje skromno znanje iz teorije književnosti stekao u sasvim drugoj školi (onoj iz koje je i Mek Luan koga si pomenuo), i njoj pojam "treš" ne postoji. Ne bih da širim temu dalje. Razglasićeš! (Ako te zanima, poslaću ti jedan esej koji sam štamao u časopisu "Književnost" u davnim, davnim vremenima kad smo svi bili mlađi i imali negraničeni entuzijazam.)

mirelarado

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

Samo mala napomena. Eko je tako naslovio roman iz sasvim suprotnog razloga: reč ruža, naime, ima toliko široku semantičku livadu , odnosno s vremenom je poprimila toliko različitih značenja, od ruže vetrova do teleće ruže, da je to postalo isto kao da ne znači ništa. Dakle, jeste to referenca na Šekspira, ali s kontra predznakom.

freehand

mirelarado

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

Samo mala napomena. Eko je tako naslovio roman iz sasvim suprotnog razloga: reč ruža, naime, ima toliko široku semantičku livadu , odnosno s vremenom je poprimila toliko različitih značenja, od ruže vetrova do teleće ruže, da je to postalo isto kao da ne znači ništa. Dakle, jeste to referenca na Šekspira, ali s kontra predznakom.

Meni je na pameti uvek bio termin "sub rosa" koji je označavao tajnu, zavet, tajna društva.

freehand

To što je Eko na tako izvanredan način izmešao žanrove - dokaz je njegove genijalnosti, ne trivijalnosti.

А да ли је исто тако широка та семантичка ливада те именице и у италијанском језику?

mirelarado

freehand

mirelarado

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

Samo mala napomena. Eko je tako naslovio roman iz sasvim suprotnog razloga: reč ruža, naime, ima toliko široku semantičku livadu , odnosno s vremenom je poprimila toliko različitih značenja, od ruže vetrova do teleće ruže, da je to postalo isto kao da ne znači ništa. Dakle, jeste to referenca na Šekspira, ali s kontra predznakom.

Meni je na pameti uvek bio termin "sub rosa" koji je označavao tajnu, zavet, tajna društva.

Da, i to. Sva ta tajna društva karakteriše neko okultno znanje koje je u stvari prazno, može da sadrži sve i ništa, baš kao što reč ruža može da označava sve i svašta.

zaharaga

U, jebote, od ovog moze da se rikne!

Ozbiljnije, Taso, hvala za ovog Zolija, a ako sam zaboravio, hvala i za Gundulica iz bloga o Desanki od onomadne.

I moze na ti, ako je medjusobno uzajamno obostrano prihvatljivo.

Људи моји, да ли увиђате колико је Еко (свесно или несвесно, небитно) чак и насловом овог свог романа о којем овде причамо најавио то Ново доба као што вам то све време причам, доба у којем су речи од претеране употребе "у свеопштој какофонији једне делиричне комуникације" (захваљујући развоју технике и технологије у трећој по реду дигиталној револуцији) постале испражњене од сваког значења?


Мене та чињеница ужасава.

mirelarado

А да ли је исто тако широка та семантичка ливада те именице и у италијанском језику?

Mislim da je i šira. Uzmi u obzir sve razne rozarijume i rozenkrojcere, sve to u osnovi ima ružu. Neko je prebrojao dvadesetak varijanti ženskog imena Rosa (naša Ruža, Ruška, Ružica...).

To što je Eko na tako izvanredan način izmešao žanrove - dokaz je njegove genijalnosti, ne trivijalnosti.

I dobiješ Besnilo od kog ti je svaki zastoj i kašnjenje nečeg na aerodromu mala trauma u zadnjem delu mozga.

mirelarado

Људи моји, да ли увиђате колико је Еко (свесно или несвесно, небитно) чак и насловом овог свог романа о којем овде причамо најавио то Ново доба као што вам то све време причам, доба у којем су речи од претеране употребе "у свеопштој какофонији једне делиричне комуникације" (захваљујући развоју технике и технологије у трећој по реду дигиталној револуцији) постале испражњене од сваког значења?


Мене та чињеница ужасава.

Mene manje užasava kad je posmatram sa zabavne strane. Bulšitovanje je u stvari smešno, kao isprazne tirade vođe ovdašnjeg, koje njegova kamarila majmunski oponaša. Zato je Eko napisao onaj drugi roman, Fukoovo klatno, od kojeg smo započeli razgovor. Glupost je zla i opasna, ali bar nam niko ne sme oduzeti pravo da joj se nasmejemo.

Pišem vam iz Italije, što znači da se javljam iz vaše budućnosti. Mi smo tamo gde ćete vi biti uskoro. Razvoj epidemije pokazuje da smo svi povezani u paralelnom plesu.

Mi smo samo nekoliko koraka dalje od vas na stazi vremena, onako kao što je Vuhan bio nekoliko sedmica ispred nas Italijana. Gledamo vas kako se ponašate upravo onako kako smo se mi onda ponašali. Gurate nam iste argumente pod nos, kao što smo mi nedavno gurali Kinezima, podeljeni između onih koji kažu "to je samo prehlada, čemu drama?", i onih koji su već razumeli da je drama opravdana.

Dok vas gledamo odavde, iz vaše budućnosti, znamo da ste citirali Orvela i Hobsa kad su vam rekli da se zatvorite u kuće. To je u redu, ali uskoro ćete biti previše zaokupljeni drugim stvarima, a demokratske vrednosti ostaviti za kasnije.

Kao prvo, ješćete mnogo. Ne samo zato što je to jedna od onih malobrojnih aktivnosti koje su vam dopuštene.

Pažnju će vam privući na desetine onlajn društvenih grupa sa savetima kako da smisleno provedete slobodno vreme. U svakoj ćete postati član, ali ih i zaboraviti vrlo brzo.

Počećete da pretražujete kućnu biblioteku i čitate apokaliptične romane, ali ćete uskoro shvatiti da vam nije ni do toga.

Vratićete se hrani i jesti, jesti... Nećete moći da spavate. Pitaćete se šta se događa sa demokratijom, i opet zaboraviti.

Vodićete bogati društveni život – Mesindžer, Votsap, Skajp, Zum...

Nedostajaće vam vaša odrasla deca kao nikad pre; saznanje da nemate pojma kad ćete ih opet videti ostaviće vas bez daha.

Stari računi i svađe će postati irelevantni. Zvaćete ljude za koje ste se zakleli da sa njima nikada više nećete progovoriti ni reč, samo da biste ih pitali: "Ej, kako si?" Mnoge žene će partner pretući.

Pitaćete se šta je sa onima koji ne mogu da ostanu kod kuće, zato što je nemaju. Bićete ranjivi kad napuštenim ulicama krenete u kupovinu, posebno ako ste žena. Pomislićete, da li kolaps društva tako izgleda? Da li se on stvarno događa tako brzo? Odbićete da razmišljate o tome, a kad se vratite kući, opet ćete navaliti da jedete.

Ugojićete se. Pretraživaćete internet za neki onlajn fitnes.

Smejaćete se. Smejaćete se mnogo. Provaljivaćete crni humor kao nikad u životu. Čak i oni među vama koji su uvek sve doživljavali smrtno ozbiljno, postaće duhoviti dok pretresaju apsurdnost univerzuma i zabijaju retoričku poentu "ma, koji je uopšte smisao života?".

Dogovaraćete se s prijateljima i ljubavnicima da se nađete u redu u supermarketu, da se vidite barem nakratko, dok sve vreme discipinovano stojite na nekoliko metara razmaka.

Pravićete listu svih onih stvari koje vam ne trebaju.

Kristalno jasno ćete shvatite pravu prirodu nekih ljudi iz vašeg okruženja. Nekad ćete dobiti potvrdu za ono što ste već znali, nekad će vas iznenaditi.

Nestaće oni učeni mudrijaši koji su se donedavno širili po vestima. Postaće nevažni, jer nude mahom iritantne racionalizacije ispražnjene od empatije. Naprotiv, neki drugi će u medijima ponuditi utehu. Odjednom ćete shvatiti koliko su neki ljudi, na koje pre niste obraćali pažnju, velikodušni, plemeniti, pouzdani, pragmatični i mudri.

Oni koji vas zovu da kažu kako je ovaj haos u stvari dobra stvar za planetu Zemlju, pomoći će vam da situaciju vidite u širem kontekstu. Ali ubrzo će vam i takvi strahovito ići na živce. Izvrsno, odgovorićete, pluća Zemlje dišu bolje zato što smo prepolovili emisiju ugljen-dioksida, ali kako da ja platim račune idućeg meseca?

Videćete da se rađa novi svet, ali vam neće biti jasno da li porođaj protiče kao melodrama ili horor.

Puštaćete muziku sa otvorenog prozora. Kad ste nas videli kako pevamo opere sa balkona, sigurnoste pomislili "ah, ti Italijani". Ali mi znamo da ćete i vi uskoro s prozora da pevate pesme za podizanje duha. A onda kad čujemo da sa vaših balkona zagrmi "I Will Survive", gledaćemo vas u aprilu i klimati glavama, kao kad su ljudi iz Vuhana, koji su pevali sa prozora u februaru, klimali dok su gledali nas u martu.

Mnogi od vas će se uljuljkivati u san sa zakletvom da će se razvesti čim ova pošast prođe..

Ljudi će praviti decu, mnogo dece.

Ona deca koju već imaju, pohađaće školu od kuće. Dovodiće vas do ludila, dovodiće vas do vrhunske sreće.

Stariji ljudi u domaćinstvu će se uzjoguniti i prkositi vam kao tinejdžeri; iscrpljivaće vas neprestane svađe sa njima u pokušaju da ih sprečite da izađu napolje, inficiraju se i umru.

Pokušaćete da ne razmišljate o usamljenim smrtima na odeljenjima za intenzivnu negu. Poželećete da put kojim prolaze medicinski radnici pospete laticama ruža.

Reći će vam da je društvo kolektivni napor, da svi sedite u istom brodu. To će biti istina. Novo iskustvo kolektiviteta će zauvek promeniti vaše istorijski stečeno shvatanje individualnosti.

Klasne razlike će biti ključne. Nije isto da li se nalazite u izolaciji u porodičnoj kući sa baštom ili u pretrpanom stambenom bloku. Nije isto ni za one koji će nastaviti da rade od kuće, ili za one koji će biti otpušteni. Taj brod u kome svi plovite dok se borite protiv epidemije neće izgledati isto za sve, niti je realno isti za svakoga. Nikad i nije bio.

Jednog trenutka ćete shvatiti da je strašno. Bićete uplašeni. Delićete strah sa onima koje volite, ili ćete ga gutati u sebi da ih ne opteretite.

Ponovo ćete se najesti do pucanja.

To je ono što mi u Italiji znamo o vašoj budućnosti. Ali to je samo kratka prognoza. Mi smo skromni proroci.

Ako pogled uperimo u daleku budućnost, u onu koja je podjednako nepoznata i vama i nama, možemo da vam kažemo samo jedno: kada se sve ovo završi, više ništa neće biti isto.

shmoo

mirelarado

Људи моји, да ли увиђате колико је Еко (свесно или несвесно, небитно) чак и насловом овог свог романа о којем овде причамо најавио то Ново доба као што вам то све време причам, доба у којем су речи од претеране употребе "у свеопштој какофонији једне делиричне комуникације" (захваљујући развоју технике и технологије у трећој по реду дигиталној револуцији) постале испражњене од сваког значења?


Мене та чињеница ужасава.

Mene manje užasava kad je posmatram sa zabavne strane. Bulšitovanje je u stvari smešno, kao isprazne tirade vođe ovdašnjeg, koje njegova kamarila majmunski oponaša. Zato je Eko napisao onaj drugi roman, Fukoovo klatno, od kojeg smo započeli razgovor. Glupost je zla i opasna, ali bar nam niko ne sme oduzeti pravo da joj se nasmejemo.

Да, у праву си. Зато и ја вероватно више волим баналност од глупости.

О баналности се може макар нешто и разговарати.

А глупости можемо само да се смејемо. И да је се чувамо, да пазимо да нам не дође иза леђа или нас заскочи из заседе јер јесте зла и опасна као што кажеш.

Ипак, бојим се само да је та забава, забавна страна, о којој говориш прекрила и све друго и да је постала једино што имамо.

А то може онда бити занимљиво неко време. Али све има свој крај када дође до својих екстрема и не може даље. Старо правило.

А шта ћемо онда радити када се забава зарши, Мирела? Или што би рекао Бодријар:"Шта радити када се тај пир (гозба) заврши?"

Ево ти један леп пример за то који је за експресно кратко време показао, у екстремној ситуацији, сасвим лепо илустровао ово о чему ти говорим.

Поменусмо инфодемију, зар не?

Почело је са гомилама шаљивих порука преко разних канала којима су људи у првом моменту покушавали да своје страхове пред непознатим (смрћу?) потисну.

Сада су те шале преко разноразних канала комуникације усахнуле. Схватило се да корона није нешто што ће проћи за дан-два па ћемо наставити са животом као и пре.

Нема више. Тај живот као пре, та Бодријарова "гозба" сачињена искључиво од забаве се завршила.

Шта сада даље?

Вероватно си ово прочитала. Мене је баш дубоко погодило у марту. Погодило ме је јер сам морао да самом себи признам оно што сам дуго одбијао да признам - дошли смо до тог екстрема када се забава завршава о чему ти говорим.

И шта ћемо даље?

Pišem vam iz Italije, što znači da se javljam iz vaše budućnosti. Mi smo tamo gde ćete vi biti uskoro. Razvoj epidemije pokazuje da smo svi povezani u paralelnom plesu.

Mi smo samo nekoliko koraka dalje od vas na stazi vremena, onako kao što je Vuhan bio nekoliko sedmica ispred nas Italijana. Gledamo vas kako se ponašate upravo onako kako smo se mi onda ponašali. Gurate nam iste argumente pod nos, kao što smo mi nedavno gurali Kinezima, podeljeni između onih koji kažu "to je samo prehlada, čemu drama?", i onih koji su već razumeli da je drama opravdana.

Dok vas gledamo odavde, iz vaše budućnosti, znamo da ste citirali Orvela i Hobsa kad su vam rekli da se zatvorite u kuće. To je u redu, ali uskoro ćete biti previše zaokupljeni drugim stvarima, a demokratske vrednosti ostaviti za kasnije.

Kao prvo, ješćete mnogo. Ne samo zato što je to jedna od onih malobrojnih aktivnosti koje su vam dopuštene.

Pažnju će vam privući na desetine onlajn društvenih grupa sa savetima kako da smisleno provedete slobodno vreme. U svakoj ćete postati član, ali ih i zaboraviti vrlo brzo.

Počećete da pretražujete kućnu biblioteku i čitate apokaliptične romane, ali ćete uskoro shvatiti da vam nije ni do toga.

Vratićete se hrani i jesti, jesti... Nećete moći da spavate. Pitaćete se šta se događa sa demokratijom, i opet zaboraviti.

Vodićete bogati društveni život – Mesindžer, Votsap, Skajp, Zum...

Nedostajaće vam vaša odrasla deca kao nikad pre; saznanje da nemate pojma kad ćete ih opet videti ostaviće vas bez daha.

Stari računi i svađe će postati irelevantni. Zvaćete ljude za koje ste se zakleli da sa njima nikada više nećete progovoriti ni reč, samo da biste ih pitali: "Ej, kako si?" Mnoge žene će partner pretući.

Pitaćete se šta je sa onima koji ne mogu da ostanu kod kuće, zato što je nemaju. Bićete ranjivi kad napuštenim ulicama krenete u kupovinu, posebno ako ste žena. Pomislićete, da li kolaps društva tako izgleda? Da li se on stvarno događa tako brzo? Odbićete da razmišljate o tome, a kad se vratite kući, opet ćete navaliti da jedete.

Ugojićete se. Pretraživaćete internet za neki onlajn fitnes.

Smejaćete se. Smejaćete se mnogo. Provaljivaćete crni humor kao nikad u životu. Čak i oni među vama koji su uvek sve doživljavali smrtno ozbiljno, postaće duhoviti dok pretresaju apsurdnost univerzuma i zabijaju retoričku poentu "ma, koji je uopšte smisao života?".

Dogovaraćete se s prijateljima i ljubavnicima da se nađete u redu u supermarketu, da se vidite barem nakratko, dok sve vreme discipinovano stojite na nekoliko metara razmaka.

Pravićete listu svih onih stvari koje vam ne trebaju.

Kristalno jasno ćete shvatite pravu prirodu nekih ljudi iz vašeg okruženja. Nekad ćete dobiti potvrdu za ono što ste već znali, nekad će vas iznenaditi.

Nestaće oni učeni mudrijaši koji su se donedavno širili po vestima. Postaće nevažni, jer nude mahom iritantne racionalizacije ispražnjene od empatije. Naprotiv, neki drugi će u medijima ponuditi utehu. Odjednom ćete shvatiti koliko su neki ljudi, na koje pre niste obraćali pažnju, velikodušni, plemeniti, pouzdani, pragmatični i mudri.

Oni koji vas zovu da kažu kako je ovaj haos u stvari dobra stvar za planetu Zemlju, pomoći će vam da situaciju vidite u širem kontekstu. Ali ubrzo će vam i takvi strahovito ići na živce. Izvrsno, odgovorićete, pluća Zemlje dišu bolje zato što smo prepolovili emisiju ugljen-dioksida, ali kako da ja platim račune idućeg meseca?

Videćete da se rađa novi svet, ali vam neće biti jasno da li porođaj protiče kao melodrama ili horor.

Puštaćete muziku sa otvorenog prozora. Kad ste nas videli kako pevamo opere sa balkona, sigurnoste pomislili "ah, ti Italijani". Ali mi znamo da ćete i vi uskoro s prozora da pevate pesme za podizanje duha. A onda kad čujemo da sa vaših balkona zagrmi "I Will Survive", gledaćemo vas u aprilu i klimati glavama, kao kad su ljudi iz Vuhana, koji su pevali sa prozora u februaru, klimali dok su gledali nas u martu.

Mnogi od vas će se uljuljkivati u san sa zakletvom da će se razvesti čim ova pošast prođe..

Ljudi će praviti decu, mnogo dece.

Ona deca koju već imaju, pohađaće školu od kuće. Dovodiće vas do ludila, dovodiće vas do vrhunske sreće.

Stariji ljudi u domaćinstvu će se uzjoguniti i prkositi vam kao tinejdžeri; iscrpljivaće vas neprestane svađe sa njima u pokušaju da ih sprečite da izađu napolje, inficiraju se i umru.

Pokušaćete da ne razmišljate o usamljenim smrtima na odeljenjima za intenzivnu negu. Poželećete da put kojim prolaze medicinski radnici pospete laticama ruža.

Reći će vam da je društvo kolektivni napor, da svi sedite u istom brodu. To će biti istina. Novo iskustvo kolektiviteta će zauvek promeniti vaše istorijski stečeno shvatanje individualnosti.

Klasne razlike će biti ključne. Nije isto da li se nalazite u izolaciji u porodičnoj kući sa baštom ili u pretrpanom stambenom bloku. Nije isto ni za one koji će nastaviti da rade od kuće, ili za one koji će biti otpušteni. Taj brod u kome svi plovite dok se borite protiv epidemije neće izgledati isto za sve, niti je realno isti za svakoga. Nikad i nije bio.

Jednog trenutka ćete shvatiti da je strašno. Bićete uplašeni. Delićete strah sa onima koje volite, ili ćete ga gutati u sebi da ih ne opteretite.

Ponovo ćete se najesti do pucanja.

To je ono što mi u Italiji znamo o vašoj budućnosti. Ali to je samo kratka prognoza. Mi smo skromni proroci.

Ako pogled uperimo u daleku budućnost, u onu koja je podjednako nepoznata i vama i nama, možemo da vam kažemo samo jedno: kada se sve ovo završi, više ništa neće biti isto.

ЛИНК

mirelarado

freehand

mirelarado

ер, "ружа би исто тако лепо мирисала и када је не бисмо звали ружом" зар не, драги мој/драга моја...?

Samo mala napomena. Eko je tako naslovio roman iz sasvim suprotnog razloga: reč ruža, naime, ima toliko široku semantičku livadu , odnosno s vremenom je poprimila toliko različitih značenja, od ruže vetrova do teleće ruže, da je to postalo isto kao da ne znači ništa. Dakle, jeste to referenca na Šekspira, ali s kontra predznakom.

Meni je na pameti uvek bio termin "sub rosa" koji je označavao tajnu, zavet, tajna društva.

Da, i to. Sva ta tajna društva karakteriše neko okultno znanje koje je u stvari prazno, može da sadrži sve i ništa, baš kao što reč ruža može da označava sve i svašta.

Sub Rosa

Па зар ја све време тврдим нешто друго?

Читај мало пажљивије то што пишем о Ековом "Име руже" у овом низу коментара, па ја онда нећу морати да понављам.

Да, "Име руже" је генијални роман јер је постао културни симбол који је најавио једно ново доба. У првом тренутку није тако изгледао, као културни симбол, али је захваљујући каснијим догађањима у свету око нас и променама у том свету то постао.

Sad, razumem da sam kao onaj babun što digne kamen pa vidi zmiju pa padne, pa se osvesti i opet digne kamen

freehand

Čitam prilično pažljivodok se ne onesvestim. Ali ti se i dalje ponavljaš. Sad, razumem da sam kao onaj babun što digne kamen pa vidi zmiju pa padne, pa se osvesti i opet digne kamen. ali evo izdržavam nekako.

Koliko ja razumem...

Svakojako...

shmoo

Слажеш се са тим?

Занима ме, како да не! Хоћу, пошаљи ми.

И хвала ти унапред.

(Мислим да имаш мејл адресу од раније.)

nsarski

Занима ме, како да не! Хоћу, пошаљи ми.

И хвала ти унапред.

(Мислим да имаш мејл адресу од раније.)

Poslao sam ti.

Pa u kakvoj se državi diže revolucija, crni timotije, nego u onoj u kojoj su vojska i policijajake i čuvaju vladara koji je uzurpirao sve poluge vlasti?

Kakva je situacija bila u Francuskoj onomad, pred kraj devetnaestog veka?

I jesi li video nekad izveštaj CIA i izveštaje svemoćnog šahovog SAVAK dan pred islamsku revoluciju u Teheranu?


Smenu cara izveli su Verski vladari. A ta instucija ima svoje komandante u Vojsci i policiji.

Ostatak bućkuriša nije ni čitljiv kamoli za komentarisanje.

Poznajem Vas, žalim one koji moraju da žive u vašoj blizini.

timotije

...

Ostatak bućkuriša nije ni čitljiv kamoli za komentarisanje.

Poznajem vas, žalim one koji moraju da žive u vašoj blizini.

Poznajem vas, žalim one koji moraju da žive u vašoj blizini.

Mala, usputna digresija ... Vas se, pri pisanju u ovom kontekstu, započinje velikim slovom.

Pa u kakvoj se državi diže revolucija, crni timotije, nego u onoj u kojoj su vojska i policijajake i čuvaju vladara koji je uzurpirao sve poluge vlasti?

Kakva je situacija bila u Francuskoj onomad, pred kraj devetnaestog veka?

I jesi li video nekad izveštaj CIA i izveštaje svemoćnog šahovog SAVAK dan pred islamsku revoluciju u Teheranu?


Smenu cara izveli su Verski vladari. A ta instucija ima svoje komandante u Vojsci i policiji.

Ostatak bućkuriša nije ni čitljiv kamoli za komentarisanje.

Poznajem Vas, žalim one koji moraju da žive u vašoj blizini.

freehand

Poznajem vas, žalim one koji moraju da žive u vašoj blizini.

Karakterističan moronski način komunikacije, normalno je da se sa teme pređe na lične diskvalifikacije.

Rogovima pravo u grudi.

timotije

Rogovima pravo u grudi.

Gospodin je birao oružje.

Karakterističan moronski način komunikacije, normalno je da se sa teme pređe na lične diskvalifikacije.

Zar Vi ne shvatate da ste izvršili agresiju nadamnom?! Ta još je ponavljate!