Miša

vcucko

zilikaka

Zašta živiš onda?

Svašta!
Pa slanina uopšte i ne ide sa sirom, a čvarci ni toliko.

Jezuš i Marija

Sir ide uz sve, tačnije sve ide uz sir. Naravno pravi sir, onaj žuti, punomasni, od belih samo stariji. Mladi sir mi je onako, bez njega bih apsolutno mogao živeti. Za njega možda važi ovo što si napisala, ali kažem indiferentan sam.
Sitan sremački samo u slatkoj kombinaciji, zapečene palačinke ili štrudla.

a ćizkejk?
mada fakat ja te naše varijante niš ne mirišem.. il NY il nikako..
nego nisam to tela..
te zapečene palačinke sa sirom.. to moja svekrva pravi a muž naravno obožava..
ovde nema takvog sira..
nego to je izgleda neki lokalitet.. ona je isto Fijumanka.. il da nije iz Vojvodine, ne znam.. nigdje drugo nisam vidjela da se to pravi

te zapečene palačinke sa sirom.. to moja svekrva pravi a muž naravno obožava..
ovde nema takvog sira..
nego to je izgleda neki lokalitet.. ona je isto Fijumanka.. il da nije iz Vojvodine, ne znam.. nigdje drugo nisam vidjela da se to pravi

Ne znam čije je jelo al ovde je normalno od kad znam za sebe. I pravi se u dve varijante, uslano i uslatko.
Kod nas su podjednako obe trčale, svako je imao šta više voli.
Ja ih ne pravim jer brate dugo traje taj pančeraj. Počneš da pečeš palačinke, ovi počnu da odvađuju čim namirišu, nikad skupiti kolko ti treba da uviješ i zapečeš.
Taktika zaključavanja kujne ne radi. Onda nađu da su baš žedni il im nešto hitno treba.
...sve u svemu, nisam našla rešenje.

zilikaka

te zapečene palačinke sa sirom.. to moja svekrva pravi a muž naravno obožava..
ovde nema takvog sira..
nego to je izgleda neki lokalitet.. ona je isto Fijumanka.. il da nije iz Vojvodine, ne znam.. nigdje drugo nisam vidjela da se to pravi

Ne znam čije je jelo al ovde je normalno od kad znam za sebe. I pravi se u dve varijante, uslano i uslatko.
Kod nas su podjednako obe trčale, svako je imao šta više voli.
Ja ih ne pravim jer brate dugo traje taj pančeraj. Počneš da pečeš palačinke, ovi počnu da odvađuju čim namirišu, nikad skupiti kolko ti treba da uviješ i zapečeš.
Taktika zaključavanja kujne ne radi. Onda nađu da su baš žedni il im nešto hitno treba.
...sve u svemu, nisam našla rešenje.

e jbt u ovoj sjedačini kod kuće sam usavršila knedle sa šljivama.. to tek koliko krša po kuhinji napravi kad sam to mogla vala bi mogla i ovo (a fakat i meni se vrlo sviđa)..
samo ovde nema takvog sira..
ima recimo rikota al mislim da rikota nije dovoljno masna..
možda bi mogla da probam

milisav68

Huči treba da shvati, u takvom sledu stvari, '41. se nabrojani ne bi zadovoljili pogromom u svojim krajevima. Ne vidim ko bi ih zaustavio da dođu do Valjeva sa isukanim noževima

Kao sto nisu dolazili mirni Banacani, i nisu se zaustavili, dok nisu pobili one jadnike na Kadinjaci.

Da bre, zaboravo sam Donauschwabben

Doduše, većina bi ih otišla u paketu sa Banatom. Ali bilo ih je i po druga dva srca junačka i po Slavoniji, koliko nećeš.

Prinz Eugen, der edle Ritter...
(to ti je ono, tko pjeva zlo ne misli)

al mislim da rikota nije dovoljno masna..

Kad imaš jako postan sir, zamastiš ga jačom pavlakom, ako ima, ili još lakše, da ne bi pavlaka razvodnila smesu-otopljenim puterom.
Ja uglavnom pite tako i pravim, od svega mlečnog što se nije pojelo i slabo ide. Onda masnoću doziram u zavisno od onog što imam.
Doduše, za pitu može i tvvrdi sir, da pojača, al mislim da za palačinke ne bi valjalo.
Probaj, igraj se, sve mlečno što nema aromu dolazi u obzir.

zilikaka

al mislim da rikota nije dovoljno masna..

Kad imaš jako postan sir, zamastiš ga jačom pavlakom, ako ima, ili još lakše, da ne bi pavlaka razvodnila smesu-otopljenim puterom.
Ja uglavnom pite tako i pravim, od svega mlečnog što se nije pojelo i slabo ide. Onda masnoću doziram u zavisno od onog što imam.
Doduše, za pitu može i tvvrdi sir, da pojača, al mislim da za palačinke ne bi valjalo.
Probaj, igraj se, sve mlečno što nema aromu dolazi u obzir.

da pao mi puter na pamet.. uzeću recepiš pa pravim

Taktika zaključavanja kujne

iztiG razloga sam pre nekog vremena ukinuo vrata na kujni (skinuo plot i zamenio ragastov da nema šarke i bravu) i srušio zid prema trpezariji (dopola visine), kako bi mačak i ja imali punu kontrolu šta se to ''tamo kuva''. Otodoba se pojavio drugi problem, što je mačak naprasno zaboravio svoje kršteno ime, i počeo da se odaziva isključivo na frižider (mislim ne na ime frižider, glupo bi bilo, neg na otvaranje vrata istog). Inače iotpre je pokazivao sklonosti ka delikventnim oblicima ponašanja, u smislu bežanja od kuće,preskakanja taraba, vrebanja tica, nerviranja belova, provaljivana ulaznih vrata, kraduckanja...

vcucko

Da bre, zaboravo sam Donauschwabben

Doduše, većina bi ih otišla u paketu sa Banatom. Ali bilo ih je i po druga dva srca junačka i po Slavoniji, koliko nećeš.

Ma da, kraljevina jugoslavija je bila ogromna greska, puna trulih kompromisa, tako da je svaka druga kombinacija bila bolja, pa cak i taj londonski sporazum.

O tome prica huci hipoteticki, ocima iz tog vremena, sa ovom danasnjom naknadnom pameti - iskustvu.

Da bre, zaboravo sam Donauschwabben

Te Švabe, daleko od matice, ne bi predstavljale problem. Čak bi bili prilično lojalni građani države u kojoj su.
Nit je njih bilo puno, nit su svi posle bili fašisti.
Uzmi u obzir da je Banat imao status teritorije 3.Rajha, ne okupirane, i da su oni bili vojni obveznici i redovno mobilisani kao i drugde.
Lično sam poznavala čak Nemca iz Slavonije koji je bio u partizanima i oslobađao Beograd sa njima. Posle, mnogo kasnije otišao u Nemačku, koju nikad nije doživljavao kao nešto svoje. Kad god popije uvek se na to žalio.
Dobro, takvih je malo, al Švabe su ovde popile kolektivnu krivicu, žestoko i ne možeš samo na osnovu toga suditi o njihovoj lojalnosti državi.

tako da je svaka druga kombinacija bila bolja, pa cak i taj londonski sporazum.

Uz mali problem što ishod svega posle, u slučaju Londonskog sporazuma isto tako ne znaš, čak ne možeš da pretpostaviš.
Nego, u tom Diznilendu, gde se svaka šuša pita koje teritorije čije da budu, ne bi ni za nas ovde bio loše da smo očuvali Banatsku republiku, koju smo osnovali sa Švabama, a da ne bi pripali Mađarima.
Imali bismo i šta i od čega, povezani sa svima a ipak svoji.
Mislim, kad Srbiji ne trebamo, šta vas boli uvo gde ćemo, pa računam ako možemo da se pogodimo za tu opciju?

samo ovde nema takvog sira..

Ja bih rekao da je najbliže tome u anglosaksonaca tzv. cottage cheese.

O tome prica huci hipoteticki, ocima iz tog vremena, sa ovom danasnjom naknadnom pameti - iskustvu.

Naravno, pričamo o greškama.
Jedna od grešaka je što se insistiralo, sa srpske strane, na Jugoslaviji a ne na Srbiji.
Osnov, realan, za zahteve za teritorijalno proširenje Srbije je bio i taj ugovor.

Šta bi proisteklo iz pregovora u koje bi Srbija ušla sa takvim stavom ne može se biti siguran, ali sad, sa ovim iskustvom, nesporno je da bi sigurno bilo bolje nego što se desilo.

Ali to niko neće čak ni da osporava, ni da komentariše, svodi se na, a Banat.
Pa izvinite, ali nije Banat nešto najvažnije u Srbiji da bi argument, a Banat, pobio sve ostale.

Ostali bi Srbi iz Banata van Srbije, tačno, ali uvek neko ostane van granica, niko nije uspeo da sve zahvati u državu pa ne bi ni Srbija.
Ostali je Srba u drugoj polovini Banata, šteta, ali nije se moglo drugačije. Da su ostali i ovi, a zauzvrat mnogo više drugih ušlo u sastav Srbije, je tema sasvim legitimna za razgovor i razmišljanje.
A ovo klinačko, ne diraj moj Banat, i to samo moj deo, onaj drugi nije važan, je baš klinačko razmišljanje.

ovo klinačko, ne diraj moj Banat, i to samo moj deo, onaj drugi nije važan, je baš klinačko razmišljanje

Aha, za razliku od tvog mudrog strateškog promišljanja o granicama neke Velike Srbije.
Ubijamo vreme, nego jedino ja to smem da priznam.
Nego, ajd da se uozbiljimo, kako rodilo voće ove godine?
Nama prošle nedelje stiglo grožđe iz Župe Aleksandrovačke, i kaže čovek da je loša godina.
Kvalitet ok, to smo videli, nego rodilo upola od odličnog.

iztiG razloga sam pre nekog vremena ukinuo vrata na kujni

Ti očigledno nisi oženjen Sremicom. Inače bih te pitala dal smeš kujnu da diraš.

maksa83

samo ovde nema takvog sira..

Ja bih rekao da je najbliže tome u anglosaksonaca tzv. cottage cheese.

jeste ukus al cottage ima te kuglice koje mislim ako bi razbio da bi dobio nešto naopako..
nisam pokušavala al probaću jednom..

nego uzela Kapital, i bogami je baš zaista talentovan pripovjedač al da je škrt na riječima nije a plus se koliko vidim ne da baš ni čitati dijagonalno..
no lijepo piše i temeljan je baš tako da cjenim da vrijedi

A ovo klinačko, ne diraj moj Banat, i to samo moj deo, onaj drugi nije važan, je baš klinačko razmišljanje.

evo praštaj, što sam sebi dao za pravo da imam drugačije mišljenje, od tvoga, koje je jedino ispravno i zrelo, i što nesmatram za validne argumente tipa ''šta bi bilo, kad bi bilo''

stvarno klinački

P.S. i ni jedan deo Banata nije moj



živeli

zilikaka

Uz mali problem što ishod svega posle, u slučaju Londonskog sporazuma isto tako ne znaš, čak ne možeš da pretpostaviš.

Mogu da pretpostavim da nema Jugoslavije.

Takodje mogu da pretpostavim da ne bio Doznilend, ali ne bi ni bio onakav raspad sistema kao 41. a zatim i visenacionalni i ideoloski pokolj.

Zbog alavosti kralja stucamo vec citav vek, a stucacemo jos 200 godina, dok ne ostanemo za pod jedan maslacak.

A Londonski ugovor je samo nacrt necega sto je sigurno bilo podlozno raspravi, narocito zato sto je Srbija tada bila skoro jednaka sa velikima, pa je i "dobila" Jugoslaviju (u smislu velike teritorije).

newimprovedtadejus

maksa83

samo ovde nema takvog sira..

Ja bih rekao da je najbliže tome u anglosaksonaca tzv. cottage cheese.

jeste ukus al cottage ima te kuglice koje mislim ako bi razbio da bi dobio nešto naopako..
nisam pokušavala al probaću jednom..

nego uzela Kapital, i bogami je baš zaista talentovan pripovjedač al da je škrt na riječima nije a plus se koliko vidim ne da baš ni čitati dijagonalno..
no lijepo piše i temeljan je baš tako da cjenim da vrijedi

Fakat!

zilikaka

Da bre, zaboravo sam Donauschwabben

Te Švabe, daleko od matice, ne bi predstavljale problem. Čak bi bili prilično lojalni građani države u kojoj su.
Nit je njih bilo puno, nit su svi posle bili fašisti.
Uzmi u obzir da je Banat imao status teritorije 3.Rajha, ne okupirane, i da su oni bili vojni obveznici i redovno mobilisani kao i drugde.
Lično sam poznavala čak Nemca iz Slavonije koji je bio u partizanima i oslobađao Beograd sa njima. Posle, mnogo kasnije otišao u Nemačku, koju nikad nije doživljavao kao nešto svoje. Kad god popije uvek se na to žalio.
Dobro, takvih je malo, al Švabe su ovde popile kolektivnu krivicu, žestoko i ne možeš samo na osnovu toga suditi o njihovoj lojalnosti državi.

Hm

"Prinz Eugen" divizija nije mobilisana. SS divizije nisu mobilisane, SS su činili dobrovoljci.
Onaj čuveni snimak vešanja i streljanja u Pančevu, tamo nema ni jednog vojnika Wehrmact-a. Samo lokalci, vidi se po odeći, svemu.

Čemu takva, izvini ali ipak, bagatelizacija.

Nema to veze što su daleko. Dijaspora je uvek žešća od matice, kad dođe u priliku. Uvek.
Najblaži primer - kad srpska reprezentacija igra utakmicu, pogotovo u zapadnoj Evropi, prvi će ispade da prave sinovi gastarbajtera, oni će prvi da se napiju i pobiju sa domaćim navijačima ili policijom, da razbijaju po gradu.
To je jednostavno tako.

Evo pokušavam da zamislim dunavske Švabe u leto '41. Nemačka vojska pobedonosno tutnji Evropom i Rusijom, niko im ništa ne može. Ko god je imao neku rezervu, inhibiciju, bilo šta, to je palo. Ma pusti me priče, mi smo ibermenš i tačka.
Zaebane su to stvari.

milisav68

Takodje mogu da pretpostavim da ne bio Doznilend, ali ne bi ni bio onakav raspad sistema kao 41. a zatim i visenacionalni i ideoloski pokolj.

Opet kažem: bio bi još veći i gori pokolj.

Pogledaj dobro mapu. Van Velike Srbije ostali bi Slovenci, gornji čakavci i kajkavci. Znači oni koji, mahom, nisu učestvovali u pokoljima. Unutar granica bi ostali svi: ustaše, balije, balisti, zelenaši, hortijevci, vmro-vci, Prinz Eugen, ukratko svi koji sopstveno postojanje povezuju sa negacijom Srba i Srbije.
Njih čitav državni aparat (dve države!) nije mogao da natera da postanu nekakvi makar poluintegralni Jugosloveni. A ovamo smatraš da bi ih neko u Velikoj Srbiji naterao da postanu Srbi i slave krsnu slavu. Možeš li da pojasniš, na osnovu čega

Ponavljam, u nekakvoj Velikoj Srbiji ne vidim ko bi ih '41. zaustavio da zaredaju po Šumadiji i malo se takmiče u klanju (copyright by fra sotona & ive brzica).
Ne bi Crvena Armija imala šta da oslobađa, možda masovne grobnice.

Prinz Eugen" divizija nije mobilisana. SS divizije nisu mobilisane, SS su činili dobrovoljci.
Onaj čuveni snimak vešanja i streljanja u Pančevu, tamo nema ni jednog vojnika Wehrmact-a. Samo lokalci, vidi se po odeći, svemu.

U pravu si za SS, znala sam to i previdela. Negde mi je na pameti bila priča o nekim pojedinačnim slučajevima. Možda su oni bili izuzetak koji potvrđuje pravilo.
...verovatno me ponela želja nađem materil za dalju svađu. Sad me prošlo.

hoochie coochie man

Ostali bi Srbi iz Banata van Srbije, tačno, ali uvek neko ostane van granica, niko nije uspeo da sve zahvati u državu pa ne bi ni Srbija.
Ostali je Srba u drugoj polovini Banata, šteta, ali nije se moglo drugačije. Da su ostali i ovi, a zauzvrat mnogo više drugih ušlo u sastav Srbije, je tema sasvim legitimna za razgovor i razmišljanje.
A ovo klinačko, ne diraj moj Banat, i to samo moj deo, onaj drugi nije važan, je baš klinačko razmišljanje.

Napisao dole Milisavu, ista stvar.

Van granica bi ostali Slovenci, gornji čakavci i kajkavci, znači oni sa kojima si donekle i mogao da se dogovoriš i u miru suživiš. A u granicam sve ustaše zajedno.

I kako bi to, vo imja Isusovo, bilo bolje

vcucko

milisav68

Takodje mogu da pretpostavim da ne bio Doznilend, ali ne bi ni bio onakav raspad sistema kao 41. a zatim i visenacionalni i ideoloski pokolj.

Opet kažem: bio bi još veći i gori pokolj.

Pogledaj dobro mapu.

Stani, koci, na stranu sto je ugovor (mapa) bio tri godine pre kraja rata, i sto je bio podlozan raspravi, Srbi bi bili daleko najbrojniji, i ne bi bilo nacionalih natezanja i trulih kompromisa.

Crna Gora bi bila samostalna drzava (eventualno sa posebnim vezama).

Imao bi koheretnu masu kojoj bi komunisti bili glavni neprijatelj, i ne bi hrvatski komunisti komandovali srpskim, kao sto se desilo posle prvih izbora.

Mislim, sve je ovo sbbkbb, ali ne mozes da gledas samo mapu, i da prognoziras tako, kako se desilo 41.

Takodje je pitanje da li bi Slovenija i Hrvatska uopste postojale kao nezavisne drzave.Mozda bi ih turili u neku zajednicku drzavu, pa bi se klali izmedju sebe.

hoochie coochie man

ma jedno pola da su u Becu, ili zapadnije.

Pa šta?
Ako prihvatiš da postoji lični interes i nacionalni interes, i da svaki pojedinac ima i jedan i drugi, i da se oni ne moraju uvek poklapati, sve će bii jasnije.
To što je neko otišao u Beč ne znači da želi, i da misli da je dobro, da Beć dođe u Srbiju.
On će, sasvim je moguće, svoj lični interes ostvariti u Beču, a nacionalni braneći Srbiju od tog istog Beča.

A mozda je licni interes onog ko silom prilika mora da ga ostvaruje u Srbiji, da u tu Srbiju dodje Bec. I mozda golema vecina srpskog naroda ima bas taj licni interes, sto ga cini, po meni, nacionalnim interesom.

Pogledaj dobro mapu. Van Velike Srbije ostali bi Slovenci, gornji čakavci i kajkavci. Znači oni koji, mahom, nisu učestvovali u pokoljima. Unutar granica bi ostali svi: ustaše, balije, balisti, zelenaši, hortijevci, vmro-vci, Prinz Eugen, ukratko svi koji sopstveno postojanje povezuju sa negacijom Srba i Srbije.

I šta je, po tebi, bilo bolje rešenje?
Ono što se desilo, Jugoslavija, je izazvalo i klanja '41 i '91.
Bez nje, Jugoslavije, se makar za '91 može sa priličnom sigurnošću reći da bi bila izbegnuta.

A da su ti pretpostvake prilično klimave dokazuje to što si gore negde u istom kontekstu pomenuo i opasne Sandžaklije.
Oni su ipak pripali Srbiji. i šta se desilo?
Ništa, ma koliko opasni bili mogu se primiriti, vidimo.

Što se i ostali tako ne bi primirili?
Pokušavam da uhvatim logilku koja tebi govori da bi neko od tih Šumadiju pregazio, i ne uspevam.
Ko je to od tih "strašnih i opasnih" dovoljno moćan da zgazi Šumadiju, i što je nije zgazio kad je Srbija bila okupirana ako je toliko moćan, šta ga je sprečavalo?

Ako pokušamo da sledimo princip rešavanja nacionalnih pitanja videćemo da se stvaranjem Srbije nije rešilo pitanje srpske nacije, da je tim činom, tim granicama, berlinskim, srpska nacija iskasapljena, da je tek deo nacije bio unutar države, a veliki deo ostao van nje.
Londonski ugovor se uklapao u prirodni proces formiranja i zaokruživanja srpske nacionalne države, tj rešavanja srpskog nacionalnog pitanja.
Jugoslavija je taj prirodni proces zaustavila, skrenula ga na stranputicu, zatim je komunizam dodatno odložio njegov nastavak, a evo sad se proces ponovo nastavlja.

Izgleda da je nemoguće zaustaviti takve procese.
Vidimo to i na albanskom primeru, hrvatskom.
Nije nezamislivo, i ja mislim da je to skoro izvesno, da se u nekom trenutku velika većina Albanaca i Hrvata nađu u jednoj državi, naravno, mislim na Kosovo i Hercegbosnu.
Zašto bi samo Srboi bili izuzeti iz tog procesa?
I da li mogu večno biti sprečavani da taj proces dovrše?

To što nekima takva Srbija liči na Veliku, je njihov problem, Srbija mora biti najveća jer su Srbi najveći narod.

A mozda je licni interes onog ko silom prilika mora da ga ostvaruje u Srbiji, da u tu Srbiju dodje Bec. I mozda golema vecina srpskog naroda ima bas taj licni interes, sto ga cini, po meni, nacionalnim interesom.

To uopšte ne bi bilo teško ostariti.
Ako golema većina želi da Beć vlada Srbijom, onda glasa za to i eto Beča ovde.
Ali za to sigurno ne bi glasala golema većina, verovatno ne bi niko, osim možda nekoliko budala.
Jer, to se ne dešava.

ne shvatam čemu toliko rasprave oko alternativnih istorija.

kad neko pokušava da me ubjedi kako bi stvari ispale (bolje) da je umjesto tog i tog, urađeno ovo i ovo, obično mu kažem - ajd, da se kladimo da ne bi.

ponekad, nesvjesno, neki čak i krenu da pruže ruku za opkladu

kad neko pokušava da me ubjedi kako bi stvari ispale (bolje) da je umjesto tog i tog, urađeno ovo i ovo, obično mu kažem - ajd, da se kladimo da ne bi.

ajd da se kladimo :)

Zanimnjive su te alternativne istorije.
Posebno kad saznamo da nešto nije ispalo dobro, onda se nameće da je nešto drugo moralo biti bolje.
A tih drugih mogućih alternativa ipak nema bezbroj, tek par uglavnom, pa eto, nagađamo koja bi bila najbolja.

Zanimnjive su te alternativne istorije.

jesu za literaturu, SF posebnmo.

jesam spomminjao Plavo Salo?

A tih drugih mogućih alternativa ipak nema bezbroj, tek par uglavnom, pa eto, nagađamo koja bi bila najbolja.

PA nije. Kad uzmeš varijante za 1918, pa onda razmotriš uticaje svih drugih sa njihovim varijantama, jer nije nama '41. iznutra došla...dobijaš priličan broj kombinacija koje baš i ne možeš ispratiti tek tako.

.dobijaš priličan broj kombinacija koje baš i ne možeš ispratiti tek tako.

Nema ih previše ipak, mogla je postojati ili ne postojati Srbija.
Izabrano je da ne postoji.
A teško je poverovati da tadašnja Srbija nije mogla izboriti pravo na postojanje makar.

A činjenica je i da se sama Srbija, njen politički vrh, zalagao za opciju da ne postoji.
Teško je posle svega ne zaključiti da je to bila greška.
Možemo nagađati šta je tu grešku izazvalo, nečija megalomanija, dobre namere, utopija, šta god, ali da je bila greška sad vidimo.

Druga opcija je bila opstanak Srbije kao samostalne, nezavisne države, sa Banatom, bez Banata, sa morem, bez mora, to se zaista ne može znati i tu stvarno postoji mnogo kombinacija (ali svaka uključuje Valjevo :)) ali makar da prihvatimo da je Jugosoavija bila greška, a da je nekakva, kakva god, Srbija, bila i moguće i bolje rešenje.

to što se Jugoslavija ispostavila kao pogrešan projekat, za ljude koji su je stvarali 1918. nije predstavljalo nikakvu istorijsku činjenicu na koju su se mogli pozvati.

docsumann

to što se Jugoslavija ispostavila kao pogrešan projekat, za ljude koji su je stvarali 1918. nije predstavljalo nikakvu istorijsku činjenicu na koju su se mogli pozvati.

Stoji, za njih je moguće imati razumevanja, nisu mogli da znaju šta će ih snaći, (mada...) ali za današnje, koji vide šta nas je snašlo, a ipak kažu da je o bilo u redu, teško je imati razumevanja.

hoochie coochie man

Pogledaj dobro mapu. Van Velike Srbije ostali bi Slovenci, gornji čakavci i kajkavci. Znači oni koji, mahom, nisu učestvovali u pokoljima. Unutar granica bi ostali svi: ustaše, balije, balisti, zelenaši, hortijevci, vmro-vci, Prinz Eugen, ukratko svi koji sopstveno postojanje povezuju sa negacijom Srba i Srbije.

I šta je, po tebi, bilo bolje rešenje?
Ono što se desilo, Jugoslavija, je izazvalo i klanja '41 i '91.
Bez nje, Jugoslavije, se makar za '91 može sa priličnom sigurnošću reći da bi bila izbegnuta.

A da su ti pretpostvake prilično klimave dokazuje to što si gore negde u istom kontekstu pomenuo i opasne Sandžaklije.
Oni su ipak pripali Srbiji. i šta se desilo?
Ništa, ma koliko opasni bili mogu se primiriti, vidimo.

Što se i ostali tako ne bi primirili?
Pokušavam da uhvatim logilku koja tebi govori da bi neko od tih Šumadiju pregazio, i ne uspevam.
Ko je to od tih "strašnih i opasnih" dovoljno moćan da zgazi Šumadiju, i što je nije zgazio kad je Srbija bila okupirana ako je toliko moćan, šta ga je sprečavalo?

Ako pokušamo da sledimo princip rešavanja nacionalnih pitanja videćemo da se stvaranjem Srbije nije rešilo pitanje srpske nacije, da je tim činom, tim granicama, berlinskim, srpska nacija iskasapljena, da je tek deo nacije bio unutar države, a veliki deo ostao van nje.
Londonski ugovor se uklapao u prirodni proces formiranja i zaokruživanja srpske nacionalne države, tj rešavanja srpskog nacionalnog pitanja.
Jugoslavija je taj prirodni proces zaustavila, skrenula ga na stranputicu, zatim je komunizam dodatno odložio njegov nastavak, a evo sad se proces ponovo nastavlja.

Izgleda da je nemoguće zaustaviti takve procese.
Vidimo to i na albanskom primeru, hrvatskom.
Nije nezamislivo, i ja mislim da je to skoro izvesno, da se u nekom trenutku velika većina Albanaca i Hrvata nađu u jednoj državi, naravno, mislim na Kosovo i Hercegbosnu.
Zašto bi samo Srboi bili izuzeti iz tog procesa?
I da li mogu večno biti sprečavani da taj proces dovrše?

To što nekima takva Srbija liči na Veliku, je njihov problem, Srbija mora biti najveća jer su Srbi najveći narod.

Pretpostavljeni intenzitet klanja '41. ili '91. je naravno u domenu šbbkbb nagađanja. Ti misliš jedno, ja drugo, ko je u pravu nikad znati nećemo.

Siže (najbitnije u mojoj priči, copy - paste):

Njih čitav državni aparat (dve države!) nije mogao da natera da postanu nekakvi makar poluintegralni Jugosloveni. A ovamo smatraš da bi ih neko u Velikoj Srbiji naterao da postanu Srbi i slave krsnu slavu. Možeš li da pojasniš, na osnovu čega


U Sandžaku je Redžep Tajip nedavno dočekan kao naš predsjednik. Uz odgovarajuću spoljnu intervenciju tamo bi se desilo ... znaš i sam šta.

Apsolutno mogu da zamislim (štaviše smatram to neminovnošću) da Kosmet uđe u sastav Albanije, a Herceg - Bosna Hrvatske. Isto tako ne mogu da zamislim da se RS ujedini sa Srbijom. Jer to zapad nikad nije dozovlio nit će, mislim na Srbiju preko Drine.
To je prosto tako, nepravda pa to ti je (kako kaže Kalimero), ali je tako. Možda u nekom post - kenozoiku bude drugačije.

Opet bitno: Jugoslaviju nismo stvorili mi mi ni Hrvati/Slovenci. Nego velike sile, kao nužan potez psole propasti Austro - Ugarske carevine. Nešto što je vekovima održavalo ravnotežu u tom delu sveta je nestalo. Zaključili su da je bolje tako, nego da gomila novih državica, svaka sa svojim patronom među velikima, u najskorije vreme izazove novi rat i lančanu reakciju istih tih velikih.
Znači priča nam je prilično besmislena, nismo se pitali ič.
Kakva bre Londonska ponuda...

to što se Jugoslavija ispostavila kao pogrešan projekat, za ljude koji su je stvarali 1918. nije predstavljalo nikakvu istorijsku činjenicu na koju su se mogli pozvati.

ja čak nisam u potpunosti ubeđen da su je baš 100% dobrovoljno stvarali.

docsumann

ne shvatam čemu toliko rasprave oko alternativnih istorija.

Dobro bre Doks, sto nam kvaris igru :)

Ti kad crtas one mape za igricu, niko te ne dira :)

milisav68

docsumann

ne shvatam čemu toliko rasprave oko alternativnih istorija.

Dobro bre Doks, sto nam kvaris igru :)

Ti kad crtas one mape za igricu, niko te ne dira :)

jbg, mogu da krojim mape kako god hoću, i niko se ne buni.
a i nikome ne kažem ne valja tako, treba ovako

hoochie coochie man

A mozda je licni interes onog ko silom prilika mora da ga ostvaruje u Srbiji, da u tu Srbiju dodje Bec. I mozda golema vecina srpskog naroda ima bas taj licni interes, sto ga cini, po meni, nacionalnim interesom.

To uopšte ne bi bilo teško ostariti.
Ako golema većina želi da Beć vlada Srbijom, onda glasa za to i eto Beča ovde.
Ali za to sigurno ne bi glasala golema većina, verovatno ne bi niko, osim možda nekoliko budala.
Jer, to se ne dešava.

Ispada da je nas nekoliko budala za odbaranu Kosova, a tvoja je premudra vecina glasala za status Srbije kao mafijaske kompradorske kolonije, deponije za djubre i mudzahedine, i nepresusnog izvora jeftinih kurvica.

Moram malo da budem lokal patriota i Despota iz Mrkonjića da dam na uvid



Mrkonjić Grad je provincija kao i Prnjavor - ali eto ima neko čak i tamo da stvara i da je ušao u uži izbor žirija! Svaka čast

Uf 5 miliona pregleda - Džoni Štulić bi mogao da mlati pristojnu lovu od Jutjuba da je kojim slučajem monetizovao svoj Jutjub kanal - ali nije i neće! Pisao je negdje na tu temu a sve od Azre je dostupno samo na njegovom Jutjub kanalu.

Kolega, samo da se osvrnem ne jedno tvoje pitanje kada si gostovao kod Nenada



Zamolih sinovicu da uslika ovu moju rukotvorinu od pre 45 godina i pošalje slike.

nask

Kolega, samo da se osvrnem ne jedno tvoje pitanje kada si gostovao kod Nenada



Zamolih sinovicu da uslika ovu moju rukotvorinu od pre 45 godina i pošalje slike.

Натерао си дете да копа по старој шупи и да ти из Бгд. шаље слике?



Не знам да ли да смем да те подсетим и на стару троколицу са куглагерима што тандрче низбрдо?

Твоја синовица ће да ме сачека негде у Бгд. и умлати ако наставим са сећањима и подсећањима...




П.С. - Извините на тролу ви остали, ово колега и ја професионално...

Како се одвија настава код вас тамо где си ти (а ја знам где си, него не морам баш да кажем)?

Код нас 'вако:

1) основна школа - 1. 4. разред одељења подељена у по две групе, максимум до 15 ученика; учитељица држи једну туру од 4 часа првој групи, па дезинфекција учионице, па другу туру од 4 часа; обично пре подне, али није правило, зависи од школе до школе. Дакле, клинци 7-11 година су свакога дана у школи.

Између смена опет дезинфекција као и предвече после часова. (мучене, бре, ове текице, норма им је по правилнику 450 квадрата - наредило то из ММФ - и замисли те жене које то раде три пута дневно... Комплет дезинфекција, подови, клупе, кваке,... А свима нам по школама ударила ова дезинфекциона средства у главу, сви се само смејуљимо к'о да смо сви на вутри... И деца и наставници и теткице и директор...)

5-8. разред исто одељења подељена у по две групе, максимум до 15 ученика једна група долази понедељком, средом и петком у школу, друга група уторком и четвртком, па се следеће недеље ротирају.

Ови мало старији су, дакле, сваки други дан у школи.

Средњошколци се исто тако деле, једно одељење у две групе, само се групе једног одељења ротирају на недељу дана.

Часови свима по 30 минута.

Све остало време када нису у школи, покрива се онлајн.

На нивоу школе смо се опредељивали за разне образовне платформе.

Моја школа на Едмоду.

Али тако смо, онлајн, радили и од средине марта до јуна па је сада то проблем само онима који су то тада радили искључиво мејлом и вибером.

А деца и родитељи се опредељивали да ли ће ићи овако, по том тзв. комбинованом моделу (ред уживо-ред онлајн) или само онлајн. У просеку само 2-3 деце по одељењу се определило за онлајн, сви остали комбиновано.

Занимљиво, највећи број притужби на онлајн наставу имају студенти јер њихови универзитетски професори скоро уопште не користе образовне платформе. Шаљу им професори предавања, вежбе и задатке само мејлом и без икаквих објашњења...

А пази, највиши ниво образ. инстит.


Како је то код вас?

Како је то код вас?

Ne ljuti se ali odgovaram sutra, u velikoj sam gužvi. Možda blog na tu temu?

nask

Како је то код вас?

Ne ljuti se ali odgovaram sutra, u velikoj sam gužvi. Možda blog na tu temu?

Наравно, није хића... Испричаћемо се. Да разменимо искуства, ипак је ово нешто што нам се свима, целом глобусу, по први пут догађа у животу.

Немам ништа против ако неко хоће да отвори блог. Актуелна је тема.

П.С. - Мени Мирела ономад када сам гостовао код ње рече да пишем и о дечјем ропству (child slavery) па ће она да окачи. Али не стижем... Није то само написати, него мало и истраживати. А то тражи време.

А ја опет од силног куцкања с клинцима на Едмоду не стижем... Дођем на Блог касно увече тек мало да одморим душу...

Натерао си дете да копа по старој шупи и да ти из Бгд. шаље слике?

Dete ima 26 godina, pa kad je mogla za to vreme da završi dva fakulteta i jedan master mogla je brate i dve sličice da uslika. Inače pokazala sličice drugarima skejterima (jedan vrlo ozbiljan među njima) i dobih neviđene pohvale. Baš mi je prijalo.

Како се одвија настава код вас тамо где си ти (а ја знам где си, него не морам баш да кажем)?

Ma nije tajna, NL je u pitanju. Radim u jednoj srednjoj školi u Amsterdamu i od augusta još u jednoj u Harlemu.

U prvoj školi časovi skraćeni sa 60 min na 45. Od pola dva sleduje dopunska nastava za najugroženije učenike tj. za one sa najvećim zaostatkom. 2x45 minuta. Znači nastava uživo. Planirano tako do januara, pa ćemo da vidimo kako ćemo dalje. Svi učenici na času, 24-28 komada po odelenju. Odmori klizni, 1. i 2. razredi (to bi u SR bili 7. i 8.) posebno i 3.-6. posebno. Ideja je da bude što manje fizičkog kontakta među njima.

Učenici moraju da drže 1,5m rastojanje od nas. Često nemoguća misija. Nema više rukovanja (u obe škole je to bila praksa da se rukujumo kad dođu na čas i kada odu), nema boksovanja ili laktanja. Ja se pozdravljam šutkom, on sa ivicom stopala, jbg ne mogu a da se ne pozdravim sa decom. Po školi su napravljene rute za hodanje, uglavnom jednosmerne. Na ulazima svuda dispenzeri sa 70% alkoholnim gelom za ruke. U učionicama takođe plus dez. sredstvo za stolove. To deca moraju sama da urade. U svakoj učionici ima pregrada od pleksi stakla na nastavničkom stolu. Ja je ne koristim. Svaki nastavnik može da uzme masku i vizir ako to želi. Masku imam ali je ne koristim na časovima, samo u javnom prevozu. Od nas 150 nekoliko kolega nose masku i jedno dvoje troje vizir. Od početka godine troje kolega popilo koronu i pet šest učenika. Od nastavnika su svi zaraženi van škole.

U drugoj školi časovi bez skraćenja, tamo su normalni časovi 50 min. Sredstva ista, samo što jedno četvrtina nastavnika (od 100) nosi maske i jedno desetak vizire. Svi učenici prisutni 30-32 po razredu.

U prvoj školi su učionice 8x12m, u drugoj 5x9. U ovoj drugoj je nemoguće držati rastojanje od 0,5m, a kamoli od 1,5m.

U obe škole imamo po nekoliko učenika koji ne dolaze na nastavu zbog velikog zdravstveno rizika po njih ili za njihove roditelje. Oni dobijaju onlajn nastavu, delom od nas a delom externo. Trenutno nemam takvih učenika. Dala nam država dodatne pare za to, 250 000-35 000€. U prvoj školi svo nastavno osoblje na broju, u drugoj dvoje ne dolaze u školu već drže časove onlajn. Na to imamo pravo.

Kad je bio školski lokdaun, 16.3. do 2.6. davali smo časove onlajn po normalnom rasporedu časova, bez fizičkog, muzičkog, likovnog i drame. Koristili smo MS Teams. Meni je išlo dobro jer sam imao za gotovo sve lekcije snimljen video matrijal sa eksperimentima i demonstracijama. To smo koleginica i ja uradili pre korone za učenike koji propuste lekcije pošto ne koristimo knjige u nastavi fizike i hemije od 1. do 3. razreda. Koristimo nastavne metode koje smo sami smislili. Pritom smo i napisali tzv. listove sa domaćim, to je u stvari bio opis lekcije iz perspektive učenika i plus taj video materijal. E to nas je spasilo za vreme onlajn nastave.

U ovoj drugoj školi, tada još nisam tamo radio, bio haos. Pošto su po pitanju ICT-a u prošlom veku. Bukvalno. To je svesna odluka, tamo se još uvek koristi tabla i kreda. Radi se o specifičnom tipu škole Vrijeschool, mislim da se kod nas to prevodi kao Valdorfska Škola, zasnovana na principima koje je postavio Rudolf Štajner. Probali da daju onlajn nastavu preko neke svoje platforme ali ono pošalju imejl gde sa te platforme da se skine materijal, pa onda vrate učenici imejlom rezultate. Ne smem ni da pomislim kakav je to haos bio, a bogami i kakav će biti jer nam raste broj novozaraženih u NL brže nego u aprilu. Bojim se da ćemo za koju nedelju opet u školski lokdaun.

nask

Овде маске обавезне. И ученици и наставници. Иду инспекције по школама и кажњавају за кршење тог прописа. И сви је стављамо како уђемо у двориште школе.

Од осталог што ти нисам поменуо јесте да је највећи проблем још у марту био, како то званично кажу, "низак ниво дигиталних компетенција и ученика и наставника". Иако је то одавно, сигурно десетак година, једна од званичних компетенција наставника (ЛИНК) и биле су организоване силне обуке по том питању (нпр. ОВО и ОВА ОБУКА недавно која нам је прописана као обавезна и слично) велики број наставника је то схватао прилично неозбиљно и најчешћи пут за избегавање таквих обука је био недостатак техничких могућности (компјутера, лаптопова, лош интернет итд.).


И онда, када је у марту заведено ванредно стање и локдаун, многи су били затечени јер нису пре тога ни покушавали са клинцима да било шта раде онлајн.

Сада то полако долази на своје... Почело је још пре пар година увођењем ес-дневника (електронског дневника) као обавезног, а корона је многе погурала да се озбиљније позабаве тиме.

Материјала за онлајн наставу има поприлично, многе правимо сами као и ви, праве се базе успешно обрађених методских јединица итд.

Што се тиче тренутне ситуације, министар Шарчевић је баш пре неки дан званично изјавио за медије да је од почетка шк. године уз примену свих оних мера 60 ученика и неколико наставника оболело од короне и да је то сасвим прихватљиво ако узмеш у обзир цифру од 850 хиљада ђака у Србији.

Једино што овде у Србији нико не верује ни министру ни било коме из владе или кризног штаба када саопштавају те податке.



Мени се чини да је највећи проблем тај час од 30 минута, и то сваки други дан са истим ученицима лице у лице.

Може да се компресује, може, уосталом деведесетих смо вазда штрајковали и држали часове од по 30 минута, навикли смо... Али...

Конкретно, нема онда читања текста из Читанке на часу.

Није проблем. Задаш клинцима да прочитају пре часа код куће.

Онда на часу питаш да ли су прочитали. Од њих 15 двоје дигну руку. И шта ћу, узмем читам ја наглас. С маском на лицу. Пре неки дан "Аска и вук" Ива Андрића. Нисам стигао ни до пола, већ је звонило за крај часа, а мени се од недостатка ваздуха испод маске врти у глави. После сваког часа због те маске попијем по 4-5 чаша воде... Морам. Иначе ми се усне залепе, не могу да их отворим на следећем часу.

И тако, знаш већ и сам... Има у том нашем послу милијарда детаља који тек треба да се ускладе са ситуацијом у којој смо се сви нашли.

Рецимо, не знам како у са писменим задацима који су се примакли, сада у октобру. Час од 30 минута је мало за писмени из српског (састав, је л' те). Дакле, две групе пута два часа = 4 часа. А прописали нам план и у њему 1 час за писмени. Онлајн не смеш да им дајеш јер нема бројчаног оцењивања онлајн, забрањено. Само када дете дође у школу.

А и какав ми је то писмени из српског у наставцима к'о шпанска серија...

Од марта до јуна писмене, уз благослов министарства, нисмо ни радили. Радили ми клинци тестове на Едмоду (то се тамо зове квиз) и то је било у реду.

А како сада ово извести са писменима... Немам појма.

Кажем, мноштво детаља још уек није решено.







П.С. - А је л' истина да је MS Teams у марту био пукао у Европи због преоптерећења?

Тако смо читали овде у вестима... Не знам јер сам од самог старта користио Едмодо (који сам користио и пре короне).

Ови наши надлежни из министарства и школских управа нису прописивали платформе, дали су нам избор, али се видело да су у марту навијали за MS Teams, а сада у августу пред почетак шк. год. за Гугл учионицу. Онако, благо препоручивали. Али ко их шиша. Знаш већ и сам. У "законима" је много важније оно што не пише него оно што пише.

Једино што су прописали, да мора школа да се определи само за једну платформу. А коју ће свака школа за себе одабрати, то су нам допустили да сами бирамо.

Едмодо је одличан. Може да се догоди да малкице багује између поднева и 6 поподне када се цела Јужна и Северна Америка каче на њега, али ти проблеми се лако превазилазе стрпљењем.

Ovde su sve škole slobodne da izaberu digitalne platforme po svom nahođenju, moja prva škola je izabrala MS Teams i to je radilo bez greške. U NL se po srednjim školama digitalni dnevnici koriste već preko 20 godina, a minimum 15 godina (odkada sam ja nastavnik) su obvezni. Većina koristi Magister koji ima neograničene mogućnosti, od klasične evidencije prisutnih (u prvoj školi tate i mame dobiju automatski sms ako dete nije na času ili je zakasnilo, u drugoj još uvek telefoniraju), ocene, uradio domaći ili ne, poneo knjige ili ne, primedbe o učenicima kako pozitivne tako i negativne (kad si nekog izbacio obavezan si da to pismeno obrazložiš) i svedočanstva, ovde se još uvek svedočanstva obrazlože tj. ocene plus smo svi u obavezi da damo savet kako dalje. Na drugoj strani koristimo taj Magister za zadavanje domaćih, tako da dete (vidljivo i za mame i tate) ne može da kaže nisam znao šta i kada, zakazuju se pismeni i kontrolni.

Tamo stoje i školski planovi tako da klinci unapred znaju šta treba da pripreme ili ako su propustili nastavu da znaju šta su propustili i kako da nadoknade. Sve što treba digitalno da se preda klinci rade to preko te platforme, vrlo praktično da imaš evidenciju ko je šta i kada predao. Plus ima sistem plagijat kontrolu. Pritom imaš potpunu kontrolu za koga je šta vidlijivo i kome je šta namenjeno. Jedan deo te platforme je predviđen za digitalne lekcije tj. mesto gde se parkira sav nastavni materijal za klince. Po meni vrlo praktična i korisna platforma. Teams smo koristili uglavnom za onlajn sastančenje tj. uživo onlajn časove.

Skraćenje časova i meni mrsi planove, nepotrebno, jer ti sjebe metodu kako si i sam već primetio i napisao.

Za školseke pismene ispite, one koji se računaju za krajnju ocenu koja se opet računa kao 50% ocene maturskog, drugih 50% su savezni centralni ispiti, smo organizovali tzv. nedelje pismenih, tj. klinci su dolazili u školu, max 12 po učionici i poseban protokol o kretanju, tako da su na regularan način odradili taj deo posla. Ovo se odnosi samo na učenike u poslednje dve godine školovanja.

shmoo

nask

П.С. - А је л' истина да је MS Teams у марту био пукао у Европи због преоптерећења?

...

Едмодо је одличан. Може да се догоди да малкице багује између поднева и 6 поподне када се цела Јужна и Северна Америка каче на њега, али ти проблеми се лако превазилазе стрпљењем.

A zar nema neka onlajn platforma da se instalira lokalno? Mora li bas sve prvo preko Kalifornije?

A zar nema

Koliko ja znam nema. Jbg, slobodno tržište.

nask

A zar nema

Koliko ja znam nema. Jbg, slobodno tržište.

Ни ја не знам.

Додуше, директор (школе) нам помену да смо у школи преко лета развукли каблове и инсталирали неки академски интернет у Србији (не знам тачно како се зове) који нам је подигао квалитет интернет везе.

Али то није платформа. То је само због подизања квалитета интернет везе.

Али имаш неке локалне платформе, од онога што ја знам, за онлајн стручно усавршавање просветних радника ако на то мислиш?

Рецимо Завод за унапређивање образовања и васпитања има:


ОВО (ЛИНК)


или рецимо имамо и

ОВО (ЛИНК)


И то су само неке од оних које постоје.

Али за ученике нисам још увек чуо ни за једну локалну образовну платформу.

Можда и има, али нам нико није рекао...

nask

И ми смо имали ту слободу пролетос, свако појединачно, у избору образовне латформе за учење на даљину.

Па су се родитељи и деца вероватно жалила да деца морају за сваки предмет да се укључују на неку другу образовну платформу (шифре, кориснички налози итд.) и онда су ови из Министарства прописали да од септембра морамо на нивоу целе школе да одберемо само једну платформу.

Кажем ти, моја школа на Едмоду. Школа у комшилуку на Гугл учионици. Итд,...

Наставничка и разредна већа до сада, од краја маја: четири уживо, а 5 их је било преко Зума.

Намеравам да почнем мало са Зумом и у настави на даљину. Да се гледам са ђацима док им нешто објашњавам. Воле клинци више тако него да читају објашњења у порукама.

Него,ови моји су мали (замисли на пример петаци, 11 година), док им ја објасним како да дођу на тај час зумирањем... Окозим се. Морам свакоме појединачно да показујем више пута технологију и технику таквих часова.

Тако је било и пролетос када сам им објашњавао како се користи Едмодо. А све онлајн објашњавам. Кроз поруке.

Пази, у првих 10 дана ванредног стања послао сам преко 3000 мејлова (вибер поруке СМС и телефонске разговаре не рачунам). Седео сам по 16 сати дневно испред монитора. Чак сам добио и упозорење Гугла:"Неуобичајни обим мејлова са ваше адресе..." Жена ми каже:"Човече, доћи ће нам на врата да те ухаапсе, мислиће да си неки терориста!"

Али вредело је. Утренирали се клинци пролетос и сада нема никаквих проблема у онлајн настави на Едмоду. А и ја сам стекао неко искуство па не дозвољавам да због мојих грешака дође до неких неспоразума.

U NL se po srednjim školama digitalni dnevnici koriste već preko 20 godina, a minimum 15 godina (odkada sam ja nastavnik) su obvezni.

Имала и моја школа 12 година (до пре три године) свој интерни електронски дневник. Радила нам га нека фирма из Новог Сада и одржавала сервер. Родитељ могао и путем СМС порука и онлајн да прати оцене и понашање детета у шоли.

Али пошто је то свака школа радила за себе, постојао је велики шарениш тих појединачних електронских дневника по школама.

Па су онда ови из Министарства, видевши ситуацију, направили једнообразни елек. дневник обавезан за све основне и средње школе у Србији и који има њихову техничку подршку из Министарства.

И сасвим је добар. Моја жена је координатор за електронски дневник у својој шоли (у свакој школи је задужено по двоје за то и они имају посебне налоге, различите од нас плебса по школама) и пошто она брине о томе, преко ње сам му ушао у ситна цревца за елек. дневник.

Моја лепша половина је и координатор и за Едмодо за своју школу (јер је она преко Едмода радила још 5 година пре пандемије и стекла веико искуство у томе) па сам преко ње и ту ушао у ситна цревца. И убедио ове моје у школи да се определимо за Едмодо јербо сам видео шта све има да понуди и наставницима и ђацима.

Tamo stoje i školski planovi tako da klinci unapred znaju šta treba da pripreme ili ako su propustili nastavu da znaju šta su propustili i kako da nadoknade. Sve što treba digitalno da se preda klinci rade to preko te platforme, vrlo praktično da imaš evidenciju ko je šta i kada predao. Plus ima sistem plagijat kontrolu. Pritom imaš potpunu kontrolu za koga je šta vidlijivo i kome je šta namenjeno. Jedan deo te platforme je predviđen za digitalne lekcije tj. mesto gde se parkira sav nastavni materijal za klince. Po meni vrlo praktična i korisna platforma. Teams smo koristili uglavnom za onlajn sastančenje tj. uživo onlajn časove.

Све исто. Само се ово у мом случају зове Едмодо.

Све те образовне платформе су, мање-више, на исти калуп.

Za školseke pismene ispite, one koji se računaju za krajnju ocenu koja se opet računa kao 50% ocene maturskog, drugih 50% su savezni centralni ispiti, smo organizovali tzv. nedelje pismenih, tj. klinci su dolazili u školu, max 12 po učionici i poseban protokol o kretanju, tako da su na regularan način odradili taj deo posla. Ovo se odnosi samo na učenike u poslednje dve godine školovanja.

Па да,ти си средњошколац.

У основној школи ми у Србији такође имамо завршни испит (српски, матиш, историја, биологија, хемија, физика у три теста). Није исто што и матурски у средњим школама и у Србији у Холандији.

А сада, у овом стању тзв. комбинованог модела наставе (уживо + онлајн), овде код нас се бројчане оцене дају искључиво у школи.

Описне оцене могу и онлајн, али за бројчану оцену мора дете које се определило само за онлајн да дође у школу у посебном термину и да ради тест или да усмено одговара.

Остали раде у оних 30 минута (и то је мени проблем за писмене задатке из српског).

Мада, рецимо нигде не пише да из оних описних оцена када их се скупи довољно не смеш да извућеш бројчану оцену као да је усмени одговор.

Па ја то користим.

Рецимо, уз зеленог смајлија (у електронском дневнику постоје 3 врсте смајлија за активности ученика - зелени, жути и црвени) напишем:"Домаћа лектира - Хајдуци, Б. Нушић - формативна оцена - веома успешан. Па када дете скупи пет тих сајлија, извлачим бројчану сумативну оцену из тих описних формативних оцена.

зелени смајли = веома успешан и успешан (у преводу петица и четворка)
жути смајли = делимично успешан (тројка) и задовољава (у преводу двојка)
црвени смајли = не задовоава (бандера, кец)


И тако... Сналазимо се. Тако сам их оцењивао и пролетос.

Skraćenje časova i meni mrsi planove, nepotrebno, jer ti sjebe metodu kako si i sam već primetio i napisao.

Убија!

Када човек има намеру да их заиста подучава нечему, толико се распне у тих 30 минута да то црпи силну енергију.

родитељи

Su ključ za uspeh onlajn nastave. Ako nisu tu da pomognu detetu i da ga malkice usmeravaju i kontrolišu džabe se mi polomismo sa onlajn nastavom.

nask

родитељи

Su ključ za uspeh onlajn nastave. Ako nisu tu da pomognu detetu i da ga malkice usmeravaju i kontrolišu džabe se mi polomismo sa onlajn nastavom.

Мало само... Нико не захтева потпуно ангажовање и да они раде задатке уместо деце.

Али да им помогну и да их усмере. То да.

Mislio sam pre svega na to da roditelji treba da se pobrinu da deca shvate onlajn nastavu ozbiljno, a ne kao nešto u smislu "može ali ne mora".

nask

Mislio sam pre svega na to da roditelji treba da se pobrinu da deca shvate onlajn nastavu ozbiljno, a ne kao nešto u smislu "može ali ne mora".

То би била прва и најважнија ставка.

Друга би била да не раде они уместо своје деце задатке.

А трећа и последња би била да схвате да ово није нешто што ће проћи. Напротив, потрајаће...

Као што си рекао укратко, мало озбиљније да схвате.

Друга би била да не раде они уместо своје деце задатке.

Ajde ne treba biti škrtica i roditeljima je potrebno obrazovanje.

nask

Друга би била да не раде они уместо своје деце задатке.

Ajde ne treba biti škrtica i roditeljima je potrebno obrazovanje.

Па што мени да западне да образујем и родитеље и децу?

Још ми само фале деде и бабе да се комплетирам.

nask

Натерао си дете да копа по старој шупи и да ти из Бгд. шаље слике?

Dete ima 26 godina, pa kad je mogla za to vreme da završi dva fakulteta i jedan master mogla je brate i dve sličice da uslika. ...

Child abuse!!!

Naletim na ovu sliku danas, pa sam se setio tebe kada kažeš kako žene ne moraju svakih 6 meseci da nas podsećaju da nešto uradimo.

Vi ste Če kao neki neizostavni začin na blogu

доконост је .....чудо
писање пак маами
(макар ...зачин био
што исчеком чами),


госн Spiridon-е

Spiridone, ovo si divno napisao.

Steta sro je blog zatrpan trolovanjem ali to je ovde opste mesto.

Zaista prica podseca na Grlom u jagode, nezavisno od vizuelnog efekta.

Da ne skliznem u patetiku, necu vise nista dodati....

jednarecfonmoi

Spiridone, ovo si divno napisao.

Steta sro je blog zatrpan trolovanjem ali to je ovde opste mesto.

Zaista prica podseca na Grlom u jagode, nezavisno od vizuelnog efekta.

Da ne skliznem u patetiku, necu vise nista dodati....

Kakvo trolovanje?
O čemu ti pričaš?

Trolovanje je ok dok ne krenu vredjanja. A onda metla

Trolovanje, odavno, održava ovo mesto na aparatima.
Da nije starog, dobrog trola, retko ko bi ovde svraćao.

Da nije starog, dobrog trola, retko ko bi ovde svraćao.

Ovo je sve više istina. Predlog za blogokolege sa opcijom, otvorite blogove pa će evolucija sama da se pobrine o sadržaju, a ne da Tasa i ja na ovom sentimentalnom blogu raspravljamo na nesentimentalne teme kao što je nastava u vremenu korone.

Nego htedoh nešto drugo, mislim da će domaćin pogoditi šta se ovde dešava

trol je glas naroda

trol je glas naroda

a narod dokon pa svašta divani

Desava se telo za Strat.

To moj sin dizajnira i pravi, imaće gornju stranu zaobljenu kao LP. Vrat je naručio negde u GB. Materijal je tu sada samo da nađemo gde da se drvo obradi.

To moj sin dizajnira i pravi, imaće gornju stranu zaobljenu kao LP. Vrat je naručio negde u GB. Materijal je tu sada samo da nađemo gde da se drvo obradi.

Nije to mali pos'o.

Ja sam sačuvao jedan panj hrasta koji mi deluje da ima u sebi dovoljno mase za telo, i reko' da vidim kako bi to išlo (meni su najlepše natural wood gitare, Stratokaster pogotovo), i bogumi netrivijalno je. Razmišljam da isečem taj blok i sačuvam ga i nađem nekog ko bi to radio, znam da ima još ljudi po Beogradu koji se time bave (čuveni Oliver, npr.).



Ovaj dole Keni Vejn šepardov sa ovog klipa je nešto čemu bih težio, možda za nijansu "providnije", mada i ne mora, ovaj je savršen.

Ja sam sačuvao jedan panj hrasta koji mi deluje da ima u sebi dovoljno mase za telo, i reko' da vidim kako bi to išlo (meni su najlepše natural wood gitare, Stratokaster pogotovo), i bogumi netrivijalno je.

E, da pitam tim povodom. Ne doznajem se u gitare al mi logično da za eletriku možeš iza žica da staviš i dasku za peglanje, isto bi bilo.
Ta daska nema ulogu u akustici.
Ili možda grešim?

E, da putam tim povodom. Ne doznajem se u gitare al mi ligično da za eletriku možeš iza žica da staviš i dasku za peglanje, isto bi bilo.
Ta daska nema ulogu u akustici.
Ili možda grešim?

Haha, pa to su Č vs P gitarskog sveta, tzv. The Great Tonewood Debate. Tu prvo što strada je logika i fizika. Generalno postoje dve vrste ljudi, oni koji veruju u tzv. tonewood, i oni koji ne veruju i njih kad bi stavio u istu prostoriju posle možeš samo da se vratiš da prebrojiš tela.

Edit: da kažem da ja naginjem onim što ne veruju u tonewood. Ako znaš fiziku cele stvari onda tu ne vidiš mesto za tip drveta kao neki faktor. Ljudi koji veruju u tonewood kada krenu da racionalizuju i probaju da ubace fiziku u svoje verovanje meni zvuče budalasto, tj. njihova "objašnjenja" mi imaju smisla kao i horoskop koji svoju naučnu potku crpi iz gravitacionog uticaja planeta u trenutku tvog rođenja a fizika stvari je takva da je na tebe veći gravitacioni uticaj pri rođenju imala babica pored nego Saturn, čak ne mora da bude ni krupna babica. Tako nekako i tonewood proponenti.

Generalno postoje dve vrste ljudi, oni koji veruju u tzv. tonewood, i oni koji ne veruju i njih

Znači, u pravu sam, može daska za peglanje.

Znači, u pravu sam, može daska za peglanje.

One su najčešće od ne baš jake iverice sa šper pločom pa nisam siguran da bi izdržala napon koji prave žice.

Činjenica da ljudi sviraju gitare od pleksiglasa a Bili Gibons svira gitaru zamotanu u jamboliju meni govori da to nema nikakve veze. Sva ona elektronika iza, pogotovo magneti i ceo signal chain iza njih je ono što nešto menja.

Ako znaš fiziku cele stvari

onda znaš da "daska" (oblik i materijal) ipak utiču na zvuk ali u mnogo, mnogo manjoj meri nego kod akustične. Kvalitet i oblik daske su uglavnom bitni estetski i cenovno. Ne treba zaboraviti i vrat tj. kako je konstruisan i kako je uglavljen u dasku.

iverice

To sam i ja savetovao mladom gitaristi, em je jeftinije em nema neke razlike u zvuku, ali oće dete da napravi lepu gitaru. Drvo i vrat su već preko 700€, ali nije iz mog novčanika pa se zato ne sekiram.

maksa83

Znači, u pravu sam, može daska za peglanje.

One su najčešće od ne baš jake iverice sa šper pločom pa nisam siguran da bi izdržala napon koji prave žice.

A i nezgodno bi bilo da ti se svaki cas zabada neka cepanica u ruku dok sviras :)

Ima u filmu It get might loud scena gde Jack White pravi gitaru od neke daske i plasticne flase.

https://youtu.be/yZ7DZ7HPXck

onda znaš da "daska" (oblik i materijal) ipak utiču na zvuk ali u mnogo, mnogo manjoj meri nego kod akustične. Kvalitet i oblik daske su uglavnom bitni estetski i cenovno. Ne treba zaboraviti i vrat tj. kako je konstruisan i kako je uglavljen u dasku.

Najbliže što sam spreman da prihvatim je "možda utiče ali infinitezimalno malo" pošto postoji toliko drugih spoljnih faktora koji utiču na celu stvar (gde su pikapi npr.) da je to da l' je telo joha, mahagoni, lipa, topola u krajnjoj liniji nebitno. Vrsta drveta i oblik daske su u realnom životu prevashodno bitni zbog mase, nije isto satima nositi oko vrata 3kg i 5kg.

Les Paulovi su recimo bili tradiconalno teški zbog debelog tela i mahagonija (i do 6kg) i sedamdesetih je postojalo verovanje da je teža gitara = bolji ton (sustain), ali su i oni rekli jebeš ovo i počeli da buše rupe i prave komore raznih oblika da je olakšaju.

Uh Nask 700e...

Po seoskim strugarama viđam panjuge od par decenija, pojma nemaju šta s tim. Ali za gajbu piva odrezaće ti nareske dvocolske presrećni makli krš. Pa ti posle pravi fenderstratokaster, avion ili štagod.

Uh Nask

To je bila i moja reakcija, ali što rekoh oće dete mahagoni i neki severno američki javor, no nije iz mog buđeta pa tako ...

Drvo je oko 250, vrat je skup plus ostalo

možda utiče ali infinitezimalno malo

Merljivo, znači utiče.

nask

možda utiče ali infinitezimalno malo

Merljivo, znači utiče.

ako je mjerljivo, je l' ga ko izmjerio?

One su najčešće od ne baš jake iverice sa šper pločom pa nisam siguran da bi izdržala napon koji prave žice.

Dobro onda daska iz kujne. Ta svakako može da izdrži mnogo toga.

Šalim se jer spadam u onu kategoriju dinosaurusa kojoj instrument podrazumeva drvo i to ono kakvo treba.
Znam da i profesionalci prelaze na električne klavire, i da gitara jedna i druga nisu ni slične, nego zajunjena pa tera svoje.

docsumann

nask

možda utiče ali infinitezimalno malo

Merljivo, znači utiče.

ako je mjerljivo, je l' ga ko izmjerio?

Najbliže tome što sam ja svojevremeno našao je ovo.

To je inače vrlo zajeban eksperiment za izvesti pošto se graditelji muče i oko toga da proizvedu konzistentan rezultat i kad su svi materijali isti. Dve gitare istog tipa od istih materijala napravljene na istoj traci (ljudskoj ili automatizovanoj) ne moraju biti iste, i neretko i nisu. Čak i dve daske istog tipa drveta mogu da budu potpuno različite po svojstvima u zavisnosti od toga gde i kako je drvo raslo i koliko i kako je sušeno, itd. Dva komada mahagonija mogu drastično da se razlikuju u gustini, strukturi, tvrdoći.

To je npr. u korenu velike misterije '57, '58, '59 Gibson Les Paulova za koje ljudi plaćaju i do pola miliona dolara. Gibson je probao da utvrdi šta je to standardni Les Paul iz tih "berbi", premerili sve živo i shvatili da to - ne postoji kao "standardno". Ne postoji neki skup mera i materijala koji ih definiše pa ih je lako reprodukovati u tom kvalitetu za koji ljudi daju masne pare. Neke teorije su da veštački materijali koji su u međuvremenu zamenili prirodne (bakelit umesto kornjačinog oklopa i slonovače) čine razliku, ali sve to moždabidne ne mora da znači.

je l' ga ko izmjerio?

Ja tamo ne idem gde se meri.

Kvalitet i oblik daske su uglavnom bitni estetski i cenovno. Ne treba zaboraviti i vrat tj. kako je konstruisan i kako je uglavljen u dasku.

nije baš samo to
oblik, debljina, obline na telu i vrsta drveta definišu težinu i ''udobnost'' gitare. vratovi su manje više približni.
kad uporedim samo u tom segmentu recimo american delux strata ash i telekastera 52,
prvu mož svirati ceo dan, a od druge bole ramena i pravi modricu na rebrima zbog ''oštrih ivica''i poprilične težine
džep u koji se ''uglavljuje'' vrat mora biti bez imalo lufta (da kad staviš vrat bez šrafova ne ispada iz tela) i nipošto ofarban (lakiran), kako bi gitara imala dobar prirodni sustejn.

Haha, pa to su Č vs P gitarskog sveta, tzv. The Great Tonewood Debate. Tu prvo što strada je logika i fizika. Generalno postoje dve vrste ljudi, oni koji veruju u tzv. tonewood, i oni koji ne veruju

dal rezonantna svojstva drveta imaju značajan uticaj na zvuk, nebi znao, al' sam radio sledeći test:
sa standard strata sam kompletnu ploču sa magnetima(fender texas special custom shop )prebacio na deluksa i nije imao u potpunosti onaj praskavi kantri zvuk kao standardni. oba su šildovana bakarnom folijom, na oba je meple vrat, medium jumbo pragovi i 25,5 dužina skale. jedina razlika je u materijalu od kog je telo, na standardu adler(jova), na deluksu ash(močvarni javor) i tremolo bridžu. na standardu je fender vintage tremolo bridge, na deluksu fender two point tremolo bridge sa kraćom pin-up ručkom. u oba slučaja tremolo blok je od mesinga.
obe gitare sam setovao na isti način i na obe su iste slinki 10-ke
test je rađen u prisustvu i par ozbiljnih profi muzičara i nije subjektivan utisak.
Ta (slušno ipak primetna) razlika može biti i zbog bridža, odnosno oblika sedala preko kojih žica ulazi u tremolo blok, ali i zbog različite rezonantnosti drveta od kog je telo napravljeno, ili zbog oba, ko će ga znati. možda i nešto treće, el ipak je deluks pravljen za moderniji(univerzalniji), a standard za tradicionalni kantri (SRV) saund

P.S. spram tonewood-a sam ravnodušan, a gitare biram po sasvim drugim kriterijumima, čisto da se zna

Drvo je oko 250, vrat je skup plus ostalo

to ostalo je cca oko 500, ako naručuje iz USA
i sve je definitivno jeftinije oko 20%, a stiže za 5-6 dana (preko PayPal-a)
+ ako iskoristi popuste on Black Fridey, minimum mu šiping ostaje gratis.

evo ga koristan LINAK kome treba

evo ga koristan LINAK kome treba

Na tu temu postoji i Warmoth.

Ima tih work šopova diljem USA kol'ko oćeš
valja malo proguglati
i isplati se

evo ga koristan LINAK kome treba

Na tu temu postoji i Warmoth.

Zahvaljujemo. Kad naručis iz US moraš da pladitš NL pdv plus neku carinu pa je UK ispala bolja opcija, tako sam barem shvatio. Inače je glavni motiv priče to što on sam želi da napravi gitaru. Ja bih lično prvo počeo sa jevtinom opcijom, čisto da vidim gde su moguća zaglavljenja, jbg sin hoće iz prve najbolju i najlepšu gitaru da pravi. Neka ga, nek se uči.

Eto teme za neki novi blog -))

da stvarno, moglo bi biti i u nastavcima
mjuza je neiscrpna tema



P.S. ja po vukojebina po kojima sam uglavnom, još uvek vučem Ibanez-a S670 i Marshall-a MG15DFX da mi prave društvo. Fenderi kući skupljaju prašinu i čekaju ''srećni vikend''. doduše klinac je najboljeg odneo sa sobom u Osterajh, na sreću