Da ne ispadne da nisam rekao... ( II)

E, danas sam duže odspavao jer sam imao obaveza do 4 ujutro, Bio je to dan u kome sam zaista bio na nogama čitava 24 časa.Radikali izgubili izbore, njihove čelnike to nije mnogo iznenadilo jer drugome se nisu ni nadali, ali to je iznenadilo ostatak stranačke mašinerije, gurnulo ih u depresiju i podstaklo da se frustrirano ponačaju. Kao predsednik jednog biračkoga odbora to sam osetio na vlastitoj koži. Spadam u one koji su uspeli da se najbrže razduže jer sam na vreme i efikasno priredio svu dokumentaciju potrebnu za takav rasplet ( što nije teško osobi koja zna osnovnoškolsku algebru). No i pored toga mora sam u opštinskoj ili gradskoj izbornoj komisiji, što je u opštoj gužvi teško razabrati, provesti veći deo postizborne noći. Radikalskoj predstavnici koja je kako čujem profesorka matematike, 10 minuta trebalo je dokazivati da je 1169 + 752 = 1921.To, sasvim izvesno nije bilo pitanje njenoga neznanja nego posledica partijske instrukcije da se što je moguće više zakera, oteže i komplikuje da bi neprijatna istina bila što kasnije saopštena, a donosioci loših vesti što je moguće više maltretirali. Moje iskustvo je bilo još veoma blago. Ima ljudi koji su istu ili sličnu stvar dokazivali bar pola sata. Kako je očigledne činjenice nemoguće i nepotrebno dokazivati, izborna noć se pretvorila u besprimerno maltretiranja ljudi koji su najviše iz entuzijazma i svesti o potrebi civlizovanog učešća u političkom procesu uložili ogroman napor da se izborni ciklus regularno obavi. No, neka. Radikali su ubedljivo izgubili, njihov potencijal "strašila" se nakon ovoga nepovratno kruni i u demokratskoj konsolidaciji Srbije to ima svoj značaj. Ovi izbori za mene su, pored ostaloga, u tom smislu nepovratno važni.

I konačno zaspah negde u 4 sata ujuto, a regularno, to se moglo dogoditi nešto iza ponoći.

Nakon buđenja otvorim po navici blog i vidim, razni se razrakolili ( izraz iz moga staroga kraja kad neko previše galami, a za to nema nekog osobitoga osnova). Te, ovo, te ono, te se daju preporuke ko šta da radi, te mentalnim egzibicijama i mentalnom egzibicionizmo nigde kraja. A ako se pravilno upotrebi misaoni instrumentarij uz neophodnu pravilnu upotrebu empirije, sve je lako predvidljivo.

Dakle, da ne dužim sa uvodom. DS i Tadić su glatko dobili radikale, a time i izbore. Zašto se to tako dogodilo, biće predmet jednog od posebnih blogova.Obećavam, iako znam da će

i sada i tada,graknuti baš oni koji se sada najviše rakole. Ja, kao što je poznato, prema takvom rezultatu nisam imao ama baš nikakvih rezervi. Treba pogledati moj blog od 8. maja pod istim naslovom, pod kojim je i ovaj post i u to se uveriti. I nisam baš naišao na mnogo ismomišljenika kod te prognoze. Mnogi su imali simpatije za takvu mogućnost, ali to ipak nije bilo slaganje. Od pomoći može biti i moja prognoza drugoga kruga predsedničkih izbora, na kojima, kao što je blogovskom mnenju znano nisam glasao upravo zbog jasne procene da će Tadićeva pobeda biti komotn, pa sam toga dana bio na simboličkome pecanju. Ništa se nije bitno razlikovalo u procesu te dve Tadićeve pobede. Voleo bih da to mogu nazvati konačnom pobedom srpskog evropejskog i modernoga duha, ali za takvu konstataciju, na sopstvenu žalost nema dobru argumentaciju. Iako "pomak" ( omiljeni izraz tadićevaca), moram konstatovati.o))

E, vreme je da se onda daju postizborne prognoze. Pa kad sam umeo da dam one predizborne, (da se malo hvalim), ne bi bilo loše da "neverne Tome" čuju šta nas čeka u narednom periodu.

Sada je obilje mogućnosti za Tadića i sve je zaista u njegovim rukama. On može napraviti vladu sa kim hoće, a želi je sa svima osim sa LDP-om iz koncepcijskih razloga i radikalima iz taktičkih razloga. Zapravo izborni rezultati i izborni rejting DS-a je zasnovam na uspešno projetovanoj ideji da je glas za DS srečavanje kataklizme u radikalskoj režiji. Daleko od toga da radikali na vlasti ne bi bili svojevrsna društvena kataklizma. Bili bi, u tome nema nikakve sumnje. Ali, sav je problem u tome što radikali samo igraju ulogu nekoga ko želi vlast, dakle ulogu strašila što dovodi do kataklizmičkih ponora. Oni vlast ne žele ni kad bi im je neko ponudio na pladnju. Kad bi im doveo za ruku 130 poslanika ui rekao "evo, sav kolač je vaš". Jer njihovo vodstvo zna, da u kataklizmi stradaju i izazivači katalizme. Oni prosto znaju da ne smeju doći u situaciju političkih bombaša samoubica. Da li će to misliti za 10 godina, ne mogu da kažem,ali da već danas počinje intezivan proces njihovog političkog razmišljanja kako da se emancipuju od svoje političke "zle slike" u to sam siguran. A bez te "slike" oni neće ni malo ličiti na strašilo kakvo danas predstavljaju. Razmišljaju, uveren sam, o tome, da li im se isplati ova politička uloga i šta ona u budućnosti nosi. A to bitno krnji "ustavni trijumvirat" i strategiju dogovorenu njegovim uspostavljanjem.

Nikako da pređem na stvar.

Tadić, kao što rekoh sada ima obilje mogućnosti. Najlogičnija bi bila ona da vlada uz pomoć SPS-a, i manjina. Imao bi dovoljno poslanika za tu priču i dovoljno manevarskoga prostora da može sprečavati kritiku od strane LDP-a, izgovarajući se da je to zbog evropske budućnosti. Na zapadu bi mogao lako tražiti "popuste" jer postoji interes da mu se pomogne jer je to bolje od onoga što bi bio najgori ishod, a to je vlast radikala, Koštunice i SPS-a. Bilo bi tu i nekih investicija, ruskoga gasa i još po nečega, ali bi Srbija ostala zemlja u kaskanju, opterećena korupcijom, monopolima, partijskom državom i drugim popratnim sadržajima. U evropskim integracijama bi se kasnilo jer je puna saradnja sa Hagom isključena, nastavila bi se nerealna bajka o Kosovu, igra na planu rehabilitacije Miloševića i njegove porodice ma koliko Dačić u tom smislu bio neiskren, daljnje zbunjivanje javnosti i još uvek veona nejasna društvena trasa.

Mogao bi matematički ( mada neće), da ima vladu sa manjinama, LDP-om i nekolicinom Palminih ili penzionerskih poslanika. Ta vlada bi bila stabilnija, mada sa manje poslanika, tražila manje kompromisa i verovatno bila u stanju da brže rešava evropska pitanja, a da relativizuje kosovsku nerealnu bajku. Možda bi i LDP u toj konstelaciji mogao pronaći minimalni prostor za kompromis, a Palma ili penzioneri, ili oboje zajedno se za izvesne ustupke činili neveštim. No, samo kažem, "možda", i u to ne verujem.

Postoji i mogućnost, opet matematička, da vlada manjinski sa manjinama ili LDP-om, a da ga podržava bilo koja od posebnih grupacija u koaliciju Palme, Dačića i Krkobabića. Tu bi, naročito u slučaju Krkobabića, ima mogućnost za vezanu trgovinu, pošto je Krkobabićev sin čovek sa ambicijama u gradskoj vlasti. Mogao bi, opet, sve to i bez LDP. No, neće..i ne mislim da u tom pravcu uopšte razmišlja.

A, evo što mislim da hoće i šta će se po mom gledanju na stvari dogoditi.

Hoće veliku koaliciju u kojoj bi rado video sve osim LDP i SRS...Neku vrstu vlade nacionalnog jedinstva u kome ne bi bilo samo LDP-a i SRS-a. Ta vlada bi odgovarala i tajkunima i crkvi i svim drugim nesistemskim centrima moći. Na takvoj vladi sudeći po izjavama verovatno već počinju da rade. Vreme do septembra je daleko, svašta ćemo se još nagledati. A tu su za svaki slučaj i radikali. Pa Toma, kao i prošle godine zapreti kako će oni napraviti vladu sa Koštunicom i Dačićem, možda uz pomoć Ugljanina i Mađara.Pa napiše pismo Putin, a Medvedev primi Koštunicu. I evo ti belaja. Nakon toga je svaka vlada i svaki raspored dobar. Jedino, što Koštunica neće biti premijer, a Velja Ilić svoje ministarstvo u zamenu za neko drugo ( recimo za Šumadiju ili za Horgoš - Požega i gasovod) ustupiti Mrkonjiću...

Sve nešto mislim da će mrcvarenje trajati do septembra, a onda formiranjem vlade i nakon septembra...

Politička klasa ima vremena....