Ljudska prava

Zakon ukidanja prava

zilikaka RSS / 25.05.2021. u 20:32

Usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Njegov član 37 kaže:

 Organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima, obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni su da: 

st. 4.

 preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju:

 3)   korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada;

 Meni u diplomi piše da sam stekla zvanje diplomiranog mašinskog inženjera i time stekla sva prava koja mi po zakonu pripadaju.

Isto to su napisali kolegama muškarcima, koji su isto to zvanje pod istim uslovima stekli.

 Imala bih povodom ovog jedno pitanje .

Da li će buduće koleginice imati priliku da se bar izjasne šta žele da im piše u diplomi, da li žele da se ovaj član zakona na njih primeni ili će morati da se primeni bez obzira na njihov lični stav.

Mislim da bi elementarna stvar prihvatanja raztličitosti morala da prepozna i predvidi mogućnost da neka od nas žena ne želi da im se  u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama primeni to pravilo?

Evo, trenutno slušam raspravu o tome da zagovornici ovog zakona znaju da postoji značajan broj žena koje imaju stav kao ja ali  očigledno ne prihvataju da im se dozvoli da biraju.

 Ovaj blog je početak moje borbe protiv toga.



Komentari (159)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

shmoo shmoo 09:59 27.05.2021

Re: Pitanje

predatortz



Дозволите да се обратимо?

Само мала исправка... (Пицајзлинске природе, знам, али тако су ме научили да гледам на те језичке ствари, не замери.)


Ko ume da čita, napisao sam. U srpskom jeziku ijekavskog, istočnohercegovačkog izgovora.

Za njega kažu i ovo:


Ијекавски говор је први који је прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још екавски, док то није случај са икавским изговором.



Није он "прихваћен", него су источнохерцеговачки ијекавски говори (заједно са екавским шумадијско-војвођанским говорима) постали основа на којој је грађен модерни српски књижевни у последњих 150, па још мало па 200 година.

Дакле, нису "прихваћени" него су били основа за модерни српски књижевни језик... (Зато је Вук и сакупљао народне усмене умотворине јер је то постао заправо тзв. књижевни корпус (поред дубровачких песника хуманизма и ренесансе које је Вук нашао у Дубровачком архиву) тог модерног српског књижевног/стандардног језика.

А током тих година и векова та основа се даље развијала... И у речнику и у граматици...

Разлози за баш такву селекцију говора (један од начина стварања основе свих књижевних/стандардних језика на свету, али само један од начина, није у свим језицима на исти начин то било) били су колико политичке, толико и лингвистичке природе. Што би се рекло, спојено је било лепо и практично.

Политички разлог: највећи број људи у две велике империје на Балакну тога доба (заједно са Србијом која је имала статус аутономије у умирућој Отоманској империји) говорио је управо баш тим говорима, источнохерцеговачким и шумадијско-војвођанским.

Лингвистички разлог: те две групе говора, за разлику од свих осталих говора тог истог штокавског наречја, имају развијен четвороакценатски систем, развијен систем од седам падежа, у њима су се гласовне промене развиле до краја... Да те не давим даље тим језичарским разлозима...

Тако да источнохерцеговачки говори нису прихваћени, није то прецизан израз.

Они су сасвим свесно и намерно одабрани (заједно са екавским шумадијско-војвођанским говорима) за основу будућег српског књижевног/стандардног језика.

(Књижевни/стандардни језик је еталон за комуникацију читаве заједнице. Не само српски књижевни/стандардни језик него било који књижевни/стандардни језик. А није никаква тајна да, на пример, ни у Сохоу ни у Кингстону, или Пекаму , не говоре у својим кућама, на улици итд. баш Квинз Инглиш.)

Извини што прекрших обећање које сам ти дао, али ето само да прецизирамо речено.

Не замери.


ЛИНК
gvozden1 gvozden1 10:02 27.05.2021

Re: Pitanje


Sta je vestacko a sta prirodno u jeziku odredice upotreba

Odredila je, a sad stiže neka sila koja to menja.
To je problem.

Što menja?
Eto tako, misle da su pametniji od glupih Šumadinaca koji ne znaju da je psihologica baš pravi termin.

zilikaka zilikaka 10:04 27.05.2021

Re: Pitanje

Slazem se da je slabost ovog konkretnog zakona sto ne predvidja mogucnost da osoba sama odluci koja kategorija ce stajati uz njeno/njegovo ime.

Povod za moju reakciju nije sam zakon koji to nije predvideo, nego spoznaja da su oni što ga propagiraju svesni da mnogo žena ne želi promenu naziva po rodu ali oni taj naš stav ignorišu i ne žele da se predvide obe varijante.
Al to sam već rekla. Ponavljam se.

predatortz predatortz 10:08 27.05.2021

Re: Pitanje

Eto tako, misle da su pametniji od glupih Šumadinaca koji ne znaju da je psihologica baš pravi termin.


Vidi sad ovog?!
U standardizovanom srpskom jeziku verovatno će preovladati izraz psihološkinja. Bar ovde u Srbiji.
Ja sam samo rekao kako sam ja, i ne samo ja, u mom kraju govorio, a govorio sam srpskim jezikom drugog izgovora.

Nego, ja i dalje ne vidim ama baš nikakav problem da se zanimanje koje obavlja žena izgovara i piše u ženskom rodu.

Nisam izdajica, nisam mrzitelj Srba i Srbije, Čomićka mi antipatična, cela Vlada Srbije mi je zapravo veoma antipatična, a predsednik mi ide naqratz.

Samo, ne vidim problem u ovom što rekoh. Da se za ženu koja je završila psihologiju kaže da je psihološkinja, psihologica, kako god se jezikoslovci dogovore, jer mi je to, majku mu jebem, prirodno i ne vidim nikakav atak na bilo šta/koga u tome.




angie01 angie01 10:11 27.05.2021

Re: Pitanje

Jezik se imenuje imenom naroda koji ga govori, tako da ne postoje američki, novozelandski, irski, australijski, brazilski, meksički...


pa to ti kazem- s tim, sto ovaj nas jezik, sa svojim specificnostima, govore svi stanovnici ovih prostora, koji sada sa insistiranjem na nacionalnim razlikama, insistiraju i na svom jeziku-koji je fakat jedan isti, kao sto su koreni svih ovih naroda-isti....da ne pominjem sva mesanja u medjuvremenu,...Balkanski lonac.

Potom, kojim jezikom govori deo BiH koji se zove Hercegovina? Bosanskim ne sigurno, jer Hercegovina nije Bosna


pa i jedni i drugi govore-srpskohrvatski, svidjalo se tebi ili ne, a mogu ga nazivati kako hoce,...i ono tursko h je legitimno, kao i ostale reci, da l turcizmi, germanizmi,koje su naprosto svojom uoptrebom dobile status zvanicno prihvacenih-to se desava u svim jezicima na svetu....jezik je dinamicna pojava i tokom vremena se dopunjava- svaki recnik na kome pise dopunjeno izdanje, u sebi ima nove reci koje su se izborile za legalnu uporebu, jer su lingvisti ustanovili da su se one inplementirale u svakodnevnoj upotrebi.
shmoo shmoo 10:15 27.05.2021

Re: Pitanje

predatortz

U standardizovanom srpskom jeziku verovatno će preovladati izraz psihološkinja. Bar ovde u Srbiji.



По великим медијима и у јавној речи?

Могуће.

Прописи су прописи!

У свим осталим свакодневним говорно/писаним ситуацијама које користе тај језички стандард?

Не верујем.

Умреће то врло брзо, а да не стигне да порасте.

Па погледај само колико људи овде на Зиликакином блогу одбија и саму помисао да почне да користи те изразе.

angie01 angie01 10:16 27.05.2021

Re: Pitanje

i ne vidim nikakav atak na bilo šta/koga u tome.


nije atak, nego besmisleno zamajavanje i rogobatno zvuci-a preskace se uredno sustina problema,...o tome se radi...kao sto je smesno da se za medicinku "sestru" muskarca, kaze medicinski brat- sta je tu nejasno.
predatortz predatortz 10:23 27.05.2021

Re: Pitanje

..kao sto je smesno da se za medicinku "sestru" muskarca, kaze medicinski brat- sta je tu nejasn


Zašto bi ga iko zvao brat? Medicinar je sasvim jasan izraz, medicinski tehničar zvaničan.
angie01 angie01 10:28 27.05.2021

Re: Pitanje

Zašto bi ga iko zvao brat?

pa cetkaj, jedno ti je ok,a ovo nije:)))...a isti je princip,...rodno osetljivi jezik:)))-ma sta to znacilo.




Medicinar je sasvim jasan izraz


sta to tacno znaci?...i ko koristi?....
medicinski tehničar zvaničan.


to verovatno pise u svedocanstvu/diplomi, al ga niko ne zove tako,...kada lezis u bolnickom krevetu, sestru zoves-sestro,...a njega?
predatortz predatortz 10:32 27.05.2021

Re: Pitanje

sta to tacno znaci?...i ko koristi?....


Narod. Jako često, zapravo.
Ja uvek, kad govorim o muškarcu medicinskom tehničaru.
Glupo je čoveka zvati "sestro", jednako kao što bi bilo sestru zbvati "brat". A tehničaru/ko je rogobatno.

Onda ja kažem lekaru:

Vaš medicinar mi je rekao...
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 10:40 27.05.2021

Re: Pitanje

Povod za moju reakciju nije sam zakon koji to nije predvideo, nego spoznaja da su oni što ga propagiraju svesni da mnogo žena ne želi promenu naziva po rodu ali oni taj naš stav ignorišu i ne žele da se predvide obe varijante.
Al to sam već rekla. Ponavljam se.


Ok, moja greska. Nisam to video.
gvozden1 gvozden1 10:47 27.05.2021

Re: Pitanje

kako god se jezikoslovci dogovore

A ovo su se jezikosloslovci dogovorili?

Daj bre Pred, kakvi jezikoslovci, stručnjaci za političku korektnost.

Kad se već pominju psiholozi, u kući su mi dva, oba ženskog pola, i ne pada im na pamet da sebe smatraju psihologicama.
Baš sam pričao na tu temu sa njima.
angie01 angie01 10:56 27.05.2021

Re: Pitanje

Narod. Jako često, zapravo.


ti mora da zivis u nekom paralelnom svetu.

poslednji put kada sam lezala u bolnici, bio jedan presladak "brat", koji se bas trudio oko pacijenata- doduse, svi su bili bas kriticno, tako da nije cudno sto su tako posvecenog lika angazovali za to odelenje,...i onda kada dodje sestra, svi joj se obracaju sa - sestro, a kada dodje on, idu varijacije na temu- sine, decko,...nisam cula da je neko rekao, medicinaru, ili tehnicaru.


Vaš medicinar mi je rekao...


medicinar je i lekar i "brat" i apotekar,...
angie01 angie01 10:57 27.05.2021

Re: Pitanje

i ne pada im na pamet da sebe smatraju psihologicama.


pa zvuci k'o sprdacina...psiholoGICA:).
predatortz predatortz 11:26 27.05.2021

Re: Pitanje

pa zvuci k'o sprdacina...psiholoGICA:).


Ženama koje to zanimanje obavljaju, a žive na područjima gde se tako govori, ova tvoja palanačka opaska ne bi bila smešna.

Nije ni meni.
Može se Anđo i u metropoli biti malograđanka. Ti si žiovi dokaz za to.

Podsmehnula si se Hrvatima, dobrom delu Srba, bosanskim muslimanima, jer ne govore kao ti.

Jadno!
predatortz predatortz 11:28 27.05.2021

Re: Pitanje

Kad se već pominju psiholozi, u kući su mi dva, oba ženskog pola, i ne pada im na pamet da sebe smatraju psihologicama.


Što je sasvim ok. Kao što mi je ok da neke od njih žele da se njihovo zanimanje izgovara u skladu sa njihovim rodom.

I tu je Zili u pravu, treba ostaviti ljudima izbor šta da ti piše na artiji.
predatortz predatortz 11:29 27.05.2021

Re: Pitanje


medicinar je i lekar i "brat" i apotekar,...


Apotekar nije, on je farmaceut. Lekar i medicinar jesu deo iste struke, ali ih stepen obrazovanja jasno razlikuje.
gvozden1 gvozden1 11:51 27.05.2021

Re: Pitanje

angie01
i ne pada im na pamet da sebe smatraju psihologicama.


pa zvuci k'o sprdacina...psiholoGICA:).

Otišao svet u pm.
Na jednoj strani Endži i ja, na drugoj Predator Neues i Filip :)
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 12:07 27.05.2021

Re: Pitanje

Otišao svet u pm.
Na jednoj strani Endži i ja, na drugoj Predator Neues i Filip :)


Opet nenormalno. Sta cu kad je Predatoru svaka ka u Njegosa.

Nego, Filip ti se prividja i kad ga nema. Ili se meni prividja?

Jos vaznije, kako prodje krljanje za 25. maj? Bacio kratko pogled. Tanko mi nesto delovalo.
predatortz predatortz 12:23 27.05.2021

Re: Pitanje

Otišao svet u pm.
Na jednoj strani Endži i ja, na drugoj Predator Neues i Filip :)


Šta očekuješ od mene, starog borca za ljudska, građanska i nacionalna prava?
Da se ponašam kao komunista?
Da kažem da ne može i tačka?!

Jbga, ne biva...

Jaril Jaril 12:40 27.05.2021

Re: Pitanje

angie01
i ne pada im na pamet da sebe smatraju psihologicama.


pa zvuci k'o sprdacina...psiholoGICA:).

Звучање се мења. Слух се навикне на стил ако је довољно дуго изложен њему.
angie01 angie01 13:01 27.05.2021

Re: Pitanje

enama koje to zanimanje obavljaju, a žive na područjima gde se tako govori, ova tvoja palanačka opaska ne bi bila smešna.


predatore-ako je neko palanka-onda si to ti, jer koliko vidim, niti sam koga uvredila, niti sam rekla to sto mi ucitavas, al ti ne propustas da apsolutno uvek, "poentiras" tako sto ces mene da etiketiras- sto jeste jadno.

psihologica zvuci smesno- kakogod, nek ti kazu zene psiholozi da l im se taj naziv dopada, samo o tome je rec,...evo rekle i hucijeve cerke i potpuno ih razumem.

a btw-medicina-medicinar,..znac i farmaceut je isto medicinar,...niko ziv nikada "brata" nije nazvao medicinar, kako ti tvrdis da si cuo medju sirokim narodnim masama.
angie01 angie01 13:11 27.05.2021

Re: Pitanje

Звучање се мења. Слух се навикне на стил ако је довољно дуго изложен њему.


jesi u pravu, (mada nikako da svarim ovaj trubo folk, a vec tri decenije tresti naokolo:), al je ova rec toliko van vinkla srpskog jezika, da grebe usi.
angie01 angie01 13:14 27.05.2021

Re: Pitanje

Na jednoj strani Endži i ja


endzi je uvek na pravoj strani, a ti eto umes da zalutas
predatortz predatortz 13:18 27.05.2021

Re: Pitanje

, al je ova rec toliko van vinkla srpskog jezika, da grebe usi.


Dakle, ti srpskim jezikom smatraš samo ono što ti govoriš? Ne mešaj Beograd, Srbiju i srpski jezik. Srpski jezik je mnogo mnogo rasprostranjeniji, slojevitiji i bogatiji od onoga u šta bi ti da ga ušabloniš. Pored Srbije, srpski jezik se govori u još nekoliko država i niko sem tebe, i još par vas, ne spori da je taj jezik srpski. Srpski jezik je tamo gde žive Srbi i onakav kakvim ga Srbi govore, a ne onakav kakvim bi ga ti htela da vidiš. A Srbi su, gledajući stvari istorijski, najkraće u Beogradu. Niti je Beograd neki imperativ srpstva. Tu nas samo najviše ima.
angie01 angie01 13:32 27.05.2021

Re: Pitanje

a ne onakav kakvim bi ga ti htela da vidiš.




kaze neko, ko dobije napad panike od reci babo-jer ni ne kpapira poreklo izraza, al hebiga, zvuci tudje:)))...nekome ko ima toleranciju za sve i nista mu ne smeta,...pa nisam ja zivela u saksiji, cula sam razne dijalekte, narecjai nikada nisam rekla da je bgd centar mog svemira-to je tvoja predrasuda,....i nikada nisam cula za rec psihologica, niti bilo sta slicno, sto ne znaci da neko tako nesto ne koristi, a zvuci van vinkla.

...mislim,imperativ srpstva,buahahahaha....
predatortz predatortz 13:35 27.05.2021

Re: Pitanje

buahahahaha


Ukakićeš se...
angie01 angie01 13:40 27.05.2021

Re: Pitanje

Ukakićeš se...


mislis, ako se ti proseravas, da su i drugi u tom fazonu,...pa nisu...samo ti se smeju na gluposti koje ti lagano prosipas.
predatortz predatortz 13:46 27.05.2021

Re: Pitanje

angie01
Ukakićeš se...


mislis, ako si se ti prosro, da su i drugi u tom fazonu,...pa nisu...samo ti se smeju na gluposti koje ti lagano prosipas.


Sad si i množina?
Ako istupaš sama i u svoje ime, odakle znaš da mi se smeju?
gvozden1 gvozden1 14:13 27.05.2021

Re: Pitanje

Слух се навикне на стил ако је довољно дуго изложен њему.

I na robiju se čovek navikne.
A što da navikavamo?
Šta fali ovome na šta smo već navikli, pa da navikavamo iz početka?

Nekome se tako sviđa pa hajd da to stavimo u zakon.
Glupost.

angie01 angie01 14:17 27.05.2021

Re: Pitanje


Sad si i množina?




kamilo_emericki kamilo_emericki 21:45 27.05.2021

Re: Pitanje

angie01
i ne vidim nikakav atak na bilo šta/koga u tome.


nije atak, nego besmisleno zamajavanje i rogobatno zvuci-a preskace se uredno sustina problema,...o tome se radi...kao sto je smesno da se za medicinku "sestru" muskarca, kaze medicinski brat- sta je tu nejasno.

Muška medicinska sestra je bolničar, bar ih tako kod mene zovu.
zilikaka zilikaka 23:39 26.05.2021

Setila se još nečeg

Kad se tužiš s nekim, u svim zvaničnim spisima ti si stranka u postupku.
To bi sad moralo da se menja, da muškarac bude stranak u postupku.
...ima toga da se radi još onoliko.
shmoo shmoo 08:13 27.05.2021

Кутијица за прву помоћ

из лингвистичких кругова да бисте се лакше снашли (ако је уопште и могуће снаћи се ту) у новим законским околностима:

administratorka - administrator
admiralica, admiralka - admiral
babica - (нема бабац за мушки род... Ђе је ту равноправност?)
biotehnološkinja, biotehnologica - biotehnolog
caristkinja - carist(a)
ciglarka - ciglar
čitačica brojila - čitač brojila
deratizerka - deratizer
dilerka umetnina - diler umetnina
fenomenološkinja - fenomenolog
finišerka betona - finišer betona

...




Читав Glosarijum (spisak) zvanja, zanimanja, titula i imenovanja žena имате овде, почиње на 83. страни. (ЛИНК)



А ово је став Института за српски језик САНУ по том питању језика родне равноправности:



ЈЕЗИК РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ


РОДНО ДИФЕРЕНЦИРАНИ ЈЕЗИК И ГРАМАТИЧКА КАТЕГОРИЈА РОДА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Уводне напомене

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присутву или одсуству неке равноправности или дискруиминације у језику.

О б р а з л о ж е њ е

Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија…). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род (сведок, послодавац…). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).


Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

ПРЕПОРУКЕ И СТАВОВИ ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.

Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена.

Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос.
Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt.

У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Нацрт је разматран на седници од 24. фебруара 2011. године и усвојен каo одлука бр.60.

Претходно је овај текст разматрало и усвојило Научно веће Института за српски језик САНУ.



ЛИНК



Као што видите, наши законодавци на крају целокупне ове јавне расправе о родно осетљивом језику, која траје у Србији већ деценију-деценију и по, ипак нису пронашли за сходно да се ослоне на препоруке струке доносећи овај закон. Што би се рекло, нема заједничког језика између стручних кругова и законодавних кругова у овој Србији чак ни по питању заједничког нам језика.

А који су прави разлози за то и да ли је у Србији овај закон такође усвојен под нечијим притиском као и многи други закони у нашој земљи који само иду на штету свим грађанима, то је већ ствар за неку другу расправу која није расправа о језику.

А да ли ће нам, Зили, бити остављено то право да сами одлучујемо о називу сопственог занимања, то не знам. Не видим да је то у овом закону посебно речено.

Мислим, ако моје познанице инсистирају да их називам филолошкињама, психолошкињама, педагошкињама, драматуршкињама и слично, ја ћу то свакако и учинити (ма колико год после тога морао да испирам уста од изговарања тих рогобатних вештачки створених за потребе политике језичких израза и конструкција), и то не због тога што желим да поштујем некакав накарадни закон који не поштује стварне околности у којима је донет под притиском у Скупштини Србије, него зато што поштујем те моје познанице. Па како год неко тражи да га називам, ја ћу то и учинити.

Али свакако нећу говорити машинска инжењерка говорећи уопштено о женама машинским инжењерима. Само појединачно онима које на томе буду инсистирале.

Што значи да ћу те називати машинском инжењерком само ако ти будеш инсистирала на томе.

И да додам још, ја поред овакве герилске борбе не видим неки други начин да се супротставимо оволикој количини глупости и будалаштина којима су нас засули доносећи у Србији овакве накарадне законе који немају никакве везе са стварношћу. (Није овај закон једини такав накарадни који су донели у Србији под нечијим притиском.)

Дакле, Зили, идемо у герилску борбу против овог закона о "језичкој родној равноправности".

Није нам то ништа ново, ни први ни последњи пут у животу. Радили смо то и раније, па ћемо и сада.

А језик ће свакако сам, као што је то увек радио и до сада, одбацити све оне накарадне вештачке силом наметнуте изразе и конструкције, па они неће ни ући у употребу и током времена ће бити заборављени. (Евентуално ће их се присећати још само лингвисти када буду хтели да илуструју нечију глупост и затуцаност по питању језика.)

Уосталом, зар за то не налазимо потврду и у нама блиском хрватском језику, говорном и стандардном?

Ко је уопште у Хрватској икада говорио или данас говори у својој свакодневној комуникацији у кући, на улицама итд. оним званично законски прописаним стандардом хрватског језика који је сјајни Nenad Brixy, као врхунски преводилац са фантастичним осећајем и познавањем језика и његове неухватљивости у законе и прописе, онако лепо искористио преводећи Алана Форда?

Нико, брате.

Ломе језик по медијима, у јавној речи уопштено, али нико у Хрватској заиста не говори у свакодневним обичним и приватним говорним ситуацијама тим прописаним хрватским стандардним језиком.

Е, тако ће проћи исто и ови силом закона наметнути називи за занимања за жене у српском језику.

Не може се језик тако силовати. Не подноси он то.


П.С. - Гротеска као илустрација овога што ти рекох за крај:


Kako bi dobio hrvatsko državljanstvo, Srbin polaže ispit iz hrvatskog jezika. Profesor ga pita:

- Kako se na hrvatskom kaže ovca?

- Četveronožno vuneno travojedalo.

- A kako se kaže čoban?

- Upravitelj četveronožnog vunenog travojedala.

- Odlično, a sad mi otpjevaj Čoban tjera ovčice!




Е па тако, Зили, неће заживети у језику ни машинска инжењерка.

Немој да се секираш без потребе.



Jaril Jaril 12:45 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија

Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.
zilikaka zilikaka 14:35 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Jaril
Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија

Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.

Molim te jedan primer da je tako kako kažeš.
shmoo shmoo 18:45 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Jaril
Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија

Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.



То каже по занимању ко?

Стручњак за језик?

(Извини, али као што видиш, ни ја баш нешто не поштујем те разне -изме:

Речи „постмодерно" и „постмодернизам" означавају друштвену платформу на којој су сви наративи, све идеје једнако валидне... сваки наратив је једнако вредан и све идеје једнако заслужују своје постојање.




П.С. - И само још да те питам да није можда обрнуто?

Можда је језик условљен друштвеним и психолошким животом?

Шта мислиш о томе?

Jaril Jaril 19:53 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

zilikaka
Jaril
Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија

Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.

Molim te jedan primer da je tako kako kažeš.

Из сећања, на прву, једн студија је показала да граматичка структура реченице ојачава родне стереотипе. Реченица је била нешто типа: у математици су девојчице добре као и дечаци. Морао бих да проверим. У когнитивној психологији постоји консензус да језик условљава начин размишљања.

Могу ту тему детаљно да истражим и уобличим у текст, ако ће бити од користи.

И језик је старији од друштвене садашњости, јер је језик већ био ту када су се данашње генерације формирале. Мада је однос између индивидуе и језика динамичан, доминацију има језик.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 20:43 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Из сећања, на прву, једн студија је показала да граматичка структура реченице ојачава родне стереотипе. Реченица је била нешто типа: у математици су девојчице добре као и дечаци. Морао бих да проверим. У когнитивној психологији постоји консензус да језик условљава начин размишљања.

Могу ту тему детаљно да истражим и уобличим у текст, ако ће бити од користи.

И језик је старији од друштвене садашњости, јер је језик већ био ту када су се данашње генерације формирале. Мада је однос између индивидуе и језика динамичан, доминацију има језик.


Ima na tu temu dosta studija. Zapravo citava subdisciplina u lingvistici. Vecinom se radi o tezama o tome kako odredjeni elementi jezika/upotrebe jezika (e.g. kognitivne metafore, zamenice, gramaticki rod, idiomatski izrazi, dinamika razgovora) oblikuju drustvene strukture i stereotipne predstave ili podrzavaju odrzavanje postojecih hijerarhija moci. Ipak, nije uvek empirijski jednostavno jednoznacno dokazati svaku tezu.

Ostaje otvoreno i kljucno pitanje a to je koliko jezik kao takav stvarno oblikuje nas pogled na svet. Tzv. Whorf/Sapirova hipoteza. Zvuci atraktivno ali je tesko i dokazati i opovrgnuti. Ovo drugo mozda nesto lakse. Bitka izmedju pobornika i pro i contra stanovista je i dalje u toku. Tako da ni taj konsenzus u kognitivnoj psihologiji nije skroz homoglosan.
zilikaka zilikaka 21:04 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

консензус да језик условљава начин размишљања.

Možda totalno mašim ali meni je logično da je upravo suprotno.
Po načinu kako neko govori i piše možeš prilično dobro sagledati njegov način razmišljanja.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 21:22 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Možda totalno mašim ali meni je logično da je upravo suprotno.
Po načinu kako neko govori i piše možeš prilično dobro sagledati njegov način razmišljanja.


Izvinjavam se sto se ubacujem u razgovor ali se nadam da ne zamerate.

Ovo sto kazes 'deluje' logicno ali zavisi od toga kako se gleda na odnos izmedju jezika i misljenja. Ako prihvatis da misao postoji odvojeno od jezika i da se kroz jezik ona samo izrazava - jezik kao medijum - onda je zakljucak logican. Ali, ako se podje od toga da misao ne moze postojati bez jezika onda nije. To je stanoviste koje proizilazi iz gorepomenute Sapir/Whorfova hipoteza.

zilikaka zilikaka 22:12 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Ako prihvatis da misao postoji odvojeno od jezika i da se kroz jezik ona samo izrazava - jezik kao medijum - onda je zakljucak logican. Ali, ako se podje od toga da misao ne moze postojati bez jezika onda nije. To je stanoviste koje proizilazi iz gorepomenute Sapir/Whorfova hipoteza.

Pa misao može biti na više različitih jezika kod iste osobe, ali na svakom od tih jezika će on oslikati samo svoj način mišljenja, zar ne?

Mada, upuštam se u raspravu o stvarima o kojima ne znam ništa al eto imam mišljenje.
Jaril Jaril 22:44 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

zilikaka
Ako prihvatis da misao postoji odvojeno od jezika i da se kroz jezik ona samo izrazava - jezik kao medijum - onda je zakljucak logican. Ali, ako se podje od toga da misao ne moze postojati bez jezika onda nije. To je stanoviste koje proizilazi iz gorepomenute Sapir/Whorfova hipoteza.

Pa misao može biti na više različitih jezika kod iste osobe, ali na svakom od tih jezika će on oslikati samo svoj način mišljenja, zar ne?

Mada, upuštam se u raspravu o stvarima o kojima ne znam ništa al eto imam mišljenje.

Мислим да је ово најлакше уочити код особа које течно причају два и више језика. Заједно са променом језика може да иде и промена мисли (морају се другачије формулисати због разлика у језицима, што води макар за нијансу различитим значењима), промена избора мисли за саопштавање, промена осећања, тона којим се говори, промена харизме и утиска који сагворник оставља.

Оно што ја видим као грешку јесте што се говорни језик често види као једина инфраструктура мишљења, док у ствари у многоме доприносе и уметности и невербални бонтон.

Neues aus der Nachbarschaft

Имаш ли пример супротног става? Сви научници на које сам ја налетао су сагласни да језик условљава мишљење. У екстремном облику и да ако когниција није структурисана језиком, долази до психозе. Волео бих да прочитам супротне идеје.
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 22:54 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Pa misao može biti na više različitih jezika kod iste osobe, ali na svakom od tih jezika će on oslikati samo svoj način mišljenja, zar ne?


Ovo sto kazes onda potvrdjuje da jezik odredjuje misljenje. Zamisli situaciju X i govornika majarskog jezika, M, i govornika tagalog jezika, T. Pretpostavimo da obe osobe dozivljavaju istu situaciju na apsolutno identican nacin (u stvarnosti neverovatno ali pretpostavimo da je tako) i da svaka to izrazava na svom jeziku. Ako jezik odredjuje misao posto su madjarski i tagalog vrlo razliciti jezici onda ce ono sto M i T kazu biti razlicita reprezentacija iste situacije cak i ako je dozivljaj bio identican.

To je tzv. relativisticka teza (nema veze sa teorijom relativnosti iako su se pojavile u slicnom periodu): jezik reflektuje kako se stvarnost predstavlja (=nacin misljenja).

Postoje tvrdja varijanta (kaze ovo je uvek tako) i meksa varijanta (ovo je u nekim slucajevima tacno) ove teze. A postoji i suprotna teza koja kaze da razliciti jezici ne uticu na to kako predstavljamo svet posto je ta predstava zasnovana na univerzalnom mentalnom jeziku (Fodorova language of thought hipoteza).

Evo i ti si u dva svoja komentara jednom zastupala prvu a jednom neku vrstu druge tezu :)
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 23:21 27.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Мислим да је ово најлакше уочити код особа које течно причају два и више језика. Заједно са променом језика може да иде и промена мисли (морају се другачије формулисати због разлика у језицима, што води макар за нијансу различитим значењима), промена избора мисли за саопштавање, промена осећања, тона којим се говори, промена харизме и утиска који сагворник оставља.


Jasno je da postoje razlike u znacenjima izmedju jezika. Postoje i individualne razlike - svako od nas koristi neki idiolekt i ne postoje dve osobe koje ce koristiti uvek isti jezik. Zato ne postoje dva prevodioca koja ce isti tekst prevesti na identican nacin.

Имаш ли пример супротног става? Сви научници на које сам ја налетао су сагласни да језик условљава мишљење. У екстремном облику и да ако когниција није структурисана језиком, долази до психозе. Волео бих да прочитам супротне идеје.


Pomenuh gore da ovo o uslovljavanju misljenja ima dve interpretacije: tvrdja i meksa relativisticka teorija jezika. Malo ko od lingvista danas zastupa ovo prvo stanoviste. To je jednostavno jako tesko dokazati. Ima mnogih drugih faktora pa je tesko izolovati jezik kao kljucan. Ali imas Leru Boroditsky koja postala popularna i izvan lingvistike posto je ponovo na neki nacin ozivela (srednje) tvrdji pogled.

Sto se tice potpuno suprotnih ideja tu imas - opet gorenavedenog - Fodora. Po njemu ne utice neki pojedinacni jezik (srpski, engleski, hopi) na nasu misao nego misao postoji u obliku mentalnog jezika (Mentalese). Taj jezik je zasnovan na istim sintaktickim principima kao 'obicni' jezici i bez njega nema misljenja.

Navodno i svi koncepti koji postoje su zasnovani na nekim primitivnim protokonceptima. Tako da, po ovoj teoriji, svi imamo istu bazu i pojedinacni jezici na nju ne mogu znacajno uticati. Razlike u misljenju postoje ali one nisu pre svega lingvisticke prirode nego imaju veze sa nasim licnim istorijama, komunikacijskim situacijama, sa kime komuniciramo, o cemu razgovaramo, kakvo imamo zanje o svetu i sl.

Ovde imas sazet pregled LOT teze: http://plato.stanford.edu/entries/language-thought/ Tekst se ne bavi toliko pitanjem da li jezik oblikuje misao ali i to se pominje.

Ja ne znam nista o tome sta klinicki psiholozi kazu na ovu temu tako da o tome kako i da li nesaglasnost izmedju jezika i misli vodi do psihoze ne mogu nista reci. Znam za neka istrazivanja o jeziku sizofrenicara ali ona se ne bave ovim. Ali tema jeste super zanimljiva.
shmoo shmoo 07:17 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

shmoo shmoo 07:29 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

zilikaka

upuštam se u raspravu o stvarima o kojima ne znam ništa al eto imam mišljenje.



Ако, Зили, и треба.

Па сви га ми имамо. Мишљење. Исто као што сви имамо и дупе, што каже Макса.

То јер нама наша борба за постмодернизам дала.



Jaril Jaril 10:05 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

shmoo
Neues aus der Nachbarschaft





Ако су Зили и Јарил расположени за читање... (ЛИНК)


Има и онај пример, да л' беше афричког племена које простор мери само апсолутно, без субјективних категорија. Тако немају лево-десно-право-назад, већ само север-југ-исток-запад. И у сваком тренутку знају на коју су страну окренути, у односу на планету. Ја бре не знам кад седнем на веце шољу где сам окренут. А тек кад ми кажеш лево, а ја завршим десно-назад. Мени је то поимање простора скроз фасцинантно. Мени је то 100% сигуран доказ да језик ојачава свест о појмовима. Да ли је баш условљава, дискутабилно - јер има и других начина когниције. Али и ти други начини (визуелни, аудитивни...) ојачавају свест о појмовима. Све у свему, већину онога што мислимо (све сем осећања), усвојили смо споља.

Зато сам за хируршки прецизно изражавање. Одбијам да ојачавам деструкцију, макар и случајно. Е сад, грешке се дешавају. И ок је да се дешавају све док се исправљају.
zilikaka zilikaka 15:24 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Тако немају лево-десно-право-назад, већ само север-југ-исток-запад. И у сваком тренутку знају на коју су страну окренути, у односу на планету. Ја бре не знам кад седнем на веце шољу где сам окренут. А тек кад ми кажеш лево, а ја завршим десно-назад. Мени је то поимање простора скроз фасцинантно. Мени је то 100% сигуран доказ да језик ојачава свест о појмовима. Да ли је баш условљава, дискутабилно - јер има и других начина когниције. Али и ти други начини (визуелни, аудитивни...) ојачавају свест о појмовима. Све у свему, већину онога што мислимо (све сем осећања), усвојили смо споља.

A vidiš, ja to tumačim drugačije. Svim vrstama spoznaje ustanovili su da ih nešto okružuje i onda kreirali sistem jako da tu spoznaju izraze. Ko ono za nazive za sneg kod Eskima, ali i za matematičke načine izražavanja.
To što ti opisuješ bi bila jedna od vrsta koordinatnih sistema. Mi smo svi navikli na onaj običan pravougli, Dekartov, gde baš možeš tri metra levo ppa jedan gore, ali sve to isto može da se opiše i sa 56 stepeni (u odnosu na recimo sever), pa 4 metra u dužinu ili pravo.
Dakle, jezik il matematika ti je samo alat kojim opisuješ šta ti treba. Ako imaš više toga na raspolaganju, biraš koji ti najzgodniji (koliko puta baš strana reč daje izuzetno precizan il najbrži opis), a ako ne možeš da biraš, radiš sa onim što imaš, pa kako bude.

...eto baš me inspirišeš
Jaril Jaril 17:16 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

...eto baš me inspirišeš

Сад ми пуно срце.

Скроз разумем шта причаш. Имаш идеју о свету и онда тражиш језичко средство (говорно, математичко, уметничко) да то изразиш.

jezik il matematika ti je samo alat kojim opisuješ šta ti treba


А шта ако сам до спознаје шта ми треба, до идеје о свету дошао кроз необавезно баратање алатима? Да ли је постојала потреба, или је она створена? Да ли онда постоји део потребе који је остао изван било којег језика или је све покривено?

Више постављам питања наглас. Размишљам гласно. И апстрактно.

ПС: Сазрела ми је интуиција о томе шта те је жацнуло у теми блога. Може ли бити, као што је било код мене, да је твоје постојање одјеном постало политичко питање? Па се сви нешто баве твојом женскошћу (као и мојом сексуалношћу), уместо да се баве тиме умеш ли нешто да урадиш или не умеш.
zilikaka zilikaka 17:47 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Може ли бити, као што је било код мене, да је твоје постојање одјеном постало политичко питање? Па се сви нешто баве твојом женскошћу (као и мојом сексуалношћу), уместо да се баве тиме умеш ли нешто да урадиш или не умеш.

Upravo.
shmoo shmoo 22:12 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Jaril

Мени је то 100% сигуран доказ да језик ојачава свест о појмовима. Да ли је баш условљава, дискутабилно



Да, врло дискутабилно, слажем се.

Зато ми и није био јасан онај твој коментар:

Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија


Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.



Али и сам си то увидео:

Зато сам за хируршки прецизно изражавање. Одбијам да ојачавам деструкцију, макар и случајно. Е сад, грешке се дешавају. И ок је да се дешавају све док се исправљају.


Jaril Jaril 23:16 28.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

shmoo

Ето како избор речи осликава моју унутрашњу дилему. То мора да се присреди.

Само сад да ти мало вратим. На моје дискутабилно, ти си додао "врло дискутабилно". Али ја мислим да је мало дискутабилно, а у погледу интерсекције различитих модалитета симболичких система. Шта год да сам рекао. Односи се на то да нашу когницију условљавају и музика и филмови и слике и покрет, са све културама у које су ти модалитети упаковани. Тако да остајем при томе да је наша когниција 100% условљена, само је питање да ли само говорним језиком и, ако не, колики је удео говорног језика у томе.

Ако опет има грешка у писању/мишљењу, јави.

Едит: нешто ми се сад не свиђа како је легло. Вратићу се поново овим идејама.
shmoo shmoo 07:46 29.05.2021

Re: Кутијица за прву помоћ

Jaril

Само сад да ти мало вратим. На моје дискутабилно, ти си додао "врло дискутабилно". Али ја мислим да је мало дискутабилно, а у погледу интерсекције различитих модалитета симболичких система.



Па добро, ту смо сада већ на ономе да се слажемо да се мало слажемо.


Шта год да сам рекао. Односи се на то да нашу когницију условљавају и музика и филмови и слике и покрет, са све културама у које су ти модалитети упаковани.


А опет, ничега од тога што си побројао не би било (као ни религије, митологије и науке са све овим побројаним) да нема језика.

Језик је основно оруђе културе и цивилизације, темељ на којем је све грађено.

(Професор Иван Ивањи је својевремено човека назвао анимал симболикум, зар не?)

А када се у језик оваквим насилним путем, јер доношење закона јесте покушај да се на силу наметну нека лексичка и граматичка решења говорницима српског језика, намећу некакве речи које по диктату треба да уђу у речник говорника српског језика, онда се задире у унутрашњу структуру тог нашег основног оруђа културе и цивилизације. И то онако арбитрарно, одозгоре, без имало поштовања те унутрашње структуре датог језика... Вештачким путем. А то језик не трпи. И може бити само штете од тога, никако користи.

Хоћу рећи, сва правила која поштујемо говорећи (правопис је нека друга прича) извучена су из саме унутрашње граматичке, структуре језика. Нису наметнута споља тако што је неко сео и смислио их.

И онда потпуно разумем све оне који одбијају и саму помисао да од, на пример, речи драматург, творе у свом говору и у језичкој употреби арбитрарно наметнуту реч драматуршкиња. Или психолошкиња, педагошкиња, инжењерка,... по угледу на творбене моделе који постоје.

Хоћу да ти кажем да ако у језику заиста и постоји потреба за неком речи, онда ће то језик сам и урадити, није потребно никакво наметање споља и доношење накарадних законских решења која су у потпуном несагласју са реалношћу.

Вероватно знаш већ онај пример који то илуструје? Енглези имају реч за нуклеарну бомбу, појавила се потреба да она уђе у енглески језик. Ескими немају реч за нуклеарну бомбу. Њихов језик није имао потребе да ствара тако нешто. Заузврат, Енглези имају само једну реч за снег, Ескими чак 24 речи за различите врсте снега. Логично, то је нешто што им је животно значајно.

Е па тако треба да буде и у српском језику са овим драматуршкиња, психолошкиња, педагошкиња, инжењерка итд. Ако заиста и буде постојала потреба да такве речи постану део речника српског језика, онда ће се језик сам већ постарати за то. Нису му потребни закони које доносе политичари и политиканти под притиском да испуне нечије захтеве.

И то је суштина оних ставова Института за српски језик САНУ:

Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични.

Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста.

Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене.



И онда ја потпуно разумем Зиликаку која просто осећа да је то наметнуто инжењерка заиста дискриминише у односу на колеге мушкарце.

Наш српски језик има већ пар доктор-докторка (лекар-лекарка), зар не?

Али када дођеш на врата неком лекару и на њима пише доктор Јовановић ради после подне (као што свугде и пише и треба да пише), ти не знаш да ли си дошао лекару мушкарцу или лекару жени. Ако пише докторка Јовановић, ти знаш да је унутра жена, зар не? А свестан си да ће се неки наши суграђани у тој ситуацији само окренути и отићи јер не желе да их лечи "тамо нека жена". То знаш и сам.

Е, па тако и Зиликака осећа да је дискриминисана тим "инжењерка".

И онда си ти на те и такве ставове Института за српски језик САНУ написао:

Ћорак. Друштвени и психолошки живот су условљени језиком. Због погрешне премисе, цело образложење је погрешно.


А знам да си човек који ипак мисли пре него нешто каже. И зато си ме изненадио.

Отуд ова твоја и моја расправа иначе не бих реаговао.



Ако опет има грешка у писању/мишљењу, јави.


Не постоје грешке у мишљењу. Постоје заблуде, више ми се свиђа израз лутања, проистекле из брзоплетости, непажљивог читања, погрешно усмерене пажње на детаље који нису битни, па онда то доводи и после до непрецизности у исказивању сопственог става.

Али и то је саставни и неизоставни део сваког процеса учења, зар не? На томе се онда најбоље и схвата оно о чему се говори.

Едит: нешто ми се сад не свиђа како је легло. Вратићу се поново овим идејама.


Наравно, зато смо сви ту.



shmoo shmoo 07:46 29.05.2021

П.С. за Јарила

П.С. Недавно сам прошао кроз ово стручно усавршавање:


Tvorba reči u nastavi srpskog jezika (ЛИНК)


Теме:

Problemi u nastavi tvorbe reči – Tvorba reči u udžbenicima i priručnicima za osnovnu i srednju školu, adekvatan i sistematičan pristup u predavanju i obradi nastavnih jedinica iz oblasti tvorbe reči;

Razlikovanje tvorbenog i leksičkog značenja – Tvorbeno i leksičko značenje, upotreba rečnika srpskog jezika u nastavi tvorbe reči;

Mociona tvorba i rodno senzitivni jezik – Nazivi za zanimanja, titule i zvanja osoba ženskog pola, pol i rod u jeziku, uticaj (jezičke) politike i jezičkog planiranja na tvorbu reči;

Tvorba novih reči i normativni status – Nove reči i njihovi načini tvorbe, normativni status novih tvorenica, upotreba novih reči, odnos između nove i potencijalne reči.



И као што видиш, током семинара имао сам две модераторке, не модераторе. И њих две би ти овде рекле исто што сам ти и ја написао иако су жене.

А знаш зашто?

Не због тога што питање родне равноправности у језику (и овог закона) доживљавају као вид политичког активизма и острашћености која се тим поводом појави у јавним расправама о том питању, него зато што много боље познају унутрашње механизме по којима функционише српски језик него што те механизме познају наши врли законодавци док они који притискају те наше законодавце да доносе овакве законе можда и знају како функционишу унутрашњи механизми српског језика па зато сасвим намерно и свесно покушавају да споља утичу на његову унутрашњу структуру урушавајући то основно оруђе, тај темељ на којем почива читава култура, уметност, наука, митологија и религија изграђени на том датом језику (у овом случају, српском језику).

Мислим, Јариле, да је то злочин, и то злочин у нивоу сваког другог злочина против човечности. Наши врли законодавци, пошто знамо какво је њихово образовање и познавање ове материје, тај злочин су доношењем овог закона починили вероватно несвесно.

Али они под чијим притиском је овај закон и донет раде то врло свесно. И знају шта раде.

И зато за њих не могу да кажем:

"Опрости им, Боже, не знају шта раде."

shmoo shmoo 08:13 29.05.2021

Родна равноправност у називима занимања

Прича о попу и попадији

Када је ономад Ђинђић лупио руком о сто и пресекао сва јавна паламуђења по том питању па су веронаука и грађанско васпитање уведени као предмети у школе, у моју школу су пристигли вероучитељица и вероучитељ, Јелена и Саша.

Фришки, тек дипломирани млади људи.

Тада на Богословији још увек није постојало то усмерење за вероучитеље као данас.

Питам једном приликом Сашу:

"Добро, Сале, разумем... Када сте ти и Јелена уписивали факултет, није било никакве назнаке да ће веронаука бити уведена у школе. Ти си уписао факултет да би постао поп. Па ето, сада ти се указала прилика да, док не будеш рукоположен, радиш у школи. Али ти то ниси знао уписујући факс. И то ми је јасно. Разумем твој мотив за уписивање Богословије... Хтео си да будеш поп. Али ми није јасно зашто је Јелена уписала Богословију. Ни она није знала да ће радити у школи као вероучитељица. А она не може да буде поп. Не разумем њен мотив за студирање..."

А Саша, једно чарапанско спадало, каже ми са све својим завичајним акцентом у говору:

"Е бре, професоре, ала си глуп! Па Јелена је уписала факултет да би постала попадија, како не разумеш!"

Мним да је бити попадија данас у Србији једно заиста веома лепо и исплативо занимање, зар не?

Паметна је та Јелена.

(Стварно се и удала после за колегу с факултета који је до сада већ постао свештеник.)

zilikaka zilikaka 14:59 29.05.2021

Eh

Da me softver, zajedno sa temom, nije ovde poklopio i gurnuo u neprimetjenost, mogla bih široj javnosti da objavim kako se "gađam" sa stavom Matice srpske po ovom pitanju

https://www.maticasrpska.org.rs/saopshtee-matitse-srpske-povodom-pitaa-o-rodno-ravnopravnosti/



Hvala dragoj blogokoleginici razmišljam na ovoj spoznaji
razmisljam razmisljam 19:59 29.05.2021

Re: Eh

zilikaka
Da me softver, zajedno sa temom, nije ovde poklopio i gurnuo u neprimetjenost, mogla bih široj javnosti da objavim kako se "gađam" sa stavom Matice srpske po ovom pitanju


А шта мислиш через чега сам ти линк послала?

Hvala dragoj blogokoleginici razmišljam na ovoj spoznaji


Захвала иде мом куму новосаЦком који је саопштење окачио на свом Фејсбук профилу. Ја сам ти га само форвардовала.

За оне које мрзи да се бакћу са копирањем мртвих линкова, саопштење је овде.
shmoo shmoo 21:31 29.05.2021

Re: Eh

zilikaka
Da me softver, zajedno sa temom, nije ovde poklopio i gurnuo u neprimetjenost, mogla bih široj javnosti da objavim kako se "gađam" sa stavom Matice srpske po ovom pitanju

https://www.maticasrpska.org.rs/saopshtee-matitse-srpske-povodom-pitaa-o-rodno-ravnopravnosti/




Да, ово је тај средњи пут...


Овом приликом не желимо да залазимо у домен језичке структуре стандарднога српског језика и његових творбених модела. Желимо пре свега да укажемо на недопустивост формулација у Закону које ОБАВЕЗУЈУ сваког појединца да се у службеној употреби искључиво служе формама родно осетљивог језика, које се, између осталог, односе на употребу тзв. фемининатива, тј. именица којима се реферише о особама женског пола. На свим местима у Закону у којима се спомиње родно осетљив језик формулације су управо такве. Оне су искључиво облигаторног карактера и указују на ОБАВЕЗУ приликом употребе родно сензитивног језика, што аутоматски имплицира потенцијалну санкцију за примену сваке (према одредбама донесеног Закона) родно „некоректне“ форме у говореном и писаном језику






Волим што су поделили дужности, па се Институт за српски језик САНУ бавио више граматичком структуром и стручним објашњењем зашто је овај Закон најобичније насиље над језиком и ништа више, а Матица српска је указала на саме формулације у овом Закону.



Hvala dragoj blogokoleginici razmišljam na ovoj spoznaji




Пре пар година је једна колегиница из Института за српски језик у свом тексту у Политици поводом предлога овог закона питала следеће:


Ако је жена ослонац мужу у животу, да ли то значи да ће од сада постати ослоница свом мужу у животу?



Дакле, хоћу да кажем да Размишљам овде није никако била ослоница, али ослонац нама на овом блогу свакако јесте.

Хвала и у моје име.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana