Evropska Voša

dok se prekodunavski Srbi muče da odrade posao i izbegnu godine nacionalsocijalističke vladavine, u Voši se oseća pun ukus savezničke pobede. razmišljam o tome kakve bi implikacije za Vošu bile ako Sile Osovine ipak dođu u Beogradu na vlast.

pre svega, kod nas u Voši Musolinijeva Italija je kapitulirala i deo poraženih snaga se pripojio saveznicima. (naša Maja) posle dvadeset godina, izgleda da Voša može da odahne, barem kada je dominantna ideologija na vlasti u Pokrajini po sredi. međutim, šta donosi Saveznicima u Vojvodini povratak Sila Osovine u Beogradu na vlast? da li ćemo morati da čekamo da se i kod srbijanskih nacionalsocijalista odigra evolucija političke svesti kakva se odigrala kod naših, prečanskih? ne postoji li bojazan za slobodarski i evropski Novi Sad da će ga totalitarni Beograd eksploatisati? nije li Novi Sad za zvanični Beograd danas ono što su mu nekada bili Ljubljana, Zagreb, Sarajevo ili Skopje? verujem da svakako ima ko o tome da razmišlja među službenicima koje smo upravo odabrali u pokrajinske institucije.

mislim da demokratska i evropska pobeda Novog Sada, naš simbolični 9. maj u političkom pogledu, ipak ne donosi stabilnost sama po sebi, ne sve dok u prekodunavskom susedstvu vlada potencijalni mrak. ono što se logično postavlja pred nas Vojvođane kao problem je treba li da trpimo još nekoliko godina iracionalizma u Beogradu, ili treba da krenemo svojim putem (kao i svi pre nas: Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Skopje, Podgorica, pa i Priština na samom kraju)? jasno je šta je najbolje za nas u ovom trenutku, ali - hoće li mrak prestati da jaše za nama? koliko je mrak stvarno silan? da li da se Rohan okrene i ode od Gondora? koji put je najispravniji za evropsku Vošu današnjeg dana?