Кажу да се историја понавља, али само зато што из ње не учимо. Па хајде да прочитамо ову кратку историјску скицу. Свака сличност са стварним догађајима је случајна:
Када је куга погодила Женеву 1530. године, све је било спремно. Чак су отворили читаву болницу за жртве куге. Са лекарима, медицинским сестрама и медицинским сестрама. Трговци су давали новац, а градска власт је давала дотације сваког месеца. Пацијенти су давали и новац, а ако је неко од њих умро сам, сва имовина је одлазила у болницу. Али онда се болници догодила катастрофа: куга је почела да јењава, а субвенције су зависиле од броја пацијената За особље болнице у Женеви 1530. није било говора о томе шта је исправно или морално. Ако куга доноси новац, онда је куга добра.
А онда су се лекари организовали. У почетку су тровали пацијенте само да би подигли статистику морталитета, али су брзо схватили да статистика не мора да се односи само на смртност, већ на смрт од куге. Тако су почели да секу чиреве са тела мртвих, суше их, мељу у прах и дају другим болесницима као лек. Затим су почели да бришу прашину са одеће, марамица и подвезица. Али куга је некако наставила да јењава. Очигледно, осушени мехурићи нису добро радили.
Лекари су одлазили у град и ноћу су ширили бубонски прах на кваке на вратима, бирајући оне домове у којима би онда могли да профитирају. Како је о овим догађајима писао један очевидац, „ово је неко време остало скривено, али ђаво се више бави повећањем броја грехова него њиховим скривањем".Укратко, један од лекара је постао толико дрзак, немаран и лењ да је одлучио да не лута градом ноћу, већ је дању једноставно бацио сноп прашине у гомилу. Смрад се дигао у ваздух и једна од девојака, која је срећом недавно напустила болницу, знала је какав је мирис.
Доктор је везан и дат у добре руке компетентних „занатлија". Трудили су се да од њега добију што више информација.
Међутим, егзекуција је трајала неколико дана. Генијални Хипократи су били везани за мотке на вагонима и носили их по граду. На свакој раскрсници џелати су усијаним клештима откидали комаде меса. Затим су одведени на јавни трг, одсечени и посечени, а делови су однети у све округе Женеве. Једини изузетак био је син директора болнице, који није учествовао у суђењу, али је промрмљао да је знао да прави пиће и спрема прах без страха од контаминације. Једноставно му је одсечена глава „да спречи ширење зла".
- Франсоа Бонивар, Женевске хронике, други том, стране 395 - 402