Društvo| Istorija| Literatura| Moj grad| Život

San zimske noći

/ 22.01.2022. u 21:56

Komentari: 1279
Čitanost: 30472
/
Preporuke: 2209
/

Sedmorica nas je budnih. Spavamo na smenu. Zemunica je topla do visine od pola metra iznad tla, ispod kao grob. Zato smo bale slame poređali jednu na drugu pa samo polovina može da spava u isto vreme.
Sedimo za improvizovanim stolom pored peći dok flaša sa rakijom kruži od ruke do ruke. Osmi nam je dan u Peščari. Temperatura noću pada ispod -25. Razgovor zamro, glave klimaju ka stolu.
„Znate li, ljudi, da su one noći pre nego što smo pošli na vežbu u Narodnoj bašti kučići pojeli čoveka?" - čujem svoj glas kao da od nekog drugog dopire. Dvojica, trojica me pogledaju uz „Aj ne seri" izraz.
„Ne, stvarno... „ - opet čujem sebe kako pokušavam da im objasnim da se ne šalim. I mislim - kao da je neko nekoga u nešto nekad ubedio...

Ta zima '85 bila je možda najhladnija koju pamtim. Čitav januar dubok sneg i temperature ispod -10. Sve su češće bile priče o tome kako su čopori izglednelih lutalica napali ljude koji su se predveče našli u pustom Rasadniku,idući sa posla ili na posao. Ali nikad na to ne obraćaš pažnju dok ti se ne dogodi. Zato smo u prolazu kroz Narodnu baštu, veliki park koji sam inače smatrao svojim dvorištem, mazili i ponekad hranili te jadničke što su špartali stazama ne uspevajući da bilo šta od hrane iskopšaju ni iz zaleđenih i snegom zatrpanih kontejnera. Tako su nam i te večeri dok smo po škriputavom snegu grabili ka centru u dguoj koloni od njih dvadesetak u jednom momentu prešli put.

Standardnom maršrutom obišavši nekoliko kafića stignemo u „Lesendro".
Ulazimo u veliki zadimljeni prostor u kome gruva „Driver's seat" - znamo da debeli Gus večeras pušta muziku, i znamo da su sledeći „
"Golden Earring", pa onda „Fokus". U uglu nekakva gužva. Pogledamo a njih 7-8 okupilo se oko Trucka, dok on sav užagren nešto pričamo.

Pirlazimo, javljamo se a onda skapiramo da je priča o tome kako su ga kroz Narodnjak jurili nekakvi vukovi. Presamitimo se od smeha i počnemo da ga zajebavamo. Priča traje a on nervozno pogledava na sat. Skapiramo da se plaši da se vraća peške istim putem i hoće na bus. Klasinčna diverzija sa još jednom turom odradi posao i ostaje nam na milost i nemilost: poslednji autobus za Strelište upravo je otišao...
Nas dvojica hodamo kroz ledenu zimsku noć smejući se, razgaljeni malo alkoholom a malo njegovom sve vidljivijom enrvozom dok se približavamo ulazu u narodnu baštu. Pred ulazom se zaustavlja. Gotovo plačnim glasom moli nas da idemo dužim putem, okolo. Za šta, naravno, više ne postoji šansa, ako je ikad i postojala. Nas dvojica ulazimo laka koraka, on uz oklevanje kreće za nama. Više ga je strah da bude sam no da ide tim putem.
Videvši kako ga već hvata panika umesto da idemo glavnom stazom, osvetljenom, krećemo sporednom uz žicu koja park deli od bolničkog vešeraja, gde su ulične svetiljke em ređe em uglavnom ne rade.
Kako dreknem „Eno ih!" nesrećnik već grebe uz drvo dok se mi presamićujemo od smeha.
Ludirajući se neprestano dok se Trucko trese i moli da prestanemo.
U jednom momentu na pedesetak metara ispred, na čistoj snežnoj površini vidim neke crne mrlje. „Eno ih!" vičem i delim nekoliko suvih grančica kao oružje za krajnji obračun. Unezvereni nesrećnik bi se vratio ali mi odlučnimkorakom hitamo u susret konačnom okršaju! Prilazimo crnim mrljama i vidimo da su u pitanju neke krpe, nekakva odeća koju je ko zna ko tu bacio. Sad već vrištimo od histeričnog smeha dok onim grančicama udaramo po ritama.

Ok, sad smo tačno na polovini puta, zagzili smo u deo na kome su ljuljaške i klackalice, odvojen od ostatka parka niskom živom ogradom, sa retkim sasušenim lišćem u ovo doba godine. Pogledam napred i tek onda dobijem napad smeha: na stotinak metara ispred vidim kučence koje nešto njuši i rije po snegu.
„Vuk, Truco, evo tvog vuka!" vičemo i hitamo napred. Prilazimo na petnaestak metara a kuče beži videvši nas. Paradno nastupam prvi dok njih dvojica hodaju za mnom. Dolazim tik do mesta gde je kučence bilo, i tu je mala dolja, ne duža od nekoliko emtara i duboka možda pola metra. Kročim na ivicu i onda zaprepašćen prizorom stanem a onda instiktivno krenem unazad. Ova dvojica naleću na mene vičući ajde, bre a onda ugledaju i oni telo koje krvavo i do pola raskomadano leži pred nama. Zabezeknut ne mogu da se pomerim dok čujem Zokija pored sebe koji glasno viče „Pu moja kuća nije! Pu moja kuća nije!".
Onda dignem pogled i na stotinak metara ispred nas, oko kuće koja je davno nekad bila tesniska svlačionica vidim kako se crni klobuk mreška; shvatim da je tu čitav čopor od nekoliko desetina pasa. Počinjem da uzmičem, i ova dvojica za mnom. Prvo polako pokušavajući da ne privčemo pažnju a onda u trojku obaramo svetski rekord Pjetra Menee na dvesta metara... Sa dušama u nosevima izlećemo iz parka boreći se za dah dok Zoki povraća. Neće biti jedini te noći.

Tu smo sad već, kod bolnice. Povrativši dah krećemo polako napred, i prilazimo kućici bolničkog portira.
„Šta je momci?" - pita videvši nas unezverene.
„Psi... Psi pojeli čoveka." - kažem kao najpribraniji. „Zovite miliciju!"
Gleda me kao da pokušava da utvrdi da li sam pijan ili drogiran.
„Evo, uđi sa mnom".
Uvede me unutra, okrene 92 i daje mi slušalicu. I stane između mene i vrata.
Javi se milicioner kome ponavljam isto što sam rekao i portiru. Gde je bilo, šta je bilo ispituje me. A onda kaže „Daj mi sad portira."
Dajem slušalicu gledam kako klima glavom i kaže „Važi".
„Sedi" - kaže mi, i zaključa vrata. Sad drži ruku na futroli sa pištoljem. „Dolazi patrola, sad će oni".
Sednem, SUP je možda tri stotine metara odatle.
I zaista, ni pet minuta posle toga pred portirnicom se parkira milicijski fića. Iz njega izlaze dvojica očito spremnih da išamaraju ponoćne ašljivdžije. Brzo legitimisanje, gde šta, ulazi u kola. U fićči nema mesta za petoricu pa Truca ostaje kod portira a mi kolima ulazimo u park. Pokazujemmilicioneru kuda da vozi dok ne dođemo do samog mesta događaja. Ne vide ništa iz auta jer je telo u dolji i ne vidi se bez obzira na farove. Jedan milicajac izlazi i iako smo sagnuti da ni slučajno ne vidimo ponovo jezivi prizor ipak vidimo kako se posle energičnog izlaska odjednom okreće i povraća naslonjen na haubu fiće. Izlazi i drugi, povraća i on. Nas dvojica unutra se zgledamo i smejemo „Jebeš ovakvu miliciju!" - kaže Zoki. Motorolom zovu stanicu i hitnu pomoć. U tom momentu Zoki me odjednom trgne i pokazuje tamo bnapred, premaizlazu iz parka: „Bog te jebo, poješće i onog! Dok gledamo kako na tristotinak metara od nas čopor napada čoveka kod javnog WC-a koji očajnički pokušava da se odbrani nekom torbom. Milicajci uskaču u fići i uz uključenu rotaciju i sirenu voze tamo. A onda dok prolazimo pored one kuć veći deo čopora izleće iz mraka i ustremljuje se na auto u vožnji. Kidišu na točkove, dok milicioner na suvozačkom sedištu vadi pištolj i kroz prozor puca u pobesnele žviotinje koje se kao po komandi povlače. Stižemo do nesrećnika kome su u međuvremenu psole kaputa iz ruke oteli torbu. Trpaju ga unutra među nas. Hvalahvalahvala ponavlja on u ulozi glavnog junaka dok se vozimo nazad prema mestu na kome je ostalo telo. Uzbuđeno priča kako je već sebe video mrtvog dok fića staje a već je stigla hitna pomoć. Valjda u šoku od straha uopšte ne shvata šta se dešava i pita nas zašto gledamo u pod. „Polgedaj ispred" kaže Zoki, al prvo izađi. Ne treba nam povraćanje i u kolima. Ušao je brže nego što je izašao, gotovo glavačke.
Te noći milicija je zatvorila park za prolazak postavivši patrole na svim ulazima.
U pola šest ujutro bio sam u kasarni, počinjala je vežba „Zima 85" u Deliblatskoj peščari.
Osam noći kasnije pokušao sam drugovima u zemunici da ispričam događaj,i unarednih sedam dana važio sam za najvećeg lažova u brigadi. Tamo nije bilo ni vesti ni novina.
U naredna tri dana po događaju lovci su odstrelili sve tšo se Pančevom kretalo na četiri noge a nije imalo ogrlicu i bilo u dvorištu,a i ponešto što je imao ogrlicu i bilo u dvorištu.
U međuvremenu, kako je to već uobičajeno i nromalno čuo sam razne verzije događaja, ispričane od strane raznih očevidaca.
Nerećna žrtva zvala se Živa Duma.
Nedeljama kasnije smejao sam se kad me drugovi iz zemunice pitaju zašto se nisam branio i zašto nisam insistirao na istinitosti priče u onoj noći u snežnoj, ledenoj pustari.
„S istinom se malo šta može odraditi" - sad bih im rekao.

Tagovi

istina

postavite na |

Komentari (1279)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

magnus 13:06 23.01.2022

Re: šinteraji.

Da li ti vjeruješ u ovo što pišeš il to onako, i koje skitnice, pse ili ljude?

pse, kad postanu problem i kad se populacija ne može kontrolirati , kad se učopore, šinteraj je jedino rešenje. lažna osječajnost da nešto činiš što ih pustiš da crkavaju u nekom azilu je patetika

docsumann 13:26 23.01.2022

Re: šinteraji.

magnus
Da li ti vjeruješ u ovo što pišeš il to onako, i koje skitnice, pse ili ljude?
pse, kad postanu problem i kad se populacija ne može kontrolirati , kad se učopore, šinteraj je jedino rešenje. lažna osječajnost da nešto činiš što ih pustiš da crkavaju u nekom azilu je patetika

pa ljudi usvajaju pse iz azila. dok god imaju uslova i hrane treba im dati šansu.
eutanazija je potonje, iznuđeno rješenje.

psi koji su se ubijali ljude i hranili se ljudskim mesom, vjerujem da moraju biti likvidirani, mada je ovo laička pretpostavka. za velike zvjerke vuk, puma, tigar... to je pravilo.

Ribozom 14:11 23.01.2022

Re: šinteraji.

Konacno taj blog za kuckare.

https://www.youtube.com/channel/UC0JH7Pdkk7JNZtCXd2YjP9g

Meni kada se spomene zima i ravnica odmah prica asocira na Gogolja.

tess1 14:51 23.01.2022

Re: šinteraji.

pse, kad postanu problem i kad se populacija ne može kontrolirati , kad se učopore, šinteraj je jedino rešenje. lažna osječajnost da nešto činiš što ih pustiš da crkavaju u nekom azilu je patetika

Ok. :)

milisav68 18:07 23.01.2022

Re: šinteraji.

docsumann

psi koji su se ubijali ljude i hranili se ljudskim mesom, vjerujem da moraju biti likvidirani, mada je ovo laička pretpostavka. za velike zvjerke vuk, puma, tigar... to je pravilo.

Ne samo ljudsko, pas koji jednom oseti krv i sirovo meso, postaje agresivan, i možeš samo da ga držiš na debelom lancu ili da ga ubiješ, inače će neko da nastrada.

vcucko 18:14 23.01.2022

Re: šinteraji.

magnus
Da li ti vjeruješ u ovo što pišeš il to onako, i koje skitnice, pse ili ljude?
pse, kad postanu problem i kad se populacija ne može kontrolirati , kad se učopore, šinteraj je jedino rešenje. lažna osječajnost da nešto činiš što ih pustiš da crkavaju u nekom azilu je patetika

Sa punom odgovornošću i bez ostatka:

Manje bi me potreslo da neko krene sa istim izgovorom da trebi ljude, nego životinje.
Bilo koje krznene životinje.

A i manji greh pred Tvorcem bi počinio.

vrabac_onaj 21:42 23.01.2022

Re: šinteraji.

docsumann
magnus
Da li ti vjeruješ u ovo što pišeš il to onako, i koje skitnice, pse ili ljude?
pse, kad postanu problem i kad se populacija ne može kontrolirati , kad se učopore, šinteraj je jedino rešenje. lažna osječajnost da nešto činiš što ih pustiš da crkavaju u nekom azilu je patetika

pa ljudi usvajaju pse iz azila. dok god imaju uslova i hrane treba im dati šansu.
eutanazija je potonje, iznuđeno rješenje.

psi koji su se ubijali ljude i hranili se ljudskim mesom, vjerujem da moraju biti likvidirani, mada je ovo laička pretpostavka. za velike zvjerke vuk, puma, tigar... to je pravilo.

Moje mišljenje je da prema podivljalim urbanim čoporima ne treba i ne sme biti milosti. Nisu to nikakve slatke drage kuce nego vrlo opasne zveri.
Konkretno, mi imamo dva čopora gore u šumi, jedan je benigan i dobroćudan, drugi ima istoriju napada kako na druge pse, tako i ljude.
E taj drugi bih ja vrlo rado lično elimisao kada bih znao da me razni NVO govnari ne bi posle proganjali. Da, sve bi ih pobio bez ikakve griže savesti.

Naglašvam, govorim o podivljalim urbanim čoporima a ne o vukovima na Komovima, Goliji ili Miroču. Niti o međedima na Tari ili Durmitoru.

Ugovor između psa i čoveka je star bar nekih 20 hiljada godina. Ne vidim razlog zašto bi se sada menjao.

zilikaka 22:35 23.01.2022

Re: šinteraji.

Konkretno, mi imamo dva čopora gore u šumi, jedan je benigan i dobroćudan, drugi ima istoriju napada kako na druge pse, tako i ljude.
E taj drugi bih ja vrlo rado lično elimisao kada bih znao da me razni NVO govnari ne bi posle proganjali. Da, sve bi ih pobio bez ikakve griže savesti.

Naglašvam, govorim o podivljalim urbanim čoporima a ne o vukovima na Komovima, Goliji ili Miroču. Niti o međedima na Tari ili Durmitoru.

Ugovor između psa i čoveka je star bar nekih 20 hiljada godina. Ne vidim razlog zašto bi se sada menjao.

Ja sam pre 30 i kusur godina živela na Karaburmi, i tih godina su umele da budu baš hladne zime sa puno snega.
I sećam se da su postojali čopori pasa koji su preko dana bili gore u Zvezdarskoj šumi a noću se spuštali u naselja. Lično sam gledala sa prozora kako kreću prema čoveku koji se penje na krov nekog parkiranog auta i zove pomoć. Istrčalo više komšija i oteralo ih bukom i mahanjem čime su stigli, a desilo se i da su panduri bukvalno spasli jednog, gore na Partizanskom putu, tako što su ga primili u kola. Najgore što danju šinteri dođu i traže ih po naselju, a ovi utekli u šumu.
Znam da su bila gadna vremena i da ni ja nisam baš osećala neku samilost, jer to jesu opasni podivljali čopori. Jedino strah da ne naiđu ako baš moram uveče da prolazim.
Sad vidim da se ništa bitno nije menjalo, možda jedino manje silaze u naselja.

kick68 05:44 24.01.2022

Re: šinteraji.

čopori pasa

Čudo kako do toga dođe u naseljenim mestima. Da razumeš tih devedesetih kad ništa nije radilo... Nevolja je što se o tome ćutalo, umesto da se javi na vestima koja mesta da ljudi izbegavaju, da se čuvaju...

srdjan.pajic 22:26 25.01.2022

Re: šinteraji.

kick68
čopori pasa

Čudo kako do toga dođe u naseljenim mestima. Da razumeš tih devedesetih kad ništa nije radilo... Nevolja je što se o tome ćutalo, umesto da se javi na vestima koja mesta da ljudi izbegavaju, da se čuvaju...

U, pa ja sam tad redovno bio na bicikli (kuća poso) i uvek sam tačno znao gde me čeka čopor spreman da kolje (kod mirjevske pošte, to jest starog C marketa). Jednom sam se samo zeznuo da pokušam da ih zajebem na brzinu pa me stigao jedan mali iz čopora i ujeo za nogu, i to bi bilo skoro smešno da se nisam usrao od straha, jer je to kučence bilo relativno malo i onda je onako visilo sa mojom nogom i pedalom u ustima, letelo gore dole opisujuči cikloidu, kako sam ja u panici pedalao, a ostatak čopora me polako stizao, jedva sam živu glavu izvukao.

Tad sam, mislim, jedini put baš popizdeo, otišao kući po katanu i sišao dole da im jebem milu majku, da ih iskasapim. Ali kad su videli ludaka koji juri sa isukanim nečim prema njima, uvatili kerovi maglu.

Onda sam shvatio da je najbolje da ako moram tuda da prođem prosto siđem sa bicikle i preguram je dok prođem pored njih. To ih uopšte nije uzbuđivalo.

Inače, tih kerova lutalica je bilo na tom mestu u Mirjevu svih godina dok je na vlasti bio Sloba, pa onda DS, posle su netragom nestali, mislim da su radile džukele za Vučića...

(kasnije sam ustanovio da nisu nestali nego su se povukli u brdo, tamo kod Telefonkabla i tu skakali na svakog ko prođe tom prečicom na putu ka Bulevaru Revolucije.

kick68 01:46 26.01.2022

Re: šinteraji.

Jednom sam se samo zeznuo da pokušam da ih zajebem na brzinu pa me stigao jedan mali iz čopora i ujeo za nogu, i to bi bilo skoro smešno da se nisam usrao od straha, jer je to kučence bilo relativno malo i onda je onako visilo sa mojom nogom i pedalom u ustima, letelo gore dole opisujuči cikloidu, kako sam ja u panici pedalao, a ostatak čopora me polako stizao, jedva sam živu glavu izvukao.

Tad sam, mislim, jedini put baš popizdeo, otišao kući po katanu i sišao dole da im jebem milu majku, da ih iskasapim. Ali kad su videli ludaka koji juri sa isukanim nečim prema njima, uvatili kerovi maglu.

Onda sam shvatio da je najbolje da ako moram tuda da prođem prosto siđem sa bicikle i preguram je dok prođem pored njih. To ih uopšte nije uzbuđivalo.

:)))
Priznaj da si ovo prepisao iz crtanog filma:)))
A nije smešno nimalo. Čula sa da su čopori pasa napadali ljude i da je bilo povređenih, ali zaista nikad nisam čula za smrtne slučajeve. Verovatno zato što nije bilo objavljeno u medijima.

Psi lutalice su prvi kulturni šok koji stranci dožive u Srbiji, a ne mora tako da bude. Ovde gde sad živim ponekad vidim mačke, ali pse lutalice još ne videh.

srdjan.pajic 02:42 26.01.2022

Re: šinteraji.

kick68

:)))
Priznaj da si ovo prepisao iz crtanog filma:)))
A nije smešno nimalo. Čula sa da su čopori pasa napadali ljude i da je bilo povređenih, ali zaista nikad nisam čula za smrtne slučajeve. Verovatno zato što nije bilo objavljeno u medijima.

Psi lutalice su prvi kulturni šok koji stranci dožive u Srbiji, a ne mora tako da bude. Ovde gde sad živim ponekad vidim mačke, ali pse lutalice još ne videh.

Kod nas u Mirjevu je u moje vreme postojala ciganmala dole u rupi, gde je sad taj neki mirjevski valjda bulevar, i tu se dešavalo bar nekoliko puta da su lutalice pojele ili samo gadno iskasapile neko dete, ili ženu, i to je čak bilo u medijima. Otud naročito podozrevam od njih i smatram da država to jest vlast koja ne ume ni te kerove da reši, nije ni za q...c.

nikvet pn 09:31 26.01.2022

Re: šinteraji.

(Отвори домаћине наставак кучкарског блога плиз, постаје непрегледно)

Азил за псе (требало би да) има прилично прецизирану динамику: унос, инпут, је од шинтера по улицама и од грађана који више немају могућности да брину (селидба, болест, смрт...). Такође и по инспекцијској наредби о надзору - по уједу пас се изолује на опсервацију десет дана. То је дакле унос.

Боравак у азилу подразумева бар основне животне услове уз ветеринарски надзор.

Излаз из азила, аутпут, има два правца (од извора два путића): удомљење или еутаназија. Кад заштитарке врисну Аушвиц! слободне су да волонтирају и активирају у смеру удомљења. Реалност је да се проценат еутаназије креће између 20 и 80% управо директно зависно од активности заштитарских организација.

Свуда то носи локални буџет плус донације. Овде код нас, као и свака јавна пара, изложено је врло маштовитим начинима претакања. Ту се нарочито истакао Бабић ваздуплохов наплатна рампа.

freehand 21:03 26.01.2022

Re: šinteraji.

nikvet pn
(Отвори домаћине наставак кучкарског блога плиз, постаје непрегледно)

Азил за псе (требало би да) има прилично прецизирану динамику: унос, инпут, је од шинтера по улицама и од грађана који више немају могућности да брину (селидба, болест, смрт...). Такође и по инспекцијској наредби о надзору - по уједу пас се изолује на опсервацију десет дана. То је дакле унос.

Боравак у азилу подразумева бар основне животне услове уз ветеринарски надзор.

Излаз из азила, аутпут, има два правца (од извора два путића): удомљење или еутаназија. Кад заштитарке врисну Аушвиц! слободне су да волонтирају и активирају у смеру удомљења. Реалност је да се проценат еутаназије креће између 20 и 80% управо директно зависно од активности заштитарских организација.

Свуда то носи локални буџет плус донације. Овде код нас, као и свака јавна пара, изложено је врло маштовитим начинима претакања. Ту се нарочито истакао Бабић ваздуплохов наплатна рампа.

Izvini, nikad nisam držao dva bloga paralelno, a sem toga - začas od kučkarskog ispadne kakav god hoćeš (ili nećeš). Ali nemam ništa protiv da ti napraviš novi blog, ili da sugerišeš kako da to izvedemo pa da za dva dana nastavimo.

docsumann 10:00 23.01.2022

nfl trol

čestike bebediktu za prolaz 49ersa u derbiju protiv glavnih favorita sezone Grin Bej Pekersa.
tvrda teška utakmica, s malo poena, po užasno lošem vremenu (snijeg, vjetar ko iz ovog bloga

) i s odlučujućim fild golom 4 sekunde prije kraja

docsumann 11:17 23.01.2022

izvinjavam na trol

al ovo vrijedi odslušati, ne radi bb priče, već o tome kako se obaraju WR u atletici...

tess1 11:36 23.01.2022

Sjajno

Nedeljama kasnije smejao sam se kad me drugovi iz zemunice pitaju zašto se nisam branio i zašto nisam insistirao na istinitosti priče u onoj noći u snežnoj, ledenoj pustari.
„S istinom se malo šta može odraditi" - sad bih im rekao.

Free, da si svaku drugu rečenicu do finiša preskakao, vrdao je, ovo bi opet bio perfektan prolazak kroz cilj.

freehand 12:15 23.01.2022

Re: Sjajno

tess1
Nedeljama kasnije smejao sam se kad me drugovi iz zemunice pitaju zašto se nisam branio i zašto nisam insistirao na istinitosti priče u onoj noći u snežnoj, ledenoj pustari.
„S istinom se malo šta može odraditi" - sad bih im rekao.

Free, da si svaku drugu rečenicu do finiša preskakao, vrdao je, ovo bi opet bio perfektan prolazak kroz cilj.

Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa. :(

tess1 12:29 23.01.2022

Re: Sjajno

Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa.

Ma to je perfektan spust i prolazak kroz cilj.

st.jepan 12:35 23.01.2022

Re: Sjajno

Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa. :(

U iznedravanje teksta uvek krećem od "perfektne rečenice", svoje ili tuđe, a onda, samo dopisujem ispod nje i iznad nje. Najčešće, ta "perfektna" ne preživi proces - u finalu je prosto nema.
Isto je i sa slikanjem. Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

freehand 12:45 23.01.2022

Re: Sjajno

st.jepan
Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa. :(

Retko pišem, al u iznedravanje teksta uvek krećem od "perfektne rečenice", svoje ili tuđe, a onda, samo dopisujem ispod nje i iznad nje. Najčešće, ta "perfektna" ne preživi proces - u finalu je prosto nema.
Isto je i sa slikanjem. Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

Nevezano za detalj, vezano za proces: pišem sve ređe i sve teže. I kad pišem pišem u dahu, nemam strpljenja ni da pažljivo prekontrolišem napisano. Delom i zato što znam da dve trećine napisanog sigurno ne bi prežvelo a strpljenje bi me već tu izdalo i teksta nikad ne bi bilo. Zato kliknem na "objavi" a onda uklonim poneku slovnu grešku ili grešku u konstrukciji rečenice nastale tako što su dva toka misli krenula na dve strane.
Često mislim da je ovoliki gubitak strpljenja, i to ne samo u pisanju već i u ponašanju posledica onih pretprošlogodišnjih "zaključavanja". Ubeđen sam da bih, da su samo još jedan vikend zaključali - pukao načisto.
I potpuno sam siguran da ga ne bih poštovao.

Milan Novković 12:48 23.01.2022

Re: Sjajno

st.jepan
Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa. :(

Retko pišem, al u iznedravanje teksta uvek krećem od "perfektne rečenice", svoje ili tuđe, a onda, samo dopisujem ispod nje i iznad nje. Najčešće, ta "perfektna" ne preživi proces - u finalu je prosto nema.
Isto je i sa slikanjem. Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

U fotografiji kakokad, često imamo kvantnu superpoziciju

softelectronics_e 15:58 23.01.2022

Re: Sjajno

st.jepan
Znam. Perfektna rečenica u tekstu uvek je tuđa. :(

Retko pišem, al u iznedravanje teksta uvek krećem od "perfektne rečenice", svoje ili tuđe, a onda, samo dopisujem ispod nje i iznad nje. Najčešće, ta "perfektna" ne preživi proces - u finalu je prosto nema.
Isto je i sa slikanjem. Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

Zašto?

st.jepan 17:19 23.01.2022

Re: Sjajno

Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

Zašto?

Eh, zašto...
Pronađi u knjigici "Hiljadu zašto".

softelectronics_e 21:02 23.01.2022

Re: Sjajno

st.jepan
Da bi slika preživela, "najperfektniji" detalj mora da umre.

Zašto?

Eh, zašto...
Pronađi u knjigici "Hiljadu zašto".

Imam tu knjigicu.
Može li malo preciznije ... stranica?

kamilo_emericki 15:16 23.01.2022

O legendama, hladnoći i psima

U međuvremenu, kako je to već uobičajeno i nromalno čuo sam razne verzije događaja, ispričane od strane raznih očevidaca.

Da ne opisujem baš sve detlje ali jednog julskog jutra, dok sam autobusom vraćao kući treću smjenu sa rudišta u Tomašici, drugi autobus mi putpuno zapriječi put. Tek kad je potpuno izašao na cestu kolega je vidio da dolazim, i valjda od šoka, autobus mu se ugasi. "Liježem" po kočnici, arlauču gume po asvaltu a ja vidim da mi trba još 10-ak metara više nego što imam na raspolaganji prije nego što "uđem" u taj autobus. Srećom nivo ceste je bio uzdignut svega 50-ak cantimetara od njive koja je bila pored, a prelaz od bankine do njive nije bio oštar. Ne znam da li je razum ili nagon za preživljavanjem donio odluku da pustim kočnicu i da naglo skrenem u tu njivu. Ruke i noge same rade, tražim manju brzinu, malo točkovima zaorem njivu i poslije 56 metara ponovo izađem na cestu ne zaustavljajući se. Čitavo vrijeme operacije u autobusu muk, istina, polovina je i spavala ali kad sam izašao na cestu prvo aplauz pa zahtijev da se zaustavim i da se oni idu obrčunati sa tim vozačem. Ignorišem zahtijev, čak se ne zaustavim na slijedećoj stanici da imaju vremena za hlađenje i sve se fino završi, jedino meni nekoliko dana vozačka dozvola bila u opasnosti pošto je neko pzvao miliciju pa oni vršili mjerenja. Trag kočenja bio 28 a tragovi vožnje kroz njivu 56 metara.
Zašto sve ovo ispričah?
Zbog priča koje su se poslije pričale o tom događaju. Čak mi je čovjek, za kojeg pouzdano znam da nikad nije radio u Tomašici ili bilo gdje treću smjenu, pričao kako je bio u tom autobusu i opisivao detalje koji tehnički nisu bili mogući. Ljudi vole da se pokažu kao učesnici ili poznavaoci nekih događaja o kojima ništa ne znaju.

Sa čoporom pasa mi se desio susret neprijatni kad sam se jednu noć, u rano proljeće, vraćao kući sa seoskog prela. Pri mjesečini ugledam u daljini čopor pasa u ljubavnim aktivnostima. Mlad, lud i nepromišljen bacim busen suve zemlje prema njima. Dio čopora se odvoji i krene prema meni bez ikakvih znakova dobronamjernosti. Srećom, u blizini bi jedna velika kruška pa iskoristih svoje veračko iskustvo i popeh se na nju prije nego me psi dohvatiše. Malo su lajali pa onda legoše u podnožje kruške. Tada sam bio utreniran da malo spavam, pa sm ostao budan i nisam se smandrljao sa kruške u snu a tog zarobljeništva su me u zoru oslobodili ljudi koji su krenuli na posao.

Pamtim dva hladba dana u životu, bolje reći jedno jutro i jednu noć.
Jutro je u zimu '67 ili '68: Mi smo svaki dan nosili u grad, za stalne mušterije, 12,5 l mlijeka. Nošenje i distribucija mlijeka od 5 razreda osnovne škole je bio moj posao. Mati u jutro pomuze krave, procijedi i saspe mlijeko u flaše, pa flsše poreda u cekere, opletene od kukuruzne perušine. Tako spakovano mlijeko sam vozio biciklom sem nekoliko dana zimi kad je to bilo nemoguće zbog snijega. Tad sam nosio u rukama, pješice. To jedno hladno jutro za 40 minuta hodanja, toplo, svježe pomuženo mlijeko u flašama se potpuno zaledilo do grada . Sve flaše su popucale a mušterije su dobile valjke leda.
Hladna noć koju pamtim je jedna noć kad je bila olimpijada u Sarajevu. Nas nekoliko prevoznika vozili neka drva koja su stizala u prijedorsku celulozu vagonima. Ja se malo zašnapsam sa nekom društvom u željezničarskoj čajnoj kuhinji i poslije ponoći krenem da palim Fap mašinu. Ne uspjeh, ulje u motoru se toliko steglo da akumulatori ne mogu korektno okrenuti radilicu. Tad sam jedini put ložio vatru pod motorom da upali. Dok sam tako zagrijavao ulle pod motorom slušao sam kao se drvo u vagonima cijepa od hladnoće.
Doživljavao sam još hladnoća, vjerovatno i većih ali ovih se baš dobro sjećam iako mi se tada činilo da nije neka posebna hladnoća.

freehand 15:27 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Da ne opisujem baš sve detlje ali jednog julskog jutra,

Ovde sam pretrnuo... Rekoh - sad kad udari minus da se razilazimo odmah.

Ljudi vole da se pokažu kao učesnici ili poznavaoci nekih događaja o kojima ništa ne znaju.

Eh koliko smo se ratnih priča naslušali od boraca što nikad Dunav nisu prešli... Al najluđe je kad se pripovedač zaboravi pa se zaleti i pred onima što tačnu znaju i gde je bio i šta nije radio. E to se onda zove transfer blama u fulu.

nask 15:45 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Ljudi vole da se pokažu kao učesnici ili poznavaoci nekih događaja o kojima ništa ne znaju.

kad se pripovedač zaboravi pa se zaleti

Pa zar se to ne zove kolektivno sećanje.

freehand 15:46 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Pa zar se to ne zove kolektivno sećanje.

Takozvana slavska istorija

kamilo_emericki 15:52 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

freehand

Ovde sam pretrnuo... Rekoh - sad kad udari minus da se razilazimo odmah.

Nisu bili minusi ali sam se jula '76 smrznuo u Biogradu n/m, gdje sam radio. Finalno sam oko 9 uveče upalio tristsća, uključio grijanje i spasio glavu.
Tog i slijedećeg ljeta sam proveo dosta vremena u kafani čiji je vlasnik bio neki sindikat iz Pančeva. Moguće da je bio opštinski a jedan, baš lijeo popunjen, Čedo im bio šef.
Al se tukaj lijepo pilo.

tess1 16:01 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Dok sam tako zagrijavao ulle pod motorom slušao sam kao se drvo u vagonima cijepa od hladnoće.

January
Alex Colville
1971

freehand 16:03 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

kamilo_emericki
freehand

Ovde sam pretrnuo... Rekoh - sad kad udari minus da se razilazimo odmah.

Nisu bili minusi ali sam se jula '76 smrznuo u Biogradu n/m, gdje sam radio. Finalno sam oko 9 uveče upalio tristsća, uključio grijanje i spasio glavu.
Tog i slijedećeg ljeta sam proveo dosta vremena u kafani čiji je vlasnik bio neki sindikat iz Pančeva. Moguće da je bio opštinski a jedan, baš lijeo popunjen, Čedo im bio šef.
Al se tukaj lijepo pilo.

Koliko znam u Biiogradu je odmaralište imala STaklara, možda čak i Utva.
Inače, kad kažeš smrzavanje na moru... Maturska eksurzija, Dubrovnik, maj mesec. ulazimo u autobuse a mene keva bruka najstrašnije: gura mi skijašku jaknu i ne odustaje dok je ne uzmem. Smeju mi se svi, al samo do jutra kad stižemo u Dubrovnik. Sunčano, al ne više od 10-12 stepeni a vetar brije i zaseca, tako da krv udara.
E tu mi svi zavide i mrze me iz potaje dok se jedini ne tresem u onoj crnoj Elanovoj jakni.
No to je tek početak vražije namisli. Ne znam čija je ideja bila kupanje al kako doći na more i ne okupati se? 17 godina a cure gledaju.... I nas petorica-šestorica se spustimo do neke lučice, zaliva malog, možda stotinak metara u prečniku, sa nešto barkica i čamaca privezanih što ljuljuškaju na onom vetru.
Svlačenje, već se tu tresemo od hladnoće, pa prskanje i onda stisneš zube i zatrčiš se. Čini mi se da sam se prepoznavao gledajući Titanik i sve one pomodrele zaleđene ljude dok plutaju Atlantikom.
Udaram i rukama i nogama na sve strane ne bih li se zgrejao, i onda na desetak ili petnaest metara prema sredini lučice vidim betonski tobogan, kao ostrvce. Zapnem i isplivam do njega, nekako se uspentram. To što sam trideset sekundi ranije mislio da mi ne može biti hladnije ispostavlja se kao golo sranje. Jer sad sam mokar na vetru. čini mi se da mi zubi pucaju udarajući jedni o druge uz divlje trešenje. Ali da bih se ikako zgrejao moram da preplivam onih dvadesetak metara do obale...
ne znam ko vam sad ovo piše jer tad sam definitivno umro, plivajući do plažice i spasonosne odeće.
Lečili smo se do večeri andolima i Badelom, uveče je već bilo vreme za babin kuk, jebajiga.

nask 16:13 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

plivajući

Koliko je hladna voda? Ovoliko

softelectronics_e 16:15 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

freehand

...
Koliko znam u Biiogradu je odmaralište imala STaklara, možda čak i Utva.
...

Da li ta Staklara umrla?

Pre iks godina me zvao neki tip da automatizujem neki proces proizvodnje stakala za šoferšajbne autobusa, kamiona i sličnoga.
Kada sam mu, nakon desetak dana, dao preliminarnu ponudu, on rekao ... auuuuu!
Ja njemu na to da, na njegovu žalost, ja ne radim besplatno i poželeo mu mnogo sreće da pronađe nekoga takvoga ponuđača.

freehand 16:19 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Da li ta Staklara umrla?

Proizvodnje ravnog stakla odavno nema, bilo je nešto dorade. Ali je čitav kompleks koji inače liči na grad duhova kupio Promist, valjda se tako zove, i napravio ogromno skladište veštačkog đubriva. Šta će sa ostalim da rade nemam pojma.

zilikaka 16:33 23.01.2022

Re: O legendama, hladnoći i psima

Da ne opisujem baš sve detlje ali jednog julskog jutra,

Ovde sam pretrnuo... Rekoh - sad kad udari minus da se razilazimo odmah.

Polovinom devedesetih snimali smo ležne podrume u pivari u Zetskoj. Tad je još radila. U sred leta, one grozne vrućine, al dole stalnih 1 do 3 stepena. Radili samo subotom, da menje smetamo i stvarno smo delovali nadrealno kad se posle podne pojavimo napolju, u dubokim cippelama, jaknama, kapama i rukavicama. Da sam mogla da ovekovečim zblanute poglede slučajnih prolaznika, dok idemo ka mestu za presvlačenje.

solo 01:14 24.01.2022

Trezor

January
Alex Colville
1971

January 2022g

SANTANA iz 1970g.

Kida još uvijek.

MaRshala.

M'da kada je draga Tessana u pitanju nešto malo suFtilnije.

tess1 10:11 24.01.2022

Re: Trezor

MaRshala.

Čitam prije neki dan među tinejdžerima HMDL šta znači, skraćenica za Hamdulillah od Alhamdulillah.. ili, hvala/slava Bogu.

M'da kada je draga Tessana u pitanju nešto malo suFtilnije.

Pa nježnica si jedna. :)

nikvet pn 18:45 23.01.2022

...

Кад пишеш истину то је твоје најбоље издање, поздрављам и подржавам.

Него поводом паса...

Сретну се два ловца (жива истина) дуго се нису видели, раздрагано причају:
А где ти је онај другар Миле, ловчина делија, донео нам први Гармин (ГПС локатор за псе) отад нисмо изгубили ниједног кера у планину?
Хм, Миле... Ти знаш да је он мираџија, таст му у Аустрију.
Знам, и како је?
Најебо.
Уф, није ваљда корона?
Није. Посумњала његова жена да шврља па му турила кучећи Гармин у џипа. Па га звала где си душо? У Зајечар срце, долазим на вечеру, ћао; ћао. Али Гармин показује да је он у Сокобању. Она позове куму, седну у кола правац Сокобања и навата га у ловокрађу.
И?
Ништа, добио црвени картон.
Их, зар одма'?
Није, имао је већ неколко жути'. Показала му капију. Дала му џипа, гардеробу опрану опеглану, све пушке и... Гармин!

freehand 18:53 23.01.2022

Re: ...

Кад пишеш истину то је твоје најбоље издање, поздрављам и подржавам.

Misliš, ima i kad ne pišem?

Hvala Nikvet.
I pitanje: eno gore Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati, a Docs je pomenuo isto kad je ljudsko meso u pitanju.
Znaš li nešto o tome i ima li to uporište u realnosti?

magnus 20:45 23.01.2022

Re: ...

I pitanje: eno gore Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati

psa koji jednom udavi živinče više ne možešodvojit od navade , ni milom ni silom ni empatijom ni inkluzijom . zato po selima kad pas počme davit kokoši , kažu "okrvio se " i zatuku ga

nask 21:23 23.01.2022

Re: ...

psa koji jednom udavi živinče više ne možešodvojit od navade

Ćale nabavio štene, mešanac vučjaka i šarplaninca, za brata tj. strica koji je ostao na imanju. Planina crnogorska, 1100 mnv, takvi im tamo trebaju za čuvanje ovaca. Medo je bio kod nas jedno mesec dana pa ga transportovali za Črnu Goru. Elem, izrastao u pomanje goveče i imao malo naprasitu narav, voleo ponekad da ugrize ovcu i to ne ono kako dobri ovčari rade malkice nego baš onako krvnički. I to mu se nekako tolerisalo, jbg štene poslao najstariji brat. Jednog dana uvati Medo baš da kolje jednu ovcu i stric trk u kuću po pušku, tamo se oružje držalo na zidu umesto slika, izleti nanišani i nekim čudom ga promaši sa pet metara razdaljine. Izlečio ga nedostak stričeve empatije u trenutku i za sva vremena. Ostao mu doduše tik, kada bi uperio štap ili bilo kakav izdužen predmet ka njemu on bi se totalno uzneverio. Stric je pričao da tako dobrog ovčara nisu imali. Posle par godina ubi ga komšija misleći da je vuk, tako se barem pravdao ali mu niko nije verovao.

predatortz 21:27 23.01.2022

Re: ...

Него поводом паса...

E, da te i ja pitam... Mene u februaru '93. ujelo kuče, ništa strašno, površinski. Ujede još jednog iz druge jedinice za nogu, ovaj strese rafal u njega i baci ga u Drinu. Njega je ujeo isti dan, samo par sati kasnije.

Da ne dužim priču, odem ja da mi to lepo isperu, na moju sreću u bolnici u Bijeljini koja mi je bila usput na putu ka Banjaluci, bio dežurni lekar čovek kojeg sam poznavao iz Tuzle.
Zovnu on sestru da odradi svoj deo posla, a on mašinu i klepa nešto. Ja se unervozio, ispred me čeka kombi, nas deset pošlo za Bl, pa odatle trebali ka Kninu. Kaže on meni:

Ne ideš ti nigde! Ti pravo epidemiologu!

Ja: Daj, ne zajebavaj me, pa ovo nije ništa!

On: Ne seri! Na području Majevice i Semberie ima lisičijeg i psećeg besnila!

Odoše ovi bez mene, ja kod epidemiologa, on me posavetuje da odem u Janju (tu me ujelo kuče u bazi), da se javim tvom kolegi, da nađemo kuče i da ga on posmatra.
To i uradim, odemo do baze i tu saznam da je ujeo i ovog drugog za nogu, da ga je taj ubio i bacio u Drinu.
Nađemo kuče, zaustavio se leš u nekom granju blizu obale, tvoj kolega obuje čizme, zagazi, stavi rukavice, pogleda kuče u oko i kaže:
Trk kod Novakovića! (Načelnik epidemiološke službe u Bijeljini)

Tu nas on izroka nekim vakcinama (nulti, treći, sedmi, petnaesti i trideseti dan).

Da li od putovanja, a prebacivao sam se od ZV do BN svim i svačim, od autobusa do kačenja na Pragu, ili od tih vakcina, dobijem takvu upalu pluća da me je bukvalno razbila!

E sad, pitanje...

Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

I čime su me to izrokalli?

E, da...

Tetabulin i Tetalpan su mi odmah dali, dakle nije to.

alselone 21:33 23.01.2022

Re: ...

Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

Nije. Moj drug je pilot i baca one pelete protiv besnila za lisice, skoro svake godine.

predatortz 21:39 23.01.2022

Re: ...

alselone
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

Nije. Moj drug je pilot i baca one pelete protiv besnila za lisice, skoro svake godine.

Znam za lisice, ali taj prenos na kera, ukoliko nije zaklao neku, mi nije baš jasan.

A, pazi...
Mi tu došli da se dopunimo nekom opremom, on mi priđe, umiljava se, ja kučiće obožavam, pomazim ga po glavi i on se brecnu i ujede me za šaku.
Ja ga pustim, ovaj drugi nije bio kučeljubac.

vcucko 21:39 23.01.2022

Re: ...

predatortz

E sad, pitanje...

Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

I čime su me to izrokalli?

Nisam stručan, ali mislim da besnilo kao takvo nigde nije iskorenjeno. I kod dobrog dela lisica u svakoj šumi postoji verovatnoća, da ga prenose. Mislim, kod divljih živuljki uopšte. Ako divlja životinja priđe čoveku i ujede ga, to je manje-više siguran znak da je besna. U normalnoj situaciji bi pobegla i sigurno ne bi prišla. Ne mislim naravno na medveda nego na sve drugo što je manje od čoveka. Ako je manje, beži. Sve drugo je atipično i sumnjivo. Ali lisice su prve osumnjičene. Zašto, ne znam, opet kažem nisam stručan.

kamilo_emericki 21:43 23.01.2022

Re: ...

Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas,

Ne znam da li si pratio ali prije par godina u Kozaru se zabio mali poljoprivredni avion iz kojeg su, negdje u Krajini bacali vakcine za lisice, protiv bjesnila.
Dečko iz Beograda i Rumunaka, pilot, poginuli.

predatortz 21:48 23.01.2022

Re: ...

kamilo_emericki
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas,

Ne znam da li si pratio ali prije par godina u Kozaru se zabio mali poljoprivredni avion iz kojeg su, negdje u Krajini bacali vakcine za lisice, protiv bjesnila.
Dečko iz Beograda i Rumunaka, pilot, poginuli.

Da, sećam se toga.

Bojim se da sam ja bio neprecizan. Za besnilo kod lisica znam, znam da ga uvek ima.
Nije mi jasno to kako je došlo do kera, doduše lutalice, u naseljenom mestu. Ono, ta baza jeste bila izolovana, neki motel uz Drinu pre rata, ali ipak nije divljina.
Opet, veterinar se sekundu nije dvoumio.

Milan Novković 21:50 23.01.2022

Re: ...

predatortz
alselone
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

Nije. Moj drug je pilot i baca one pelete protiv besnila za lisice, skoro svake godine.

Znam za lisice, ali taj prenos na kera, ukoliko nije zaklao neku, mi nije baš jasan.

A, pazi...
Mi tu došli da se dopunimo nekom opremom, on mi priđe, umiljava se, ja kučiće obožavam, pomazim ga po glavi i on se brecnu i ujede me za šaku.
Ja ga pustim, ovaj drugi nije bio kučeljubac.

Kučiće uglavnom ne maziš po glavi, stomaku, šapama, vrhu repa. Neki ne vole ni da im gazda to radi.

A ako si baš loše sreće može da ti se "posreći" kuče koji loš gazda kažnjava kvrckanjem po glavi.

EDIT: U stvari, ako hoćeš jedno pravilo za nepoznate pse, ma kako druželjubivi, to je da mu ne preilaziš odozgo (nisam ekspert, da ne bude zabune, nego moja žena jeste - ona je kategorija Jelice Greganović po ljubavi prema domaćim životinjama)

kamilo_emericki 21:52 23.01.2022

Re: ...

Sad se sjetih da imam pitanje oko "liječenja" ujeda psa.
U mojoj okolini ako nekog ujede pas nije se išao doktoru. Samo su na ranu, tragove zuba, stavljali polovinke graha koji je morao biti iste boje kao i pas. Nikada nisam čuo da se nekom ta rana inficirala.
Zanima me da li je još neko čuo za takvo šta i od kuda ideja za takvo "liječenje".

vrabac_onaj 21:55 23.01.2022

Re: ...

predatortz

Nije mi jasno to kako je došlo do kera, doduše lutalice, u naseljenom mestu. Ono, ta baza jeste bila izolovana, neki motel uz Drinu pre rata, ali ipak nije divljina.
Opet, veterinar se sekundu nije dvoumio.

E pa nije čudo, ja se sećam kao klinac da je u Beogradu bilo pojave besnila kod pasa luatlica koje je došlo od lisica.
Pre nego što kreneš da se vajkaš kako je Beograd vukojebina, izguglaj nešto tipa "number of foxes in London"

predatortz 21:58 23.01.2022

Re: ...

Pre nego što kreneš da se vajkaš kako je Beograd vukojebina

Gde da se vajkam?! Ja drugi i bolji grad odavno nemam.

kamilo_emericki 21:58 23.01.2022

Re: ...

predatortz

Opet, veterinar se sekundu nije dvoumio.

Ne znam kako je bilo u Semberiji ali ja se ne sjećam vakcinacije pasa protiv bjesnila za vrijeme rata.
Čovjek znao da paas nije vakcinisan a vjerovatno je znao da ima i bijesnih lisica pa je logičan njegov oprez. Bijesna lisica prilazi ljudima i domaćim životinjama, čak ni kokoške ne napada.

predatortz 22:02 23.01.2022

Re: ...

Milan Novković
predatortz
alselone
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas, znam da je posledja žrtva u Bosni umrla sedamdesetih?

Nije. Moj drug je pilot i baca one pelete protiv besnila za lisice, skoro svake godine.

Znam za lisice, ali taj prenos na kera, ukoliko nije zaklao neku, mi nije baš jasan.

A, pazi...
Mi tu došli da se dopunimo nekom opremom, on mi priđe, umiljava se, ja kučiće obožavam, pomazim ga po glavi i on se brecnu i ujede me za šaku.
Ja ga pustim, ovaj drugi nije bio kučeljubac.

Kučiće uglavnom ne maziš po glavi, stomaku, šapama, vrhu repa. Neki ne vole ni da im gazda to radi.

A ako si baš loše sreće može da ti se "posreći" kuče koji loš gazda kažnjava kvrckanjem po glavi.

EDIT: U stvari, ako hoćeš jedo pravilo za epoznate pse, ma kako druželjubivi, to je da mu ne preilaziš odozgo (nisam ekspert, da ne bude zabune, nego moja žena jeste - ona je kategorija Jelice Greganović po ljubavi prema domaćim životinjama)

Znam za to. Ja im prvo ponudim ruku, bez naglog pokreta, da je onjuše, uspostavimo kontakt očima, obraćam im se mirnim tonom, onda ih mazim.
I nikad do tad nisu ni zalajali.
Ovaj me nije odmah ujeo. Mazio sam ga, tepao mu, a ujeo me kad sam povlačio ruku, ne dok sam ga milovao. I rekoh, ne prejako, ni preduboko.

mirelarado 22:03 23.01.2022

Re: ...

Pre nego što kreneš da se vajkaš kako je Beograd vukojebina, izguglaj nešto tipa "number of foxes in London"

Rim se poslednjih godina pročuo po divljim svinjama.

vcucko 22:09 23.01.2022

Re: ...

Milan Novković

EDIT: U stvari, ako hoćeš jedno pravilo za nepoznate pse, ma kako druželjubivi, to je da mu ne preilaziš odozgo (nisam ekspert, da ne bude zabune, nego moja žena jeste - ona je kategorija Jelice Greganović po ljubavi prema domaćim životinjama)

Bingo. To je osnovno.

Tvrdim: ako nije baš neki totalni ludak od psa, evo ja ću lepo da kleknem na jedno koleno, u visini očiju kažem dve-tri lepe reči i garantujem da će i najžešći čuvar da zastane, a za minut-dva i da se pomazi.

Naravno posoje izuzeci.

1. Ne važi za pse u čoporu. I ljudi u čoporu se ponašaju drugačije, kamo neće psi.
2. Ne važi za ove frankenštajn rase pravljene za borbe, ukrštanjem što gorih krvoloka (pit bul i štatijaznam).

vrabac_onaj 22:23 23.01.2022

Re: ...

vcucko

Tvrdim: ako nije baš neki totalni ludak od psa, evo ja ću lepo da kleknem na jedno koleno, u visini očiju kažem dve-tri lepe reči i garantujem da će i najžešći čuvar da zastane, a za minut-dva i da se pomazi.

Naravno posoje izuzeci.

1. Ne važi za pse u čoporu. I ljudi u čoporu se ponašaju drugačije, kamo neće psi.
2. Ne važi za ove frankenštajn rase pravljene za borbe, ukrštanjem što gorih krvoloka (pit bul i štatijaznam).

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?
Šta misliš, kolike su ti šanse?

freehand 22:27 23.01.2022

Re: ...

vrabac_onaj
vcucko

Tvrdim: ako nije baš neki totalni ludak od psa, evo ja ću lepo da kleknem na jedno koleno, u visini očiju kažem dve-tri lepe reči i garantujem da će i najžešći čuvar da zastane, a za minut-dva i da se pomazi.

Naravno posoje izuzeci.

1. Ne važi za pse u čoporu. I ljudi u čoporu se ponašaju drugačije, kamo neće psi.
2. Ne važi za ove frankenštajn rase pravljene za borbe, ukrštanjem što gorih krvoloka (pit bul i štatijaznam).

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?
Šta misliš, kolike su ti šanse?

Tu negde a možda i malo bolje nego da je ušao kod Maše, kavkaskog ovčara mog pokojnog druga Pakija.

Milan Novković 22:30 23.01.2022

Re: ...

vcucko
Milan Novković

EDIT: U stvari, ako hoćeš jedno pravilo za nepoznate pse, ma kako druželjubivi, to je da mu ne preilaziš odozgo (nisam ekspert, da ne bude zabune, nego moja žena jeste - ona je kategorija Jelice Greganović po ljubavi prema domaćim životinjama)

Bingo. To je osnovno.

Tvrdim: ako nije baš neki totalni ludak od psa, evo ja ću lepo da kleknem na jedno koleno, u visini očiju kažem dve-tri lepe reči i garantujem da će i najžešći čuvar da zastane, a za minut-dva i da se pomazi.

Naravno posoje izuzeci.

1. Ne važi za pse u čoporu. I ljudi u čoporu se ponašaju drugačije, kamo neće psi.
2. Ne važi za ove frankenštajn rase pravljene za borbe, ukrštanjem što gorih krvoloka (pit bul i štatijaznam).

Ja nemam nikakvog iskustva sa psima u čoporu.

Sa malo sreće uskoro ćemo konačno reći bajbaj Londonu i preseliti se na 3 minuta od šume, pa ćemo nabaviti neko kuče - njeverovatnije Irskog Setera - ja posebno volim setere, a moja žena ih jako "posebno" voli sve (ona je odrasla u SRB, od rođenja do kraja faksa, uz 8 pasa)

predatortz 22:45 23.01.2022

Re: ...

Ja nemam nikakvog iskustva sa psima u čoporu.

Ja imam! Isto iz '93. U vrletima iznad jezera Perućac, sa druge strane u odnosu na Bajinu Baštu.
Posle muslimanskog divljanja Skelanima i našeg kontraudara, u proleće '93. smo išli u široku akciju čišćenja terena po dubini.
Bili smo u šumi nekih pedesetak dana

E sad, zamisli desetine spaljenih sela i zaseoka, što srpskih, što muslimanskih, stoka baulja, kraj poznat po ovčarstvu, goveda lutaju šumom, konji... A kerovi, zadivljali i udruženi u čopore ih napadaju. Nimalo lepe scene.

Pucali smo i ubijali ih da ih oteramo, ali bez većeg uspeha.

zilikaka 22:48 23.01.2022

Re: ...

Tu negde a možda i malo bolje nego da je ušao kod Maše, kavkaskog ovčara mog pokojnog druga Pakija.

Ovo smo već pričali i ne bi ušao ni kod mene. Ne zato što smo mi tako hteli nego što je ker takav. Ne tvrdim da bi napao, nikad nismo dozvolili da probamo, al da taj dođe da se pomazi bilo kome osim ukućanima, nema šansi. Osim toga, u dvorište teško da bi rešio da uđeš. Ne dozvoljava, čuva svoje i jasno stavlja do znanja da nisi poželjan. A kad ima 40 kila onda baš nemaš želju da probaš. Nije učen (ne znam ni kako bi se učio) nego je ovčar.
To je čak problem jer nko osim nas ne može samostalno da uđe. Uvek moramo da organizujemo dežurstvo.
Van dvorišta ga ljudi ne zanimaju.

freehand 22:50 23.01.2022

Re: ...

A kad ima 40 kila

Maša je imala preko 70.

P.S. al tu imaš sad i razne te pasje škole mišljenja i čuvanja. Recimo, imaš ove banatske kerice rasa "mali za pacove".
Uđeš, on se raduje, maženje .
Al probaj da izađeš bez nekog od ukućana. Ne ma šan se. Nikakve. Poješće te, bez obzira što ima 10-15 kila ko velika mačka.

vcucko 23:03 23.01.2022

Re: ...

freehand
vrabac_onaj

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?
Šta misliš, kolike su ti šanse?

Tu negde a možda i malo bolje nego da je ušao kod Maše, kavkaskog ovčara mog pokojnog druga Pakija.

Šarplaninci vojni, oni što su čuvali skladišta i piipmaterine. Nijedan nikad zalajao na mene, a prvi put me vidi/njuši. U roku minut ga češkam iza uva.
Na kojoj god straži sam bio, a da su šarplaninci davali podršku (bilo nekoliko takvih mesta) uvek im najbolji prijatelj.
Inače slažem se, spadaju u priglupe pse. Ali klek na jedno koleno i iskrene lepe reči (osete!) i to je to.
A kako da ne budeš iskren, kad mu vidiš onu glavudžu ko u bika, a okice kažu "jesam lep, al što sam gluup". Gde nađoste šarplaninca, pa oni od svih pasa nemaju ni p od podmuklosti. Kod njih što na umu to na drumu.
E moji vi...

vrabac_onaj 23:12 23.01.2022

Re: ...

Šarplaninci vojni, oni što su čuvali skladišta i piipmaterine. Nijedan nikad zalajao na mene, a prvi put me vidi/njuši. U roku minut ga češkam iza uva.
Na kojoj god straži sam bio, a da su šarplaninci davali podršku (bilo nekoliko takvih mesta) uvek im najbolji prijatelj.

Izgleda da me nisi razumeo, pa da ponovim:

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?

Vojni šarplaninci su veoma ozbiljno dresirani službeni psi. I to je neko ozbiljno okrvavio gaće da jednog takvog izdresira.

Inače slažem se, spadaju u priglupe pse.

Netačno.

de nađoste šarplaninca, pa oni od svih pasa nemaju ni p od podmuklosti.

Tačno.

zilikaka 23:14 23.01.2022

Re: ...

Maša je imala preko 70.

Letos sam upoznala jednog od te sorte na vikendici kod kolege. Kad je prilazio nije mi bilo sve jedno al ubrzo glavni problem bio da mi ne prevrne stolicu kad se nasloni da se mazi. Puštao me i da slobodno da šetam okolo dok su gazde bile u kuhinji.
Jednostavno, nisu svi isti.

milisav68 23:16 23.01.2022

Re: ...

zilikaka

To je čak problem jer nko osim nas ne može samostalno da uđe. Uvek moramo da organizujemo dežurstvo.
Van dvorišta ga ljudi ne zanimaju.

Isto ko naša Kiki, ženka Labrador/Retriver.Usvojila nas, i niko ne sme da nam priđe i pruži ruku :)

Razgovor bez fizičkog kontakta može :)

U dvorište bez našeg prisustva nema šanse.

Najveća fora što ne dozvoljava svađu i povišen ton između nas ukućana :)

Čim krene neka glasna rasprava, odmah dotrčava između, i laje na sve nas.

Inače, nepogrešivo provaljuje ko je baksuz, a ko dobar čovek.Kad je dobar čovek, malo laje, pa se smiri, a kad je baksuz, nema šanse da se smiri dok baksuz ne izađe iz dvorišta, i moramo da je vežemo.

vrabac_onaj 23:23 23.01.2022

Re: ...

milisav68

Isto ko naša Kiki, ženka Labrador/Retriver.Usvojila nas, i niko ne sme da nam priđe i pruži ruku :)

Razgovor bez fizičkog kontakta može :)

U dvorište bez našeg prisustva nema šanse.

Najveća fora što ne dozvoljava svađu i povišen ton između nas ukućana :)

Čim krene neka glasna rasprava, odmah dotrčava između, i laje na sve nas.

Inače, nepogrešivo provaljuje ko je baksuz, a ko dobar čovek.Kad je dobar čovek, malo laje, pa se smiri, a kad je baksuz, nema šanse da se smiri dok baksuz ne izađe iz dvorišta, i moramo da je vežemo.

Ta tvoja bre neka labradorka sa krizom identiteta, utripovala da je neki Malinoa :)

zilikaka 23:24 23.01.2022

Re: ...

Inače, nepogrešivo provaljuje ko je baksuz, a ko dobar čovek

Imali smo jednu mešanku, davno, koja je bila ekspert. Najgore prolazila tadašnja komšinica, zlo ood žene. Kako je vidi počne da laje i kidiše i ne prestaje dok je ova blizu.
Bivalo da promukne od lajanja. Bukvalno. Ostale nije dirala, samo kolko da javi.

zilikaka 23:35 23.01.2022

Re: ...

Ta tvoja bre neka labradorka sa krizom identiteta, utripovala da je neki Malinoa :)

Naša Banatska mala uobrazila da je pudla. Od srede je gore sa nama zbog rane od sterilizacije i ponaša se ko da je sa 12. sprata. Zove kad treba napolje, obavi šta ima i vrati se ispred vrata. Hladno je pa je sad eto čuvamo u kući i skroz se usisala.
Sve je odmah ukapirala, nikakvu štetu ni nered ne pravi, znanas po imenu "idi kod..."i uopšte liči ko da nikad u dvorištu nije bila.
A napolju pravila cirkus neviđen. Ne znam kako ćemo je vratiti tamo za koji dan.

mirelarado 23:38 23.01.2022

Re: ...

Najveća fora što ne dozvoljava svađu i povišen ton između nas ukućana :)

Čim krene neka glasna rasprava, odmah dotrčava između, i laje na sve nas.

To je radio i moj laba, naročito ako bih počela da grdim ćeru, tada u ranom pubertetu. Lajao bi i skakao oko mene sve dok ne počnem da vičem na njega. Tako je nju štitio. Cirkus. :)

milisav68 23:39 23.01.2022

Re: ...

vrabac_onaj

Ta tvoja bre neka labradorka sa krizom identiteta, utripovala da je neki Malinoa :)

Ma idi :)

A nismo je nešto dresirali, samo ono sedi, mirna, i na mesto, i hrana kao nagrada.To me naučio drug koji se bavi dresurom, i reko mi da ne dam da je drugi (van kuće) maze i hrane.

I eto :)

E da, jedino je komanda Fuj-to! neki put bila propraćena šljepkom po dupetu, kad je bila mala i kad nije htela da sluša, ali to bilo par puta, sad i ne pomišlja da jede nešto van njenog tanjira.

milisav68 23:42 23.01.2022

Re: ...

zilikaka
Ne znam kako ćemo je vratiti tamo za koji dan.

Nikako :)

Ima da cvili ispred vrata dok vas srce ne pukne :)

vrabac_onaj 23:58 23.01.2022

Re: ...

milisav68
vrabac_onaj

Ta tvoja bre neka labradorka sa krizom identiteta, utripovala da je neki Malinoa :)

Ma idi :)

Ja mislim da bi ovaj moj mene prodao za malo paštete na vrhu prsta

Zezam se, dobar je ali je baš prijateljski raspoložen prema strancima. Ovo sa hranjenjem se slažem (iz više od jednog razloga), ali ga puštam da ga maze.

Doduše, još je balavac, videćemo kako će to izgledati malo kasnije.
Ali za labradore generalno važi da su prilično druželjubivi u odnosu sa ljudima.

Milan Novković 00:08 24.01.2022

Re: ...

vcucko
freehand
vrabac_onaj

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?
Šta misliš, kolike su ti šanse?

Tu negde a možda i malo bolje nego da je ušao kod Maše, kavkaskog ovčara mog pokojnog druga Pakija.

Šarplaninci vojni, oni što su čuvali skladišta i piipmaterine. Nijedan nikad zalajao na mene, a prvi put me vidi/njuši. U roku minut ga češkam iza uva.
Na kojoj god straži sam bio, a da su šarplaninci davali podršku (bilo nekoliko takvih mesta) uvek im najbolji prijatelj.
Inače slažem se, spadaju u priglupe pse. Ali klek na jedno koleno i iskrene lepe reči (osete!) i to je to.
A kako da ne budeš iskren, kad mu vidiš onu glavudžu ko u bika, a okice kažu "jesam lep, al što sam gluup". Gde nađoste šarplaninca, pa oni od svih pasa nemaju ni p od podmuklosti. Kod njih što na umu to na drumu.
E moji vi...

Na temu lepote: moja žena je imala dva šarplaninca dok je bila klinka na Voždovcu, i oba su im ukrali. Taj prvi, mlad, bi lajao na sve onog trenutka kad pipnu kvaku ulaznih vrata sa ulice, osim na njih domaće i čoveka od koga su ga kupili - pa sumnjaju da ga je on ukrao.

Drugi je bio jako mali, deda joj video dva mladića kako su prosto preskočila kapiju, uzela psa i otišli, a on nije mogao da potrči za njima.

A ovo da osete lepe/iskrene reči - to i ja mislim. Mene su do sada gotivili svi psi koji su gotivili još nekog osim gazde, u prisustvu gazde, i nemam nikakve specjalne gestove, ali propričam sa njima.

A moju ženu obožavaju čim prozbori - verovatno prepoznaju iskrenost, i uz sitno poštovanje nekih pravila gotive sve ljudi koji vole pse - samo nagađam, garant je priča šira od toga, pogotovo kod ljudi koji se rode među kučićima (baba moje žene je dovlačila i napuštene kučiće sa njiva - ne znam baš kojih ako ti je Voždovac (ispod penzionerskog doma, ako je još tamo) bio baza, al to je bilo davno, a i nije ih dovlačila na buljuke, nego možda 2-3

nikvet pn 00:20 24.01.2022

Re: ...

Људи моји, осећам се прозваним и изрешетаним а имао и управо испратио госте драге, по корони. Праштајте, одговорићу сутра натенане.

milisav68 00:27 24.01.2022

Re: ...

vrabac_onaj

Doduše, još je balavac, videćemo kako će to izgledati malo kasnije.
Ali za labradore generalno važi da su prilično druželjubivi u odnosu sa ljudima.

Ma jesu, i nisam ja striktno branio maženje, nego se ona bila razbolela kada je trebala da napuni godinu dana.Nekakav virus, napada pluća, i terao je non-stop da kašlje onako promuklo.

I odvedemo je kod veterinara, kaže, vlada epidemija tog virusa, mora tri dana po dve različite inekcije.A one neke jake, valjda je bolelo i peklo, i od tad se promenila i postala nepoverljiva prema ljudima.

Ulicu gde živi veterinar i danas zaobilazi u širokom luku:)

srdjan.pajic 00:54 24.01.2022

Re: ...

vrabac_onaj
predatortz

Nije mi jasno to kako je došlo do kera, doduše lutalice, u naseljenom mestu. Ono, ta baza jeste bila izolovana, neki motel uz Drinu pre rata, ali ipak nije divljina.
Opet, veterinar se sekundu nije dvoumio.

E pa nije čudo, ja se sećam kao klinac da je u Beogradu bilo pojave besnila kod pasa luatlica koje je došlo od lisica.
Pre nego što kreneš da se vajkaš kako je Beograd vukojebina, izguglaj nešto tipa "number of foxes in London"

Ja se sećam onih nekih groznih plakata koje su lepili na ulazna vrata moje OŠ, kao upozorenje da je u toku sezona besnila. A na plakati neko polupojedeno (zapravo gadno po glavi izujedano) dete. Kod nas u Krnjači je besnila bilo skoro svake godine, i da, dolazilo je od lisica, tako su barem govorili.

Ovde su glavno leglo ovi vcuckovi pacovi, prerijski psi, veverice, i barabar sa njima slepi miševi. Baš letos je bilo nekoliko slučajeva u mom gradu da se slepi miš zaleteo na nekog slučajnog prolaznika, što zdravi primerci nikad ne rade. Automatcki su napadnuti išli na profilaktički tretman protiv besnila, a u jednom slučaju je ćale od deteta koga je napao slepi miš uspeo da miše nekako uhvati. I onda je poslat na analizu, i utvrđeno je besnilo.

Inače, besnilo je jedan od kontraprimera koji pokazuje koliko je pogrešna ona neka "teorija" koja se zapatila sad oko kovida, a koju šire znojave deke, da svaki virus vremenom slabi, da bi valjda lakše propagirao kroz populaciju. Besnilo ima 100-% smrtnost, i nije u tom smislu mutiralo ič, zadnjih milion godina.

docsumann 08:16 24.01.2022

Re: ...

2. Ne važi za ove frankenštajn rase pravljene za borbe, ukrštanjem što gorih krvoloka (pit bul i štatijaznam).

problem s pitbulovima nije u samoj rasi, čak ni u činjenici da je u uzgoju forsirana njihova efikasnost u borbi, snaga ugriza, agresivnost, neustrašivost...
problem je u vlasnicima pitbulova.

najslikovitiji primjer za to je bio slučaj kada su nfl zvijezdi Majkl Viku na posjedu pronašli tajnu arenu za borbe pasa i kaveze sa 54 pitbula koji su u tim borbama učestvovali.

akcijom ljubitelja pasa 53 psa su nakon tretmana socijalizovani i dodjeljeni novim vlasnicima, samo kedan pas je morao biti ubijen, pošto se nije mogao unormaliti za život sa ljudima.

vrabac_onaj 09:03 24.01.2022

Re: ...

docsumann

problem s pitbulovima nije u samoj rasi, čak ni u činjenici da je u uzgoju forsirana njihova efikasnost u borbi, snaga ugriza, agresivnost, neustrašivost...
problem je u vlasnicima pitbulova.

Ja mislim da je problem pola-pola.
Nit bi svakome trebalo biti dozvoljeno da ih poseduje, nit od svakog pitbula možeš napraviti umiljatu macu.
A nije da nisam sretao lepo vaspitane i dobroćudne, narvno da takvih ima. Samo mislim da su tu u pitanju dva faktora, normalni vlasnici pod jedan ali i povoljna genetika.

nikvet pn 09:17 24.01.2022

Re: ...

freehand
Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati, a Docs je pomenuo isto kad je ljudsko meso u pitanju.

Нису то критеријуми него степен агресивности према човеку. Ако пас показује агресију према странима а породицу брани то је пожељно уз обавезу власника да му ограничи кретање.

Ако пас изврши ујед пали се црвена лампица зависно од ситуације. Ако је то одбрамбена реакција на малтретирање или извршење дужности одбране живота и имовине онда је пас у праву, реакција је исправна и опраљвдана. Наравно да се његово понашање прати надаље.

Ако је ујед последица неоправдане безразложне агресије пас се елиминише еутаназијом.

freehand 09:21 24.01.2022

Re: ...

nikvet pn
freehand
Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati, a Docs je pomenuo isto kad je ljudsko meso u pitanju.

Нису то критеријуми него степен агресивности према човеку. Ако пас показује агресију према странима а породицу брани то је пожељно уз обавезу власника да му ограничи кретање.

Ако пас изврши ујед пали се црвена лампица зависно од ситуације. Ако је то одбрамбена реакција на малтретирање или извршење дужности одбране живота и имовине онда је пас у праву, реакција је исправна и опраљвдана. Наравно да се његово понашање прати надаље.

Ако је ујед последица неоправдане безразложне агресије пас се елиминише еутаназијом.

Mislim da nisi ispratio tu priču. Dakle, to što sam pitao bilo je na osnovu Milisavljevih a kasnije i Magnusovih tvrdnji na osnovu nekakvog ustaljenog verovanja. Pitao sam koliko u tome ima naučno dokazanih tvrdnji. Pogledaj ako ti nije teško na šta sam mislio, imaš u ovom nizu i Milisavljev i Magnusov komentar.

nikvet pn 09:23 24.01.2022

Re: ...

predatortz
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas?

Мој колега је одрадио по ПееС-у све ок.

Беснила код нас званично нема а у Румунији и Бугарској занично има.

nikvet pn 09:25 24.01.2022

Re: ...

vcucko
Ako divlja životinja priđe čoveku i ujede ga, to je manje-više siguran znak da je besna. U normalnoj situaciji bi pobegla i sigurno ne bi prišla

Да, промена понашања је први и најважнији клинички знак сумње на беснило.

nikvet pn 09:30 24.01.2022

Re: ...

alselone
Moj drug je pilot i baca one pelete protiv besnila za lisice

Орална вакцинација против беснила је и даље стручно упитна али одржава се као леп приход за летеће татине синове.

predatortz 09:32 24.01.2022

Re: ...

nikvet pn
predatortz
Zar besnilo nije iskorenjeno kod nas?

Мој колега је одрадио по ПееС-у све ок.

Беснила код нас званично нема а у Румунији и Бугарској занично има.

Pretpostavio sam. Samo me zbunilo što nam je taj epidemiolog rekao da vakcine ima, ali da ih nerado daje. Njegov predlog je bio da tvoj kolega izoluje i posmatra psa, pa da da svoj sud.
Međutim, ovaj kako je zagazio u Drinu i bacio pogled na oči kera, rekao je to legendarno: Trk kod epidemiologa!

I nije nam baš prijao odgovor.

A za te vakcine, kako li ih već lekari zovu, znam da ih je bilo pet i da su se davale onako kako sam napisao, sam naknadno čuo da i nisu baš naivne i da se ne poteže olako za njima.

Hvala na odgovoru!

nikvet pn 09:35 24.01.2022

Re: ...

predatortz

Nije mi jasno to kako je došlo do kera, doduše lutalice, u naseljenom mestu.

Управо то је линк, беснило је типична ланчана зараза. Одржава се код дивљих канида који променом понашања дођу у контакт са домаћим. Уједом им пренесу па ето и контакта са људима и шансе за наставак.

vrabac_onaj 09:53 24.01.2022

Re: ...

nikvet pn

Беснила код нас званично нема а у Румунији и Бугарској занично има.

A lisica zna kad dođe na granicu da ne sme da je pređe

Zezam se naravno ali mi ne ide u glavu kako bi se prenos sa jedne na drugu teritoriju mogao sprečiti.

nikvet pn 09:54 24.01.2022

Re: ...

vrabac_onaj

Šarplaninac, ali ne neki gradski, nego negde gore u brdu i ušao si mu na teritotiju, plus su mu ovce tu okolo?
Šta misliš, kolike su ti šanse?

Имао сам тачно такву ситуацију. Ишао сам путем кроз ливаде кад се залетео, нема шансе да се одбраним нити побегнем. Али имам пушку, немам страх (нити мирис страха), стојим, чекам и бога молим да не морам. Дошао је до ивице ливаде, ја на левом колотрагу пута, два метра нас дели. И цев. Лајао је тврдо али пословно, не напаљено, и полако спуштао тон. Полако сам наставио путем, он паралелно ливадом, два метра нас дели и даље али без лавежа ни режања. Испратио ме тако пар стотина метара, онда на углу ливаде, крај његове надлежности, сео и ладно лануо пар пута. И ја њему отпоздравио ћао делијо. Шарпланинац громада прелеп.

milisav68 09:55 24.01.2022

Re: ...

freehand
nikvet pn
freehand
Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati, a Docs je pomenuo isto kad je ljudsko meso u pitanju.

Нису то критеријуми него степен агресивности према човеку. Ако пас показује агресију према странима а породицу брани то је пожељно уз обавезу власника да му ограничи кретање.

Ако пас изврши ујед пали се црвена лампица зависно од ситуације. Ако је то одбрамбена реакција на малтретирање или извршење дужности одбране живота и имовине онда је пас у праву, реакција је исправна и опраљвдана. Наравно да се његово понашање прати надаље.

Ако је ујед последица неоправдане безразложне агресије пас се елиминише еутаназијом.

Mislim da nisi ispratio tu priču. Dakle, to što sam pitao bilo je na osnovu Milisavljevih a kasnije i Magnusovih tvrdnji na osnovu nekakvog ustaljenog verovanja. Pitao sam koliko u tome ima naučno dokazanih tvrdnji. Pogledaj ako ti nije teško na šta sam mislio, imaš u ovom nizu i Milisavljev i Magnusov komentar.

Da preformulišemo pitanje.

Da li je pas agresivniji ako se hrani(o) živim (termički neobrađenim) mesom?

Odnosno, da li se time povećava mogućnost od bezrazložnog napada na ljude?

vrabac_onaj 09:59 24.01.2022

Re: ...

Али имам пушку, немам страх (нити мирис страха), стојим, чекам и бога молим да не морам.

Ja imam utisak da je ovo veoma bitan momenat u toj priči.

docsumann 10:01 24.01.2022

Re: ...

Ja mislim da je problem pola-pola.
Nit bi svakome trebalo biti dozvoljeno da ih poseduje, nit od svakog pitbula možeš napraviti umiljatu macu.

ovo o čemu sam pričao bio je veliki slučaj za američke medije. Majkl Vik je bio u top 3 igrača NFL-a u tom momentu.

da je slučaj bio manje pod pažnjom javnosti, vjerovatno bi svi psi bili pospavani. ovako samo jedan pas je morao biti ubijen.

problem s karakterom rase je već sistemski rješen kod dobermana i bordoške doge.
dobermane su nacisti stvorili ekstremno oštrog i agresivnog pošto je korišćen po koncentracionim logorima kao pas čuvar.
slično se desilo i s bordiojcem. dok je korišćen u službene svrhe, u odgoju je rasa namjerno održavana agresivnom (izborom jedinkih koje će se koristiti kod parenja).

EDIT: rekao bih da je kod pasa mnogo dublji genetski zapis koji ga čini pogodnim za život i druženje s čovjekom, u odnosu na nabudženu agresivnost koja se selekcijom busteruje u par decenija.

docsumann 10:04 24.01.2022

Re: ...

milisav68
freehand
nikvet pn
freehand
Milisav iznese tvrdnju da psa koji oseti krv ili živo meso treba eliminisati, a Docs je pomenuo isto kad je ljudsko meso u pitanju.

Нису то критеријуми него степен агресивности према човеку. Ако пас показује агресију према странима а породицу брани то је пожељно уз обавезу власника да му ограничи кретање.

Ако пас изврши ујед пали се црвена лампица зависно од ситуације. Ако је то одбрамбена реакција на малтретирање или извршење дужности одбране живота и имовине онда је пас у праву, реакција је исправна и опраљвдана. Наравно да се његово понашање прати надаље.

Ако је ујед последица неоправдане безразложне агресије пас се елиминише еутаназијом.

Mislim da nisi ispratio tu priču. Dakle, to što sam pitao bilo je na osnovu Milisavljevih a kasnije i Magnusovih tvrdnji na osnovu nekakvog ustaljenog verovanja. Pitao sam koliko u tome ima naučno dokazanih tvrdnji. Pogledaj ako ti nije teško na šta sam mislio, imaš u ovom nizu i Milisavljev i Magnusov komentar.

Da preformulišemo pitanje.

Da li je pas agresivniji ako se hrani(o) živim (termički neobrađenim) mesom?

Odnosno, da li se time povećava mogućnost od bezrazložnog napada na ljude?

mojih 64 centa - ne

freehand 10:06 24.01.2022

Re: ...

mojih 64 centa - ne

A tek ono Magnusovo... Zamisli da imaš šarplaninca koji je braneći stado ubio vuka a onda ga utamaniš jer se u selu priča da tako treba.

docsumann 10:12 24.01.2022

Re: ...

vrabac

pitbul generalno može biti veća opasnost za druge kućne ljubimce nego za čovjeka.
to je naročito prisutno kod primjeraka koje vlasnici-mentoli drže za borbe pasa.
oni su trenirani da kidišu na sve što se kreće na četiri noge. nažalost to ih čini i rizičnim za sasvim malu djecu.

za odrasle ljude su najopasniji pitovi koje uzgajaju kriminalci za kriminalce. oni su bukvalno smrtonosno toplokrvno oružje.
njih obično koriste za čuvanje prostorija, skladišta, ulaza...tim psima je svako sem njihovog gazde i članova njegove bande - uljez.

docsumann 10:16 24.01.2022

Re: ...

freehand
mojih 64 centa - ne

A tek ono Magnusovo... Zamisli da imaš šarplaninca koji je braneći stado ubio vuka a onda ga utamaniš jer se u selu priča da tako treba.

a pričalo se i da dogu treba ubiti poslije 7 godine jer oće da napadne gazdu!?

ono u vezi jedenja ljudskog mesa sam više povukao kao paraleu sa divljim životinjama - vuk, puma, tigar, lav...oni kad probaju ljudsko meso, obično samo njega i traže.

mora bit da smo jako ukusni

docsumann 10:21 24.01.2022

Re: ...

pitbulovi

spominjao sam ranije na blogu da su ameri rješili problem za vlasnike koje žele psa opakog izgleda (staford/pitbul look), al koji ima 0 problem sa agresivnošću.

danas NBA, NFL starovi, reperi, glumci ne kupuju pitove već američke bulije.
rasu koja je nastala iz opisane potrebe i kojoj je u toku selekcije intenciozno mimimizirna krvoločnost.
problem koji je usput nastao je što su papreno skupi. mada, mislim da su isto mogli uraditi sa samim pitovima.

vrabac_onaj 10:27 24.01.2022

Re: ...

docsumann
vrabac

...

Ama znam sve to, znam i za taj "nfl slučaj" koji spominješ. Rekoh već, imao sam prilike da vidim sasvim fine i dobroćudne pitbulove.
Samo kažem da je to jedna rasa sa kojom treba biti oprezan.

Znaš, u celoj toj priči oko pitbulova postoje dva ekstrema. Jedni tvrde da su u pitanju sve sami monstrumi i ubice koje treba eliminisati sa lica zemlje. Drugi koji pričaju bajke o tome da samo ako je gazda dobar od svakog pitbula možeš napraviti umiljato mače.

Imam utisak da si ti pomalo podlegao propagandi ove druge grupe.

vrabac_onaj 10:29 24.01.2022

Re: ...

freehand
mojih 64 centa - ne

A tek ono Magnusovo... Zamisli da imaš šarplaninca koji je braneći stado ubio vuka a onda ga utamaniš jer se u selu priča da tako treba.

Ma u svetu postoji ceo jedan trend "raw diet for dogs". Nema nikakvih dokaza da su psi na takvom režimu ishrane postali agresivniji nego neki drugi.
Bar koliko ja znam.

freehand 10:30 24.01.2022

Re: ...

ono u vezi jedenja ljudskog mesa sam više povukao kao paraleu sa divljim životinjama - vuk, puma, tigar, lav...oni kad probaju ljudsko meso, obično samo njega i traže.

Al pazi ovo: ako tražiš idealnog čuvara stada, šta ćeš odabrati?

docsumann 10:52 24.01.2022

Re: ...

Samo kažem da je to jedna rasa sa kojom treba biti oprezan.

tu se slažemo. bzv bi bilo tvrditi drugačije, u smislu - samo je čovjek problem.
čovjek je izvor problema, a problem se u međuvremenu razgranao i zakompliokovao.

Imam utisak da si ti pomalo podlegao propagandi ove druge grupe.

uopšte ih i ne slušam. vjeruj da ne znam ni koji su to. sve ovo što pišem je iz moje glave, a na osnovu spoznatih činjenica

a što se raspodjele "krivice" tiče, uzmi u obzir i to ko uglavnom drži pitove. znatan broj vlasnik pitova dolazi iz suJmljivog društvenog miljea. ti imaju problem i sa vaspitavanjem sopstvene djece, a kamoli psa.

drugo, i dalje se ti psi uveliko koriste za (ilegalne) borbe pasa.

jedan detalj od prije 25+ godina...mi smo našeg Smokija (škotski terijer) samo jednom vodili na izložbu, radi papira i eventualnog potomstva.
pošto je škoti bio rjetkost na ovim protorima (izložba je održana u Podgorici), mnogo ljudi je dolazilo da pita o kojoj se rasi radi. ovi mlađi, podgorički mangaši, kad bi čuli da se radi o terijeru, odmah bi pitali - jesi li ga kla?

e, mož mislit taj psihološki sklop, u šta li je evoluirao do danas.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

freehand

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi