San zimske noći

maksa83

Da nije Švabo izmislio frižider

"Najteže je bilo dok nisu izmislEl Švabu, posle Švaba sve izmislEo."

Dok nije postao glup.

tess1

Benedykt, Bela Tar je nekoliko filmova napravio po knjigama Lasla Krasnahorkai(j)a (moj favorit za Nobela, zato, pišem sve samo da bih ovo rekla:) .. ne znam, navodno po Satantangu film od 8 sati.

Da budemo precizni, Bela Tar uvek voli da istakne kako su njegovi filmovi samo kaspljenje knjiga koje piše Laslo Krasnahorkai. Inače išao da ga slušam kada je došao na sajam knjiga pre sedam ili osam godina, a sve povodom objavljivanja Melanholije otpora, po kojoj je Bela napravio svoj drugi čuveni film tj Werckmeister Harmonies. Onda je posle toga snimio i treći koji je tek ubitačno dobar tj Torinski konj (ne po Laslovoj knjizi ovaj put) i rekao, to bi bilo to od mene, rekao sam sve što sam imao, neću više snimati filmove…

Milan Novković

softelectronics_e

Milan Novković

tess1

Što? Svaki pravi anarhista mora da voli Ursulu

Svaki pravi anarhist ne mora ništa.

Pravi anarhista je anarho-sindikalista, imho.

I ne kažem to samo zato što sam ja anarho-sindikalista bar 50% vremena, nego zato što ja nikako da dokučim tu izmigoljujuću prirodu slobode i sloboda raznih, gde kroz razne iluzorne prizme svako malo iza sve više slobode naletimo na neslobodu, a onda, svako malo, iza sve više neslobode naletimo na slobodu ... pa kad ja ne kapiram ...

... što su drugi bolji od mene, pogotovo ako su i oni Bogovi isto kao što sam ja Bog ...

... misim, Bogova ko šodera, nemoš čovek naći mira od njih, niti slobode, ... ili možda može?!

Da nije Švabo izmislio frižider baš bi čoveku frka bila, kad ,mu popusti pažnja pa ovako uleti u klopku nekog kobajagi razmišljanja

Sloboda je toliko ograničavajuća da je ponekada veoma tegobna.
Sloboda, istinska, liči na ono 'čojstvo' od Marka Miljanova.
Anarhizam mi deluje presmešno, egzibicionizam nedefinisanih ljudi.

Prvo i prvo, anarho-sindikalizam.

Drugo i prvo, pošto si rekao da gotiviš filozofiju, i ako moraš da koristip samo jednu asocijativnu reč kad je filozofija u pitanju, natera te neki alien, imaš etiku. Pa evo:

1. Zamisli da ti je Toni Bler šef tu, zadesio se rat u Iraku, i tebi zapalo da dronovima mlatiš po civilima - false-flags, npr. A ako nećeš to je dezerterstvo i ubiju te. Šta bi radio?

2. Ako si spreman da te ubiju zamisli da će ti familija umreti od gladi ako tebe ubiju, pošto jedini umeš da se snažeš za hranu.

3. A zamisli da ti umeš da se provučeš mimo rata, ali su tvoji pajtosi pod palcem stavki 1 & 1. Šta bi ti u takvoj situaciji radio? Tj kako bi se ponašao i živeo?

Užasne su to dileme.
Nerešive.
Najznačajnija reč koju su filozofi 'izmislili' je - zašto.
No, njena upotreba treba da bude limitirana.
U protivnom, čovek (i žena, naravno) može da poludi.

docsumann

Neues aus der Nachbarschaft

teško je naći netalentovanijeg umetnika, a ubeđenijeg, sebičnijeg do psihopatije, glupljeg i neobrazovanijeg, a ovako agresivno-fašistoidno korisnijeg idiota.

Na stranu njegov 'netalenat' ali ovo podvuceno.

kanda je Milanče malo ostrašćen u ovom slučaju

Uvek bio, samo u sebi do sada

Ja imam problem što ne mogu da volim "dobru" umetnost loših ljudi. Tj nije mi dobra.

Kod njega, onda, bilo kakva gitara od orahovine maksine komšinice Rade i par dana - i voila, bolje sviraš od njega (ajd, ovo je mukotrpno, on je imao polio kao klinac, ponovo učio da mrda posle toga ... da je dobar čovek to bi onda bio plus)

A treće i treće, ja se pomalo krijem ovako javno i iza neotesanih fazona gde su žene subjekti, al to su finte telom, moje dvoje starije dece su ćerke, sa straijom sam jedno vreme bio "samohrani" otac. Ćale mi bio moralno crno-beo pa sam ja to malo ispeglao i preko fazona ćerkama davao primere glupih fazona (spontano i prirodno), da ne bi olako šutnule dobrog a neotesanog čovu, a zagotivile ispoliranog a lošeg čoveka.

Pa onda sebičnost, malo je kombinacija eksplozivnijih za mene od sebičnosti i maltretiranje žena - i nema nikakve veze neotesano, jeftino, mačo lupetanje ok ljudi - njih žene neka trpe (malo), ko ih šiša, za njihovo je dobro.

I "bratttu" Nilu se onda još javip fašizam. Tj javio mu se oduvek, ne možeš samo-sebe-samog da voliš a da nisi fašista do koske - madam se da je to očigledno.

A ako ne znaš kako je on sve to odjednom - ništa uživaj u "muzici" i njegovoj "ljubavi iz dubine duše" prema nekom drugom, ja ionako ne znam mnogo o temi

alselone

Benedikt, da li možeš preporućiti neku knjigu koja ti se svidja?

Ako si slučajno preskočio komentar, da ga ponovim. Zaista bih voleo da čujem šta se tebi sviđa.

Veliki kritičari obično ne iskazuju svoje mišljenje da ne bi doživeli ono što rade drugima. Dokaži da nisi takav, tako što ćeš reć i šta je po tebi kvalitetno. Evo, jedna dobra knjiga, ne mora dalje.

Slično je bilo pre par godina kada sam objašnjavao šta je problem sa razgovorom pitanjima - to što nikada ne kažeš šta misliš nego samo nagoveštavaš stavove pitanjima, ali te ne može čovek uhvatiti ni za glavu ni za rep pošto nikad ne kažeš šta tačno i konkretno misliš. Ovde pod "ti" ne mislim ti Benedikt, nego načelno.

Izvini zaista, prvi put nisam ni video tvoj komentar i pitanje, jer smo se raspisali ovde kao da to radimo za nadnicu, odnosno ovaj drugi sam video odmah ali sam uleteo u neku gužvu i nisam mogao da ti odgovorim istog časa.
Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija ćirilice nije bila dozvoljena prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao to Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja. Što se tiče ostalog, volim Mišel Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od indijskog pisca Aravind Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomilu toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija čiri nije bila u igri prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao opciju Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja, koja je onako kao zanimljiva. Što se tiče ostalog, volim Mišela Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od Aravinda Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomili toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Hvala na detaljnom odgovoru. Da budem iskren, ništa od toga nisam čitao, pa čak za deo ni čuo.

alselone

Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija čiri nije bila u igri prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao opciju Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja, koja je onako kao zanimljiva. Što se tiče ostalog, volim Mišela Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od Aravinda Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomili toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Hvala na detaljnom odgovoru. Da budem iskren, ništa od toga nisam čitao, pa čak za deo ni čuo.

Eto, tačno sam znao da sam nešto zaboravio...!?! Hvala, što si odmah odgovorio. Dakle Olga Tokarčuk izuzetno zanimljivo piše, tipa Knjige Jakovljeve ili Beguni. Ima još nešto što mi sad stoji negde i kljucka mi u glavi ali ne mogu da se setim u ovom trenutku. Kada se budem setio, javljam…

Milan Novković

docsumann

Neues aus der Nachbarschaft

teško je naći netalentovanijeg umetnika, a ubeđenijeg, sebičnijeg do psihopatije, glupljeg i neobrazovanijeg, a ovako agresivno-fašistoidno korisnijeg idiota.

Na stranu njegov 'netalenat' ali ovo podvuceno.

kanda je Milanče malo ostrašćen u ovom slučaju

Uvek bio, samo u sebi do sada

Ja imam problem što ne mogu da volim "dobru" umetnost loših ljudi. Tj nije mi dobra.

Kod njega, onda, bilo kakva gitara od orahovine maksine komšinice Rade i par dana - i voila, bolje sviraš od njega (ajd, ovo je mukotrpno, on je imao polio kao klinac, ponovo učio da mrda posle toga ... da je dobar čovek to bi onda bio plus)

A treće i treće, ja se pomalo krijem ovako javno i iza neotesanih fazona gde su žene subjekti, al to su finte telom, moje dvoje starije dece su ćerke, sa straijom sam jedno vreme bio "samohrani" otac. Ćale mi bio moralno crno-beo pa sam ja to malo ispeglao i preko fazona ćerkama davao primere glupih fazona (spontano i prirodno), da ne bi olako šutnule dobrog a neotesanog čovu, a zagotivile ispoliranog a lošeg čoveka.

Pa onda sebičnost, malo je kombinacija eksplozivnijih za mene od sebičnosti i maltretiranje žena - i nema nikakve veze neotesano, jeftino, mačo lupetanje ok ljudi - njih žene neka trpe (malo), ko ih šiša, za njihovo je dobro.

I "bratttu" Nilu se onda još javip fašizam. Tj javio mu se oduvek, ne možeš samo-sebe-samog da voliš a da nisi fašista do koske - madam se da je to očigledno.

A ako ne znaš kako je on sve to odjednom - ništa uživaj u "muzici" i njegovoj "ljubavi iz dubine duše" prema nekom drugom, ja ionako ne znam mnogo o temi

Mudro zboriš Milane!
Da, dobrota je, skoro, vrhunski kriterijum.

Ja imam problem što ne mogu da volim "dobru" umetnost loših ljudi. Tj nije mi dobra.

Ja nemam nikakav problem da odvojim autora od njegovog dela. Meni su D Smic sve i svja, a Morisi je debil samo takav (narcisoidni nafurani rasista, po svoj prilici nepomiren sa svojom (latentnom, mada se autovao u autobiografiji da je 'bio u nekoj vezi' sa tipom 2 godine) (homo)seksualnošću). Kada bih ga sreo prvo bih mu tražio autogram a onda ga (dao autogram ne dao) verovatno ispičkarao na pasja kola. Erik Klepton, ne može mu se poreći talenat, takođe tenkre samo takav. Itd. itd. Princ je muzički genije ali reklo bi se ne baš nošen po svim ćoškovima, itd. itd.

Nil Jang kao umetnik je nesavršen, glas mu je pomalo unjkav, neravan, pevanje mu je kao sa srednjoškolske priredbe tinejdžera koji mutira, ali mu se talenat da napravi pesmu ne može osporiti, ni poetski ni melodijski.

Edit: neizbežno o Hendriksu - za njega svi koji su ga znali kažu da je bio neobično blag, stidljiv, zanimljiv, šarmantan, skroman, fini. Bukvalno nećeš naći nikog nigde (ja mimo sopstvenih običaja da ne čitam hagiografije pročitao 4-5 njegovih, odgledao sve dokumentarce) da kaže nešto loše o njemu. Svejedno, mislim da je ispod bila tinjajuća ambicija da se ostavi trag, a jedini način da to uradi je bio da počne nako kako je počeo - ubijanjem i javnim ponižavanjem Boga (Kleptona), i to nije jedina manifestacija njegovog prikrivenog ega, pošto je muzika bila njegov medijum ekspresije on je u dosta instanci razne namerno šutirao po cevanicama baš i isključivo muzikom, nekad manje a nekad više suptilno, da ne nabrajam sada kada i kako. Tiho ali njima vrlo razumljivo im je in your face eksplicitno nemilosordno stavljao da znanja da je Bolji.

benedykt

alselone

Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija čiri nije bila u igri prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao opciju Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja, koja je onako kao zanimljiva. Što se tiče ostalog, volim Mišela Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od Aravinda Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomili toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Hvala na detaljnom odgovoru. Da budem iskren, ništa od toga nisam čitao, pa čak za deo ni čuo.

Eto, tačno sam znao da sam nešto zaboravio...!?! Hvala, što si odmah odgovorio. Dakle Olga Tokarčuk izuzetno zanimljivo piše, tipa Knjige Jakovljeve ili Beguni. Ima još nešto što mi sad stoji negde i kljucka mi u glavi ali ne mogu da se setim u ovom trenutku. Kada se budem setio, javljam…

Sve mi bolje ide, dakle Vladimir Šarov i odlična knjiga Probe, kao i Povratak u Egipat, odnosno uzbekistanski pisac Hamid Ismailov i knjiga koja se u engleskom prevodu zove A Poet and Bin-Laden mada je meni draži ruski naslov tj Дорога к смерти больше, чем смерть ( tj original), jer je taj engleski naslov, na kome sam ja inače i čitao knjigu, malo senzacionalistički napravljen, a sve sa ciljem da privuče publiku na Bin Ladenovo ime…

Uvek bio, samo u sebi do sada

I like you better this way.

gedza.73

@ Nsarski.

Srećna slava domaćine.

Hvala na čestitkama!
Malo duži odgovor sam napisao na blogu koji je postavila selica nena.

maksa83

Ja imam problem što ne mogu da volim "dobru" umetnost loših ljudi. Tj nije mi dobra.

Ja nemam nikakav problem da odvojim autora od njegovog dela. Meni su D Smic sve i svja, a Morisi je debil samo takav (narcisoidni nafurani rasista, po svoj prilici nepomiren sa svojom (latentnom, mada se autovao u autobiografiji da je 'bio u nekoj vezi' sa tipom 2 godine) (homo)seksualnošću). Kada bih ga sreo prvo bih mu tražio autogram a onda ga (dao autogram ne dao) verovatno ispičkarao na pasja kola. Erik Klepton, ne može mu se poreći talenat, takođe tenkre samo takav. Itd. itd. Princ je muzički genije ali reklo bi se ne baš nošen po svim ćoškovima, itd. itd.

Nil Jang kao umetnik je nesavršen, glas mu je pomalo unjkav, neravan, pevanje mu je kao sa srednjoškolske priredbe tinejdžera koji mutira, ali mu se talenat da napravi pesmu ne može osporiti, ni poetski ni melodijski.

Edit: neizbežno o Hendriksu - za njega svi koji su ga znali kažu da je bio neobično blag, stidljiv, zanimljiv, šarmantan, skroman, fini. Bukvalno nećeš naći nikog nigde (ja mimo sopstvenih običaja da ne čitam hagiografije pročitao 4-5 njegovih, odgledao sve dokumentarce) da kaže nešto loše o njemu. Svejedno, mislim da je ispod bila tinjajuća ambicija da se ostavi trag, a jedini način da to uradi je bio da počne nako kako je počeo - ubijanjem i javnim ponižavanjem Boga (Kleptona), i to nije jedina manifestacija njegovog prikrivenog ega, pošto je muzika bila njegov medijum ekspresije on je u dosta instanci razne namerno šutirao po cevanicama baš i isključivo muzikom, nekad manje a nekad više suptilno, da ne nabrajam sada kada i kako. Tiho ali njima vrlo razumljivo im je in your face eksplicitno nemilosordno stavljao da znanja da je Bolji.

Ja sam pomalo pogrešno "oslikao" svoj stav, preširoko, u preširokom prostoru, a on je u stvari uži u užem prostoru.

Npr nemam ja problem sa pojavama tipa Čak Berijevog cicijašenja, on mi je i dalje simpatičan i mogu da ga slušam i gledam koliko hoćeš. Tj bliže sam tvom stavu nego što misliš.

Ali, samo da odem u drugu krajnost - nažalost ne mogu da nađem ni jednu hitlerovu sliku koja nije zombifikovana, tj da ima iole duše ili duha u sebi. Al zamisli neku koja ti se najviše sviđa i ok ti je po bar tehnici i izboru boja, pa vidi da li ti se sviđa, da li bi mogao da je staviš na zid pa još više zavoliš kroz vreme.

Umem i ja, naravno, i da zaboravim umetnika, a o ogromnoj većini i onako ništa ne znam.

I kad sve to promešam mislim da ja poprimam ovu agresivniju formu kad su psihopate u pitanju (ne zaboravi, oko 3% ih je u društvu, dok cicija, npr, imas na desetine procenata - nagađam).

Ja mislim da je Nil Jang psihopata, npr - tako, nije na kraju sve ni u ukusima ili perspktivama koje smo zauzeli kada su razne forme umetnosti u pitanju.

Čak, na kraju, nije sve ni u psihopatiji - većina psihopata vode normalne i neagresivne živote - ne osećaju ništa prema tuđem bolu ali nisu nikome opasnost ni na koji bitan, non-sistemik način.

Al onda imamo ove, psihopate-agresivne-pa sa nekom bitnom količinom moći.

Naravno, po pravilu se kajem kad o nekome naučim više nego što je potrebno, al šta da se radi, radoznalost, plus slučajnosti, nemoguće za pobeći.

Milan Novković

...

Umem i ja, naravno, i da zaboravim umetnika, a o ogromnoj većini i onako ništa ne znam.
...

Znam da grešim, ali ja sam odavno zauzeo stav - da (mi) je važno ko kaže, a ne šta kaže.
Da pojednostavim - da govna kažu da je zemlja okrugla, ko ih, da budem fin, šiša.

Čak, na kraju, nije sve ni u psihopatiji - većina psihopata vode normalne i neagresivne živote - ne osećaju ništa prema tuđem bolu ali nisu nikome opasnost ni na koji bitan, non-sistemik način.

Ja mislim da je Nil Jang - budala. :)

Takođe mislim da sebi pridaje previše značaja (to je tipično za te ljude koji BOMBASTIČNO napuštaju ovo i ono, nerealno sagledavanje sebe kao nečeg mnogo bitnog u univerzumu).

A da je budala zaključujem iz onog njegovog propalog Pono pothvata, tj. tada sam formirao to mišljenje o njemu. Da je mene pitao odmah bi mu rekao da to nema šanse da zaživi i preživi, tako kako ga je on zamislio.

P.S. Isto mislim iza Marka Andreseena osnivača pok. Netscapea.

Hm, ima vađenje krvi i tog sam se odmah sjetila, nema davanje (tj ima logikom da je čovjek prvo mora izvaditi da bi je dao:), kad bagerista Obrad dečku koji je proveo 3 god i 7 mjeseci sam u stanu (sestrin udatoj za Srbina mali sin mu donosio hranu i mislio da je njegov ujak sakriven američki pilot), slučajno otkrivši da je unutra kaže "pa što se komšija nisi javio, meni je tvoj ćaća triput krv vadio!" Ćaća je bio laborant u rudniku Ljubija, Ilija Džolić. Hrvat. Spasilo ga očevo ime Ilija i viđali su zeta Srbina u uniformi. Tako je Danko Džolić ostao živ zaboravljen 3 god i 7 mjeseci.

Jednog gitaristu nisu pustili u zgradu zato što nije Srbin, on im ostavljao gitaru samo da ode do druga, al džaba, ne može. Poslije naveče skinuo žice i rekao: gotovo je, zasad, sa ovim.

Vjerovatno da ima neka nit, urbana legenda kola među redovima, (npr neki je pijan psovao pičku materinu svima "što ste pobili komšije", ili autobus otkazanih kočnica), ili imena familije tvoje žene, mnogo je spomenutih ljudi, i strašnih događaja, ne znam ona nesreća sa devojčicom u liftu da li je istina. Pa priča o Taibu i jabuci. Sjajno. Knjiga je dobra, kritična sam samo zato što mislim da je Cvijetić bio škrt, čuješ dobre i strašne priče u jednom satu noći, mogao je i sa više jezgrovitih rečenica držati pažnju, kao da je pola knjige odnijela voda (i da ja imam baš tu vodom odnešenu polovinu:), jer ovo nije nešto što se nakon tri godine prepravlja, dorađuje, dopisuje, nešto čemu se vraćaš jer si zaboravio nečiju smrt kao ključeve od kola na klaviru u Tivtu..


"Beznogi se Drago Dejanović jedno jutro naprasno objesio.
Visio na konopcu za veš, zategnutom preko radijatorske cijevi. Plavi konop. Plavi vrat. Pertle s cipela na drvenim nogama udavile mu se u mokraći.."

Da budemo precizni, Bela Tar uvek voli da istakne kako su njegovi filmovi samo kaspljenje knjiga koje piše Laslo Krasnahorkai. Inače išao da ga slušam kada je došao na sajam knjiga pre sedam ili osam godina, a sve povodom objavljivanja Melanholije otpora, po kojoj je Bela napravio svoj drugi čuveni film tj Werckmeister Harmonies. Onda je posle toga snimio i treći koji je tek ubitačno dobar tj Torinski konj (ne po Laslovoj knjizi ovaj put) i rekao, to bi bilo to od mene, rekao sam sve što sam imao, neću više snimati filmove…

Cijenim. :)

Što se tiče ostalog, volim Mišel Uelbeka, volim Erland Lua,

Iznenađenje su oba, kladila bih se da ti Benedykt čitaš T. Mana.

(da prostite, poznati su mi svi pisci iz komentara)

alselone

Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija čiri nije bila u igri prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao opciju Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja, koja je onako kao zanimljiva. Što se tiče ostalog, volim Mišela Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od Aravinda Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomili toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Hvala na detaljnom odgovoru. Da budem iskren, ništa od toga nisam čitao, pa čak za deo ni čuo.

pa jesi Plavo Salo od Sorokina

to je opasno dobra knjiga. totalna književnost



PS Erland Lu mi nije kliknuo. inače bio je na hercegovskom sajmu knjiga prije nekoliko godina,

Ja nemam nikakav problem da odvojim autora od njegovog dela. Meni su D Smic sve i svja, a Morisi je debil samo takav (narcisoidni nafurani rasista, po svoj prilici nepomiren sa svojom (latentnom, mada se autovao u autobiografiji da je 'bio u nekoj vezi' sa tipom 2 godine) (homo)seksualnošću). Kada bih ga sreo prvo bih mu tražio autogram a onda ga (dao autogram ne dao) verovatno ispičkarao na pasja kola. Erik Klepton, ne može mu se poreći talenat, takođe tenkre samo takav. Itd. itd. Princ je muzički genije ali reklo bi se ne baš nošen po svim ćoškovima, itd. itd.

meni su Minuteman sjajni i kao bend i kao skupina dobrih ljudi.
to mi je uvijek bila mjera autentičnosti kreativnog izražaja.


PS inače ne podnosim rok zvijezde, i čitav taj koncept. rok muzika mi je smislena samo u andergraund formi.

freehand

Najznačajnija reč koju su filozofi 'izmislili' je - zašto.

Filozovi nisu izmislili reč zašto.

oni su je samo zloupotrebili

freehand

docsumann

freehand

Najznačajnija reč koju su filozofi 'izmislili' je - zašto.

Filozovi nisu izmislili reč zašto.

oni su je samo zloupotrebili

Da bi i druge naterali da misle. Ok, da pokušaju da misle.

a moglo bi se reći i da je zašto - prevara.
sofisticirani verbalni trik upadanja u petlju vječite rotacije oko svog nepostojanja u fizičkom svijetu.

a moglo bi se reći i da je zašto - prevara.
sofisticirani verbalni trik upadanja u petlju vječitog obrtanjae oko svog nepostojanja u fizičkom svijetu.

Naravno da je zašto prevara. U fizici ne postoji pitanje zašto. Jedini odgovor je - to je "zbog uzroka, tj. sila". Na primer fizika/astronomija ima prilično precizan odgovor na pitanje kako se planete okreću oko Sunca, ali ne i zašto se okreću oko Sunca. Okreću se zbog gravitacionog privlačenja Sunca, tj. sile. Kad ne bi bilo te sile, cela stvar bi se razletela, svaka planeta svojim putem.
U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.
Zašto se nešto dešava - odgovor je: zbog sila.

Jerbo sila je uzrok promeni kretanja, kako reče čika Njutn.

U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.

možda zato što predstavlja surogat potrage za smislom, a zapravo je sofističko samozaplitanje.

mada nisam naročito ozbiljan dok ovo pišem.

freehand

docsumann

freehand

docsumann

freehand

Najznačajnija reč koju su filozofi 'izmislili' je - zašto.

Filozovi nisu izmislili reč zašto.

oni su je samo zloupotrebili

Da bi i druge naterali da misle. Ok, da pokušaju da misle.

a moglo bi se reći i da je zašto - prevara.
sofisticirani verbalni trik upadanja u petlju vječite rotacije oko svog nepostojanja u fizičkom svijetu.

Ne filozofiraj.

heh, htjedoh to dopisati u editu, al rekoh neka i malo paradoksa u zapršci

freehand

docsumann

U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.

možda zato što predstavlja surogat potrage za smislom, a zapravo je sofističko samozaplitanje.

mada nisam naročito ozbiljan dok ovo pišem.

Fizika traži razlog. filozofija urotk. Opet, možda postoji filozof da nije bio fizičar, ali ne postoji fizičar koji nije filozof.

obrnuto


EDIT: no prava spoznaja je izvan kategorija uzroka i razlog. ona ne dolazi kao niz odgovora na postavljena pitanja. ona obesmišljava svako pitanje.

Zašto se nešto dešava - odgovor je: zbog sila.

Ili kako kažemo mi manje rafinirani:

Svako "zašto?" ima svoje "jebiga...".

freehand

Najznačajnija reč koju su filozofi 'izmislili' je - zašto.

Filozovi nisu izmislili reč zašto.

Nisi primetio znakove navoda?

Istina, ja ih pišem kao apostrofe, no, svejedno.

freehand

docsumann

freehand

docsumann

U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.

možda zato što predstavlja surogat potrage za smislom, a zapravo je sofističko samozaplitanje.

mada nisam naročito ozbiljan dok ovo pišem.

Fizika traži razlog. filozofija urotk. Opet, možda postoji filozof da nije bio fizičar, ali ne postoji fizičar koji nije filozof.

obrnuto

Jeste, smutilo mi se nešto u glaviu od ovog čaja. Stavili mi nanu u kamilicu, a možda i limun u narandžu.

kamilicu im kamiličinu, onu mangupsku

maksa83

Zašto se nešto dešava - odgovor je: zbog sila.

Ili kako kažemo mi manje rafinirani:

Svako "zašto?" ima svoje "jebiga...".

Naši, iz nekih delova Republike Srpske, počesto kažu jebajiga.

docsumann

freehand

docsumann

U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.

možda zato što predstavlja surogat potrage za smislom, a zapravo je sofističko samozaplitanje.

mada nisam naročito ozbiljan dok ovo pišem.

Fizika traži razlog. filozofija urotk. Opet, možda postoji filozof da nije bio fizičar, ali ne postoji fizičar koji nije filozof.

obrnuto


EDIT: no prava spoznaja je izvan kategorija uzroka i razlog. ona ne dolazi kao niz odgovora na postavljena pitanja. ona obesmišljava svako pitanje.

Uhhhhh!
Ovo je jako!

freehand

EDIT: no prava spoznaja je izvan kategorija uzroka i razlog. ona ne dolazi kao niz odgovora na postavljena pitanja. ona obesmišljava svako pitanje.

Opet filozofiraš.

ovo je već empirijska psihonautika

softelectronics_e

docsumann

freehand

docsumann

U izvesnom smislu, pitanje zašto je podvala.

možda zato što predstavlja surogat potrage za smislom, a zapravo je sofističko samozaplitanje.

mada nisam naročito ozbiljan dok ovo pišem.

Fizika traži razlog. filozofija urotk. Opet, možda postoji filozof da nije bio fizičar, ali ne postoji fizičar koji nije filozof.

obrnuto


EDIT: no prava spoznaja je izvan kategorija uzroka i razlog. ona ne dolazi kao niz odgovora na postavljena pitanja. ona obesmišljava svako pitanje.

Uhhhhh!
Ovo je jako!

najjače nešto što se može staviti u lulu

docsumann

alselone

Pazi sad, teško pitanje jer ima toliko toga. Elem, da si Rus shvatio bi odmah iz mog nadimka i ove sličke na mom avataru da mi je jedna od omiljenih knjiga Kis od Tanje Tolstoj, pošto je to slika sa korica ruskog izdanja knjige. E sad, kako opcija čiri nije bila u igri prilikom (ponovne) registracije, onda sam izabrao opciju Benedykt a sve prema istoimenom junaku iz knjige Led poljskog pisca Jaceka Dukaja, koja je onako kao zanimljiva. Što se tiče ostalog, volim Mišela Uelbeka, volim Erland Lua, volim dosta da čitam savremene ruske pisce a prevashodno Peljevina i Sorokina, mada je Peljevin počeo da se užasno ponavlja. Frankeštajn u Bagdadu mi je bio jako zanimljiv na primer, a onda sam u jednoj raspravi sa nekim poznanicima inače Arapima iz Iraka, shvatio na moje iznenađenje da oni tamo baš i nisu oduševljeni knjigom, kažu da niko koga znaju ne voli tu knjigu i da je u originalu na arapskom loše napisana. Nije mi bio loš The White Tiger od Aravinda Adige na primer, kao i što naravno volim Lasla Krasnahorkaia i njegovu Melanholiju otpora tj Satantango. Kinezi Mo Jen i Ju Hua su takođe interesantni na neki svoj način. Eto, verovatno sam propustio gomili toga, ali onako na brzinu i iz prve ruke…

Hvala na detaljnom odgovoru. Da budem iskren, ništa od toga nisam čitao, pa čak za deo ni čuo.

pa jesi Plavo Salo od Sorokina

to je opasno dobra knjiga. totalna književnost



PS Erland Lu mi nije kliknuo. inače bio je na hercegovskom sajmu knjiga prije nekoliko godina,

Šta ga znam meni kao i jeste, nešto me našlo ili sam se prepoznao tu negde u npr Doppleru sa nastavcima. Inače ne zna se šta je blesavije od Sorokina, da li Plavo salo ili Dan opričnika, koji me je raspametio kada sam ga čitao. Mislim, šta tom čoveku zaista sve neće pasti na pamet…

tess1

Što se tiče ostalog, volim Mišel Uelbeka, volim Erland Lua,

Iznenađenje su oba, kladila bih se da ti Benedykt čitaš T. Mana.

(da prostite, poznati su mi svi pisci iz komentara)

Vidiš to je jako čudno, nisam nešto čitao Mana sem naravno Budenbrokove. Valjda sam bio tada premlad da bih ga razumeo kako treba, a posle se nisam vraćao na njega. Nekada davno sam na primer sekao vene na Majstora i Margaritu od Bulgakova, a voleo sam i Ernesta Sabata takođe…

Mislim, šta tom čoveku zaista sve neće pasti na pamet…

za mene su Rusi u književnosti ono što su Kinezi u stonom tenisu.
količina ludila, ingenioznosti, duha i vatre koju oni mogu da zahvate pisanom rječju je bez premca.
da, Peljevin se vremenom istrošio, al je i on umjeo da vozi samo tako. čitaš i čudiš se gdje te tekst vodi i da li je sve to skupa (i ti s njim) s prave strane razuma.

Strugacki, oba Jerofejeva, Bulgakov, Dovlatov i naravno Harms.

a voleo sam i Ernesta Sabata takođe…

uh, jako, baš jako. njegova (neformalna) trilogija me pogodila do koske.

velik i kao čovjek i kao ličnost i kao pisac

docsumann

a voleo sam i Ernesta Sabata takođe…

uh, jako, baš jako. njegova (neformalna) trilogija me pogodila do koske.

velik i kao čovjek i kao ličnost i kao pisac

O njoj naravno i pričam, taj čovek je zaista umeo vrhunski da piše…

Ja mislim da je Nil Jang - budala. :)

Idealista. :) Kao i kolege mu iz Farm Aida.

Obratiti paznju kako ovde Nelson na momente luta svirajujuci u sta-ja-radim-ovde-maniru:

Majstora i Margaritu od Bulgakova

Meni je to i dalje vrhunska knjiga. Ja sam tek nedavno procitao Kobna Jaja. Nedavno objavljena u novom (odlicnom) nemackom prevodu.

docsumann

Mislim, šta tom čoveku zaista sve neće pasti na pamet…

za mene su Rusi u književnosti ono što su Kinezi u stonom tenisu.
količina ludila, ingenioznosti, duha i vatre koju oni mogu da zahvate pisanom rječju je bez premca.
da, Peljevin se vremenom istrošio, al je i on umjeo da vozi samo tako. čitaš i čudiš se gdje te tekst vodi i da li je sve to skupa (i ti s njim) s prave strane razuma.

Strugacki, oba Jerofejeva, Bulgakov, Dovlatov i naravno Harms.

Meni je Peljevin je na tom njegovom početku bio takvo otkrovenje, da se meni svemir priviđao u glavi dok sam čitao Omon Ra, Čapajeva i prazninu, Dijalektiku prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda, ili Empire V. Posle je počeo opasno da se ponavlja, odnosno poslednje što mi se zaista dopalo od njega je ona priča iz Sok od ananasa za divnu damu pod nazivom Protivavionski kodeksi Al-Efesbija. Inače kada pomenu Venju Jerofejeva, kada je počela ona priča o Selbiju i njegovom romanu, a meni je odmah pao na pamet Moskva-Petuški. Mislim, koja razlika u pristupu, jer ti te njegove junake iako su takvi kakvi jesu i pijanče od ujutru do uveče u onom vozu, nekako odmah zavoliš, ili bolje reći ja sam ih zavoleo. Što reče on, više pijte a manje mezetite, to je bolje sredstvo od taštine i površnog ateizma…

benedykt

docsumann

a voleo sam i Ernesta Sabata takođe…

uh, jako, baš jako. njegova (neformalna) trilogija me pogodila do koske.

velik i kao čovjek i kao ličnost i kao pisac

O njoj naravno i pričam, taj čovek je zaista umeo vrhunski da piše…

nesporno.
cijenim da od FMD-a niko nije tako umješno pisao o borbi svjetla i tame u čovjeku, kao E.Sabato

Čapajeva i prazninu

još jedan od mojih top 5

Inače kada pomenu Venju Jerofejeva, kada je počela ona priča o Selbiju i njegovom romanu, a meni je odmah pao na pamet Moskva-Petuški. Mislim, koja razlika u pristupu, jer ti te njegove junake iako su takvi kakvi jesu i pijanče od ujutru do uveče u onom vozu, nekako odmah zavoliš, ili bolje reći ja sam ih zavoleo. Što reče on, više pijte a manje mezetite, to je bolje sredstvo od taštine i površnog ateizma…

dopuštam da oba pristupa imaju svoju so

Neues aus der Nachbarschaft

Majstora i Margaritu od Bulgakova

Meni je to i dalje vrhunska knjiga. Ja sam tek nedavno procitao Kobna Jaja. Nedavno objavljena u novom (odlicnom) nemackom prevodu.

rekao bih da je mnogima ta knjiga bila bitan momenat u intelektualnom i estetskom sazrejevanju.

docsumann

uh, jako, baš jako. njegova (neformalna) trilogija me pogodila do koske.

I mene, pogotovo O junacima i grobovima. Jeste da sam bio klinac ali me baš opalila u glavudžu. Jesi čitao Razgovori Borhesa i Sabata, nije roman ali je mnogo zanimljivo?

Jesi čitao Razgovori Borhesa i Sabata, nije roman ali je mnogo zanimljivo?

jesam, davno.
sjećam se da me dojmilo njihovo međusobno poštovanje iako su ideološki i književno bili na suprotnim krajevima spektra.
a odlično se sjećam jednog Sabatovog komentara na Borhesovu opasku kako on (Borhes) ne piše o stvarnom životu već o snovima, na šta je Sabato kratko uzvratio - Snovi su stvarni

a Tunel ima jedan od najboljih početaka od sve svjetske književnosti

PS odlična su i njegovi memoari pisani neposredno pred smrt, Razgovori prije kraja, mislim da je naslov knjige

Auuuu ala ste narokali preporuka.

Šta sam pazario da čitam pošto završim ovaj moj "dečiji" fantazi koji sada čitam al voleeeeem - Children of Time, Adrian Tchaikovsky. Negde sam naleteo na preporuku, pa ću baš da vidim. Goodreads daje dobre ocene, pa možda zaista i vredi.

Auuuu ala ste narokali preporuka.

ja nažalost imam ove benediktove predloge zapisane od prošli put kad smo divanili o knjigama, samo sam slabo na te naslove nailazio. Tanju Tolstoj nisam našao ni u BG-u.

Neues aus der Nachbarschaft

Majstora i Margaritu od Bulgakova

Meni je to i dalje vrhunska knjiga.

Čitao sam je ako se ne varam tri ili možda i sva četiri puta. Priča je bezvremena, jer ti sve to isto sa samo malo dorade možeš da prebaciš i na Rusiju tj Moskvu danas, pa da počneš kako jednog prolećnog dana u suton na klupi koja gleda na Patrijaršijski ribnjak sede Ivan Bezdomni i Miša Berlioz, te da im onda prilazi čovek za koga je prvi izveštaj govorio da je bio onižeg rasta, da je imao zlatne zube i da je hramao na desnu nogu. Malo samo preradiš onaj deo oko toga o čemu se raspravljaju Berlioz i Bezdomni kada je Hrist u pitanju, i sve je opet tu na svom mestu…

a Tunel ima jedan od najboljih početaka od sve svjetske književnosti

Ne sećam se kako počinje Tunel ali se sećam da je Izveštaj o slepima ostavio baš jak utisak na mene. Dugo posle te knjige mi je svaka sledeća bila dosadna, mislim na književnost, naravno.

docsumann

Auuuu ala ste narokali preporuka.

ja nažalost imam ove benediktove predloge zapisane od prošli put kad smo divanili o knjigama, samo sam slabo na te naslove nailazio. Tanju Tolstoj nisam našao ni u BG-u.

Ja sam je jurio bukvalno godinama, jer je knjiga odavno rasprodata i na kraju je nekako na jedvite jade našao. Veruj mi raspametiće te, jer je sve tu od A do Š, u nekoj neverovatnoj priči da ja nisam bukvalno znao za sebe mesec dana, nakon što sam je pročitao. Kako je pogodila ali u samo srce svega…

crossover

a Tunel ima jedan od najboljih početaka od sve svjetske književnosti

Ne sećam se kako počinje Tunel ali se sećam da je Izveštaj o slepima ostavio baš jak utisak na mene. Dugo posle te knjige mi je svaka sledeća bila dosadna, mislim na književnost, naravno.

Biće dovoljno ako kažem da sam ja Huan Pablo Kastel, slikar koji je ubio Mariju Iribarne

alselone

Auuuu ala ste narokali preporuka.

Šta sam pazario da čitam pošto završim ovaj moj "dečiji" fantazi koji sada čitam al voleeeeem - Children of Time, Adrian Tchaikovsky. Negde sam naleteo na preporuku, pa ću baš da vidim. Goodreads daje dobre ocene, pa možda zaista i vredi.

Deca vremena su odlična, imaš i srpski prevod a možeš i na netu da ga skineš u željenom formatu…

docsumann

Neues aus der Nachbarschaft

Majstora i Margaritu od Bulgakova

Meni je to i dalje vrhunska knjiga. Ja sam tek nedavno procitao Kobna Jaja. Nedavno objavljena u novom (odlicnom) nemackom prevodu.

rekao bih da je mnogima ta knjiga bila bitan momenat u intelektualnom i estetskom sazrejevanju.

Đe me nađe…

docsumann

Auuuu ala ste narokali preporuka.

ja nažalost imam ove benediktove predloge zapisane od prošli put kad smo divanili o knjigama, samo sam slabo na te naslove nailazio. Tanju Tolstoj nisam našao ni u BG-u.

Da častiš Doks, našao sam ti je… LINK
Kupovao sam od njih, mogu da ti dostave a možeš i da je pokupiš lično kod njih. Na Vračaru su, samo su vidim sada promenili adresu, pa su bliže gore Kaleniću…

docsumann

Neues aus der Nachbarschaft

Majstora i Margaritu od Bulgakova

Meni je to i dalje vrhunska knjiga. Ja sam tek nedavno procitao Kobna Jaja. Nedavno objavljena u novom (odlicnom) nemackom prevodu.

rekao bih da je mnogima ta knjiga bila bitan momenat u intelektualnom i estetskom sazrejevanju.

Jeste, a za političko sazrevanje bitan momenat je bila Bela garda. I Pseće srce. :)

Vidiš to je jako čudno, nisam nešto čitao Mana sem naravno Budenbrokove. Valjda sam bio tada premlad da bih ga razumeo kako treba, a posle se nisam vraćao na njega. Nekada davno sam na primer sekao vene na Majstora i Margaritu od Bulgakova, a voleo sam i Ernesta Sabata takođe…

- još uvijek siječem vene na Majstora i Margaritu, i na Jedan dan Ivana Denisoviča

- kad čovjek nema odgovor zašto je Dilan dobio Nobela, samo neka spomene književnost T. Mana, ili: Dilan nije za Nobela zbog Mana.

- "Smatralo se da Dovlatov radi na ivici foliranja: još samo malo i skliznuće iz književnosti na estradu. U njegovoj književnosti osećao se deficit ozbiljnosti, s kojim su se kritičari mirili teže nego čitaoci." - piše Aleksandar Genis u filološkom romanu Dovlatov i okolina

- Sabata nisam čitala, moj brat jeste, preporučujem Samantu Šveblin

- Erlend Lu je ok (u prošlom životu norveški je bio moj maternji, i smatram da su prevodi sa norveškog na srpski umjetnost), Jens Ingvald Bjørneboe trilogija Istorija bestijalnosti

- Island, Plavu lisicu i Mjesečev kamen od Sjona

- iz Portugal od jednog Talijani profesora portugalskog Periera tvrdi da

- od Amerikanaca dvije žene Lucia Berlin i Flaneri O'Konor, i Korekcije Frenzenove

- Hrvati, nisam još počela čitati radi neumjereno dobrih kritika Ciganin al najljepši, Kristian Novak i Črna mati zemla

- Rumuni, Mirča Kartaresku (preporučio mi ga Jergović)

- Talijani Bucati i N. Amaniti

- Francuzi, Mopasan priče

- Afrika, Čimamanda Ngozi Adiči

- Kinezi, Ted Ćang

- Lale, Šajtinac

- žene: Ameli Notomb, Klarisa Lispektor, Margerit Diras, Simona Vejl, o bože.. :)

Ne preporučujem S. Plat Stakleno zvono i Ugrešićkinu Lisicu, i Peti Smit tj čitajte, baš me briga :)

benedykt

docsumann

Auuuu ala ste narokali preporuka.

ja nažalost imam ove benediktove predloge zapisane od prošli put kad smo divanili o knjigama, samo sam slabo na te naslove nailazio. Tanju Tolstoj nisam našao ni u BG-u.

Da častiš Doks, našao sam ti je… LINK
Kupovao sam od njih, mogu da ti dostave a možeš i da je pokupiš lično kod njih. Na Vračaru su, samo su vidim sada promenili adresu, pa su bliže gore Kaleniću…

imaš pivo kad se vidimo.
za sad samo hvala.

javljam odmah brataniću da mi je uzme.

imaš pivo kad se vidimo.
za sad samo hvala.

javljam odmah brataniću da mi je uzme.

Pročitao sam opis na tom sajtu i zasita deluje zanimljivo knjiga.

docsumann

Čapajeva i prazninu

još jedan od mojih top 5

Inače kada pomenu Venju Jerofejeva, kada je počela ona priča o Selbiju i njegovom romanu, a meni je odmah pao na pamet Moskva-Petuški. Mislim, koja razlika u pristupu, jer ti te njegove junake iako su takvi kakvi jesu i pijanče od ujutru do uveče u onom vozu, nekako odmah zavoliš, ili bolje reći ja sam ih zavoleo. Što reče on, više pijte a manje mezetite, to je bolje sredstvo od taštine i površnog ateizma…

dopuštam da oba pristupa imaju svoju so

Nećemo više o tome, inače čisto da znaš obožavam Dadu, ok srcu mi je bliži Micić i njegov Zenitizam tj mislim da je onaj subverzivni udar na Dadu u vidu revije pod nazivom Dada Jok, koga su on i njegov brat izveli kada su se posvađali sa Aleksićem, Dada ali samo takva…
Takođe volim i ruski futurizam a posebno Hlebnjikova…

Takođe volim i ruski futurizam a posebno Hlebnjikova…

objavio sam svojevremeno blog o ruskoj likovnoj avangardi s početka XX vijeka

Beликaя Утопия

alselone

imaš pivo kad se vidimo.
za sad samo hvala.

javljam odmah brataniću da mi je uzme.

Pročitao sam opis na tom sajtu i zasita deluje zanimljivo knjiga.

Neću da spojlerišem ali što reče Doks prelepo, što su Kinezi za stoni tenis to su Rusi za književnost. Koja ludačka priča a fenomenalno napisana, ali da se naježiš kako tek gađa u srce svega. To je ta mračna lepota Rusije, jer kao što rekoh ti bez problema možeš Majstora i Margaritu da prebaciš sto godina u napred tj u današnjicu. E isto tako možeš da napišeš nešto što će se dešavati i sto godina posle nas u nekom totalno drugačijem svetu, a da je sve i dalje tu gde jeste i da je tebi sasvim normalno da čitaš kako u toj nekoj budućnosti Benedikt natuče svoje valjenke, potapka nogama da lepo legnu, proveri cug na peći, pa izađe napolje i ugleda crne zečeve na vrh vite kleke. Ne bi bilo loše da glocne malo njihovog mesa. Samo mišetina, pa mišetina, već mu se smučilo.
Ako se meso crnog zeca ostavi da se dobro natopi, pa se prokuva u sedam voda, pa jedno nedelju-dve odstoji na suncu, pa se tad gurne u peć, ono, da vidiš i ne bude otrovno…
Tako to kao nekako počinje…

docsumann

Takođe volim i ruski futurizam a posebno Hlebnjikova…

objavio sam svojevremeno blog o ruskoj likovnoj avangardi s početka XX vijeka

Beликaя Утопия

Avaj bio sam nažalost u egzilu tih dana, tj otišao sam nekih godinu i nešto pre toga. Vidim krenuo si kako treba tj odmah sa slikom čuvene Tatlinove kule…

tess1

- "Smatralo se da Dovlatov radi na ivici foliranja: još samo malo i skliznuće iz književnosti na estradu. U njegovoj književnosti osećao se deficit ozbiljnosti, s kojim su se kritičari mirili teže nego čitaoci." - piše Aleksandar Genis u filološkom romanu Dovlatov i okolina


- iz Portugala od jednog Talijana profesora portugalskog Periera tvrdi da

- Afrika, Čimamanda Ngozi Adiči

Dovlatov je pisao tako lako da je to skoro za neverovati, ali tako dobro da se smrzneš…
Inače, Pereira tvrdi da, mi je na nekih par godina bila knjiga u koju sam se kleo…
Odlična je Amerikana, relativno sam je skoro čitao a ne zaboravi njenog zemljaka Chinua Achebea i Sve se raspada. Ako se ne varam, taj roman je imao velikog uticaja na nju, mislim da ga čak i spominje u Amerikani…

Inače, Pereira tvrdi da, mi je na nekih par godina bila knjiga u koju sam se kleo…

Malo je falilo da je ne napišem, nekad ono što volim ne volim dijeliti s ljudima.. šta ću, proklet sam čovjek. :)

i otišao sam u BG, na sajam knjiga

Da častiš Doks, našao sam ti je… LINK

Da se prijavim da sam i ja našao knjigu na sajtu Geopoetike i upravo je poručio.

da ovu blogo-počast ruskom književnom geniju upotpunimo i s mojim omiljenim
ruskim pjesnikom


Socijalizam ili smrt. Zašto birati kad možeš imati oboje.

Vsevolod Njekrasov



EDIT:

to je naopako
ali ima nešto srećno
ima čak i dostojanstva
u ideji
da nisu sva svetska čudovišta
naša

alselone

Da častiš Doks, našao sam ti je… LINK

Da se prijavim da sam i ja našao knjigu na sajtu Geopoetike i upravo je poručio.

Sačekaj, sada mi ništa nije jasno. Ti si to ako se ne varam kupio odavde LINK
E sad, to koliko vidim nije e-knjiga kako se meni prvobitno učinilo, već ono isto njihovo štampano izdanje iz 2005 za koga upravo kod njih na sajtu samo na drugom mestu kažu da je rasprodato LINK.
Javi molim te šta se desilo na kraju sa tom narudžbinom jer me baš interesuje, pošto ima omanja gomila njihovih kao rasprodatih knjiga koje ja poprilično bezuspešno jurim već godinama. Mislim, ako to sve postoji kod njih u nekom restlu pa niko sretniji od mene…

tess1

Vjerovatno da ima neka nit, urbana legenda kola među redovima, (npr neki je pijan psovao pičku materinu svima[i] "što ste pobili komšije"

Cvijetića je, kao i većinu nas koji smo to preživjeli, obilježio rat i strahote koje rat donosi. On piše o tom, našem ratu (Pas mu mater jebo i ko nam ga dade), kao svjedok, ponekad i kao suučesnik. Već sam reko da mi je pomalo teško čitati o događajima koje sam na neki način i sam preživljavao, direktno ili preko rođaka, prijatelja, drugova ili samo poznanika.
Darko, lohotno mi ga oslovljavati prezimenom, često u svojim pričama i likovima sastavlja više istinitih sudbina u jednu dodajući malo svog sjenčenja, vjerovatno i zbog literalnih potreba.
Da, jedno dijete je poginulo u neispravnom liftu. Ne sjećam se više da li je staklo na vratima bilo razbijeno ili vrata lifta u pokretu otvorena, a jadniče htijelo da proviri napolje.
Itekako je bilo pucanja ispred zgrada kad su ljudi dolazili sa ratišta na odmor i saznavali da imje neko drag nestao ili ubijen.
Moj prijatelj Zdravko B. je na trotoaru psovao majku rođenoj sestri kad mu je rekla da je iz stana izbacila ustašu. A ustaša je bio njen muž,Hrvat, sa kojim je bila u braku 20ak godina, sjajan čovjek i odličan inžinjer u RŽR. Pričali su mi da je odjekivalo gok je vikao: "Majku ti jebem, sad je ustaša, nije bio ustaša kad je bio direktor (tehnički), kad je donosio inžinjersku platu, kad ti je pravio djecu, kad te je vodio tamo gdje ti nikad ne bi otišla da te on nije odveo".
Pomirili su se tek kad im je mati umrla.
Ima Darkova priča o djevojci, snajperisti, koja je ubila momka, kojeg je skoro upoznala, kad je vidjela da je obrezan. A bio je obrezan iz medicinskih razloga.
Mislim da su tu sastavljene tri priče-sudbine.
Bivši bloger ovdašnji Elis je jednom objavio blog o Darkovoj poeziji ali je, nažalost, obrisao sve svoje tekstove.

Moj prijatelj Zdravko B. je na trotoaru psovao majku rođenoj sestri kad mu je rekla da je iz stana izbacila ustašu. A ustaša je bio njen muž,Hrvat, sa kojim je bila u braku 20ak godina, sjajan čovjek i odličan inžinjer u RŽR. Pričali su mi da je odjekivalo gok je vikao: "Majku ti jebem, sad je ustaša, nije bio ustaša kad je bio direktor (tehnički), kad je donosio inžinjersku platu, kad ti je pravio djecu, kad te je vodio tamo gdje ti nikad ne bi otišla da te on nije odveo".

Prijatelj mojih roditelja, lekar u Tuzli, oženjen muslimankom, bacio se sa balkona kada mu je kćerka za koju je živeo, studentkinja medicine, rekla da može da istoči iz sebe svu srpsku (njegovu) krv, učinila bi to bez oklevanja.

Kažu da je nakon toga besciljno lutao gradom, poverio se prijatelju (otud i ova moja priča), vratio se kući, otvorio balkon i skočio u ambis.

Pitam se kakav je život, ako je to život, njegove kćerke i u kakvu je osobu, ako je to osoba, stasala nakon toga?

Drugi prijatelj mojih roditelja, takođe Srbin i lekar, doživeo je potpuno identičnu priču. Šikanirali su ga žena, ćerka i (kažu manje) sin. Bio je poznat pre rata po tome što je kao ortoped gulio svaki praznik, svaku Novu godinu, 1. maj, da bi porodici priuštio lagodan život.
Na svu sreću, on je bio jači, izdržao sve to, odjebao ih i vratio se u rodni Niš.

docsumann

Elem, Selbija sam pokušao da čitam još tih davnih dana i odustao posle nekoliko desetina stranica, jer me za razliku od vas ne fascinira dripačka prostota. Ta knjiga je inače postala toliko popularna upravo zbog te masovne fascinacije ružnim, a posebno jer je tada kada je napisana rušila te neke kao fol tabue…

moj savjet ti je batali se umjetničke kritike. brate, zvučiš ko naci kustos.

Meni je bila dovoljna jedna jedina Moravijina recenica koja bi ostala ogavna i u prevodu na najprefinjeniji jezik, pa da nikada ni ne zavirim u neku njegovu knjigu. Tu recenicu mi je u ucionici procitao jedan ucenik prvog razreda po drugi put. Truj nekog drugog tom svojom 'umetnoscu', dobacio sam Albertu nadmeno.

Cvijetića je, kao i većinu nas koji smo to preživjeli, obilježio rat i strahote koje rat donosi. On piše o tom, našem ratu (Pas mu mater jebo i ko nam ga dade), kao svjedok, ponekad i kao suučesnik.

U ovoj konkretno knjizi (pišem konkretno peti put za dvije sedmice) Cvijetić nije iskoristio šansu da nas voda odnese kad je pročitamo. U bezdan, vrtlog, miran i dubok okean, negdje..

Znaš na šta liči knjiga od 80 strana - ona je na tri nivoa ili kruga, prvi središnji je spomenar il pomen opštini Prijedor (i u Zaječaru postoji zgrada sa bivšim stanarima, razvejao ih život po svetu, samo jedno poglavlje nabraja stanare, sad izmišljam, nastavn'ca sa osmog sprata, kamenorezac sa trećeg, lovočuvar bivši mesar sa desetog i itd, pa Zaječarac razumije vrijeme prije raspada tj razumjeće tek nakon blagostanja strahotu raspada), drugi, RS (pravili smo zločine i mislim da knjiga nije za Nina ali da ovakvih možemo imati više, i pozorišnih predstava, radi nas, da nam se krv obnavlja, vadimo je i dajemo, to je zdravo) - liči na pola pocijepanog starog telefonskog imenika u pokvarenoj telefonskoj kabini kraj mrtvačnice, unutra, u imeniku, imena i kraj njih zagrada, opet dijelom izmišljam, (ubijen), (zaklan), (zamotana), (izgubila sina), (objesio se), (nepoznat broj), (infarkt), (ostao bez obe noge, mina), (odselio u DE), (sad ima školu gitare), (skočio sa nebodera), (geler u glavi), (bio darker), i iz mrtvačnice miris leševa.. Šta fali? Nada na trećem praznom nivou, krugu, stepenik, izlaz, katarza, ostaneš nakon čitanja i ti mrtav-klan-nedoklan u napuštenom liftu.. A ja zazirem od pisaca kojima je pisanje samo psihoterapija bez snage da taj lift il katapultira kroz krov, porine 45 metara pod zemlju, il dovede u njega nov život, ok, i bebu Marsovca.

docsumann

da ovu blogo-počast ruskom književnom geniju upotpunimo i s mojim omiljenim
ruskim pjesnikom


Socijalizam ili smrt. Zašto birati kad možeš imati oboje.

Vsevolod Njekrasov



EDIT:

to je naopako
ali ima nešto srećno
ima čak i dostojanstva
u ideji
da nisu sva svetska čudovišta
naša

Kad smo već kod toga, moj skromni doprinos. Napravile neke Švabe ovaj odličan video

Pod naslovom в России, pa na 3:00 kreće Ana Ahmatova koja recituje svoje stihove...

Да, для нас это грязь на калошах,
Да, для нас это хруст на зубах.
И мы мелем, и месим, и крошим
Тот ни в чем не замешанный прах.
Но ложимся в нее и становимся ею,
Оттого и зовем так свободно — своею...

Ima Darkova priča o djevojci, snajperisti, koja je ubila momka, kojeg je skoro upoznala, kad je vidjela da je obrezan. A bio je obrezan iz medicinskih razloga.
Mislim da su tu sastavljene tri priče-sudbine.
Bivši bloger ovdašnji Elis je jednom objavio blog o Darkovoj poeziji ali je, nažalost, obrisao sve svoje tekstove.

Napisala bih nešto, al biće gadno. Nešto gadno pravo srpsko, za Darku i Elisa.

Prijatelj mojih roditelja, lekar u Tuzli, oženjen muslimankom, bacio se sa balkona kada mu je kćerka za koju je živeo, studentkinja medicine, rekla da može da istoči iz sebe svu srpsku (njegovu) krv, učinila bi to bez oklevanja.

Kažu da je nakon toga besciljno lutao gradom, poverio se prijatelju (otud i ova moja priča), vratio se kući, otvorio balkon i skočio u ambis.

Pitam se kakav je život, ako je to život, njegove kćerke i u kakvu je osobu, ako je to osoba, stasala nakon toga?

Drugi prijatelj mojih roditelja, takođe Srbin i lekar, doživeo je potpuno identičnu priču. Šikanirali su ga žena, ćerka i (kažu manje) sin. Bio je poznat pre rata po tome što je kao ortoped gulio svaki praznik, svaku Novu godinu, 1. maj, da bi porodici priuštio lagodan život.
Na svu sreću, on je bio jači, izdržao sve to, odjebao ih i vratio se u rodni Niš.

Da, i to, čini se da drugo ne postoji kod Cvijetića.

Da, i to, čini se da drugo ne postoji kod Cvijetića.

Srbi su sad u fazonu "mi ćemo da pričamo o zločinima koje smo mi počinili, a oni drugi neka pričaju o zločinima nad nama".

One druge, poslovično, boli kurac da pišu o tome. Naše jade se utrkuju...

Uzmi za primer onu kreaturu od čoveka, Dragana Bursaća. Dalje ne treba...

predatortz

Prijatelj mojih roditelja,

Takvih sudbina, mučnih i preteških, prepun ovaj naš prostor. Sličnih sudbina, sa drugačijim obrazloenjima, ima i među istonacionalnim porodicama. Rat je nesreća koja sve izbacuje na površinu. I dobrotu i zlo. Zavisi samo šta ko više primjećuje i kako ko to doživljava.
Sjediti na sigurnom i u toploj sobi i pričati o estetici učesnicima i neposrednim svjedocima rata je malo bljakasto, da ne upotrijebim težu riječ. Makar za mene.

benedykt

greota što danas za Hlebnjikova mnogi čuju tek kao za jednog od malobrojnih literarnih saboraca i saidejnika Danila Harmsa.
Hlebnjikov je bio jednako intrigantna ličnost. rodonačelnik zaumne poezije, matematičar, dramaturg, čudak. nekonvencionalan u nekonvencionalnom smsilu.

inače i sam sam pisao nešto nalik na zaumnu poeziju (ja sam je tad zvao apstraktna poezija, jer je i stvarana pod uticajem ruskog apstraktnog slikarstva, a ne literature) skoro desetak godina prije nego što sam čuo za radove Hlebnjikova i Kručenihova.

ovo sam okačio na YT kad sam na istu temu pričao sa Brajevićem na blogu

Sjediti na sigurnom i u toploj sobi i pričati o estetici učesnicima i neposrednim svjedocima rata je malo bljakasto, da ne upotrijebim težu riječ. Makar za mene.

To je ono što rekoh Alsu - ja o narkomanima i narkomaniji ne mogu da pričam.

O ratu mogu, danima, ali izbegavam. Mislim, mogu fenomenološki, kao i svi.
O nekim konkretnim stvarima (video, čuo, učestvovao...) ne mogu i neću.

One druge, poslovično, boli kurac da pišu o tome.

Ma da, i jebu u zdrav mozak, opsuješ im mater ustašku i balijsku tuže te Natou i babi Erdoganu.

Evo gore, da li je ona snajperom vidjela medicinski obrezanog il je otišla kući, uzela snajper pa ga čekala na nišan s prozora, ili ga je samo iskasapila nožem tu na licu mjesta iako joj je objasnio da su razlozi medicinski. Zamisli ti te vlažne piščeve snove. Pfiju.

Uzmi za primer onu kreaturu od čoveka, Dragana Bursaća.

Bursać u ratu sigurno nije reagovao u nekoj situaciji, bio je kukavica, i sad su sva njegova pisanja samo griža savjesti..

Sjediti na sigurnom i u toploj sobi i pričati o estetici učesnicima i neposrednim svjedocima rata je malo bljakasto, da ne upotrijebim težu riječ. Makar za mene.

Mene više interesuje priča o Dodiku iz Francuske. Kamilo.

predatortz

Da, i to, čini se da drugo ne postoji kod Cvijetića.

Srbi su sad u fazonu "mi ćemo da pričamo o zločinima koje smo mi počinili, a oni drugi neka pričaju o zločinima nad nama".

One druge, poslovično, boli kurac da pišu o tome. Naše jade se utrkuju...

Uzmi za primer onu kreaturu od čoveka, Dragana Bursaća. Dalje ne treba...

Da.
Svako neka žali, najpre, svoje!
Tek ako žališ, istinski, svoje, tek tada možeš i tuđe.
Tako je i sa ljubavi.
Oni koji ne vole svoje, ne mogu da vole ni tuđe.
To su teški foliranti, ili, pak, budalčine.

Sačekaj, sada mi ništa nije jasno. Ti si to ako se ne varam kupio odavde LINK
E sad, to koliko vidim nije e-knjiga kako se meni prvobitno učinilo, već ono isto njihovo štampano izdanje iz 2005 za koga upravo kod njih na sajtu samo na drugom mestu kažu da je rasprodato LINK.
Javi molim te šta se desilo na kraju sa tom narudžbinom jer me baš interesuje, pošto ima omanja gomila njihovih kao rasprodatih knjiga koje ja poprilično bezuspešno jurim već godinama. Mislim, ako to sve postoji kod njih u nekom restlu pa niko sretniji od mene…

Jeste, kupio sam odatle. U principu kupujem papirne knjige ako mogu da se nadju. E-knjige kupujem ili ako nema kod nas ili ako je nešto polu-stručno ili stručno pa hoću da ima uz sebe ako mi zatreba.

Javiću kad stigne.

predatortz

Da, i to, čini se da drugo ne postoji kod Cvijetića.

Srbi su sad u fazonu "mi ćemo da pričamo o zločinima koje smo mi počinili, a oni drugi neka pričaju o zločinima nad nama".

One druge, poslovično, boli kurac da pišu o tome. Naše jade se utrkuju...

Uzmi za primer onu kreaturu od čoveka, Dragana Bursaća. Dalje ne treba...

U ovaj niz postova sam se uključio zbog Cvijetićeve knjige, tako da o Bursaću i ostalim "analitičarima" neću ništa govoriti.
Ako Cvijetić piše o ratu i svjedoči o istom ne znam zašto bi pisao o Tuzli u kojoj nije bio i ne zna ništa a da ne piše o Prijedoru gdje je rođen, odrastao, živio i živi, čak malo i pušku imao u rukama. Što u Prijedoru nije bilo srpskih civilnih žrtava i sa tim povezanih sudbina, pa da priča o njima nije Cvijetićeva zasluga, a ni krivica.
On piše o onom što ga je obilježilo a mi biramo hoćemo li to čitati ili ne i ako pročitamo donosimo svoj sud o tome. Naučio sam da zazirem od ljudi koji misle da ono što radim trebam raditi tako da njih zadovolji, jer ako su oni zadovoljni onda bih trebao biti i ja.

alselone

Sačekaj, sada mi ništa nije jasno. Ti si to ako se ne varam kupio odavde LINK
E sad, to koliko vidim nije e-knjiga kako se meni prvobitno učinilo, već ono isto njihovo štampano izdanje iz 2005 za koga upravo kod njih na sajtu samo na drugom mestu kažu da je rasprodato LINK.
Javi molim te šta se desilo na kraju sa tom narudžbinom jer me baš interesuje, pošto ima omanja gomila njihovih kao rasprodatih knjiga koje ja poprilično bezuspešno jurim već godinama. Mislim, ako to sve postoji kod njih u nekom restlu pa niko sretniji od mene…

Jeste, kupio sam odatle. U principu kupujem papirne knjige ako mogu da se nadju. E-knjige kupujem ili ako nema kod nas ili ako je nešto polu-stručno ili stručno pa hoću da ima uz sebe ako mi zatreba.

Javiću kad stigne.

Ja već odavno kupujem samo Kindle knjige, i polako sam kupio i desetine onih koj imam i u papirnoj formi.

Prosto ponestane mesta u kući za papirne knjige - onu armiju Enciklopedija Britanika knjiga sam još pre 14 godina poklonio jednim majstorima Poljacima što su nadrealno dobro radili plafone i zidove - šef, jako mlad, te prosto ne bi čuo i kad mu daš pravo da pređe preko neke naj-sitnice, imao profesionalizam u genima.

A poluvreme traženja papirne knjige u kući sada je ... 4 sata, on a good day

Plus, kako inače da čitaš 30 knjiga istovremeno

Kad rekoh 30, evo vam lika koji je prvi rekao da ima 30 knjiga otvorenih na Kindletu istovremeno ... mene davno impresionirao (pre 25 godina, npr) danas profa književnosti negde, sa jednim bivišm blogerom i dobitnikom Ninove nagrade smo, otprilike, zaključili, da mu je ovo neki književni ajd ne soul-mate, a slično - spomenuo ja par puta na Fejsu pa je onda rekao da mu je to i jedna bivša ženska, dal sad u UK, rekla

Ja sam mu ovde u nekoliko navrata kopirao delove mjuzinga na temu ... isto kreativnosti u jeziku, al preko kritike Orvela kao mediokriteta:

(nisam odgledao ovaj video, sorry, al cenim da znam šta misli i male su šanse da je loš - već je provokativna i ideja gde kreativni tim sa samo jednim članom neminovno ima hermafrodita za člana (u stvari sve što on kaže je više-manje MasterClass)

tess1

Evo gore, da li je ona snajperom vidjela medicinski obrezanog

Ženo, smiri se. Jesi li pročitala da su tu sastavljene možda i tri sudnine?
Djevojka, stvarna, višestruko silovanaa od strane, zbog vjere obrezanih skotova, poslije liječenja i pred kraj rata upozna momka, izgrade međusobno povjerenje, skoro počnu da žive zajedno i ona jedno jutro videći ga obrezanog uzme nož i napadne ga. Ko zna kakvi su joj fleševi blještali u glavi u tom trenutku.
Druga djevojka ostala bez djela porodice negdje u centralnoj Bosni, tražila i dobila da bude snajperista. Htjela da bude sigurna da se "osvetila".

Ženo, smiri se.

Daj čovječe saberi se sa tim mahalskim nabačajima. Snajperistkinja se osvetila obrezanom? Jtb.

Naučio sam da zazirem od ljudi koji misle da ono što radim trebam raditi tako da njih zadovolji, jer ako su oni zadovoljni onda bih trebao biti i ja.

Samo ovo da izdvojim i uramim ovako.

maksa83

Naučio sam da zazirem od ljudi koji misle da ono što radim trebam raditi tako da njih zadovolji, jer ako su oni zadovoljni onda bih trebao biti i ja.

Samo ovo da izdvojim i uramim ovako.

To su bile sile koje su zadrmusale prosvetiteljsvo i dovele nas u romantizam.

Javljam se samo zato što si me potsetio sad na Hendrixa i romantizam onomad - tj ja sam izneo suprotno mišljenje od tvog, ali je sve to jako široko, suprotno i "suprotno" su u superpoziciji, i ostao mi sitan crv sumnje pošto znam da ti puno čitaš na R&R teme, a moje čitanje je od Berlina i istorije ideja ...

... pa me je taj crv onomad naterao da odem i Googlujem ... našao super članak, al nije bilo iz prve pa me sad mrzi, ... onomad zaboravio da priložim, ...

... garant zaboravio na blog na nekoliko dana i otišao tragovima DIYa, recepata, i iznošenja šuta iz ove kuće

Nekom drugom prilikom kad me klesanje po Gugle kamenju dovede do onog što u kamenu želim da vidim (priložio Alseu Will Selfa - u klipu je pljunuti Magični Ćira po rečima, uuz sitan disturbance in the force na temu detalja priče ili priča u svima nama ... mislio sam da neću odgledati, ačli sam odslušao u pozadini dok sam komentariao.

On u clipu spominje Erica Gilla koji u kamenju vidi ono što će izvajati unapred - ja sam to davno čuo za Mikelanđena i baš na tu temu davno na blogu upordno dosadno prilagao Unfinished Bound Slave (tako nekako), iako je možda baš Eric Gill to rekao za Mikelanđela, pa ja čuo preko Will Selfa kao kolumniste u Evening Standardu, londonskom, pre 30 godina.

Pošto Will Self širi metaforu i na literaturu, tj isto važi i za reči - u slučajnom kamenu od gomile reči vidiš priču, kao autor, i samo čekićem i dletom odstraniš višak.

I sve to, valjda, ide još od metafore bahove muzike, koja je u, ajd ne univerzumu nego da popularizujemo, Force-u, ti samo treba da se rodiš, dohvatiš, i prilošiš na B92 blog

alselone

Jeste, kupio sam odatle. U principu kupujem papirne knjige ako mogu da se nadju. E-knjige kupujem ili ako nema kod nas ili ako je nešto polu-stručno ili stručno pa hoću da ima uz sebe ako mi zatreba.

Javiću kad stigne.

Ajd, baš me interesuje, jer koliko ja znam ta knjiga je odavno rasprodana, što ti da komedija bude potpuna piše na istom tom Geopoetika sajtu sa koga si je ti upravo kupio. Ne bih da baksuziram, ali se prosto nemoj začuditi ako te budu eventualno kontaktirali i rekli kako u suštini i nemaju knjigu.
Ja sam nešto svojevremeno imao problema sa nekom e-knjigom kupljenom kod njih sajtu, jer se nikako nije pojavljivala u njihovoj aplikaciji za čitanje. Na kraju mi se kulturno na mejl javio i vlasnik Geopoetike i rekao sorry za celu tu papazjaniju sa e-knjigom. Ja mu se zahvalio i baš mu rekao tom prilikom, da treba da digitalizuju sva svoja izdanja od prvog dana, a ne samo da izbacuju ona nova kao e-knjige i to ne sva.
Mislio sam prvobitno kada si rekao da si kupio knjigu, da su se konačno dosetili da to i urade ali izgleda ništa od toga. Šteta, jer je realno to njima posao od nekoliko dana, pošto već imaju u elektronskoj formi sve svoje knjige kod sebe na kompjuterima samo u Wordu ili PDF-u…

maksa83

Naučio sam da zazirem od ljudi koji misle da ono što radim trebam raditi tako da njih zadovolji, jer ako su oni zadovoljni onda bih trebao biti i ja.

Samo ovo da izdvojim i uramim ovako.

Pa dobro, to bistro dete nauči još kod učiteljice.

Ne vidim preteranu potrebu za uramljivanjem.

Niti za pizdunskim isticanjem nečega što mi nije ni bila namera - da kamila učim šta on treba da misli ili treba ovde da piše.

Ja iznosim svoje viđenje.

Smem, gospodo?

On u clipu spominje Erica Gilla koji u kamenju vidi ono što će izvajati unapred - ja sam to davno čuo za Mikelanđena i baš na tu temu davno na blogu upordno dosadno prilagao Unfinished Bound Slave (tako nekako), iako je možda baš Eric Gill to rekao za Mikelanđela, pa ja čuo preko Will Selfa kao kolumniste u Evening Standardu, londonskom, pre 30 godina.

tako je.

čuvena priča o Mikelanđelu i mermeru iz Karere.
vremenom to je postala univerzalna metafora o stvaranju odbacivanjem suvišnog.