Hrvatska, nevolje u raju

Srđan Dragojević brate blokrao svakog ko mu je rekao nešto što mu se ne sviđa, a što su otpr. svi koji su mu nešto rekli.

had sad i ti ga tupis,..Dragojevica sam prilicno pratila, a blokirao je one koji su cetnikovali i vredjali ga, bas sam dosta puta videla kako krajnje strpljivo komunicira sa pristojnim neistomisljenicima,...nisam ja neki neznamkakavfan, nego me nervira kada se grupno neko renda,...on svakako nije idealan i bez mana,...al mu nekako brojim vise pozitivnog nego negativnog, barem iz javnog predstavljanja, privatno ga ne poznajem.

ti se ovde frljas uvredama u sirokom luku. kako ti znas da ja ne poznajem dragojevica? mozda mi je brat od tetke. jel ovo tvoj blog? ko tebe stiti angie? zabranices mi da mislim? zabranjujes?

angie01

Pogledaj se u ogledalo prvo,

evo ga opet ovaj smarac,...alo bre, prozivas covek za poreklo prezimena, inisinuiras mekano neke bolesnoce,...cao bre, nisi vredan nikakve paznje.

Svaka insuinacija je jedino u tvom ideološki zaslepljenom umu. Hvala na pitanju, jedino sam ako te već zanima napomenuo kako se sudeći prema prezimenu Vojvodina videla u nekom skorijem periodu, pa su samim time i te neke simpatije ka austrougarskom nasleđu onako malo… Začuđujuće da to tako nazovemo…
Imam naime prijatelje koji se prezivaju Kaušik iz Indije, pa sticajem okolnosti i zahvaljući njima znam priču oko porekla prezimena Karišik sa ovih naših prostora. Za sve ostalo se kao što rekoh pogledaj u ogledalo, odnosno svoju neku ličnu boleštinu bi da vidiš u svim drugima…

nije ni tad bilo masovnog turizma, nešto sitno preko veze.

preko koje veze- Jadrolinija.

Sama Sitonija ima više bajkovitih plaža nego čitava Hr.

bozemeprosti gluposti,...rekla bih da i Grcka i Hrvatska imaju divnih plaza, specificne ambijente,...kao i bilo koje drugo mesto,..videla sam neke od najlepsih plaza na svetu, pravo da ti kazem, neke u HR ne zaostaju ni malo...cak mi taj neamerikanizovani, jos uvek autentican ambijent, zanimljiviji,...

zoja444

ti se ovde frljas uvredama u sirokom luku. kako ti znas da ja ne poznajem dragojevica? mozda mi je brat od tetke. jel ovo tvoj blog? ko tebe stiti angie? zabranices mi da mislim? zabranjujes?

Navikla je da se igra lokalnog kapoa na blogu samo joj u međuvremenu otišli nekadašnji LDP zaštitnici, ali ne vredi jer su te komesarske navike ostale…

angie01

bozemeprosti gluposti,...rekla bih da i Grcka i Hrvatska imaju divnih plaza, specificne ambijente,...kao i bilo koje drugo mesto,..videla sam neke od najlepsih plaza na svetu, pravo da ti kazem, neke u HR ne zaostaju ni malo...cak mi taj neamerikanizovani, jos uvek autentican ambijent, zanimljiviji,...

Ne mogu u istu rečenicu plaže u Grčkoj i one u Hrvatskoj iz zilion razloga, a da si zaista videla te neke najlepše plaže na svetu drugačije bi pričala. Realno, možda par plaža u Grčkoj može da uđe u prvih deset a sve ostalo je ali ni prineti…

ti se ovde frljas uvredama u sirokom luku

sta je tacno uvreda u mom komentaru?

na koji nacin ti bilo sta zabranjujem?

ostalo necu da komentarise, deluje u najmanju ruku neozbiljno.

had sad i ti ga tupis,.

Tupiš ti tip je krindž smarač. A o karakteru Srđana Dragojevića bismo mogli da pričamo itekako samo nije vreme ni mesto, počevši od toga kako je Kolji maznuo Mi Nismo Anđeli preko njegovog SPS angažmana (2012. se kandidovao na listi SPS-PUPS-JUL) a koji bi on da ga svi najradije zaborave, pa do ...

uvreda je sto tvrdis da lazem. imas neku tapiju na istinu? ta tvoja zabrana da neko misli sta zeli, lici na nacizam i fasizam.

počevši od toga kako je Kolji maznuo Mi Nismo Anđeli

ovo prvi put cujem,...a na prvu bih pitala, pa kako je onda Kojo pristao da u njima igra, umesto da ga tuzi?

njegovog SPS angažmana (2012. se kandidovao na listi SPS-PUPS-JUL) a koji bi on da ga svi najradije zaborave, pa do ...

secam se tog arnzmana, koji nam je svima bio bljak,..bio je za isti vise puta prozivan i svaki puta je rekao da nije bio clan partije, da je pristao da bude nestranacki poslanik i pokusa da nesto uradi direktnim angazovanjem,..da li je tako ili nije- nemam pojma,..znam i druge ljude- bas fine, koji su se isto tako angazovali-neke i ti znas:),...pa su na istinacin, iz prve ruke, iskustveno, videli kako to izgleda, pa odustajali.

znaci, vec rekoh, nisam fan, al mi se cini da se preko mere blati.

...to za Andjele, me bas zanima, je l imas neki linak, ili sta drugo?

Ako si ti došao bez težih trauma, ja sam došao na letećem ćilimu satkanom od poljskog cvijeća. A ne redovnom linijom JAT-a marta 1990.

Kad sve sabereš i oduzmeš, kad vidiš i čuješ koliko su ljudi najebavali u ratu, kakve muke su prolazili, lične i porodične tragedije doživljavali, ja sam sasvim solidno prošao.

uvreda je sto tvrdis da lazem

zato sto to kako si srocila, nije istina,..ta rasprava oko reklama je bila, kada se vodila prica oko davanja para za nove projekte i kako to kod nas ide- jelenetrivan i slicna govna, koja shebavaju likove kao sto su Goran Markovic,..pa je Dragojevic pricao o svom slucaju i kako ga odbijaju i na pitanje od cega zivi, reako je od snimanja reklama i da od njih dovoljno zaradjuje, znaci nije se hvalio, nije mahao svojom zaradom, nego je jos ublazio sramotnu poziciju u kojoj mu neko levo smetalo politicki nedozvoljava da radi svoj posao.

znaci, nisam ti zabranila da kazes bilo sta, nego sam na neistinu reagovala,..sad ti lupetaj do prekosutra sa fasizmom i narcizmom-ako si iste prepoznala.

zanimljivo je da se ti zalis za vredjanje,jer sam ti rekla na laz, da je laz, a molim te prebroj koliko si mi uvreda napisala u samo ova dva komentara onako lagano i bez zadrske,...i jos se frljas pojmovima, kojima ocigledno ne znas znacenje, samo da bi me uvredila sto vise,...sta reci,..

jelenetrivan i slicna govna,

Da, taj DS i ljudi iz Đinđićevog okruženja baš ispadoše veliki rasadnik govana.

Ništa upućeno na konto pokojnog Đinđića, ali ne razumem tu lošu filtraciju.

Ili stvarno nije bilo kvalitetnih ljudi koji su bili spremni da se angažuju.

Meni je posle 5. oktobra bila porazna ekipa koju sam zaticao u privredi u firmama sa kojim smo sarađivali (Đerdap, TENT, Prva iskra, Milan Blagojević, FRA Čačak, Rudnik Gornji Milanovac, RTB Bor i da ne nabrajam dalje).

Pad u odnosu na kadrove koje su imenovali socijalisti, u stručnom i moralnom pogledu, slobodno se može nazvati sunovrat.

To alavo, glupo, nesposobno, izbilo iz nekog trećeg reda na vrh, pa se podiglo...

Pred starim direktorima si bio svestan da si tanak i da ne treba da se istrčavaš, nego je pametnije da slušaš i učiš.

Pred novim te bilo sramota njihove sramote, koliko lupetaju!

I nadalje je taj niz opadajući!

Da, taj DS i ljudi iz Đinđićevog okruženja baš ispadoše veliki rasadnik govana.

jesi video,...neki od primeraka, ispase gori od nekih autenticnih-ono, valjda da se dokazu.

Pred starim direktorima si bio svestan da si tanak i da ne treba da se istrčavaš, nego je pametnije da slušaš i učiš.

Pred novim te bilo sramota njihove sramote, koliko lupetaju!

sta ti bi???...bas tako,...kazu da neke sluzbe, koje jos uvek funkcionisu, mogu to da zhvale starim kadrovima, koji jos nisu otisli u penziju.

angie01

Da, taj DS i ljudi iz Đinđićevog okruženja baš ispadoše veliki rasadnik govana.

jesi video,...neki od primeraka, ispase gori od nekih autenticnih-ono, valjda da se dokazu.

Zezaj se ti koliko hoćeš, ali ja sam u tu promenu polagao velike nade.

Ostale su mi urezane reči Milana Protića, izrečene 6. oktobra, nebitno gde i kom društvu:

Braćo, ako sad ne sklonimo*
pola ovih za koje mislite da su naši, ništa uradili nismo!

* moje ublažavanje originalnog termina, jer pričam po sećanju pa nije korektno izneti onu reč za koju sam ubeđen da je rekao, a veoma je teška.

sta ti bi???...bas tako,...

Bi mi ono što sam video i javno to govorim oduvek.

nowhereman

Ja bih probao...

Занимљиво. Волите Мљет?

А ја бих радије на неко мање познато острво, где не долазе туристи у хордама.

Бишево. (Модра шпиља)

Сат и по барком од Виса.

Али некада је страним туристима ту био забрањен приступ (то јест на Вису) због војне базе ЈНА.

Туристи (домаћи) би долазили барком са Виса пре подне и остајали до 5 поподне, а све остало време си на острву сам са оних неколико мештана, домородаца који су нам дозволили да разапнемо шатор у њиховом винограду.

Не знам како је данас.

Сат и по барком од Мљета.

Biće da ima malo više od Mljeta.
Bio sam tamo barkom ko klinac ali iz Komiže, dakle od Visa.

vrabac_onaj

Сат и по барком од Мљета.

Biće da ima malo više od Mljeta.
Bio sam tamo barkom ko klinac ali iz Komiže, dakle od Visa.

Лапсус. Мислим на Вис, а пишем Мљет јер га је поменуо човек.

Исправљам.

Види се да сам погрешио у првој реченици већ из друге реченице.

Да, из Комиже на Вису... Мислим да се плови барком око сат и по. Давно то било, пре скоро 40 година.

nowhereman

samo Arsen i Gabi sa prostora exYu

Ево прилике да споменемо једну Арсенову анти-ратну песму, у којој се налазе и ови стихови:

S mrtvih kula i zvonika zadnje ure bat
Zar će vojnik na vojnika i na brata brat?

Kud se digla sva ta sila, i vatra i plin
Zar će civil na civila i na oca sin?

Arsen je baš lepo recitovao.
Poneko je to nazivao i pevanjem.

ha, tebe uvredila? dragojevic je imao sansu u americi da postane kapitalista i sta bi? na racun njegovog forsiranja, onih 5 ostalih sa klase te godine nije dobilo nikakvu sansu. ima i drugi fakultet. nek radi u skoli kao psiholog.

Milan Novković

predatortz

nowhereman

Kvazi argument poznatiji i kao argumentum ad verecundiam, ili ti ga pozivanje na ”autoritet”…

Питање је гласило "за кога је Хрватска рај", па сам тако одговорио, тј. рекао сам: ево, за њега (Срђана) је Хрватска рај, одн. један делић Хрватске, који се зове Мљет.

Hrvatska je raj za Antu Gotovinu. Od odbeglog kriminalca, psa rata iz Legije stranaca, do "generala" o kom se snimaju filmovi, velikog privrednika i čoveka uglednog u društvu.

Hrvatska je raj za Marka Perkovića Tompsona. Od krezavog đilkoša do čoveka čijoj se poeziji o Jasenovcu i Maksovim mesarima dive ministri hrvatske vlade i đuskaju uz nju na punom stadionu.

Ti ljudi žive svoj hrvatski san, Hrvatska jeste raj za njih.

No, da bi Hrvatska bila raj za njih, prvo je morala postati pakao za četvrt miliona naših sunarodnika, onih istih koje sad ovde zovemo seljačine sa Altine, Grmovca, Ledina...

Dobri su to ljudi!
Mislim, te seljačine. Trpeljivi, vredni, grabe napred.

Neko bi na njihovom mestu jebao mater svakom Hrvatu koji primiriše ovde, a i nama koji ih tako čašćavamo, odnosno onim koji tvrde da su baš oni, videli smo u tabeli koju sam linkovao gore- obrazovaniji od onih koje su zatekli, upropastili njihov grad.

Ja sam ovde došao svojom voljom i bez težih trauma. Kako mi je, tako mi je.

Da sam došao pod okolnostima pod kojim su oni došli i dočekan kako su oni dočekani, tešlo da bih bio ovako šarmantan u razgovorima sa nekim blogodrugarima i blogodrugar'cama.

Težak komentar.
Treba paziti da se utisci ne uopšte, iako ja o tome znam samo indirektno.

U Prigrevici je u dva navrata bilo puno izbeglica. Mislim oko 5,000 (selo je tad bilo oko 3,500) stanovnika.

Moji roditelji su prvom prilikom imali 6 izbeglica koje nisu poznavali, koji su se brzo vratili u svoje selo (Borovo Selo, ko se seća priče) tako da su nevezani za kraj tvog komentara.

Drugi put 5, četvoročlana porodica i deda kojeg je moj otak jako cenio. Ovo je iz "tvog" doba.

I ovo je sitno, mi smo tamo imali 2 spavaće sobe i kuhinju, nikakav teret.

Oni što su imali najviše izbeglica u kući, da ja znam, su (jedni) od naših (ćaletovih kumova) - 27 ljudi i kod njih su morali da spavaju i na onim tavanima gde se drže kukuruzi.

To, i naše komšije - ti su se osećali dobrodoši, u smislu da mogu da tvrdim.

Ali, iako 3,500 stanovnika ne zvuči mnogo nije potreban neki socijološki R&D department da bi čovek bio siguran da u Prigrevici ima raznih debila, zlikovaca i sebičnih ljudi - ne previše, ne previše, super je bilo selo tada - to je, prosto, deo "ljudske jednačine".

Moji su pomogli i strininim rođacima iz Gorskog Kotara da se smeste na Velebit (selo u opštini Kanjiža) gde su bili moj ujak i ujna.

I oni su se posle pomerali - ne znam zašto pošto su moji ujak i ujna bili jako nesebični, čak su ovi strinini rođaci s toplinom spominjali, ali "odoše" negde - ja ne znam detalje, al odoše dole (skoro pa mora dole, mi smo skoro pa prilepljeni uz Mađarsku), putešestvije netrivijalno, napatiše se i baš umoriše - ja već bio hronični gastarbajter u UK im pomagao sa kintom, potpuno nebitno i ćale i keva mi i dalje, sad decenijama iz večnih lovišta samo nabijaju komplekse kad je pomaganje drugima u pitanju, i gleda me taj jedan kad smo se našli kod Strine u Beogradu, umoran, skrhan (ima do 2 metra), sa još umornijim očima i pita onako uz kiseo, zbunjen osmeh zašto mi to njima pomažemo kad nismo rodbina.

Jbg, baš sam bio zbunjen i posramljen, ja sam kod njih od 6. osnovne do 4. gimnazije išao svakog leta na par nedelja - moji najbolji godišnji, brda, duboka i stara šuma, peške do Plitvica, super društvo. Išao sa Strinom, Stricem i njihovo dvoje dece.

Nismo išli praznih ruku, naravno, al nas, komada 5 - su uvek dočekivali sa neverovatno iskrenom radošću.

Šta je naravoučenije ovog komentara - ništa posebno, kao i obično, nego da, ma koliko očigledno, ne treba zaboraviti da smo šaroliki, ima raznih ljudi, šaroliki i kad smo u grupi najrođenijih.

I kad nam promrda debil između ušiju treba ga što pre nokautirati i zaboraviti, dok ne promrda ponovo.

Milane!
Bravo za tvoje matore i tebe!
Nije lako biti čovek!

predatortz

Težak komentar.
Treba paziti da se utisci ne uopšte, iako ja o tome znam samo indirektno.

Naravno!

Verovatno sam bio neprecizan, ali se odnosilo na one u ovog gradu koji smatraju da su po svemu iznad tih ljudi, a takvih nije malo i obično ne znaju ni na koliko mesta su šuplji.

Budaletine.

shmoo

...

Бишево. (Модра шпиља)
...

Jebote!
Tu sam jednom jedva spasao živu glavu.
Doplivali do 'dvorane' unutar špilje i krenuli da ronjenjem isplivamo, ispod stena koje su se 'zabijale' nekoliko metara u vodu, do otvorenog mora.
Jebote!
Bilo baš gusto.

parafraziram i milana st. protica, kada su ga kandidovali za gradonacelnika: ja da brinem o tramvajima? jeste li vi normalni?

Parrdon, i Leo Martin. Sjetih se.

nowhereman

u čemu je onda problem?

Из истог интервјуа:

- Ljetujete li uvijek na Mljetu i imate li tamo vikendicu?
– Nemam vikendicu, jer i ja sam jedan od gubitnika tranzicije. Otkud meni vikendica, to si samo bogati mogu priuštiti (smiješak).

Судећи по овој болдованој реченици која звучи као да је Бриксијев превод стрипа Алан Форд, рекао бих да је ово био интервју за неко хрватско гласило?

Поуздано знам да то није Драгојевићев матерњи говор.

- Што ћете урадити са милијун долара?
- Купит ћу си двије кравате и лилихип.

Онда је и логично да се неко ко одлично познаје како функционише тржиште и маркетинг попут Драгојевића и додворава и подилази читатељству.

Није то Драгојевићу ни нешто ново ни страно нити први пут. Ради он то редовно у медијима.

Он је Горан Бреговић српског филма.

Опипа се и омирише тржиште да се види како да се убије највећа лова, па се тек онда прихвати уметничког заната.

И Бјела је исти такав, боже мој.

И онда... Неке Драгојевићеве филмове и Бјелогрлићеве филмове (или серије) гледам са уживањем, а неки ми се баш згаде од толиког подилажења укусу масе.

Исто као и Брегине пјесме.

Јеб' га.

maksa83

nesto tipa, da od toga moze da zivi, jer sam pratila njegov nalog, dok je postojao, na kome je vrlo umereno i kultivisano, a bez neke napaljenosti diskutovao na aktuelne teme.

Srđan Dragojević brate blokrao svakog ko mu je rekao nešto što mu se ne sviđa, a što su otpr. svi koji su mu nešto rekli.

Знам човека још док је био са ТВ Моронима (бендом са НБг).

Студирао је после психологију, писао и објављивао поезију, а онда је била нека летња школа филма коју је држао Макавејев и од тада се Драгојевић појављује као редитељ филмова.

Хмммм...

Па рећи ћу само да човека знам још из времена ТВ Морона пре 40 и нешто година.

Не бих више ништа рекао о њему у његовом карактеру и личности.

Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо.

zoja444

to sto jedni snimaju ovde a drugi tamo je iz pragmaticnih razloga da bi se serije, fimovi prodavali i tamo i ovamo.

nowhereman

Истина, наш патријарх не каже да је за њега Хрватска рај, него само да воли Загреб. Има ли ту нечега нејасног или кај?

Да подсетимо слушаоце Двестадвојке, Ви сте раније били митрополит загребачко-љубљански, па је тај период Вашег живота тамо допринео овом избору.

Амин.

shmoo

...Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо...

Vic za profesore Srpskog i ostalih predmeta:

Profa, ljut: Želim da tvoj deda sutra dođe u školu!

Klinac, uznemiren: Zašto deda, pa tata mi je napisao domaći!

Profa: Da vidi koliko mu je sin nepismen.

predatortz

Ako si ti došao bez težih trauma, ja sam došao na letećem ćilimu satkanom od poljskog cvijeća. A ne redovnom linijom JAT-a marta 1990.

Kad sve sabereš i oduzmeš, kad vidiš i čuješ koliko su ljudi najebavali u ratu, kakve muke su prolazili, lične i porodične tragedije doživljavali, ja sam sasvim solidno prošao.

Видим да неке ликове овде на Блогу Б92 посебно нервирам некаквим мојим личним причама, па ћу зато и да наставим са тим.


Боске


Данас сам на утакмици опет видео Боскета као и сваки пут у последњих преко двадесет година. Замолио ме је да му помогнем да се спусти низ степенице до свог сталног седишта на стадиону одакле помно прати игру и својим промуклим али веома јаким гласом виче повремено:"Бели, бели! 'Ајмо бели! Судија, дај му картон!" И сличне повике са фудбалских трибина.

Ови из ФК Чукарички примили су га пре више од две деценије у један од помоћних објеката на стадиону, кућицу за лекарску екипу у којој је спроведена струја и вода и грејање. Касније су поставили на стадиону један исти такав монтажни објекат у којем Боске од тада живи. То је његов дом. Фудбалери, руководство клуба, навијачи Чукаричког и сви људи са Брда који знају ко је он повремено му поклоне неку стару одећу и обућу, а свакодневно му неко плати оброке у ресторану поред стадиона или у неком угоститељском објекту у близини.

Рекао бих да му је око шездесет година. Средње је висине али крупан, као од брега одваљен. Има велику главу, сада већ увелико седу проређену косу и браду и светлоплаве очи увек широм отворене и изненађене као у неког детета које открива свет. На глави и лети и зими има неку стару прљаву и флекаву безбол капу, а мајица и дугачке панталоне му тако стоје да се одмах види да нису за њега куповане него добијене од некога ко их је већ добрано износио.

Под руком држи неки стари женски кишобран, сав климав, изломљен и поцепан. Понео га је да се заштити од сунца које је данас још увек жестоко пекло чак и у пола седам увече.

Док се спуштамо низ степенице на трибинама стадиона, он се ослања на моју руку, а ја гледам у његова помодрела и надувена, отекла, стопала у јефтиним папучама за плажу на којима се он једва држи.

- Боске, треба да те одведемо лекару да видимо шта ћемо са овим твојим ногама... Ово никако не изгледа добро...

Застане, погледа ме оним својим увек изненађеним и зачуђеним погледом, поћути мало и каже:

- У рату су ми убили ћерку и жену... Ја сам био мобилисан... А њих су убили.

Ових неколико речи сам чуо од њега по ко зна који пут за ових преко две деценије откако сам га први пут видео на стадиону Чукаричког.

Ћутим. Гледам у земљу.

Ћути и Боске. И такође гледа у земљу.

Свака даља његова или моја реч била би бесмислена и сувишна у овом нашем разговору после онога што је речено.

Одводим га до његовог сталног места на трибинама и остављам га да својим продорним и напукнутим гласом током тих деведесет минута понавља као у трансу:"Бели, бели! 'Ајмо бели!"

(август 2021)

INTERVJU NEDELJE: NEBOJŠA STANKOVIĆ BOSKE (57), NAJVATRENIJI NAVIJAČ ČUKARIČKOG
Niko ne da posao čoveku koji jede iz kontejnera!

Najveća atrakcija Čukaričkog stadiona nisu utakmice već Boske, legendarni navijač istoimenog kluba sa Banovog brda. Zarozanog i zapuštenog, najčešće ga možete videti u okolini stadiona kako sedi sa lokalcima, dok se sa tribina čuju samo njegovi uvredljivi komentari na račun sudije ili protivničkog igrača. Niko ga ne opominje, jer svi su oni gosti na njegovom terenu.

Boske živi na stadionu Čukaričkog poslednjih 17 godina. Zove se Nebojša Stanković, ali ga većina zna po nadimku koji je dobio zbog toga što je došao iz Bosne. Ono što ne znaju je da taj nadimak krije jednu tužnu životnu priču.

- Došao sam iz Maglaja kod Doboja 1997. godine. Nisam više mogao da podnesem da živim u mestu za koje su me vezivale ružne upomene. Gledao sam samo da odem glavom bez obzira, nije bilo važno kuda.

Zvuči kao da ste bežali?

- Jesam, seo sam na prvi voz, išao je za Beograd. Imao sam tada i neke prijatelje ovde. Ostavio sam sve za sobom bez mnogo razmišljanja. Ničeg bitnog za mene tamo više nije bilo. Ono najvrednije mi je već bilo oduzeto.

Na šta mislite?


- U ratu sam izgubio ženu i ćerku.
Kako su stradale?

- Ne znam, bio je prokleti rat (jedva je odgovorio kroz plač). Ne želim da se sećam.

Da li su vam se prijatelji našli, primili kod sebe?

- U prvo vreme jesu, ali nisam želeo da im smetam. Svako ima svoj život i ja nisam hteo nikoga da remetim. Otišao sam, našao se na ulici.

Gde ste onda spavali?

- Gde sam stigao. U ulazima zgrada, uglavnom. Lutao sam, naišao na ovaj stadion i zavukao se da spavam ispod tribina. Vremenom sam zavoleo klub i ostao tu. Ljudi su me ovde lepo prihvatili. Postao sam najveći navijač Čukaričkog. Znam sve igrače unazad 17 godina. Navijanje za ovu decu je sada moj život. Dali su mi jedan kontejner da u njemu spavam. Dobro mi je ovde.

Radite li negde?

- Ne, kada sam došao pokušao sam da nađem neki posao, ali to nije išlo. Postao beskućnik, a niko neće da zaposli čoveka koji se hrani iz kante za đubre. Vremenom sam digao ruke.

Kako preživljavate?

- Imam gde da prespavam i to je dovoljno. Ulica me je već naučila najtežem. Neko vreme sam boravio u jednom metalnom kontejneru koji je služio kao pomoćni objekat na stadionu, ali je on potom pretvoren u ambulantu za navijače kada se potuku na utakmici. Onda su iz uprave kluba naredili da se za mene kupi poseban kontejner. Moj posao je da održavam toalet, ne moram to da radim svaki dan, ali važno je da je čist.

Gde se hranite, koristite li narodnu kuhinju?

- Ne koristim. Ovde u kraju me svi poznaju. Znaju me kao dobricu. Svako me pozdravi i da neku paru. Tako se hranim i zahvalan sam im na tome, ali nikada im nisam sam tražio.

Kako provodite dane?

- U svom kontejneru ili na terenu, tu sam kad su treninzi, utakmice fudbalera. Izgubio sam svoje dete, a pošto mnogo volim decu, njih posmatram kao svoju. Mnoge sam gledao kako odrastaju. Prošetam ponekad, ali se ne spuštam sa Banovog brda. Ne udaljavam se mnogo, uglavnom sam u blizini stadiona.

Miša Tumbas mi nije konkurencija

Mnogi vas porede sa čuvenim Mišom Tumbasom, velikim navijačem Partizana, da li ste vi maskota Čukaričkog?

- Voleo bih da jesam. Miša i ja smo prijatelji, poštujem njegov rad, ali mi smo ipak različiti. Svako vodi navijanje na neki svoj način, ne vidim ga kao konkurenciju. On je pravio neke ispade, skidao se, ja to nikada nisam radio. Ipak čuo sam da se smirio, snašao i da neka žena sada vodi računa o njemu. Ko zna, možda se i meni posreći.

(текст је из 2014. - ЛИНК)

Milan Novković

shmoo

...Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо...

Vic za profesore Srpskog i ostalih predmeta:

Profa, ljut: Želim da tvoj deda sutra dođe u školu!

Klinac, uznemiren: Zašto deda, pa tata mi je napisao domaći!

Profa: Da vidi koliko mu je sin nepismen.

EDIT:

Pozvana je grupa nastavnika na let avionom.
Kada su se vrata zatvorila i avion je trebao da poleti, obavešteni su da su ovaj avion napravili njihovi studenti. Nastavnici su se uplašili i zatim su pojurili prema vratima aviona, pokušavajući pobeći i spasiti se.
Izuzetak je bio jedan profesor koji je sedeo s velikim samopouzdanjem i smirenošću.
Neko ga je upitao: "Zašto ne bežiš!?"
On je samouvereno odgovorio: "Oni su naši učenici."
Drugi ga je pitao: "Jesi li siguran da si ih dobro naučio?"
On je mirno odgovorio: "Siguran sam da avion neće poleteti!"

dragojevic je imao sansu u americi da postane kapitalista i sta bi?

E sad, nemoj tako, nije lako imigrantima a pogotovo režiserima imigrantima.
Režiseri imigranti snimaju u 99% slučajeva filmove o imigrantima.
Onih 1% što uspe da se probije je izuzetak a ne pravilo.

Ne znam zašto, ali večeras lupam preporuke na svaki tvoj komentar.

Da sam došao pod okolnostima pod kojim su oni došli i dočekan kako su oni dočekani, tešlo da bih bio ovako šarmantan u razgovorima sa nekim blogodrugarima i blogodrugar'cama.

literatesa
cc, ali kakvo smeće

Srđan Dragojević je meni što se tiče karaktera negde oko julovca Željka Mitrovića.
U vezi Lepa sela... Bili kod sina neki drugari iz Rima (pričali mu kako su kao klinci dodavali na svoja prezimena -ić kako bi bili Srbi kad igraju fudbal) i devojčice sa Sardinije (jedna od njih imala goste u restoranu iz Hrvatske pa je bio prevodilac na daljinu... šalili se da ne ubaci neku srpsku psovku).
Od teme do teme i dođu do rata. Od građanskog rata na prostoru SFRJ im ostalo da su učili kako su Srbi ubijali snajperima civile.

Početak Lepa sela ih nije vezao. A posle su bili zakovani za ekran. S tim što je morao da zaustavlja i da im objašnjava pojedine delove kako bi razumeli šta se sve dešavalo. Koliko je fim delo Dragojevića ili Bulića nije bitno za priču koliko je bitno da više na taj rat nisu gledali crno-belo.

literatesa

Jesu li njegova Lepa sela lepo gore?

Ne mogu se sjetiti ko je Dragojević.

Ma da. Ideoloski deluje da je ok lik - iako ne posebno prijatna osoba sudeci po ovom sto Maksa kaze - ali pokusao sam (prestao posle 20min) da gledam tri filma od njega i meni je to potpuno neinventivno i dosadno. Losa pop kultura. Kao Green Day recimo.

predatortz

nowhereman

Ja bih probao...

Занимљиво. Волите Мљет?

А ја бих радије на неко мање познато острво, где не долазе туристи у хордама.

Ne, ali pojasniću.

Da je moj životni san, a nije, to da budem kafandžija na Mljetu, pokušao bih da ga ostvarim.

Moj san je mnogo skromniji, da ne kažem seljačkiji...
Brvnara na Tari!
Akam se sa papirima oko placa, ali krenuo u realizaciju.

A te izjave za jednokratnu upotrebu, marketinga i dodvoravanja radi, san mi je da imam konobu na Mljetu i d'umrem tamo...

Pa idi, rođače! Nebo je granica!

Cuj brvnara na Tari skromna.

Salim se. Samo realizuj to i da uzivate tamo.

Neues aus der Nachbarschaft

i meni je to potpuno neinventivno i dosadno. Losa pop kultura. Kao Green Day recimo.

eto, ima stvari oko kojih se čak i možemo složiti

Neues aus der Nachbarschaft

predatortz

nowhereman

Ja bih probao...

Занимљиво. Волите Мљет?

А ја бих радије на неко мање познато острво, где не долазе туристи у хордама.

Ne, ali pojasniću.

Da je moj životni san, a nije, to da budem kafandžija na Mljetu, pokušao bih da ga ostvarim.

Moj san je mnogo skromniji, da ne kažem seljačkiji...
Brvnara na Tari!
Akam se sa papirima oko placa, ali krenuo u realizaciju.

A te izjave za jednokratnu upotrebu, marketinga i dodvoravanja radi, san mi je da imam konobu na Mljetu i d'umrem tamo...

Pa idi, rođače! Nebo je granica!

Cuj brvnara na Tari skromna.

Salim se. Samo realizuj to i da uzivate tamo.

Koliko je Zlatibor suv i po tome poznat (i iskorišten i zloupotrebljen) toliko je Tara vlažna planina. Znači jeste lepo, ali vlaga teško da je zdrava.
U centru Bašte i bože pomozi. Ali kako ideš prem Tari (Bušinsko Polje, Beserovina, Peručac) ako se zaebeš pa opereš neki veš i okačiš da se suši, to ima da traje danima. Sa neizvesnim ishodom. Ako baš prigusti moraš da pokušaš fenom pa šta bude. To je jedna od prvih lekcija koje sam naučio kao BB zet.

vcucko

Ali kako ideš prem Tari (Bušinsko Polje, Beserovina, Peručac)

To nije Tara, to je podnožje. U Sekulićima taj problem nemaš, verovao ili ne.
Ili na primer u Jagoštici.

Neues aus der Nachbarschaft

literatesa

Jesu li njegova Lepa sela lepo gore?

Ne mogu se sjetiti ko je Dragojević.

Ma da. Ideoloski deluje da je ok lik

Идеолошки?

Идеолошки???





Па није ово партијски састанак на којем се износе морално-политичке карактеристике за појединце, побогу човече!





Уосталом, морално-политичка подобност је званично у Србији укинута још половином осамдесетих година прошлога века. Тада смо још увек били Социјалистичка Република Србија.

iako ne posebno prijatna osoba sudeci po ovom sto Maksa kaze

Шта Макса каже?

А Макса вам је комесар ваше партије?





Па јес, Соло лепо Максу назива гуру Блога Б92.


Е, Максо, Максо, црни Максо... Шта те ово снађе.

Гуру.

Сад комесар.

А је л' имате и вуду првосвештеницу?

Кад ћете да кољете кокошку?





Црни Максо, упропасти те овај интелигентни блогер.







Јбт, не сећам се када сам се последњи пут овако слатко смејао!

potpuno nebitno i ćale i keva mi i dalje, sad decenijama iz večnih lovišta samo nabijaju komplekse kad je pomaganje drugima u pitanju,

za ceo komentar i tvoj i predin!

nemas pojma kako si me nasao.

hvala milane

evo ga opet ovaj smarac,...alo bre, prozivas covek za poreklo prezimena, inisinuiras mekano neke bolesnoce,...cao bre, nisi vredan nikakve paznje.

e andzi, izvini ako propustih na onim tausend something blogovima - jel si nam razjasnila koji je tvoj maternji jezik, ako nije srpski?



da nije... naski...

Kolji maznuo

wtf is kolja?

Јбт, не сећам се када сам се последњи пут овако слатко смејао!

e slazmeo se - mislim da je susedstvo ovde prevazislo sebe!



inace za pricu o bosketu

shmoo

Па рећи ћу само да човека знам још из времена ТВ Морона пре 40 и нешто година.

Не бих више ништа рекао о њему у његовом карактеру и личности.

Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо.

Што би рекла наша другарица Мица (Г)Узелац: Јеееботе, како можеш то (Запу) да слушаш!? Па јеботе, Мицо, ти слушаш Џоан Баез па се не бунимо. :)

ha, tebe uvredila?

vidi, koji je tvoj problem, ja stvarno ne znam,..al cinjenica je da si mi uputila gomilu prilicno glupavo srocenih uvreda, insinuacija i optuzbi, samo zato jer sam ti rekla da nije tacno to sto si rekla o Dragojevicu i tu cu da zavrsim,...svako govori samo o sebi i to je dovoljno.

crossover

shmoo

Па рећи ћу само да човека знам још из времена ТВ Морона пре 40 и нешто година.

Не бих више ништа рекао о њему у његовом карактеру и личности.

Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо.

Што би рекла наша другарица Мица (Г)Узелац: Јеееботе, како можеш то (Запу) да слушаш!? Па јеботе, Мицо, ти слушаш Џоан Баез па се не бунимо. :)

Где си се тога сетио!

shmoo

Где си се тога сетио!

Јбг, кад сам сав наопак па имам и наопаке асоцијације; кад се помену ТВ Морони мени не пада на памет ни музика, ни сератор Драгојевић него Мица. Мица се не заборавља тако лако. :)

Имам разумевања за људе који су прошли кроз ратни ужас и не желе да поново иду на "место злочина", како они то доживљавају. Имам разумевања за ту емоцију, али не и за извесне ставове, који из те емоције могу да произађу.

Srbi i dalje žive u Hrvatskoj, i oni koji su izbegli 1995 iz Hrvatske, kada ih je Milošević prvo potpalio, svašta im obećao pa ih prodao - ni upozorenje za bežanje na vreme nisu dobili, vojska pobegla, civile ostavili, pa su se posle rata opet vraćali u Hrvatsku. I oni koji se nisu vratili da žive u RH, uzeli su hrvatske pasoše. Mnogi Srbi iz Hrvatske izbegli u Srbiju i po svetu, letuju u Hrvatskoj, dolaze u posetu. Sve je to jeretik do jeretika, našao se bašibozluk, dronjak i brabonjak sa dna kace da im čita bukvicu. [Ovo se ne odnosi na autora citata nowhereman]

našao se bašibozluk, dronjak i brabonjak sa dna kace

Jel u tim tvojim tiradama iko drugi ikad to bio osim Srba ?

angie, vazno je da iz tebe svaka zlatna izlazi. sest puta si ponovila da lazem za dragojevica. kako znas? da mu nisi svalerka? glupavo je nijednom se ne ograditi. on je los a ni ti nisi bolja. o svakome mogu da mislim sta zelim.

Tara vlažna planina

Da to se vazda znalo da je Tara vlažna.
Meni sa gomilom nekih alergija neverovatno koliko odgovara kalifornijska (blizu mora) klima. Pustinja, tako da je dovoljno suvo.

A kad ovaj pominje brvnaru na Tari, setio sam se nekog drugara (od drugara). Taj se preselio iz Beograda u Žabljak, žena mu neki botaničar, a on GSS-ovac, u Beogradu imao firmu za pranje prozora na velikim visinama, to su oni što ih vidite zakačene spolja po Arenama. Kaže ženi bilo super, na Durmitoru biljnih vrsta koliko hoćeš, sudar dve klime, sa jedne strane sredozemna, sa druge kontinentalna. On otvorio neku firmu za vodiče turistima, organizovanje splavaranja Tarom, imao i neke konje koji su zimi vozili sanke a leti neku kočiju.
Jednom kad nas je vodao okolo (od Sedla pa niz kanjon Komarnice, još bio početak maja, mnogo lepo, gore sneg a kako ideš na dole ulaziš u proleće) nam je satima pričao kako će da napravi brvnaru, baš na samoj ivici nacionalnog parka (unutar je zabranjena gradnja) i da gaji konje tu po kanjonu.
Mislim da mu je posle firma pukla a on se preselio nazad za Beograd, ali lepo je sanjati kad si mlad. A i kad si mator.

maksa83

had sad i ti ga tupis,.

Tupiš ti tip je krindž smarač. A o karakteru Srđana Dragojevića bismo mogli da pričamo itekako samo nije vreme ni mesto, počevši od toga kako je Kolji maznuo Mi Nismo Anđeli preko njegovog SPS angažmana (2012. se kandidovao na listi SPS-PUPS-JUL) a koji bi on da ga svi najradije zaborave, pa do ...

Ko je Kolja?

shmoo

predatortz

Ako si ti došao bez težih trauma, ja sam došao na letećem ćilimu satkanom od poljskog cvijeća. A ne redovnom linijom JAT-a marta 1990.

Kad sve sabereš i oduzmeš, kad vidiš i čuješ koliko su ljudi najebavali u ratu, kakve muke su prolazili, lične i porodične tragedije doživljavali, ja sam sasvim solidno prošao.

Видим да неке ликове овде на Блогу Б92 посебно нервирам некаквим мојим личним причама, па ћу зато и да наставим са тим.


Боске


Данас сам на утакмици опет видео Боскета као и сваки пут у последњих преко двадесет година. Замолио ме је да му помогнем да се спусти низ степенице до свог сталног седишта на стадиону одакле помно прати игру и својим промуклим али веома јаким гласом виче повремено:"Бели, бели! 'Ајмо бели! Судија, дај му картон!" И сличне повике са фудбалских трибина.

Ови из ФК Чукарички примили су га пре више од две деценије у један од помоћних објеката на стадиону, кућицу за лекарску екипу у којој је спроведена струја и вода и грејање. Касније су поставили на стадиону један исти такав монтажни објекат у којем Боске од тада живи. То је његов дом. Фудбалери, руководство клуба, навијачи Чукаричког и сви људи са Брда који знају ко је он повремено му поклоне неку стару одећу и обућу, а свакодневно му неко плати оброке у ресторану поред стадиона или у неком угоститељском објекту у близини.

Рекао бих да му је око шездесет година. Средње је висине али крупан, као од брега одваљен. Има велику главу, сада већ увелико седу проређену косу и браду и светлоплаве очи увек широм отворене и изненађене као у неког детета које открива свет. На глави и лети и зими има неку стару прљаву и флекаву безбол капу, а мајица и дугачке панталоне му тако стоје да се одмах види да нису за њега куповане него добијене од некога ко их је већ добрано износио.

Под руком држи неки стари женски кишобран, сав климав, изломљен и поцепан. Понео га је да се заштити од сунца које је данас још увек жестоко пекло чак и у пола седам увече.

Док се спуштамо низ степенице на трибинама стадиона, он се ослања на моју руку, а ја гледам у његова помодрела и надувена, отекла, стопала у јефтиним папучама за плажу на којима се он једва држи.

- Боске, треба да те одведемо лекару да видимо шта ћемо са овим твојим ногама... Ово никако не изгледа добро...

Застане, погледа ме оним својим увек изненађеним и зачуђеним погледом, поћути мало и каже:

- У рату су ми убили ћерку и жену... Ја сам био мобилисан... А њих су убили.

Ових неколико речи сам чуо од њега по ко зна који пут за ових преко две деценије откако сам га први пут видео на стадиону Чукаричког.

Ћутим. Гледам у земљу.

Ћути и Боске. И такође гледа у земљу.

Свака даља његова или моја реч била би бесмислена и сувишна у овом нашем разговору после онога што је речено.

Одводим га до његовог сталног места на трибинама и остављам га да својим продорним и напукнутим гласом током тих деведесет минута понавља као у трансу:"Бели, бели! 'Ајмо бели!"

(август 2021)

INTERVJU NEDELJE: NEBOJŠA STANKOVIĆ BOSKE (57), NAJVATRENIJI NAVIJAČ ČUKARIČKOG
Niko ne da posao čoveku koji jede iz kontejnera!

Najveća atrakcija Čukaričkog stadiona nisu utakmice već Boske, legendarni navijač istoimenog kluba sa Banovog brda. Zarozanog i zapuštenog, najčešće ga možete videti u okolini stadiona kako sedi sa lokalcima, dok se sa tribina čuju samo njegovi uvredljivi komentari na račun sudije ili protivničkog igrača. Niko ga ne opominje, jer svi su oni gosti na njegovom terenu.

Boske živi na stadionu Čukaričkog poslednjih 17 godina. Zove se Nebojša Stanković, ali ga većina zna po nadimku koji je dobio zbog toga što je došao iz Bosne. Ono što ne znaju je da taj nadimak krije jednu tužnu životnu priču.

- Došao sam iz Maglaja kod Doboja 1997. godine. Nisam više mogao da podnesem da živim u mestu za koje su me vezivale ružne upomene. Gledao sam samo da odem glavom bez obzira, nije bilo važno kuda.

Zvuči kao da ste bežali?

- Jesam, seo sam na prvi voz, išao je za Beograd. Imao sam tada i neke prijatelje ovde. Ostavio sam sve za sobom bez mnogo razmišljanja. Ničeg bitnog za mene tamo više nije bilo. Ono najvrednije mi je već bilo oduzeto.

Na šta mislite?


- U ratu sam izgubio ženu i ćerku.
Kako su stradale?

- Ne znam, bio je prokleti rat (jedva je odgovorio kroz plač). Ne želim da se sećam.

Da li su vam se prijatelji našli, primili kod sebe?

- U prvo vreme jesu, ali nisam želeo da im smetam. Svako ima svoj život i ja nisam hteo nikoga da remetim. Otišao sam, našao se na ulici.

Gde ste onda spavali?

- Gde sam stigao. U ulazima zgrada, uglavnom. Lutao sam, naišao na ovaj stadion i zavukao se da spavam ispod tribina. Vremenom sam zavoleo klub i ostao tu. Ljudi su me ovde lepo prihvatili. Postao sam najveći navijač Čukaričkog. Znam sve igrače unazad 17 godina. Navijanje za ovu decu je sada moj život. Dali su mi jedan kontejner da u njemu spavam. Dobro mi je ovde.

Radite li negde?

- Ne, kada sam došao pokušao sam da nađem neki posao, ali to nije išlo. Postao beskućnik, a niko neće da zaposli čoveka koji se hrani iz kante za đubre. Vremenom sam digao ruke.

Kako preživljavate?

- Imam gde da prespavam i to je dovoljno. Ulica me je već naučila najtežem. Neko vreme sam boravio u jednom metalnom kontejneru koji je služio kao pomoćni objekat na stadionu, ali je on potom pretvoren u ambulantu za navijače kada se potuku na utakmici. Onda su iz uprave kluba naredili da se za mene kupi poseban kontejner. Moj posao je da održavam toalet, ne moram to da radim svaki dan, ali važno je da je čist.

Gde se hranite, koristite li narodnu kuhinju?

- Ne koristim. Ovde u kraju me svi poznaju. Znaju me kao dobricu. Svako me pozdravi i da neku paru. Tako se hranim i zahvalan sam im na tome, ali nikada im nisam sam tražio.

Kako provodite dane?

- U svom kontejneru ili na terenu, tu sam kad su treninzi, utakmice fudbalera. Izgubio sam svoje dete, a pošto mnogo volim decu, njih posmatram kao svoju. Mnoge sam gledao kako odrastaju. Prošetam ponekad, ali se ne spuštam sa Banovog brda. Ne udaljavam se mnogo, uglavnom sam u blizini stadiona.

Miša Tumbas mi nije konkurencija

Mnogi vas porede sa čuvenim Mišom Tumbasom, velikim navijačem Partizana, da li ste vi maskota Čukaričkog?

- Voleo bih da jesam. Miša i ja smo prijatelji, poštujem njegov rad, ali mi smo ipak različiti. Svako vodi navijanje na neki svoj način, ne vidim ga kao konkurenciju. On je pravio neke ispade, skidao se, ja to nikada nisam radio. Ipak čuo sam da se smirio, snašao i da neka žena sada vodi računa o njemu. Ko zna, možda se i meni posreći.

(текст је из 2014. - ЛИНК)

Eeeee, Boske, Boske!

emilia

Имам разумевања за људе који су прошли кроз ратни ужас и не желе да поново иду на "место злочина", како они то доживљавају. Имам разумевања за ту емоцију, али не и за извесне ставове, који из те емоције могу да произађу.

Srbi i dalje žive u Hrvatskoj, i oni koji su izbegli 1995 iz Hrvatske, kada ih je Milošević prvo potpalio, svašta im obećao pa ih prodao - ni upozorenje za bežanje na vreme nisu dobili, vojska pobegla, civile ostavili, pa su se posle rata opet vraćali u Hrvatsku. I oni koji se nisu vratili da žive u RH, uzeli su hrvatske pasoše. Mnogi Srbi iz Hrvatske izbegli u Srbiju i po svetu, letuju u Hrvatskoj, dolaze u posetu. Sve je to jeretik do jeretika, našao se bašibozluk, dronjak i brabonjak sa dna kace da im čita bukvicu. [Ovo se ne odnosi na autora citata nowhereman]

Sreća da si ti tu pa da nam objasniš motive i razmišljanje proteranih Srba.
Brabonjak.

emilia

Имам разумевања за људе који су прошли кроз ратни ужас и не желе да поново иду на "место злочина", како они то доживљавају. Имам разумевања за ту емоцију, али не и за извесне ставове, који из те емоције могу да произађу.

Srbi i dalje žive u Hrvatskoj, i oni koji su izbegli 1995 iz Hrvatske, kada ih je Milošević prvo potpalio, svašta im obećao pa ih prodao - ni upozorenje za bežanje na vreme nisu dobili, vojska pobegla, civile ostavili, pa su se posle rata opet vraćali u Hrvatsku. I oni koji se nisu vratili da žive u RH, uzeli su hrvatske pasoše. Mnogi Srbi iz Hrvatske izbegli u Srbiju i po svetu, letuju u Hrvatskoj, dolaze u posetu. Sve je to jeretik do jeretika, našao se bašibozluk, dronjak i brabonjak sa dna kace da im čita bukvicu. [Ovo se ne odnosi na autora citata nowhereman]

Pa sad, imamo tu samo dva problema kada zaboravimo to jako zanimljivo viđenje cele priče. Nisam ljubitelj emocija i tirada, pa ću se ograničiti na samo dve stvari.

Dakle, pod jedan prema popisu iz 1910 današnja Hrvatska je bila raspodeljena na dva dela, jedan je obuhvatao Zagreb, Slavoniju, Baranju i Srem, a drugi Dalmaciju. Sveukupno je po datom K. und K. popisu na teritoriji onoga što će danas biti država Hrvatska bilo oko 700.000+ Srba, kada izuzmemo Srem naravno koji je tada bio uračunat. Pri tome treba znati da se rezultati tog popisa odnose jedino ne religijske konfesije, pa su samim time svi Srbi katolici iz npr Dubrovnika danas ubrojani u Hrvate.

Rezultate najnovijeg popisa čekamo, ali je prema onom od pre jedne decenije Srba u Hrvatskoj ima manje od 200.000 a pri tome se čuje da je po prošlogodišnjem popisu taj broj dodatno smanjen. Gde su nestali ”zli” Srbeki za stotinu godina…?!? Pojela ih maca, odnosno za sve je Milošević valjda kriv tj Hrvati su ih 1995. kumili i na kolenima molili da ne beže iz Hrvatske, a i u NDH je postojalo po nekim savremenim hrvatskim istoričarima to jedno odmaralište koje se zvalo Jasenovac.

Druga stvar nije toliko bitna, odnosno više je kao trivija. Dakle većina reči koje se u srpskom završavaju na slovo k su turske, pa je tako i taj vaš bašibozluk. Elem, ne piše se bašibozluk već bašibozuk jer je u originalu na turskom to başibozuk. U prevodu pripadnici nekih neregularnih jedinica u Devlet-i 'Aliyye ili ti ga Otomanskoj imperiji…

benedykt

emilia

Имам разумевања за људе који су прошли кроз ратни ужас и не желе да поново иду на "место злочина", како они то доживљавају. Имам разумевања за ту емоцију, али не и за извесне ставове, који из те емоције могу да произађу.

Srbi i dalje žive u Hrvatskoj, i oni koji su izbegli 1995 iz Hrvatske, kada ih je Milošević prvo potpalio, svašta im obećao pa ih prodao - ni upozorenje za bežanje na vreme nisu dobili, vojska pobegla, civile ostavili, pa su se posle rata opet vraćali u Hrvatsku. I oni koji se nisu vratili da žive u RH, uzeli su hrvatske pasoše. Mnogi Srbi iz Hrvatske izbegli u Srbiju i po svetu, letuju u Hrvatskoj, dolaze u posetu. Sve je to jeretik do jeretika, našao se bašibozluk, dronjak i brabonjak sa dna kace da im čita bukvicu. [Ovo se ne odnosi na autora citata nowhereman]

Pa sad, imamo tu samo dva problema kada zaboravimo to jako zanimljivo viđenje cele priče. Nisam ljubitelj emocija i tirada, pa ću se ograničiti na samo dve stvari.

Dakle, pod jedan prema popisu iz 1910 današnja Hrvatska je bila raspodeljena na dva dela, jedan je obuhvatao Zagreb, Slavoniju, Baranju i Srem, a drugi Dalmaciju. Sveukupno je po datom K. und K. popisu na teritoriji onoga što će danas biti država Hrvatska bilo oko 700.000+ Srba, kada izuzmemo Srem naravno koji je tada bio uračunat. Pri tome treba znati da se rezultati tog popisa odnose jedino ne religijske konfesije, pa su samim time svi Srbi katolici iz npr Dubrovnika danas ubrojani u Hrvate. Rezultate najnovijeg popisa čekamo, ali je prema onom od pre jedne decenije Srba u Hrvatskoj ima manje od 200.000 a pri tome se čuje da je po prošlogodišnjem popisu taj broj dodatno smanjen. Gde su nestali ”zli” Srbeki za stotinu godina…?!? Pojela ih maca, odnosno za sve je Milošević valjda kriv tj Hrvati su ih 1995. kumili i na kolenima molili da ne beže iz Hrvatske, a i u NDH je postojalo po nekim savremenim hrvatskim istoričarima to jedno odmaralište koje se zvalo Jasenovac.

Druga stvar nije toliko bitna, odnosno više je kao trivija. Dakle većina reči koje se u srpskom završavaju na slovo k su turske, pa je tako i taj vaš bašibozluk. Elem, ne piše se bašibozluk već bašibozuk jer je u originalu na turskom to başibozuk. U prevodu pripadnici nekih neregularnih jedinica u Devlet-i 'Aliyye ili ti ga Otomanskoj imperiji…

Jasenovac je samo jedno od stratišta gde su hrvatske Ustaše klale Srbe.
Istina, najveće.
Kada bi se svi 'mali' Jasenovci, širom tadašnje NDH, sabrali, broj poklanih Srba na tim lokacijama, kumulativno, bi, verovatno bio, bar, kao još jedan Jasenovac.

Црни Максо, упропасти те овај интелигентни блогер.

Iskreno meni imponuje što Neues aus der Nachbarschaft uzima moj sud o Dragojeviću zdravo za gotovo, tako da si se džabe zasro.

softelectronics_e

Jasenovac je samo jedno od stratišta gde su hrvatske Ustaše klale Srbe.
Istina, najveće.
Kada bi se svi 'mali' Jasenovci, širom tadašnje NDH, sabrali, broj poklanih Srba na tim lokacijama, kumulativno, bi, verovatno bio, bar, kao još jedan Jasenovac.

Simplifikovao sam navodeći samo Jasenovac ali je raznih stratišta i jama za Srbeke bilo u NDH u enormnim količinama. U svakom slučaju su se pojavili nazovimo ih istoričari koji tvrde kako je Jasenovac bio nešto sasvim drugo a ne ljudskome umu nepojamno zlo.

Pa nam tako gdin Igor Vukić u svom delu Radni logor Jasenovac razobličuje te “crne mitove”, za koje su kako on kaže odgovorni četnici, o onome što se dešavalo tamo, te objašnjava kako je Jasenovac bio jedno fino i pristojno mesto, gde se sva hrana nakon što su časnici obedovali raspodeljuje logorašima.
Takođe ističe kako je sve to bilo jako lepo sređeno i uređeno sa zasadima žitarica, farmom domaćih životinja i kako je kožara imala svoj maleni vrt gde je bilo svega kao što su rajčice, crveni i bijeli luk, paprika feferonka, krastavci, peršin, a krasili su ga karanfili, ruže i krizanteme. Kada objašnjava etnički sastav zatvorenika on kaže sledeće…

Prema najvećem broju zatočenika koji su u njemu bili i kroz njega prošli, Jasenovac je bio radni logor za aktivne protivnike Nezavisne Države Hrvatske. Među njima je bilo najviše Hrvata, te nešto manje Muslimana i Srba. Uz njih je tu bila skupina Židova izuzeta iz deportacija kojima je bila zahvaćena glavnina židovske zajednice na području NDH pod njemačkom okupacijom.

sest puta si ponovila da lazem za dragojevica. kako znas?

rekoh ti, jer sam otpratila tu pricu, gde je objasnio zasto snima reklame i da od toga moze da zivi, gde se nije hvalio tim honorarima, kako si potpuno netacno i zlonamerno srocila,...vise je bilo, ok, ne daju mi lovu za film, evo snalazim se, dobro sam.

da li Dragojevic los ili dobar-nemam pojma,...po javnim nastupima deluje korektno, iako se ne slazem sa dostao toga sto izgovara, sa necim se slazem i to je to,...potpuno je bez/veze nekog klevetati, ko nije prisutan i ne moze da se brani.

...mozes o meni da mislis sta god hoces, ali brate,

da mu nisi svalerka?

ovo je vec prostcko dno.

softelectronics_e

maksa83

had sad i ti ga tupis,.

Tupiš ti tip je krindž smarač. A o karakteru Srđana Dragojevića bismo mogli da pričamo itekako samo nije vreme ni mesto, počevši od toga kako je Kolji maznuo Mi Nismo Anđeli preko njegovog SPS angažmana (2012. se kandidovao na listi SPS-PUPS-JUL) a koji bi on da ga svi najradije zaborave, pa do ...

Ko je Kolja?

Nije Nikola Kojo kako je naša pametnica Angie to pomislila, pa se zapitala kako je on onda uopšte pristao da glumi u filmu. Maksa misli na Nikolu Pejakovića zvanog Kolja…

shmoo

Milan Novković

shmoo

...Мала ова Србија, јебеш га, сви се знамо...

Vic za profesore Srpskog i ostalih predmeta:

Profa, ljut: Želim da tvoj deda sutra dođe u školu!

Klinac, uznemiren: Zašto deda, pa tata mi je napisao domaći!

Profa: Da vidi koliko mu je sin nepismen.

EDIT:

Pozvana je grupa nastavnika na let avionom.
Kada su se vrata zatvorila i avion je trebao da poleti, obavešteni su da su ovaj avion napravili njihovi studenti. Nastavnici su se uplašili i zatim su pojurili prema vratima aviona, pokušavajući pobeći i spasiti se.
Izuzetak je bio jedan profesor koji je sedeo s velikim samopouzdanjem i smirenošću.
Neko ga je upitao: "Zašto ne bežiš!?"
On je samouvereno odgovorio: "Oni su naši učenici."
Drugi ga je pitao: "Jesi li siguran da si ih dobro naučio?"
On je mirno odgovorio: "Siguran sam da avion neće poleteti!"

Jedan nenaučni:

Profesor Srpskog je jedini putnik u avionu koji upravo treba da poleti.

Prilazi mu mu stjuardesa: Gospodine, imate sreće, danas je ceo avion vaš. Velika grupa parapsihologa što je trebala da ide na konferenciju o gledanju u budućnost je otkazala rezervacije u poslednjem trenutku.

crossover

shmoo

Где си се тога сетио!

Јбг, кад сам сав наопак па имам и наопаке асоцијације; кад се помену ТВ Морони мени не пада на памет ни музика, ни сератор Драгојевић него Мица. Мица се не заборавља тако лако. :)

Никако!

Једна једина и непоновљива!

Причао сам ти како сам јој се из аскаре у писму жалио да ми се једу банане? Па ми она у следећој пошиљци послала пластичну банану, знаш из оних аранжмана пластична корпа са пластичним воћем који су стајали на столовима у дневним собама у кућама са истанчаним уметничким укусом.

Или када је она за време моје аскаре ишла на курс дактилографије, па вежбала куцајући ми писма у војску и између осталог прекуцавала ми и Хармсове приповетке у писмима?

Јбт, добро је да нисам тада ставио ону моју цевку 7,62 мм испод браде и повукао ножним палцем окидач.

SMETNJA

Pronin reče:

– Imate veoma lepe čarape.

Irina Mazer reče:

– Sviđaju vam se moje čarape?

Pronin reče:

– O, da. Veoma. – I dodirnu ih rukom.

Irina reče:

– A zašto vam se sviđaju moje čarape?

Pronin reče:

– Veoma su glatke.

Irina podiže svoju suknju i reče:

– A vidite li, kako su one dugačke?

Pronin reče:

– Jao, da, da.

Irina reče:

– A evo ovde se one već završvaju. Ovde više ide gola noga.

– Jao, kakva noga! – reče Pronin.

– Imam veoma debele noge – reče Irina. – A i u kukovima sam jako široka.

– Pokažite – reče Pronin.

– Ne mogu – reče Irina – bez trikoa sam.

Pronin kleknu ispred nje.

Irina reče:

– Zašto ste kleknuli?

Pronin joj poljubi nogu malo poviše čarape i reče:

– Eto zašto.

Irina reče:

– Zašto mi nagore podižete suknju? Rekla sam vam da sam bez trikoa.

Ali Pronin joj i pored toga podiže suknju i reče:

– Ništa, ništa.

– Kako, kako to, ništa? – reče Irina.

Ali ovde je neko zakucao na vrata. Irina brzo namesti svoju suknju, a Pronin ustade sa poda i priđe prozoru.

– Ko je? – upita Irina kroz vrata.

– Otvorite vrata – reče oštar glas.

Irina otvori vrata, i u sobu uđe čovek u crnom kaputu i dubokim čizmama. Za njim su ušla dva vojnika, nižih činova, s puškama u rukama, a za njima domar. Niži činovi se zaustaviše pokraj vrata, a čovek u crnom kaputu priđe Irini Mazer i reče:

– Vaše prezime?

– Mazer – reče Irina.

– Vaše prezime? – upita čovek u crnom kaputu, obraćajući se Proninu.

Pronin reče:

– Prezivam se Pronin.

– Imate li oružje? – upita čovek u crnom kaputu.

– Nemam – reče Pronin.

– Sedite ovamo – reče čovek u crnom kaputu, pokazujući Proninu na stolicu.

Pronin sede.

– A vi – reče čovek u crnom kaputu, obraćajući se Irini – obucite vaš kaput. Morate da pođete sa nama.

– Zašto? – upita Irina.

Čovek u crnom kaputu nije odgovorio.

– Treba da se preobučem – reče Irina.

– Ne – reče čovek u crnom kaputu.

– Ali moram da još nešto obučem – reče Irina.

– Ne – reče čovek u crnom kaputu.

Irina je ćuteći obukla svoju kratku bundu.

– Zbogom – reče Proninu.

– Svaki razgovor je zabranjen – reče čovek u crnom kaputu.

– A ja takođe idem sa vama? – upita Pronin.

– Da. – reče čovek u crnom kaputu. – Oblačite se.

Pronin ustade, skinu sa čiviluka svoj kaput i kapu, obuče se i reče:

– Pa, spreman sam.

– Idemo – reče čovek u crnom kaputu.

Niži činovi i domar zalupaše đonovima.

Svi su izašli u hodnik.

Čovek u crnom kaputu je zaključao vrata Irinine sobe i zapečatio ih sa dva mrka pečata.

– Hajde, napolje – reče.

I svi izađoše iz stana, glasno zalupivši spoljašnjim vratima.

Danil Harms

1940.

Мица (Г)Узелчева је једна једина и непоновљива.

Ma da. Ideoloski deluje da je ok lik - iako ne posebno prijatna osoba sudeci po ovom sto Maksa kaze - ali pokusao sam (prestao posle 20min) da gledam tri filma od njega i meni je to potpuno neinventivno i dosadno. Losa pop kultura. Kao Green Day recimo.

Kad kažeš Green Day meni prva asocijacija Plava trava zaborava. Ma ne kao loše nego onako. :)


Nisam ni ja gledala Lepa sela, ili kako Perica vidi Mljet dok zemlja gori oko njega, more gori.

Uopšte nemam favorite iz srbijanske (beogradske?) kulture tad tog perioda koji će bogami potrajati na nekoliko načina nekoliko decenija.. posebno ove lokalne priče, znam ga, znaš me, znam te i itd, u najmanju ruku svi ostali osakaćeni bez nekolicine likova nepripremljenih za život, rat, raspad, sve ono s druge strane zida. I sad da im brišem suze jer nemaju kućicu na Mljetu da pišu velika djela?

cc, neozbiljno

Srđan Dragojević je meni što se tiče karaktera negde oko julovca Željka Mitrovića.

Uh, to je nešto loše? :)


Koliko si od 0 do 10 nekoga? :)

Ako neko vidi nesretnog debelog Tasu i još nesretnijeg Soloa neka im kaže da ćemo ove god imati 600 litara rakije.

kako Perica vidi Mljet

Ili prvi stiskavac. :)

Milan Novković

Jedan nenaučni:

Profesor Srpskog je jedini putnik u avionu koji upravo treba da poleti.

Prilazi mu mu stjuardesa: Gospodine, imate sreće, danas je ceo avion vaš. Velika grupa parapsihologa što je trebala da ide na konferenciju o gledanju u budućnost je otkazala rezervacije u poslednjem trenutku.

Ви из фамилије баш волите да збијате шале из пензије на туђ рачун, је л' да?


Баш пре дан-два добих ово са неке вибер адресе Сомбор, Пригревица. (ЛИНК)






EDIT: Овај Соло кад ме зеза што морам да радим, барем ми само шаље слике како лежи изувен на свом радном месту и цуцла нес кафу док га асистенткиња 'лади лепезом и чешка иза увета.

А не к'о ви из фамилије...

literatesa

Ako neko vidi nesretnog debelog Tasu i još nesretnijeg Soloa neka im kaže da ćemo ove god imati 600 litara rakije.

Машала!

Пошто литар?

(Мојне зацепиш са ценом, имај у виду примања нас на државним јаслама у сиротињској Србији, па дај неке попусте у складу са социјалним мерама гледе географског простора на којем неко живи.)

Ako neko vidi nesretnog debelog Tasu i još nesretnijeg Soloa neka im kaže da ćemo ove god imati 600 litara rakije.

Efekte od prethodnih berbi već vidimo na tebi.

600 litara manje više za tebe nema selameta skriptušo odjavljena u dolasku.

操你媽

softelectronics_e

Eeeee, Boske, Boske!

Не може то ниједан роман да напише као сам живот.

shmoo

Milan Novković

Jedan nenaučni:

Profesor Srpskog je jedini putnik u avionu koji upravo treba da poleti.

Prilazi mu mu stjuardesa: Gospodine, imate sreće, danas je ceo avion vaš. Velika grupa parapsihologa što je trebala da ide na konferenciju o gledanju u budućnost je otkazala rezervacije u poslednjem trenutku.

Ви из фамилије баш волите да збијате шале из пензије на туђ рачун, је л' да?


Баш пре дан-два добих ово са неке вибер адресе Сомбор, Пригревица. (ЛИНК)

- Opasna profesorska profesija

Zlato nose fazoni na naš račun (juče su nam oboma suze trgle od fazona na ženin račun pošto non-stop nešto "pada" ovih dana, iako se ne povređuje ozbiljno, božemeprosti

Iako se fazoni na tuđi račun bore za zlato

A unutar domaćinstva ja nosim zlato, ubedljivo

shmoo

Машала!

Пошто литар?

Gosn Taso zdravlje nema cenu, man’te se zozovače već pitajte Gvozdena ima li da vam eventualno proda pravu rakiju. Mož’ da priča ko šta hoće ali oni njegovi Valjevci to prave kako valja…

Milan Novković

juče su nam oboma suze trgle od fazona na ženin račun pošto non-stop nešto "pada" ovih dana, iako se ne povređuje ozbiljno, božemeprosti

Хвала богу.

Црни Милане, немој жену да упрежеш да ти износи шут у кофама. Није у реду.

А и награбусио си онда на Блогу од појединих.

Zlato nose fazoni na naš račun Iako se fazoni na tuđi račun bore za zlato

benedykt

shmoo

Машала!

Пошто литар?

Gosn Taso zdravlje nema cenu, man’te se zozovače već pitajte Gvozdena ima li da vam eventualno proda pravu rakiju. Mož’ da priča ko šta hoće ali oni njegovi Valjevci to prave kako valja…

Неоспорно.

Ту даље расправе нема јер ја немам аргумената.




Него, к'о велим, можда код Литаретесе прођем јефтиније него код Гвоздена.

А ту се онда за квалитет и здравље не пита.

К'о и ови што се снабдевају у разноразним аманима, лидловима, идејама, меркаторима, максијима итд. па не питају за здравље и квалитет производа које купују.

benedykt

softelectronics_e

Jasenovac je samo jedno od stratišta gde su hrvatske Ustaše klale Srbe.
Istina, najveće.
Kada bi se svi 'mali' Jasenovci, širom tadašnje NDH, sabrali, broj poklanih Srba na tim lokacijama, kumulativno, bi, verovatno bio, bar, kao još jedan Jasenovac.

Simplifikovao sam navodeći samo Jasenovac ali je raznih stratišta i jama za Srbeke bilo u NDH u enormnim količinama. U svakom slučaju su se pojavili nazovimo ih istoričari koji tvrde kako je Jasenovac bio nešto sasvim drugo a ne ljudskome umu nepojamno zlo.

Odgovoriću ti na ovom zgodnom mestu gde se grliš sa svojom babom Kuranom i ostalima koje si do juče pogrdno nazivao! Aferim - da te citiram. Ja znam da ti znaš da ništa iz mog teksta ne može da se opovrgne. Ako je za predstavu, a jeste, sva tvoja logoreja kao odgovor, tvoj problem.
Na zakasnelu novokomponovanu patriJotsku, srpsku, žalost, u Hrvatsku, uprkos Jasenovcu i ostalim stratištima, svi Srbi iz Srbije odlaze od posle drugog svetskog rata, kao što u Hrvatskoj žive, Hrvatsku posećuju, posle svega, i danas. Ti to znaš, svi to znamo, zato napadi, zato žulja, zato logoreja, zato bes. Licemeri jadni, na rečima ste jaki, u praksi manji od makovog zrna.

Gosn Taso zdravlje nema cenu, man’te se zozovače već pitajte Gvozdena ima li da vam eventualno proda pravu rakiju. Mož’ da priča ko šta hoće ali oni njegovi Valjevci to prave kako valja…

cc

Ма тко је то нама овдје заиста лицемјер, госпођо Емилија?

emilia

ništa iz mog teksta ne može da se opovrgne

svi Srbi iz Srbije odlaze od posle drugog svetskog rata, kao što u Hrvatskoj žive, Hrvatsku posećuju, posle svega, i danas.

Почетком 20. века Срби су чинили 25-30% становништва у Хрватској.

После Првог светског рата Срби су чинили 20% становништва Хрватске.

На крају Другог светског рата Срби су чинили око 15% становништва Хрватске.

На почетку распада СФРЈ 1991. године Срби су чинили 12% становништва Хрватске.

Данас Срби у Хрватској чине 4% од укупног броја становника Републике Хрватске.






(Кликни на слику.)

"Zakonito je smanjiti manjinsko stanovništvo na području kada nema velike imigracije. Do sada je udio manjinskog stanovništva u Hrvatskoj uvek opadao. To se delom odnosi i na migracije, ali i na uključivanje manjina u hrvatsko društvo. To nije klasična asimilacija, već funkcionalna inkluzija. Kod nas se nije razvilo odvajanje nacionalnog od etničkog. U skandinavskim zemljama nacionalnost je samo jedna i ne određuje se po nacionalnosti, već po pripadnosti prostoru i državi. Imamo nacionalne manjine i to je relikt bivše države. Na javnoj sceni se uvek vraćamo u prošlost, koja definiše deo krivice koji se prenosi na sadašnjost, iako je sadašnjost opterećena nizom drugih problema. Za to se često koristi manjinsko stanovništvo", kaže Šterc.

(Demograf dr sc. Stjepan Šterc sa Fakulteta hrvatskih studija)


ЛИНК


И ни једном речју не помену егзодус Срба из Хрватске 1995. године. Не помену ни Јасеновац.

Шта каже, није асимилација него функционалана инклузија?

И "националност се одређује по припадности географском простору и држави"?

(Муслимани у Новом Пазару и Маџари у Војводини и остале националне мањине у Србији лајк дис.)

Језуитски, језуитски, нема се ту што даље прићат'.

Па нису то Сједињене Америчке Државе, побогу, или Скандинавија него Балкан са тешком, веома тешком историјом.

Када би овако нешто изговорио било ко у Србији чија реч има тежину у медијима, били бисмо бомбардовани у року од три дана.

Na zakasnelu novokomponovanu patriJotsku, srpsku, žalost

Rano ujutru svi smo se okupili u sali Kulturnog doma u Jasenovcu, seća se Raja Nedeljković, tada prvi čovek SUBNOR Srbije. Uoči početka svečanosti primetili smo da nema ni Vladimira Bakarića, ni Steve Krajačića. Ivan Stevo Krajičić je inače bio komunista i član AVNOJ-A, svojevremeno predsednik Sabora Narodne Republike Hrvatske i Titova desna ruka.

Inače je proglašen za počasnog građanina Zagreba i odlikovan je od Tita narodnim herojem. Svečanost je kasnila pola sata jer je predsednik Novske otišao na autoput da sačeka Stevu Krajačića, rekli su nam da zvaničnici ne mogu da se probiju do Jasenovca. Kada smo pitali narod koji je prolazio gde je zakrčen put. Oni nas začuđeno pogledaše i kažu: “Nigde.” Konačno se pojavljuje predsednik Novske, ali bez Steve Krajačića. Na brzinu podeli plakate četrdesetorici bivših logoraša, koji su u pobuni, 1944. godine, pobegli iz logora.

Domaćin Stevo Krajačić nije se pojavio ni kad je počela svečanost kod spomenika. Na pozornicu se popeo Marko Belinić. “Drugovi i drugarice“, rekao je on, „ovaj logor ovde gde danas otkrivamo spomenik podigli su nemački fašisti da bi uništili hrvatske komuniste i rodoljube.” Na te reči nastade žamor. Član delegacije Srbije Laza Dačić, iz Srema, kaže mi: “Čuješ li ti ovo?” „Čujem“, velim, „ali ćuti“. “Kako da ćutim”, buni se Dačić, „pa znaš li da su jedne avgustovske noći u zoru ustaše upale u moje selo, u moju kuću. U košulji sam pobegao kroz prozor i ostao živ. Ja jedini. Ustaše su mi poklale oca, majku, brata i sestru.” Narod se, uskoro, posle govora i potišteno razišao.

Zakazani ručak je bio otkazan jer je Ivan Stevo Krajičić koji nije došao na vreme, zakazao ručak na drugom mestu u banji Lipik. O njegovoj bahatosti između ostalog najbolje govori i činjenica da je budio direktora hotela u sred noći traživši mu da mu nađe i isprži žablje batake za ručak, tako da je deset radnika hotele te noći umesto spavanja moralo da uslišava njegove želje. Konačno, smo stigli u banju na ručak i za stolom sam biotačno preko puta Steve Krajačića.

U jednom trenutku, Krajačić se povišenim glasom obrati Marku Beliniću: “Je li ti, Marko, jesam li ja tebi naredio da ti glasaš za ovog našeg Đuru Pucara, koji je ostao bez posla, da on postane predsednik Saveza boraca Jugoslavije? A ti glasao za Aleksandra Rankovića.” Marko se vrpolji i ćuti, a Stevo se obrati Džemalu Bijediću i prekori ga zašto oni tvrde da su podigli husinske rudare na ustanak, a trebalo bi da znaju da je to uradio on, Stevo Krajačić, i drugi drugovi iz Hrvatske. Svoje otrovne strele Krajačić uperi prema meni:

“A vi, gegule i reponje? Seljačine, Srbi? Hoćete da podižete rafinerije u Novom Sadu i Pančevu? Šta vi znate šta su rafinerije? U to se mi razumemo, a vi znate samo svinje da tovite. I mnogo vas je ostalo, da znaš!”

U Beogradu sam smatrao da mi je dužnost da o svemu obavestim Žarka Veselinova i Šaneta Petrovića. Počeo sam da im izlažem kako nas je napao Ivan Stevo Krajačić i kako je rekao da nas je mnogo ostalo. Šane me u pola izlaganja prekide: „Tvoj prijedlog da se nešto preduzme, odbacujemo“. Uzalud sam mu objašnjavao da Ivan Stevo Krajačić nije uvredio mene nego žrtve Jasenovca i čitav srpski narod.

Deset dana posle upalim televizor i vidim svečani doček nekog stranog šefa države. Mislim da je to bio finski predsednik Kekonen. Na aerodromu u Puli postrojeni gardisti, crveni tepih, a na tepihu ispred aviona stoji predsednik Josip Broz Tito. Pored njega – Ivan Stevo Krajačić!“

(Споменик у Јасеновцу, Камени цвет, завршен је и откривен 4. јула 1966. године.)


ЛИНК



Ви, госпођо Емилија, исто као и онај Колин мислите да се сви ми овде закочавамо на леђима, је л' те?









Sapienti sat, што би на овом месту рекао и Филип Младеновић.

Maksa misli na Nikolu Pejakovića zvanog Kolja…

i ja sam pomislio na njega. Kolja je car. Nisam ga povezivao sa takvim limunadama, ali opet to je bilo pre 30 godina. ovi njegovi sadasnji radovi su fenomenalni. Ne znam ni gde ni kad da pogledam. Jel bese kosti ili meso ono sa fudbalerom iz austrije

benedykt

softelectronics_e

maksa83

had sad i ti ga tupis,.

Tupiš ti tip je krindž smarač. A o karakteru Srđana Dragojevića bismo mogli da pričamo itekako samo nije vreme ni mesto, počevši od toga kako je Kolji maznuo Mi Nismo Anđeli preko njegovog SPS angažmana (2012. se kandidovao na listi SPS-PUPS-JUL) a koji bi on da ga svi najradije zaborave, pa do ...

Ko je Kolja?

Nije Nikola Kojo kako je naša pametnica Angie to pomislila, pa se zapitala kako je on onda uopšte pristao da glumi u filmu. Maksa misli na Nikolu Pejakovića zvanog Kolja…

Žena i ja, uglavnom, Novu godinu dočekamo u Sava centru, na koncertu klasične muzike.
Pre dve do tri godine, nakon ovog koncerta u sali, Nikola Kojo sa svojim bendom, nastavio svirku u velikom holu.
Eeee, da ... vidim ovih dana da se Sava centar regeneriše.

emilia

benedykt

softelectronics_e

Jasenovac je samo jedno od stratišta gde su hrvatske Ustaše klale Srbe.
Istina, najveće.
Kada bi se svi 'mali' Jasenovci, širom tadašnje NDH, sabrali, broj poklanih Srba na tim lokacijama, kumulativno, bi, verovatno bio, bar, kao još jedan Jasenovac.

Simplifikovao sam navodeći samo Jasenovac ali je raznih stratišta i jama za Srbeke bilo u NDH u enormnim količinama. U svakom slučaju su se pojavili nazovimo ih istoričari koji tvrde kako je Jasenovac bio nešto sasvim drugo a ne ljudskome umu nepojamno zlo.

Odgovoriću ti na ovom zgodnom mestu gde se grliš sa svojom babom Kuranom i ostalima koje si do juče pogrdno nazivao! Aferim - da te citiram. Ja znam da ti znaš da ništa iz mog teksta ne može da se opovrgne. Ako je za predstavu, a jeste, sva tvoja logoreja kao odgovor, tvoj problem.
Na zakasnelu novokomponovanu patriJotsku, srpsku, žalost, u Hrvatsku, uprkos Jasenovcu i ostalim stratištima, svi Srbi iz Srbije odlaze od posle drugog svetskog rata, kao što u Hrvatskoj žive, Hrvatsku posećuju, posle svega, i danas. Ti to znaš, svi to znamo, zato napadi, zato žulja, zato logoreja, zato bes. Licemeri jadni, na rečima ste jaki, u praksi manji od makovog zrna.

Šta to što kažeš dokazuje - da tamo nisu dovoljno Srba zaklali?
Ili šta?

maksa83

Црни Максо, упропасти те овај интелигентни блогер.

Iskreno meni imponuje što Neues aus der Nachbarschaft uzima moj sud o Dragojeviću zdravo za gotovo, tako da si se džabe zasro.

Биће да сте сами себе засрали вас двојица.

Онако идеолошки. Правоверно.

Вероватно вас је заслепила та силна мржња коју пажљиво гајите према свима онима који нису са вама. Онако идеолошки, правоверно.

( "Ко није са нама, тај је против нас" - Борка Павићевић, Центар за културну деконтаминацију.)

А заправо та мржња је само последица ваше сопствене хипертрофиране сујете.

Али то је већ ваш проблем, није мој.

Једно је сигурно, забранити ми да се подсмевам и смејем и вама и свима сличнима као што сте то вас двојица на Блогу Б92 и вашој глупости изниклој на тој вашој огромној сујети, пажљиво негованој и заливаној у међусобној комуникацији, свакако не можете.

То је оно битно у свему томе.







Суд о Драгојевићу на основу твитера ти је иначе до џаџа.

Али знам да ти ово што сам ја рекао неће тако импоновати као када ти то каже онај интелигентнији блогер од мене.

Вас двојица сте ваши.

А ја нисам са вама. Ни за вама.

u pravu si, nisi mu svalerka. vise licis na fanove rijalitija. ti si ispratila jednu, ja drugu pricu. i ja nista nisam slagala. nije ti palo na pamet da je dao vise intervjua. sa istim pitanjima. ma ne, ti znas sve i sve je apsolutno tacno sta ti znas.

Али знам да ти ово што сам ја рекао неће тако импоновати као када ти то каже онај интелигентнији блогер од мене.

Meltdaun S07E23.

emilia

Odgovoriću ti na ovom zgodnom mestu gde se grliš sa svojom babom Kuranom i ostalima koje si do juče pogrdno nazivao! Aferim - da te citiram. Ja znam da ti znaš da ništa iz mog teksta ne može da se opovrgne. Ako je za predstavu, a jeste, sva tvoja logoreja kao odgovor, tvoj problem.
Na zakasnelu novokomponovanu patriJotsku, srpsku, žalost, u Hrvatsku, uprkos Jasenovcu i ostalim stratištima, svi Srbi iz Srbije odlaze od posle drugog svetskog rata, kao što u Hrvatskoj žive, Hrvatsku posećuju, posle svega, i danas. Ti to znaš, svi to znamo, zato napadi, zato žulja, zato logoreja, zato bes. Licemeri jadni, na rečima ste jaki, u praksi manji od makovog zrna.

Koliko je danas Srba u Hrvatskoj procentualno gledano, odnosno koliko je onih koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom, kao i koliko je onih koji idu u Hrvatsku na letovanje, znate li uopšte te podatke ili mislite da se svaka rasprava može dobiti sa malo patosa, pravedničkog pokazivanja prstom i bajkovitih priča za koje je dovoljno imati jaku želju da se realnost kvalitetno savije u skladu sa unapred zadatim ideološkim ramom, i onda dodatno posoli sa malo mašte…?!!

Dakle da vam pomognem… Po najnovijim zvaničnim podacima iz Hrvatske od pre dve nedelje, tu zemlju je posetilo 127.000 srpskih turista. Za to isto vreme Grci i to samo oni sa Halkidikija očekuju ove godine oko 1.500.000 srpskih gostiju. Kada je Turska u pitanju, tamo će ove godine na primer letovati oko 100.000 turista iz Srbije, čisto i tog upoređenja radi,

Srba u Hrvatskoj prema popisu iz 2011 ima manje od 5%, odnosno brojčano gledano četiri puta manje nego što ih je bilo po popisu iz 1910. godine. Pri tome se samo negde oko 1.5 % stanovništva u Hrvatskoj izjasnilo da govori hrvatsko-srpskim, srpsko-hrvatskim ili srpskim jezikom. Dakle iz nekog nepoznatog razloga se dve trećine ispitanih Srba izjasnilo da govori hrvatskim jezikom…!?!
Čisto upoređenja kada je demografija u pitanju, Srba u Srbiji bez Kosova ima na primer preko dva puta više nego pre stotinu godina, tj kada se današnji podaci uporede sa popisom iz 1921. Samo da se posetimo da je Srbija pre tog popisa izgubila u 1. Svetskom ratu preko milion ljudi.

Tako da ako želite da ova naša mala rasprava ima iole smisla, izvolite pa osporite date podatke ako možete, pošto nisam neki ljubitelj patetičnih tirada, a od maka najviše volim štrudlu hvala na pitanju…

literatesa

Gosn Taso zdravlje nema cenu, man’te se zozovače već pitajte Gvozdena ima li da vam eventualno proda pravu rakiju. Mož’ da priča ko šta hoće ali oni njegovi Valjevci to prave kako valja…

cc

…

Nisam ga povezivao sa takvim limunadama

nije ti palo na pamet da je dao vise intervjua. sa istim pitanjima. ma ne,

otpratila sam dve takve njegove price, prvu, kada ga je neko pitao za slucaj i drugu, kada je snimao neku reklamu i oko toga davao neka objasnjenje i oba puta je bio vise nego umeren u izjavama, koje su sutinski bile slicne, bas kao sto sam vec rekla- eto, sada radim to i mogu da zivim od toga, dok cekam da se nesto promeni i bavim se filmom,..znaci nemoguce je da si ti negde na Marsu cula/videla, kako se on eto bas hvali tim honorarima i pljucka po sirotinji...pri cemu nije klinac i u svakom pojavljivanju na isti nacin koretno nastupa,...pri cemu je vrlo uocljiva tvoja zlonamernost i u onoj gluposti, gde kazes da treba da se bavi svojim drugim zanimanjem,..pa neka se bavi cime hoce, njegova je stvar, ne tvoja.

u pravu si, nisi mu svalerka

nije tebi lako,..i bas mi je zao..

Dobro je Benedykt, ti znaš ko kakvu rakiju ima, ali ne znaš da kod nas ne varaju npr Tasu za litru rakije, dobio bi i rakiju i med dođe li u domaćinski kuću.

literatesa

Dobro je Benedykt, ti znaš ko kakvu rakiju ima, ali ne znaš da kod nas ne varaju npr Tasu za litru rakije, dobio bi i rakiju i med dođe li u domaćinski kuću.

Ne znam, prvo moram da se dogovorim sam sa samim sobom da li da ti odgovaram. Ja jesam meka srca što jes’ jes’, i ti jesi Bosanka ako me razumeš, ali onako neljuCki što me na pasja kola nagrdi i to ovde pred svima…

P.S. Zavisi koja je tačno vrsta meda, livadski ili…?!

Ne znam, prvo moram da se dogovorim sam sa samim sobom da li da ti odgovaram.

:))

Ja jesam meka srca što jes’ jes, i ti jesi Bosanka ako me razumeš, ali onako neljuCki što me na pasja kola nagrdi i to ovde pred svima…

Ko je prvi počeo?

maksa83

Али знам да ти ово што сам ја рекао неће тако импоновати као када ти то каже онај интелигентнији блогер од мене.

Meltdaun S07E23.

Уживај, Максо.

У себи пре свега, па онда и у свом интелигентном идеолошком обожаватељу на Блогу Б92.

literatesa

Ja jesam meka srca što jes’ jes, i ti jesi Bosanka ako me razumeš, ali onako neljuCki što me na pasja kola nagrdi i to ovde pred svima…

Ko je prvi počeo?

Koristiš sad moje meko srce i na šta sam slab, da bi se ona pasja kola zaboravila…

to je to tvoje naci pljuvanje sa visine. vristi iz tebe angie.

Koristiš sad moje meko srce i na šta sam slab, da bi se ona pasja kola zaboravila…

Tvoja pasja kola sam odmah zaboravila, ne no srcu primila pa šta ti misliš kakva bi deponija bilo moje srce da prima svaki frustraciju i bedu ovde.

Prvi si i počeo i bio bespoštedniji, i evo sad i srce imaš mekše, cc.

maksa83

Црни Максо, упропасти те овај интелигентни блогер.

Iskreno meni imponuje što Neues aus der Nachbarschaft uzima moj sud o Dragojeviću zdravo za gotovo, tako da si se džabe zasro.

Tek da znas da meni jako imponuje sto tebi imponuje. Uprkos tome sto koristim osisanu latinicu. A u tvoj sud ne sumnjam ni najmanje.

Taso, izdrzi!

vrabac_onaj

Neues aus der Nachbarschaft

i meni je to potpuno neinventivno i dosadno. Losa pop kultura. Kao Green Day recimo.

eto, ima stvari oko kojih se čak i možemo složiti

Da budem iskren, drago mi je da je i to ponekad moguce.

literatesa

Koristiš sad moje meko srce i na šta sam slab, da bi se ona pasja kola zaboravila…

Tvoja pasja kola sam odmah zaboravila, ne no srcu primila pa šta ti misliš kakva bi deponija bilo moje srce da prima svaki frustraciju i bedu ovde.

Prvi si i počeo i bio bespoštedniji, i evo sad i srce imaš mekše, cc.

Ja sam makar bio poetično-šaljiv sa onim Mocart kuglama i skijanjem u Kitzbühelu, a i to tek kada mi se mučki i sa leđa pomenuo onaj šporet na drva. Rekoh tada sebi… E neka si Bosanka sto i pedeset puta, neć’mo tako… Neć’mo tako Dino…!? I sve mi se guja prisojkinja pred očima priviđala…