Wassup

dragosevacprekjuce, promoter, maksa83

Нема на чему, момци, драго ми је ако вам је било занимљиво за читање.

maksa83

trodelni dokumentarni serijal koji je Radio Televizija Vojvodine (!) snimila o njima.

Знаш зашто РТ Војводина?

Зато што је то за порекло галипољских Срба са простора Јагодине усмено предање које је прво забележено.

Али постоје и нека друга казивања да су пореклом из Срема. Није још увек утврђено шта је од та два тачно, а ја сам Јаодину навео јер је то тако написао и Павле Ивић радећи ту студију о говору галипољских Срба.

Hvala Taso, poželeo sam da čujem kako to zvuči i kućuštaću potražim na jućubu

Ako hoćeš da čuješ kako je zvučao jezik banatskih Srba pre sto ili dvesta godina odeš u Temišvar, još bolje u neko od sela u okolini.

maksa83

Treća epizoda o Galipoljskim Srbima - MI NISMO GRCI, MI SMO GALIPOLJSKI SRBI, govori o njihovom preseljavanju u Srbiju nakon balkanskih ratova, odnosno 1913. godine u mesta Pomoravlja i Ponišavlja.

Kako nisu bili prijateljski dočekani, oni se, po izbijanju Drugog svetskog rata, vraćaju u Galipolje.

Kada 1922. godine dolazi do velikog pogroma hrišćanskog stanovništva, pa tako i Srba Galipoljaca koji nisu primili Islam, sačuvavši identitet, ponovo kreću u izbeglištvo ne bi li izvukli živu glavu.

Primarno su se naselili u Pehčevu (sada Severna Makedonija), mada su se neki i vratili i život nastavili u Bugarskoj ili Grčkoj. Razdvojenost članova porodice dovela je i do nepoželjnih i teških životnih priča.

Osim pesama i kola koja su doneli sa Galipolja, hrana koju su pripremali i u Pehčevu imala je ukus i miris kraja koji su prinuđeni bili da napuste.

Контам да ти се блог ближи крају и да ми нећеш замерити на занимљивој причи из моје фамилије поводом овога што си написао.

Теча моје жене, бивши професор Београдског универзитета (Грађевински), стручњак Уједињених нација који је градио пруге по Африци и рођени Београђанин, вукао је своје порекло са кевине стране од Ненадовића, а са ћалетове стране од некадашњег министра у Влади Краљевине Србије Хаџи Ташковића.

(Цинцарин, наравно, као и Баја Пашић, Стерија, Нушић, Коча Поповић, Тома Фила, Тоше Проески и још многи други познати Срби, а делимично и ја као непознати Србин као и још многи други непознати јавности Срби поред мене. ЛИНК )

Елем, у првој половини седамдесетих година прошлога века добије теча из Грчке обавештење да је једини наследник неке имовине и земље у Грчкој. Оде теча тамо немајући појма о чему се ради, преко адвоката испродаје ту имовину и земљу јер као страни држављанин није имао право да то књижи у Грчкој као своје власништво, однесе лову у банку у Швајцарској и ево мој шурак, течин син јединац, и дан-данас помало крцка ту лову и камате из Швајцарске.

А о чему се радило?

После балканских ратова и повлачења нових граница Србије, Бугарске и Грчке испоставило се да три рођена брата Хаџи ташковића имају имовину у све три државе. Па да не изгубили нешто од имовине, један од њих узме бугарско држављанство, други узме грчко држављанство, а трећи узме српско дрђављанство и после постане министар.

Почетком седамдесетих умре без наследника последњи Хаџи Ташковић у Грчкој и адвокати копајући по породичним линијама установе да је теча моје жене једини анследник те имовине у Грчкој.

Наше балканске судбине, мој Максо...

(Била је добра емисија и о Цинцарима на ТВ Београд. ЛИНК)

freehand

Hvala Taso, poželeo sam da čujem kako to zvuči i kućuštaću potražim na jućubu

Ako hoćeš da čuješ kako je zvučao jezik banatskih Srba pre sto ili dvesta godina odeš u Temišvar, još bolje u neko od sela u okolini.

Milan Novković

Malo je samo zenoidan za nas što previše zujimo tamos-vamos bez ikakvog cilja. Za nešto brže zenoide prvi minut može da se preskoči - dance ne sme, bez njega se ne može u džedaje

catwalk nasuvo (a nije testo )

i vintage vlažno - Leah Walson

da to je u zadnje dve tri godine apsolutni hit u večernjim školama meditacije i majnfulnesa: meditacija na surfu, meditacija pored surfera, zen i surf bez muke, u 100 lekcija, webinar surfo meditacije.....

misim ovo nasuvo i vlažno je ko crnke i plavuše, ako se ja pitam više volem ovo drugo, jes da moš ozbiljno i u vodi da nahebeš al se bar ne odereš svaki put kad padneš ( izuzetak je ako dozvoliš da te okrene pa ti ošmirgla - sanding- ledja). Posle prvog puta nosiš majice, jbg

voda je voda

u to ime ( buduči da je ovo muzički blog a i hebačine kokanda ne nedostaje, što antifa - nabedjeni fašisti, što ove umreženo virtualene (u pokušaju)

samo za seljake



ps

ako Bog da, još šest puta spavam pa odo u "zen džedaje" ( 'beš odlaganja)

Odgovorili su mi, ali u kurcu.

novinarcici.

poslednji genijalci su mi bili sa rtv kad su u prilogu od pet minuta nekoliko puta pomenuli 'puc u nigeriji'...

Emsi, ajde podjeli s nama Mail što si im pisao, ne bilo ti zapoviđeno,

evo ja nisam vjerovala da možeš dobaciti dalje u ovom svom egzibicionizmu,

Pre neko jutro, napišem ja mejl jednoj našoj poznatoj radio stanici u kojem im izložim moj jutarnji problem.

Jer voditelji, na radio stanici koju slušam pri vožnji do posla, koriste poštapalice aaa i aaaaaaaaaa toliko puta da to prevazilazi sve moguće granice - posebno voditeljka.

Gospode bože, nemam, nemam riječi.

:))

promoter

Pre neko jutro, napišem ja mejl jednoj našoj poznatoj radio stanici u kojem im izložim moj jutarnji problem.
Jer voditelji, na radio stanici koju slušam pri vožnji do posla, koriste poštapalice aaa i aaaaaaaaaa toliko puta da to prevazilazi sve moguće granice - posebno voditeljka.
Odgovorili su mi, ali u kurcu.

Па кад слушаш неке дивљаке од радио станица по Београду.

Мени су ови са Радио Београда одмах одговорили.

Била пре неколико година нека емисија о новој књизи превода енглеских романтичара (Бајрон, Китс, Шели итд.) и све време током разговора и новинарка-водитељка и преводилац причају о тој новој књизи као да су то први преводи енглеских романтичара на српски језик не помињући ниједан једини пут професорку Ранку Куић и њене сјајне преводе енглеских романтичара које је она одавно урадила.

Ја се растужио због очигледно заборављене (намерно или не, нисам хтео у то да улазим) професорке Ранке Куић и напишем мејл за госпођу која је водила ту емисију и разговарала са преводиоцем и добијем одговор у којем се госпођа заиста искрено и много извињава, није знала за тај податак итд.

А ја још од најраније младости дубоко верујем да је професорка Куић била истински заљубљена у Бајрона.









(Ранка Куић је била Херцеговка као и Дучић, отац јој се дружио Шантићем у Мостару... То ми је професорка причала јербо она није никада седела са осталим професорима на кафи у професорском клубу на спрату Филолошког факултета него је увек пила кафу и причала са нама студентима у студентском клубу у подруму факлутета.)



Због свега тога, Чарли, морао сам да напишем тај мејл Радио Београду (један једини допис који сам икада слао некој ТВ или радио станици), а иначе немам обичај да то радим нити се јављам телефоном у уживо емисије само зато да бих поздравио шармантну водитељку, што рече Богдан Тирнанић.

maksa83

Balkan, i Solun kao njegova paradigma (podsetio si me na njega sa Cincarima). Ja o-bo-ža-vam Solun između ostalog i zato što je sav napravljen od balkansko-mediteranske istorije, čak i kad je leti vreo i prašnjav i ne miriši baš najbolje. To je jedan od nekoliko gradova u kojima mogu da vidim sebe (doduše nekog drugog sebe jer već mator za selidbu) da živim.

Да, код мене исто... Поред Београда још само Солун и Дубровник. И ниједан град више осим тога.






Сјајан Ћертићев серијал о Балкану на РТС. Почиње, наравно, од Солуна, то је прва епизода. (ЛИНК)

maksa83

To je jedan od nekoliko gradova u kojima mogu da vidim sebe (doduše nekog drugog sebe jer već mator za selidbu) da živim.

Ako imaš 50 ili manje nađi drugi razlog da ne mjenjaš sredinu.
Svjedočim da je moguće i u tim godinama. I ne boli.
Neobično par mjeseci ali se otvoren čovjek brzo prilagodi.

Kod nas bi verovatno Neko utvrdio da "nema živih naslednika" i to bi netragom nestalo na nekoj nezvaničnoj tajnoj aukciji i za siću dospelo u posed nekog Povezanog tipa a sve bi sredio Čovek u Katastru. U Grčkoj to sa nekretninama kapiraju mrtvo-ozbiljno, posao advokata tamo je da kopa i kopa i kopa i iskopa istoriju i poreklo nekretnine i cela ta istorija ulazi verbatim u kupoprodajni ugovor - ta stvar mora da bude kristalno čist

Traženje mogućih naslednika je ozbiljan i isplativ posao
Video kako to rade:

ecce-florian

Milan Novković

Malo je samo zenoidan za nas što previše zujimo tamos-vamos bez ikakvog cilja. Za nešto brže zenoide prvi minut može da se preskoči - dance ne sme, bez njega se ne može u džedaje

catwalk nasuvo (a nije testo )

i vintage vlažno - Leah Walson

da to je u zadnje dve tri godine apsolutni hit u večernjim školama meditacije i majnfulnesa: meditacija na surfu, meditacija pored surfera, zen i surf bez muke, u 100 lekcija, webinar surfo meditacije.....

misim ovo nasuvo i vlažno je ko crnke i plavuše, ako se ja pitam više volem ovo drugo, jes da moš ozbiljno i u vodi da nahebeš al se bar ne odereš svaki put kad padneš ( izuzetak je ako dozvoliš da te okrene pa ti ošmirgla - sanding- ledja). Posle prvog puta nosiš majice, jbg

voda je voda

u to ime ( buduči da je ovo muzički blog a i hebačine kokanda ne nedostaje, što antifa - nabedjeni fašisti, što ove umreženo virtualene (u pokušaju)

samo za seljake

ps

ako Bog da, još šest puta spavam pa odo u "zen džedaje" ( 'beš odlaganja)

Pošto smo obojica za nasuvo stavili Valeriya Gogunskaya drugaricu možda već znaš: ona ima training camp negde u Portugaliji. Odeš, pa ako ti sa iskrenim smeškom uzme levu šaku levom šakom, dok paralelno pešačite niz put, i prisloni je sebi na pupak, a desnom te zagrli oko struka malo prenisko - prepoznačeš kod nje pedagoške kvalitete, opustiti se i naučićeš da padaš bez muke

U to ime evo i našeg nesretnog R&R Y hromozoma u akciji



I onda prestaneš da padaš ideš na fine pokrete i umetnos:



A kod tog bootstrapovanja Y hromozoma od zore rane, što bi bila dobra tema za blog, osim preglasne muzike, udaranja u grudi pesnicama ko gorila, možda jesi a možda nisi korisnik:

next.fucking.level levela na Reddit-u

Vlažnih sam se i sam nagledao, ima i toliko elegantnih i opuštenih da prosto izgledaju neverovatno. Ide tu onda i ravnoteža i simetrija, neminovno, i pošto ti voliš da mlatiš po morima mene potseti i na Bathsheba Beach na istočnoj obali Barbadosa - amaterima samo za lepu šetnju, da ne bi završini ili u Africi ili na kamenju, nego imaju dal godišnje surfing takmičenje, i kad prilaziš naiđeš na nemalu fino uglačanu crnu granitnu ploču, tanku i nepravilnih ivica, sa ugraviranom slikom mnogo simpa malo više od klinca, mnogo simpa i nasmejanog, koji je odrastao baš tu, na plaži, ali ga je jednom prilikom jedan talas hipontisao i odneo u večna lovišta - potseća me na neke srpske spomenike, otud asocijacija, ponekad na slične ploče ili obeležja pored puteva.

Al kolo ide dalje, na Bathsheba plaži mali crni klinci, jedva tinejdžeri, idu dalje, vrh daske nikad izvan vidokruga, ruke kako fizika nalaže da bi turisti pravili lepe fotke.

Мени су ови са Радио Београда одмах одговорили.

Maloprije sam se dopisivala sa Spotify, istekla mi premija, deaktiviram Konto da bih napravila nakon nekoliko dana novi i uplatila novu premiju, ali mi kažu ne može, imate konto, jer pokušavam koristiti isti Mail, ok, javim se u tehniku, prvo mi bot postavi par pitanja da odaberem odgovor od tri, četiri, pita: da li smo vam pomogli, kliknem: ne. Prebaciće me živom biću, javi se živo biće: ček prvo vidim šta ste pisali sa botom, prođe par sekundi, napišem mu šta me interesuje, pita me za Mail, provjeri, da, možete koristiti stari Mail za novi Konto, nakon 15-30 dana, koliko je prošlo, odgovorim: 15,

on: napravite novi konto na neki Mail i kada prođe 15 dana samo promjenite taj koji ste imali

ja: pametno, hvala :)

on: naravno :)

on opet: imate li nekih drugih problema (naravno da nije mislio na bojler:)

ja: ne, nemam :)

on: ako budete imali, javite se

ja: ok, lijep dan želim

on: i ja vama

ja: bye (isključujem se, ali vidim da nešto tipka:)


i prekid filma kao crta kad srce prestane kucati na ekranu __________________________


:))

Spotify vrijedi svakog centa.


Neću da stavim smajli koliko sam ozbiljna. :)

@MN

mhm. znam ona je negde na severu ( pleme sve info širi od usta do usta s kolena na koleno). Meni tamo ladno ( ko za ruse, jbg) tamo nešto južnije su ovi adrenalinski zavisnici ( ko je vido veči) u Nazareu, ladno i na obali, a kad vidiš talas g... ti se smrzne. Ceo taj pojas je cele godine sa neoprenom koji ja ne volim. Čak i u Tarifi koja je na ulazu u Gibraltar je i dalje hladan atlantik, a ni u maroku nije bolje ( mora ipak odelo ne samo mi matorci sa lošom perifernom nego i mladi nose) Ako baš jako uhvatiš i budući da je uvala tek je u Dakhli ( jedan savršen spot za kite surf) voda toplija) tamo je zimi stanište pink flamingosa i pustara jer je vetar slabiji ali još uvek može da se s vremena na vreme nafata a opreme u vansezoni ( kod drugara dž. jbg). Jedino je ko i svugde posle rata u okupiranoj oblasti, al koji će ti ljudi a na magnetna vrata na ulazu u restoran se navikneš

Ruskinje inače ( bar ovo što sam ja upoznao) pristojno voze daske, i vole ( jednom sam se zajebo pa sam jednoj koja je , posle neke retke monsunske oliuje, htela da idemo na noćno kupanje srao ko kamila kako je opasno jer se ne vide markeri za current rip na obali koje postavljamo kao orijentir itd etc. Inače je jako brzo učila dasku ( prešla i na kite board i odvozala neku ozbilju downwind turu). posle se ispostavilo da je instruktor ronjenja i da ako ja nemam posla i moram da se vraćam ona će da radi i da nas izdržava jer ima ispit i ćagu padi neznam koji level a to je tad moj drugar plaćao za 1n1 ronjenje 50usd sat, pa ti vidi. Neču da kačim njenu fotku al ovo je ( ilustracije radi) konkurentkinja sa jedne od Red Bull Queen of the Bay ( nalazimo se često i dalje po nekim surf skupljanjima hahah) početkom prošle godine (beer&chicken thigs)



pa sad ti vidi pa se petljaj sa surferkama ( ruskinjama). Tako da onaj tvoj gornji savet treba vrrrrlo vrlo pažljivo primenjivati

Inače može da bude opasno i u vodi ( ovo sa "povuče te duhovno talas pa otploviš oće, to je više stvar uživanja i opredeljenja). Mahom su povrede posledica gluposti,viška testosterona i adrenalina, precenjivanja sposobnosti i podcenjivanja rizika ( pogrešna procena) ali, mora povremeno da se ide i na mesta gde talas baš nije savršen dugačak a ne previsok...... gde ima stenja i uvala je uska, ono čisto promene radi, da znaš da si živ



ovo donja fotka samo kao legenda sa ovim stenovitim rifom ( bez rifa nema lepog talasa) koji je i u dubljem delu ( ovo je kad je plima a oscilacija je u Talpeu oko 60-70 cm)


tako da u ovim godinama sve više gravitiram kiteu i to bez surfa ko ovaj deda iz 2014.kog sam obožavao. kako je malo potrebno da čovek bude srećan, smiren i zadovoljan. jebg nisu žene kese nego dede i kese







edit

jbt koja sam ja kesa, kad nešto MORAM da uradim nedeljom i MORAM da sedim za kompom radiću hiljadu drugih stvari pa makar žvrljati i po b92blogu samo da bi odlo
žio ono što moram da uradim. pa staaaarno

tessa1

Emsi, ajde podjeli s nama Mail što si im pisao, ne bilo ti zapoviđeno,

evo ja nisam vjerovala da možeš dobaciti dalje u ovom svom egzibicionizmu,

Pre neko jutro, napišem ja mejl jednoj našoj poznatoj radio stanici u kojem im izložim moj jutarnji problem.

Jer voditelji, na radio stanici koju slušam pri vožnji do posla, koriste poštapalice aaa i aaaaaaaaaa toliko puta da to prevazilazi sve moguće granice - posebno voditeljka.

Gospode bože, nemam, nemam riječi.

:))

Evo ti onošto sam im pisao - od reči do reči.

*****************************************************************************

Sticajem nesrećnih okolnosti, prilikom vožnje do posla, prisiljen sam da slušam jutarnji program vašeg radija.
Nesrećne okolnosti proizilaze iz činjenice da na 'radijskom nebu' i nema šta da se sluša, pa je izbor pao na vas (i ponekad na radio Beograd 2).
To koliko vaši voditelji jutarnjeg programa 'akaju', prevazilazi sve granice dobrog ukusa - ako o ukusu uopšte može da se govori.
U prostoj rečenici od 5 do 6 reči, oni 'zaakaju' barem 3 puta, a u složenoj rečenici, makar 10 puta.
Pri tome se razlikuje kratko 'akanje' kao što je 'aaa', te dugo 'akanje poput 'aaaaaaaaa'.
Da li vi možete nešto da učinite kako bi to eliminisali , ili ako to niste u stanju, sveli na najmanju moguću meru.
Postoje valjda stručnjaci za 'govor' koji tim voditeljima mogu da pomognu.
Za početak im recite da ne moraju tako brzo da govore - i time će, kada uspore, sledstveno da izbace neki procenat 'aaaaaaaaa', pa će program time biti slušljiviji.
Ako ništa drugo, puštajte im 2 sata dnevno Dragu Jonaš iz vaše arhive.
Na žalost, voditeljke su mnogo lošije od voditelja.
Ako ništa ne pomogne, omogućite tim ljudima da budu direktori, rukovodioci, portiri, kafe kuvarice, ... bilo šta samo da ne progovaraju na radiju u jutarnjem programu.

Razočarani slušalac MilivojE.

******************************************************************************

Evo ti onošto sam im pisao - od reči do reči.

Hvala lijepo.


Blagodarim iskreno. :))

ecce-florian

@MN

mhm. znam ona je negde na severu ( pleme sve info širi od usta do usta s kolena na koleno). Meni tamo ladno ( ko za ruse, jbg) tamo nešto južnije su ovi adrenalinski zavisnici ( ko je vido veči) u Nazareu, ladno i na obali, a kad vidiš talas g... ti se smrzne. Ceo taj pojas je cele godine sa neoprenom koji ja ne volim. Čak i u Tarifi koja je na ulazu u Gibraltar je i dalje hladan atlantik, a ni u maroku nije bolje ( mora ipak odelo ne samo mi matorci sa lošom perifernom nego i mladi nose) Ako baš jako uhvatiš i budući da je uvala tek je u Dakhli ( jedan savršen spot za kite surf) voda toplija) tamo je zimi stanište pink flamingosa i pustara jer je vetar slabiji ali još uvek može da se s vremena na vreme nafata a opreme u vansezoni ( kod drugara dž. jbg). Jedino je ko i svugde posle rata u okupiranoj oblasti, al koji će ti ljudi a na magnetna vrata na ulazu u restoran se navikneš

Ruskinje inače ( bar ovo što sam ja upoznao) pristojno voze daske, i vole ( jednom sam se zajebo pa sam jednoj koja je , posle neke retke monsunske oliuje, htela da idemo na noćno kupanje srao ko kamila kako je opasno jer se ne vide markeri za current rip na obali koje postavljamo kao orijentir itd etc. Inače je jako brzo učila dasku ( prešla i na kite board i odvozala neku ozbilju downwind turu). posle se ispostavilo da je instruktor ronjenja i da ako ja nemam posla i moram da se vraćam ona će da radi i da nas izdržava jer ima ispit i ćagu padi neznam koji level a to je tad moj drugar plaćao za 1n1 ronjenje 50usd sat, pa ti vidi. Neču da kačim njenu fotku al ovo je ( ilustracije radi) konkurentkinja sa jedne od Red Bull Queen of the Bay ( nalazimo se često i dalje po nekim surf skupljanjima hahah) početkom prošle godine (beer&chicken thigs)



pa sad ti vidi pa se petljaj sa surferkama ( ruskinjama). Tako da onaj tvoj gornji savet treba vrrrrlo vrlo pažljivo primenjivati

Inače može da bude opasno i u vodi ( ovo sa "povuče te duhovno talas pa otploviš oće, to je više stvar uživanja i opredeljenja). Mahom su povrede posledica gluposti,viška testosterona i adrenalina, precenjivanja sposobnosti i podcenjivanja rizika ( pogrešna procena) ali, mora povremeno da se ide i na mesta gde talas baš nije savršen dugačak a ne previsok...... gde ima stenja i uvala je uska, ono čisto promene radi, da znaš da si živ



ovo donja fotka samo kao legenda sa ovim stenovitim rifom ( bez rifa nema lepog talasa) koji je i u dubljem delu ( ovo je kad je plima a oscilacija je u Talpeu oko 60-70 cm)


tako da u ovim godinama sve više gravitiram kiteu i to bez surfa ko ovaj deda iz 2014.kog sam obožavao. kako je malo potrebno da čovek bude srećan, smiren i zadovoljan. jebg nisu žene kese nego dede i kese

Tri asocijativne trivije:

- Ladno more: Ni ja ne gotivim ladnu vodu i posle n godina odlaska na Costa Bravu počnemo da idemo na Costa Blaca (klinci porasli pa topliji zavučeni plićaci sa njima nisu više radili posao). Posle me pita Bgd drug što radi u Moskvi o Costa Bravi, ja reko jako lepa obala, on ode i ovako komentariše: Pa bliže mi je bilo da odem na Baltik

- Struje u Atlantiku: Drag nam par ode na Tenerife. On je baš sportski tip i u jednom trenutku dok su se izležavali na obali gurne ga žena i kaže "zar ti se ne čini da ona osoba u daljini baš vredno pliva a uopšte se ne pomera. On uđe u vodu, ode i pomogne već pomalo obamrlom čoveku koji je po zalutavanju u nezgodnu vodu pokušao da priva uz struju tako što pravolinijski pliva direktno u struju.

Posle par dana opet ga žena kvrcka laktom u slabine sa istim rečima ...

- Na Šri Lanci nisam bio, a voleo bih. Bila je moja starija ćerka tu jako blizu tebe - sirotište za devojčice kojima su roditelji poginuli u cunamiju. Ni jedna od devojčica nije umela da pliva.

Ja sam bio "dole", tj desno na Tajandu. Zaboravio sam plaži ime - išli sin i ja u džunglu pa svratili - isto poznata po istoj nesreći, hiljade ljudi otišlo. Isto lepa, ali uglavnom pusta bila (a najdeo godine za plivanje). Dobili super sto pored same plaže, u rastinju, wow pogled, super klopa i prijatni ljudi ... po plaži uglavnom kučići.

Spotify vrijedi svakog centa.


Neću da stavim smajli koliko sam ozbiljna. :)

tessa1

Мени су ови са Радио Београда одмах одговорили.

Maloprije sam se dopisivala sa Spotify, istekla mi premija,

Извини, на којем ти је језику овај коментар?

Ништа те нисам разумео.

Пробај ту твоју чупри са Солоом, он је полиглота.

Taso, nemoj da se foliraš.

tessa1

Taso, nemoj da se foliraš.

Фолирам у чему?

Немам појма шта ти је тај Spotify.

(А право да ти кажем, нисам ни заинтересован да сазнам.)

Зато и не разумем о чему пишеш у том свом коментару, за мене је то неки страни језик.

Razočarani slušalac MilivojE.

Ko je Milivoje?

Osim što je razočarani slušalac.

Пробај ту твоју чупри са Солоом, он је полиглота.

E pa sad,ako će se vređamo i ti si prosvetni radnik.

solo

Пробај ту твоју чупри са Солоом, он је полиглота.

E pa sad,ako će se vređamo i ti si prosvetni radnik.

Да, јбт, на то сам заборавио!

Извини.

Некада давно у једној праведној земљи Школској живјела једна петица

Постала је усамљена, иако је била гост код многих, постала је једна блиједа сјена себе каква је некада била, била је све само не ОДЛИЧНА.

Петица је била дивна. Сви су је вољели, сви су хтјели да се друже с њом јер је била јако популарна и омиљена у друштву. Многи су уздисали за њеном љепотом. Али, многи су знали да је није лако добити, да она баш и неће да се дружи са свима и да је некада и недостижна.

Она је била резервисана за пробрано друштво, за оне дјечаке и дјевојчице који редовно уче, који вриједно раде своје задаће, који учествују на часу, који су активни и који вриједно раде све оно што им се да као задатак. Е ти, такви, ученици су уживали у њеном друштву. Она је била њихова најбоља пријатељица. Редовно их је посјећивала, а они су је вољели и с нестрпљењем чекали да дође опет. Та љубав је била обострана.

Али шта је било са осталим? Па, и они су је вољели и код њих је знала доћи, посјетити их али не често, не из сваке области. Али и ту је била драг, дугоочекивани гост. За њену наклоност су се борили и они који су били добри и они мање добри. Ту и тамо, знала је и код њих свратити и то би тада било право весеље. Поносно су је спомињали и одрасли. Посебно су уживали када чују да је посјетила њихово дијете, а и најпоноснији су били они код којих је она била стални гост. Истина је и то да су сви знали да је њу тешко придобити, да је тврд орах, да се око ње мораш потрудити и добро загријати столицу и да она не пада с неба.

Али једног дана надви се страшни облак над земљом Школском. Све се промијени. Завладаше нека нова, чудна времена у којој сви ученици и ученице и сви родитељи похлепно пожељеше петицу. Али шта је ту чудно и прије су је жељели?

Да, али сада је пожељеше они који не уче редовно, они који не раде домаће задатке, они који не учествују на часу, они који нису активни и који никако не воле да уче. Од тог тренутка кренуше у трку сви. Петица се толико збунила да није могла да вјерује шта је снашло. Све је очекивала, али да ће бити тако популарна и тражена није могла ни помислити. Посебно је та њена силна популарност изазвала гњев код њених пријатељица четворке врлодобре, тројке добре, двојке довољне и јединице недовољне.

„Па шта је с нама! Зар ми не постојимо! ЗАР СМО МИ ТАКО ЛОШЕ, БЕЗВЕЗНЕ И НИШТАВНЕ? Зар се нама нико не радује? Зашто сви од нас бјеже? Шта смо то ми криве? И ми можемо да будемо добре пријатељице, да врлодобро загрилимо ваше знање, да добро наградимо ваш труд, да вам будемо довољан потдстрек и да вам будемо опомена да будете добри. Зар је то тако лоше, зар се то не цијени?“

Али њих многи нису слушали. Њихов глас нико није чуо. Дјеца су бјежала од њих, избјегавали су их кад год су то могли. А родитељи су дјеци пријетили:

Четворка није за тебе!

Тројка ти није добра другарица!

Двојку више код тебе нећу да видим!

Јединице се клони!

Замрзила дјеца четворку, тројку, двојку и јединицу као да су ванземаљци, као да су то нека зла бића која ће их одвести у пропаст.

Петица се толико уморила од свог бјежања да би се најрадије вратила у црвену оловку одакле је дошла, сакрила се и да је нико никада више не види. Међутим, извлачили су је за уши када се није дала, вукли за рукав по ходницима, позивали на телефон у касне сате, пријетили јој да се нацрта код њих…

Одједном је морала са свима да се дружи, са свима да буде најбоља пријатељица. Али најгоре од свега је што је морала да четворку гурне у крај, да тројку поклопи по глави, да двојку избрише са мапе и да јединицу никада више не види ни близу себе. Постала је усамљена, иако је била гост код многих, постала је једна блиједа сјена себе каква је некада била, била је све само не ОДЛИЧНА.

ЧИЧА МИЧА ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА!

(Селма Карић)

ЛИНК

promoter

... puštajte im 2 sata dnevno Dragu Jonaš iz vaše arhive...

Plus Maricu Milčanović i Koviljku Panić sa III programa. Pre niza godina odmenio ih je izvesni A. Božović, kome u svetskoj istoriji radio stanica, pogotovo onih u domenu kulture, nema ravnog kako po boji glasa, tako i po akcentovanju, dikciji, zainteresovanosti za sadrzaj teksta i isijavanju neznanja. Istina, vremenom je proredio i ublazio naglasavanje poslednjeg sloga, ali sumnjam da ga je iko obavestio da se npr. ne kaze preeeelid i da se Toskanini nikada nije zvao Artur. Na dotičnom programu je i jedan noviji, mnogo manje iritantan zenski glas koji bi barem zeleznicke kompozicije mogao da najavljuje bez problema. Nisam im pisao, ali ako ih i pustim da sviruckaju, onda to bude par minuta kasnije. Zahvaljujuci dobrim refleksima i brzini, efikasno blokiram svaki sledeci pokusaj da mi nesto saopste.

Usput, kada je bilo odluceno da se ugasi radijski (vikend) program Stereorama, poslao sam jedno obicno pismo (tri kratke recenice) Z. Đinđiću, a kopije adresovao na dvojicu ministara. Potom mi je Lečićevo ministarstvo odgovorilo da oni nisu nadlezni za takvu stvar. Pomenuti se posle prisetio da izrazi svoje simpatije za taj program oglasivsi se u Politikinoj rubrici Među nama! Imam ta pisma sacuvana, ali necu imati vremena da ih ovde postavim.

(mada priznajem da bi bilo zabavno zvati ih Bulbuldi ili Bulbusi).

Moderno bi i komšijski nekorektno bilo - a i Bene bi voleo pa zašto mu ne učiniti plezir - Bulbudardi.

maksa83

Bulbulder - Bulbulder-ac (mada priznajem da bi bilo zabavno zvati ih Bulbuldi ili Bulbusi

Чик пробај ако смеш да им то кажеш у лице то јест да их пред њима тако назовеш тамо негде на обалама Булбулдерског потока (Димитрија Туцовића и Цвијићева).

Прошла би те воља за забаву очас посла.

Nisu gramatika nego pravopis tj. ortografija koju ti iz nekog tebi znanog razloga zoveš daktilografija. Izvini to nije isto ni u jednom svemiru.

naravno - jer se vi ponosite daktilografskim dostignucima. kad uzmes olovku (da ne kazem pero) u ruke javi se.

avganistanca zovem avganistanac jer je pripadnik naroda koji zivi u avganistanu. a ako ces da poredis sa australijom onda ce biti indijanac

Pravilno je Indijci...

Rasprava vam je (kao i ona druga,večna) opsolit zato što Indija menja ime u Bharat



Možda se usaglasite oko toga kako ćemo ih ubuduće zvati. Ja nemam pojma. Ali imamo sreće da ovde jezikoslovaca ima napretek...

Možda se usaglasite oko toga kako ćemo ih ubuduće zvati. Ja nemam pojma. Ali imamo sreće da ovde jezikoslovaca ima napretek...

Bharaćani, naravno.
Mali problem je što bi moglo da se desi da ih neupućeni mešaju sa Baranđanima čemu bi se najviše radovali Čenćani.

ti ćeš nekog da nazoveš Indus a čovek možda neki Tamil musliman i svakako nije Indus, ali jeste In-di-jac.

Andjelija,

Kao sto je brat Ramzan Rusijac, kao sto je Tessa Austrijac (pardon, Austrijka), Kao sto je Gedza Italijac, kao sto je Tasa Srbijac, kao sto si ti Mongolijac (da ne kazemo Mongolac), tako ti je taj tamil Musliman Indijac.

Važi.

as expected. to je sve sto imas da izneses kao kontrargument, andjelija?

kao vucic kad brani kosovo

Ti ozbiljno očekuješ argument protiv tvrdnje da je "Indijac" neispravan naziv za stanovnika Indije?

ja ozbiljno ocekujem da argumentovano objasnis koji je 'ispravan' naziv stanovnika rusije, srbije, a pogotovo hrvatske.

mozes i francuske (uzmi milosa, arnoa kao samples; a mozes i kamila i nekog tamila (kojih sigurno ima i u francuskoj...).

ok, dovoljno je da kazes 'ne znam'.

prihvatam.

Kunem ti se svime do čega mi je stalo da ono nije fotošop nego da je slikano istog dana iz ove ruke na mestu na kom sam rekao, konkretno ispred adrese Bulevar kralja Aleksandra br. 203.

ma ok, nije los fazon

maksa83

dragosevacprekjuce

Važi.

as expected. to je sve sto imas da izneses kao kontrargument, andjelija?

kao vucic kad brani kosovo

Ti ozbiljno očekuješ argument protiv tvrdnje da je "Indijac" neispravan naziv za stanovnika Indije?

čoek je prolupo..
a ja odgledam Čaturangu, dobro nije Čaturanga nego se tako nekako zove serija na apple tv sa Čarlijem Hanamom u glavnoj ulozi koji je mnogo lep i zgodan i nema veze što mu je uloga bedasta..
al radnja (naivna) smještena u Bombaj osamdesetih i brate ono sve neki Waliiiiiiiiiid (Walid iz prve sezone faude, mi se po kući povremeno dozivamo sa Waliiiiiiiid) i ostale mudže i onda čeknemo a tamo brate nešto tipa četvrtina stanovnika slama u Bombaju mudže..
ja sam mislila da su oni to mnogo efikasnije potjerali kadli nisu uopšte..
e dakle nema nego kupuj kartu, sedlaj ragu i pravac u slam da ga priupitaš jeli Walid, jesi ti Indijac il štakojkurac..
reko miki da nisi

i štaa sam tela Čaturnaga skroz fun to watch al kaže otkazali drugu sezonu.. wtf.. ja bi Čarlija gledala kako se polugo vazda premeće okolo još bar dve sezone..
bezze

e dakle nema nego kupuj kartu, sedlaj ragu i pravac u slam da ga priupitaš jeli Walid, jesi ti Indijac il štakojkurac..
reko miki da nisi

ratkapna, jel si ti bosnijac?

sta ti, kao profi, mislis o ovom takmicenju za najlepsu novu srpsku rec? zapamtila sam samo duhoklonuce.

Sve srpske reči su najlepše!

To takmičenje je čisto sranje.

p.s.

Inače najlepša internacionalna reč je WIKEND.

Dok ne odeš u penziju. Onda gubi na značaju.

hvala solo, pomislila sam da sam nevidljiva. nego, savet. ostavi mi bivsi poruku posle 20 god. da mu se javim. mislila sam da ima veze sa blogom, nebitno. preselio se u solun, svi su ga ostavili, jos me voli, mnogo se promenio... i sta cemo sad da radimo. alo, voz je otisao pre 20 god. da li su muskarci realni?

jos me voli, mnogo se promenio... i sta cemo sad da radimo.

Šta tu ima više da se voli?

čudan neki tip.

ostavi mi bivsi poruku posle 20 god. da mu se javim.

Dosadno mu ili ga uvatio neki sentiš ko Spiru.

Oće to.

solo

sta ti, kao profi, mislis o ovom takmicenju za najlepsu novu srpsku rec? zapamtila sam samo duhoklonuce.

Sve srpske reči su najlepše!

To takmičenje je čisto sranje.

p.s.

Inače najlepša internacionalna reč je WIKEND.

Dok ne odeš u penziju. Onda gubi na značaju.

I na snagu stupa timeless FLIŽIDER

Možda TV, daljinska, idemtetkadamlek (ženu je lakše zbuniti poetskim modifikacijama), koznazaštojetodobro, ... (jel se važe i složenice? (sve je ovo internacionalno po meri govori-srpski-da-te-ceo-svet-razume)

zoja444

sta ti, kao profi

Уф, ово боли, Зоји.

mislis o ovom takmicenju za najlepsu novu srpsku rec? zapamtila sam samo duhoklonuce.

Мало покушавамо да копирамо Англоамеричане, а?

Колико видим, ова реч коју си ти поменула, духоклонуће (депресија) није изабрана у организацији Друштва за српски језик и књижевност, Института за српски језик САНУ, Матице српске, Филолошког факултета него је ту НОВУ најлепшу реч изабрао десеточлани жири у организацији неког сајта који се зове "Мала библиотека" (мислим да се тако зове) из Лондона. И онда су то медији пренели.

Не знам састав тог жирија нити сам икада чуо за тај сајт "Мала библиотека" из Лондре.

(Узгред, ако тако нешто уопште и постоји - "најлепша реч". Међу лингвистима не постоји та терминологија најлепша реч, груб језик, певљив језик, прецизан језик и сличне ствари и такви судови о језику спадају у тзв. фолк лингвистику, народњачку лингвистику. -ЛИНК)


Али није лош начин да се медијски промовише један језик и да се скрене пажња широке публике на бригу о језику.

Углавном, тај жири сајта "Мала библиотека" је изабрао духоклонуће као најлепшу НОВУ (наглашавам, НОВУ) реч у српском језику која је стигла од некога из Суботице. Остале речи у конкуренцији су биле:

Drugo mesto zauzela je reč prohujak, koju je predložila Maša Antonijević iz Jagodine, a treća najlepša nova srpska reč je prikačica koju je poslao Miloš Mićović iz Beograda. Tako je glasao žiri, dok su na javnom glasanju na drugom mestu reč beztebnost, a na trećem beznemož.

Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.

И то је све у реду, занимљива прича о речима, али...

Знаш, и Лаза Костић је пре 150 година из себе генијално (какав је већ био) избацио реч плетисанка. Али та реч никада није ушла у свакодневну употребу српског језика и остала је упамћена само као врхунско уметничко обележје Лазине уметности, то јест поезије.

(А један језик било који, да те подсетим, осим те своје уметничке функције има још две... Служи нам за споразумевање и служи нам да чувамо и преносимо знања.)


Са друге стране опет,

Друштво за српски језик и књижевност (ЛИНК)

у сарадњи са катедром за српски на Филолошком од недавно, такође у жељи да скрене пажњу шире јавности на бригу о језику, а све то у оквиру

акције "Март- месец српског језика" (ЛИНК)

организује анкетирање говорника српског језика за избор најлепше али ПОСТОЈЕЋЕ речи, не НОВЕ него већ постојеће речи у српском језику.

Све то захваљујући мојим колегиницама са којима сам заједно студирао, а сада професоркама на Филолошком факултету, Весни Ломпар (председница Друштва за српски језик и књижевност) и Рајни Драгићевић (председница Савеза славистичких друштава Србије) којима се ја заиста искрено дивим још од студентских дана на тој енергији и ентузијазму које и данас још увек имају у свом научном и педагошком раду и због љубави коју показују за српски језик.

Ове, 2023. године, још увек није бирана најлепша постојећа реч српског језика, а за прошлу годину од 905 пристиглих предлога на адресу Друштва најлепшом речи у српском језику на основу анкетирања говорника српског језика разних узраста, пола, степена образовања, професија итд. проглашена је реч праскозорје.

За ту реч је гласало чак 10 ученика основних и средњих школа, а била су занимљива њихова образложења за сопствени избор:

"Та реч као да пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа; почетак нечег новог, лепог и искричавог; нови дан и повратак светлости после таме; описује толико много..."

Сјајна су нам деца! Сјајна!

Какви смо ми одрасли, Зоја, деца су нам сјајна! Поносим се њима.



Е, Зоја, а је л' знаш ти шта значи реч малолетници у 5. разреду основне школе?

То су деца која су мало летовала.

najlepsu novu srpsku rec

Čvabalo!

solo

sta ti, kao profi, mislis o ovom takmicenju za najlepsu novu srpsku rec? zapamtila sam samo duhoklonuce.

Sve srpske reči su najlepše!

Пишем одговор Зоји (претходни коментар), а све време мислим на одломак романа "Деобе" Добрице Ћосића под називом "Откриће" када народ сабијен на гомилу у сеоској цркви, гушећи се без ваздуха, гледа у швапског официра који стоји на улазу у цркву не назирући му лице него га виде само као неку црну силуету у траци светлости која кроз врата улази у цркву и који тражи од њих да се преброје колико их ту има са све децом и бебама у наручју пре него што Швабе цркву закључају и запале је, а читаво село изгазе тенковима...

Па се у жамору гомиле у цркви зачује један глас који очајнички викне:

"Девојке, говорите му најлепше речи нашег језика!"

И почну:

- Хлеб.

- Љубав.

- Вода.

- Крв.

- Нож.

...

Тај одломак романа Деобе који сам са децом радио на часовима скоро 30 година пре 4 године су избацили из наставног програма и из Читанки за 8. разред основне школе.

Нисмо никада добили никакво образложење зашто је тај одломак избачен из наставног програма.

shmoo

zoja444

sta ti, kao profi

Уф, ово боли, Зоји.

mislis o ovom takmicenju za najlepsu novu srpsku rec? zapamtila sam samo duhoklonuce.

Мало покушавамо да копирамо Англоамеричане, а?

Колико видим, ова реч коју су ти поменула, духоклонуће (депресија) није изабрана у организацији Друштва за српски језик и књижевност, Института за српски језик САНУ, Матице српске, Филолошког факултета него је ту НОВУ најлепшу реч изабрао десеточлани жири у организацији неког сајта који се зове "Мала библиотека" (мислим да се тако зове) из Лондона. И онда су то медији пренели.

Не знам састав тог жирија нити сам икада чуо за тај сајт "Мала библиотека" из Лондре.

(узгред, ако тако нешто уопште и постоји - "најлепша реч". Међу лингвистима не постоји та терминологија најлепша реч, груб језик, певљив кезик, прецизан језик и сличне ствари и такви судови о језику спадају у тзв. фолк лингвистику, народњачку лингвистику. -ЛИНК)


Али није лош начин да се медијски промовише један језик и да се скрене пажња широке публике на бригу о језику.

Углавном, тај жири сајата "Мала библиотека" је изабрао духоклонуће као најлепшу НОВУ (наглашавам, НОВУ) реч у српском језику. Остале речи у конкуренцији су биле:

Drugo mesto zauzela je reč prohujak, koju je predložila Maša Antonijević iz Jagodine, a treća najlepša nova srpska reč je prikačica koju je poslao Miloš Mićović iz Beograda. Tako je glasao žiri, dok su na javnom glasanju na drugom mestu reč beztebnost, a na trećem beznemož.

Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.

И то је све у реду, занимљива прича о речима, али...

Знаш, и Лаза Костић је пре 150 година из себе генијално (какав је већ био) избавцио реч плетисанка. Али та реч никада није ушла у свакодневну употребу српског језика и остала је упамћена само као врхунско уметничко обележје Лазине уметности, то јест поезије.

(А један језик било који, да те подсетим, осим те своје уметничке функције има још две... Служи нам за споразумевање и служи нам да чувамо и преносимо знања.)


Са друге стране опет,

Друштво за српски језик и књижевност (ЛИНК)

у сарадњи са катедром за српски на филолошком од недавно, такође у жељи да скрене пажњу шире јавности на бригу о језику, а све то у оквиру

акције "Март- месец српског језика" (ЛИНК)

организује анкетирање говорника српског језика за избоир најлепше али ПОСТОЈЕЋЕ речи, не НОВЕ него већ постојеће речи у српском језику.

Све то захваљујући мојим колегиницама са којима сам заједно студирао, а сада професоркама на филолошком факултету, Весни Ломпар (председница друштва за српски језик и књижевност) и Рајни Драгићевић (председмици Савеза славистичких друштава Србије) којима се ја заиста искрено дивим још од студентских дана на тој енергији и ентузијазму које и данас имају у свом научном и педагошком раду и љубави коју показују за српски језик.

Ове, 2023. године, још увек није бирана најлепша постојећа реч српског језика, а за прошлу годину од 905 пристиглих предлога на адресу Друштва најлепшом речи у српском језику на основу анкетирања говорника српског језика разних узраста, пола, степена образовања, професија итд. проглашена је реч праскозорје.

За ту реч је гласало чак 10 ученика основних и средњих школа, а била су занимљива њихова образложења за сопствени избор:

"Та реч као да пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа; почетак нечег новог, лепог и искричавог; нови дан и повратак светлости после таме; описује толико много..."

Сјајна су нам деца! Сјајна!

Какви смо ми одрасли, Зоја, деца су нам сјајна! Поносим се њима.



Е, Зоја, а је л' знаш ти шта значи реч малолетници у 5. разреду основне школе?

То су деца која су мало летовала.

Pa to, a sjajni su nam i srpski domaćini - ovo gore: U Londonu su garant srpske dame glasale.

Kad smo tu da se nakačim i na tvoj komentar Emsijevog komentara: "aaaa" i "aaaaaaaa" fino ide kod dama, nego smo mi domaćini, valjda, pali s Marsa, ne Venere, pa bi mi trebali više da se držimo Klingonovskog (vi lingvisti nikako ne bi smeli zanemariti organic notu jezika

Dobro, stoji da nije lako udenuti umri-muški mojo u reč "depresija", al ako se malo napregnemo ...

Klinci su sjajni, to stoji, ... možda su se samo malo p-č zaneli pa prerano odrasli, ali i ja se pravim da znam šta radim i pričam kao odrastao čovek kad treba nešto od žene da iskamičim

A onda, i sudbine umeju da lupetaju, ode nam Prigrevački ČinČin (Slavko) u večna lovišta. Hvalio sam ga Freeju kako je umeo da skoči na glavu u najpliću vodu (za ne poverovati) sa značajne visine, a ode u večna lovišta zbog ... Covid boostera - kažu munjevito posle inekcije, pre nekoliko godina, iako su mi izvori ove vesti, po upozorenju drugara, u kategoriji "za proveriti".

Milan Novković

i sudbine umeju da lupetaju, ode nam Prigrevački ČinČin (Slavko) u večna lovišta.

Е, у пичку лепу материну!

(Извини, ја увек псујем и ударам песницом у зид када сам беспомоћан и не знам ништа паметније и боље од тога у оваквим ситуацијама.)

ajde redom. solo, jeste, generalno je cudan. meni su takvi zanimljivi. ali promenio mi je tok zivota. kada sam ja zelela nesto vrlo vazno, on nije zeleo. i to je bio kraj. zauvek. nisam mu oprostila.

makso, hahaha, da ti ja provodadzisem kod bivseg decka? i da natovarim sve zainteresovane za sve i svasta sa bloga b92 ispred kuce? da li si ti realan?

Zoja, te tvoje priče između sna i jave,
kao 1001 noć, u svakoj 1000 Soluna. :)

Čitam prije neki dan da je Borisav Đorđević napisao Nek me ne zaborave devojke sa Morave..

Imaš li ideju za blog Zoja? Pitam onako. Blog o 1000 Morava i cmakanje u šašu? :)


Volim Eriku Pluhar, jako.

Imaš li ideju za blog Zoja? Pitam onako

Imam ja Zoja.Ideju onako.

Bojler ko kućni ljubimac.

A radni naslov bloga: ,,prošetaj bojler draga,,

I da budeš gost autor kod Angie u znak pomirenja.

Ona ima autorsku jbg.

p.s.

Dobro može i kod ,,brke,, ako oće da te ugosti.

Zoja skida junfer sa prvim blogom.

Sjajno!

solo

Imaš li ideju za blog Zoja? Pitam onako

Imam ja Zoja.Ideju onako.

Bojler ko kućni ljubimac.

A radni naslov bloga: ,,prošetaj bojler draga,,

I da budeš gost autor kod Angie u znak pomirenja.

Ona ima autorsku jbg.

p.s.

Dobro može i kod ,,brke,, ako oće da te ugosti.

Zoja skida junfer sa prvim blogom.

Sjajno!

Ko je ,,brka,,?

ma kakav blog. mnogo sam umorna. moram da spavam.

Da, i mene čeka baš, baš ispunjena sedmica od ranog jutra do noći, tj slobodan je četvrtak, ali u četvrtak moram uraditi sve što nisam danas. :)

Smješkam se bre kao bogataši iz Prigrevice. :))

tessa1

Smješkam se bre kao bogataši iz Prigrevice. :))

Kako i ne bi, kad ti padne Prigrevica na pamet

Nači evo je, ovih godina (da ih vidiš na Fejsu, starije generacije - jedna osoba stavi nešto, ostali ko čavke, silne desetine likes u desetinama minuta



Ovde dve građevine što odskaču po "dizajnu" su: škola (crni krov), sportska sala (beli krov).

Ova ulica sa naglašenim drvoredom - "moja", Vasilja Gaćeše. Broj 96 - kupili ćale i keva straćaru da rasterete zajedničku kuću što su delili sa ćaletovim bratom i sestrom, Maršala Tita 99 (jel vido neko Emsija?! pre nego što sam ja krenuo u školu, godinu dve.

Tu su zidovi bili od blata pa je ćale, dosta vešt u planiranju i preciznom i efikasnom uzimanju kredita, pa sitnim tezgama mimo stalnog posla (umeo svašta građevinskog da radi) kupio neku staru ciglu (rušena stara ciglana da bi se napravila nova - kasnije nikad više nisam video bolju ciglu - Nemci, jbg), stare prozore i vrata, građu i stari "biber" crep pa smo sami napravili bolju kuću.

Dok se to radilo bili smo u jednoj rpostoriji nas troje, prednji deo kuće srušili, al tamo je tada bilo popularno pomagati drugima kad nešto rade, u njivi pogotovo, tako da je došlo dosta ljudi da pomogne i ja mislim da smo kuću napravili za manje od mesec dana - i meni danas zvuči neverovatno. Domaćin bi samo kuvao klopu, donosijo kafe i rakije, naravno

I ja sam tu, oko prvog razreda, zavoleo DIY - već sam mogao da sečem daske, grede i rogove (letve ne računam), i desnom (glavnom) pa levom rukom (nije bilo izbora, kad se desnica umori štaćeš daš šansu i lahkoj levici - ovo zbog mangupa na blogu ovako dvosmisleno pišem) i zakucavam letve na krovu. Beton se mešao ručno, kreč se gasio ručno - zbog tog kreča sam "rešio" da budem hemičar, pre toga sam hteo budem mašinac pošto smo umesto Legoa imali vekerice za rastavljanje i sastavljanje).

Onda sitnice, pa velika metalna kapija bitna za ...

... raspust posle 6. osnovne kad sam dobio prvi kit iz elektronike - ćale doneo iz Bgd iz Radio Kluba Nikola Tesla sa Crvenog Krsta. Najmanji, ona osrednje mala klema, plastične slušalice, žica za kalem, malo feritno jezgro, cevčica za namotavanje kalema, dioda, tranzistor i nekoliko pasivnih komponeni.

Prvi radio prijemnik sam napravio u prvih pola sata - nije hvalisanje, trivijalno je, možeš da probaš:

1. Recept 1: sve staviš na red: metalnu kapiju, diodu, sluške, i svoje zmijsko telo i ... čuješ lokalnu radio stanicu, u mom slučaju Sombor

2. Recept 2: Onda namotaš kalem, staviš unutra feritno jezgro, tranzistor, još nekoliko pasivnih komponenti, bateriju ... i evo ih više radio stanica, uvlačenjem i izvlačenjem jezgra, i ...

... netju više da studiram hemiju, oću ETF.

Onda gimnazija i Sombor, putovanje i drugarice te zeznu skroz i prestaneš da čitaš lektiru, a u osnovnoj sve čitala i do debelo posle ponoći, pojačala drugarima sa gitarom - prvo drugaru iz gimanzije sam napravio od neke crvotočne prastare tanke i suve daske, lepio crni skaj okolo da liči na "Maršala", ludovanja razna zarađivanje kinte popravljanjem TVa i Radioa, uvođenjem struje u sitne projektiće što su ljudi doziđivali na stare kuće, ... (ovo drugarevo pojačalo nije imalo zaštitu protiv kraktog spoja na zvučničkom izlazu (vidi pod svi bili švorc) pa nije dugo trajalo - drugar se zaneo gledajući obožavateljke pa nije pazio gde i šta ubada u pojačalu i na zvučnicima (naravno da nismo imali love za utinice i utikače)

... pa Bgd, Radio Klub naveliko (svecka zlata, svecki rekordi) (pre toga u Somboru), bioskopi, galerije, kafanjerinzi, drugarice (ja munjevito nađem drugaricu sa kojom bih mogao zauvek ako me ne bi maltretirala :-P (najsitnija provokacija, čisto da ti se genije ne uspava) U moje vreme su te razne provokacije bile popularne i mi smo se isto, samo nismo imali p-ć liniju, uvek po nekoj podeli kreativno i veselo provocirali - po timu za koji navijaš, iz kog si sela, ko može više knedli sa šljivama da pojede, šah - uh, ne pitaj, moj stric je bio najbolji u selu neko vreme, ćale sličan jedino što je stric bio pažljiv i blag kad te pobedi, a ćale baš nestašan ...

... jednom me izazvao na takmičenje iz pisanja poezije i dobio opkladu, gomilu strofa napisao sve dobre, kažem auje što baš mene ovakav ćalac da spopadne ...

... kad par decenija kasnije ukapiram da je varao, takva pesmica postoji i on je znao napamet:



... i tako dalje, idu dani, išli, eno moji u Prigrevici žale za starim vremenima, ja za bilo kakvim, a opet ...

... svako malo odvrnem muziku do daske, iz sirovog veselja

Pardon, više sam spominjao ćaleta nego kevu: domaćica, teško je je bilo pobediti je u mentalnoj aritmetici, u detinjstvu bila navraga-nalik, popela se na svako drvo u okolini u Lici, nula društvenih inhibicija - nije stilska figura, i mlađa mi ćerka je na nju, keeping up aperances tip (obe su) tako da ne znam šta je što mi je ispričala iz porodične istorije tako i bilo a šta je dodekorisala, nikad nije priznala da je bilo šta iz UK bolje od bilo čega u Srbiji

Ćale je bio moralno crno-beo, partizan, tri puta ga stigao nemački metak ali je baš imao sreće, jednom ga zarobili četnici ali ih je stražar pustio da pobegnu, i oni su puštali zarobljene četnike ako nisu bili koljači (i italijane) - taka blogo vremena, i o ovome se piše, kevu jednom zamalo nisu stigle ustaše što su ih jurile (uplašila se nabujale Jadove u Lici, ali primetio ortak da je nema pa se vratio po nju). Ćale bi pre umro nego dao doktoru mito, a keva bi ladno odnela kokošku pošto je "taki bio običaj" ...

Nači šta smo imali, sad ti, pokloni se i počni, ja o tebi ne znam ništa osim da si sad u Beču, voliš književnost, šah, svašta, da ti roditelji imaju voćnjak, da imaš brata i sina, i da si ratoborna ko god da te povuče za kike (ja sam više na ćaleta, crno-beo, samo imam manje eksplozivnih ispada - on je umeo da izvuče stoljnjak onima što ne gotivi u kafani, kad popije, pa su ga drugi branili da ne dobije batine, ali je prestao da pije kad sam ga ja, sa 5 godina, uhvatio u šupi da povraća pa pitao (ovo su mi ponavljali decenijama): "Tata, što piješ kad ti škodi" ... otišao u bolnicu, izlečio se i potpuno prestao da pije. Ja umem da isključim neokorteks i pustim kevinom nasleđu u meni da proradi ... tj ne bih trepnuo pre nego što bih preporučio ćerku u Cityju, čak i ako ima boljih kandidata iz Bugarske, ali su nekako i one poprimile malo od mene pa nam uopšte takve sile ne kolaju po sistemima...

... ček, odlutah, gde sam ono bio, da ti ne trubim bez veze o radio prijemnicima ako si i sama sa ETFa ili sličnog, nači "sacred monster" (pozornica, po mojoj omiljenoj balerini) je tvoja

Ovo je samo podstrek, naravno da ne treba ništa da pričaš ako ti se ne priča

Ko je ,,brka,,

8

Da, i mene čeka baš, baš ispunjena sedmica

To je još uvijek bolje od ispunjene osmice!

Držiš?

Ovo je samo podstrek, naravno da ne treba ništa da pričaš ako ti se ne priča

Ma bila je aluzija na zadovoljnog čovjeka,

a već sam jednom ili dva puta, možda tri, pisala da samo ti ostavljaš više smajlija od mene.

I što je okej, em ima neko zadovoljniji em je bolje u životu biti bogat Prigrevčanin nego siroma Indijac, evo pitaj Švajcarca Dragoševca. :)

Švajcarca Dragoševca.

Mickija. :)


+

Moram spavati, čitala sam ono planirano za četvrtak, sve virtuelne aktivnosti obustavljam tj prekidam u 23.31 do sledećeg vikenda, možda četvrtak,

Moram spavati, čitala sam ono planirano za četvrtak, sve virtuelne aktivnosti obustavljam tj prekidam u 23.31 do sledećeg vikenda, možda četvrtak,

Pre spavanja obavezno....

Ko je ,,brka,,?

Moša!

Izrimuj.

Brka što žirafe druka.

tessa1

Ovo je samo podstrek, naravno da ne treba ništa da pričaš ako ti se ne priča

Ma bila je aluzija na zadovoljnog čovjeka,

a već sam jednom ili dva puta, možda tri, pisala da samo ti ostavljaš više smajlija od mene.

I što je okej, em ima neko zadovoljniji em je bolje u životu biti bogat Prigrevčanin nego siroma Indijac, evo pitaj Švajcarca Dragoševca. :)

Tako sam ja to i shvatio, nego vidi gore pod "provokacije"

Ja sam jako radoznao, bolesno, a munjuvito zaboravljam - da ne listam fotke sa godišnjih 90% bih zaboravio u 5 godina - ovako sa listanjem zaboravim samo 80%

Ja volim da upoznam blogere uživo, a u stvari sam ipak introvertan, pretežno - prosto mi je zanimljivo sve što mrda oko mene - tako da mi je introvertnost prirodno prigušena radoznalošću - osim ako to što se mrda nije preopasno na opasan način

Mi smo ti iz Prigrevice, kad je Prigrevica u pitanju, svi (stara garda) grandiose narcisoidi - sreća pa je to malo i pravolinijsko seoce, pa ta grandioznost nikoga ne pogađa, više drugima dođemo ko mali brod bezopasnih ludačića ...

... osim Stapara, oni nas, verovatno, mrze ko Nemce - to je Alseov fiefdom, samo njihove isturene teritorije pa dok ne diramo Sombor oni ni ne primete koškanja na periferiji

Milane, sad i ja vidim da je možda malo grubo, nije mi bila namjera, izvini.

Pre spavanja obavezno....

Solo, Maksu boli k, stavio te u skriput, tako da možeš metastazirati među komentarima..

tessa1

Milane, sad i ja vidim da je možda malo grubo, nije mi bila namjera, izvini.

Ma nije ništa grubo, kakva izvinjavanja, jedva dočekao da se setim Prigrevice

Nije meni ni o čemu nezgodno pričati - ni o lovi, jednog dana vadimo novu kreditnu karticu da platimo kamatu na 10 ostalih od kojih smo živeli, za par meseci odjednom puno love.

Primer, u jednom trenutku žena i ja se pitamo dal da prodamo kuću da bi nam ćerke ostale u odličnim a skupim školama, za nekoliko meseci kriza prođe i razletimo se na sve strane.

Tad sam se jedino naglašeno nerviarao ali samo zato što su nas prevarili za dosta novca, dve firme Škoti i Holanđani, na kraju im otpisao dugove, zaboravio i smirio se - da nije bilo toga bili bismo na svom haotičnom terenu i ne bi se sad ni sećao

Taj opušteni haotični teren ja nosim još od faksa: jednom kum i ja radimo razlgas za Bgd studentsku zadrugu, al sve, dizajniramo elektroniku, napravimo štampu, ... odemo i instaliramo, ali kasnili sa pripremama za neko radioamatersko takmičenje pa zabpravili da pošaljemo fakturu, i na kraju nismo nikad naplatili, ni pokušali.

Zeza me kum i danas. Imali neku crkavicu pa nismo primetili. Da nismo imali crkavicu onda bi bila druga priča, ili bismo ih jurili, ili bi čistili prašinu preko zadruge u Savezu Radioamatera Srbije (jednom sam ja tako pokrpio džeparac pa se sećam)

Ja blog doživljavam ko kafanu, samo malo usporeno i nešto manje interesantno nego uživo u kafani, plus se ljudi dosta svađaju - u kafani ne, samo mlate rukama i galame (na sreću ja ne pokušavam da pevam, niti moj kum da igra)

Solo, Maksu boli k, stavio te u skriput, tako da možeš metastazirati među komentarima..

Ma boli i tebe - opušteno

maksa je i mene stavio u skriptu ali je nabudzio lupam neki algoritam da se otvara na kljucne reci. a meni krivo, krivo, hocu da crknem za njim. ovo sam ja, lirski nadahnuta, probudjena u 4., dok se jos nisam socijalno razbudila.

taso, u knjizi 'kazanovin kompleks', postoji poglavlje o lordu bajronu, koji je predstavljen kao veliki zavodnik koga su zene obozavale iako je bio hrom.

tessa, poslednji pokusaj muvanja sam imala pre nekoliko god. sedela sam na klupi u parku, okruzena kutijicama kineske hrane, za c. i n.p., kada me tip 6 puta pitao: da podelimo? ja sam odricno klimala glavom, a odmah mi se svideo. kakva sam curka, moze i guska, nemam reci.

milane, zasto ostavljate licne podatke? jel znate koliko manijaka ima po internetu?

Ma nije ništa grubo, kakva izvinjavanja, jedva dočekao da se setim Prigrevice

Znači tako. :))

Ma boli i tebe - opušteno

Imala bih ja savjet kako da savladaš tog demona kojeg stvaraš godinama i nad kojim si izgubio kontrolu, ali nije etično i na neki način i zakonski zabranjeno djeliti takve savjete.


Druga ideja je da Maksa odbanuje Angie i Gvozdena a tebe banuje zajedno sa Predatorzom, imate zajedničke teme npr predgrađa i pritoke oko Tuzle, jer ti u skripti autora bloga je kao staviti slušalice na uši da ne čujem vapaje..

tessa, poslednji pokusaj muvanja sam imala pre nekoliko god. sedela sam na klupi u parku, okruzena kutijicama kineske hrane, za c. i n.p., kada me tip 6 puta pitao: da podelimo? ja sam odricno klimala glavom, a odmah mi se svideo. kakva sam curka, moze i guska, nemam reci.

Zoja, započinješ partije šaha i otvaranja na koje nemaš ideju već u narednom potezu šta i kako, ne znam šta bih ti rekla. :)

tessa, sah je racionalna igra a oni leptirici u stomaku lete spontano.

zoja444

tessa, sah je racionalna igra a oni leptirici u stomaku lete spontano.

Kod Remedios Prelepe leteli su u oblaku, svuda oko nje.

Milan Novković

a munjuvito zaboravljam

Такав је и онај мој Кум из Ванкувера. И он се читав живот бави компјутерима, програмима,... И не заборавља муњевито само оно што се сада догађа него не може ничега да се сети ни од раније (другови смо од првог основне).

Шта год ја испричам из нашег детињства и младости, сви остали другари потврђују, а Кум се ишчуђава и само виче:"У пичку материну, ја се ничега од тога не сећам!"

Мислим, Милане, да је то због количине информација које свакодневно покупите.

Озбиљно.

Радили су неко истраживање и установили да мозак данашњег човека за 4 године прими исту количину нформација коју је примао мозак човека на почетку 20. века за читав живот.

А код вас двојице је то још и појачано природом посла.

Не може, Милане, све има своје границе... И људски мозак је ипак датотека која не може да прима бесконачно много информација у себе а да при томе нема последица.

И онда се мозак брани заборављањем.

Не одлучујете ти и мој Кум о томе, мозак то сам. Превентивно. Да не би дошло до неког курцшлуса.

Исто ово сам и Куму испричао.

tessa, sah je racionalna igra a oni leptirici u stomaku lete spontano.

Pa ne, napraviš mjesta da sjedne na klupu, on krene da sjedne, ti kažeš zauzeto,

i još se uvrijediš, kakav prostak..



Zoja, od tolikih leptirića u stomaku zavrti se u glavi, kanda. :))

zoja444

taso, u knjizi 'kazanovin kompleks', postoji poglavlje o lordu bajronu, koji je predstavljen kao veliki zavodnik koga su zene obozavale iako je bio hrom.

О Казанови и Дон Жуану:

Кажу да је најважнија разлика између Казанове и Дон Жуана била у томе што је Казанова своје жене остављао тако да оне остану задовољне што су га упознале и да га се не сећају са горчином него напротив увек са смешком и пријатним осећајем слатких успомена.

А код Дон Жуана после разлаза жене су обавезно носиле неку горчину у себи и нерадо су га се сећале, а када би га се сетиле, углавном би се само намрштиле.


О Бајрону:

Јесте, и ја сам чуо да је био велики заводник. И хром.

Прича се по комшилуку и да је чак креснуо и жену свог другара Шелија.

Негде у Италији.

Да је тада био случајно у Босни, брзо би стигао на сарајевске Баре због тога.

( "Креч'о Хакија, пресуд'ла му чакија..." )

И замисли будалу, молим те, отишао као добровољац да се бори на страни Грка у устанку против Османлијске власти.

Е, човека!







П.С. - Камо мени захвалност што ти одговорих за најлепшу српску НОВУ реч?

А мислила си да те игноришем, а?

Мој предлог за замену речи незахвалност:

бесрамница.

Што да и ја не узмем 600 евра као прву награду на конкурсу Мале библиотеке у организацији Цркве Свети Сава у Лондоину?


(Да ми је да се дочепам тог попа из те цркве којем је овај конкурс пао на памет па га још промовисао по свим угледним српским новинама типа Информер, Бљуц, Ало, Курир и сличним, тукао бих га док се не усере од батина и затим бих га јахао од Славије до Калиша па макар ме Сербљи после тога занавек поамтили као Драгољуба Мићуновића међу језичарима.)

taso, izvini, nisam nezahvalnica. hvala, mnogo si lepo napisao.

shmoo

zoja444

taso, u knjizi 'kazanovin kompleks', postoji poglavlje o lordu bajronu, koji je predstavljen kao veliki zavodnik koga su zene obozavale iako je bio hrom.

О Казанови и Дон Жуану:

Кажу да је најважнија разлика између Казанове и Дон Жуана била у томе што је Казанова своје жене остављао тако да оне остану задовољне што су га упознале и да га се не сећају са горчином него напротив увек са смешком и пријатним осећајем слатких успомена.

А код Дон Жуана после разлаза жене су обавезно носиле неку горчину у себи и нерадо су га се сећале, а када би га се сетиле, углавном би се само намрштиле.


О Бајрону:

Јесте, и ја сам чуо да је био велики заводник. И хром.

Прича се по комшилуку и да је чак креснуо и жену свог другара Шелија.

Негде у Италији.

Да је тада био случајно у Босни, брзо би стигао на сарајевске Баре због тога.

( "Креч'о Хакија, пресуд'ла му чакија..." )

И замисли будалу, молим те, отишао као добровољац да се бори на страни Грка у устанку против Османлијске власти.

Е, човека!







П.С. - Камо мени захвалност што ти одговорих за најлепшу српску НОВУ реч?

А мислила си да те игноришем, а?

Мој предлог за замену речи незахвалност:

бесрамница.

Што да и ја не узмем 600 евра као прву награду на конкурсу Мале библиотеке у организацији Цркве Свети Сава у Лондоину?


(Да ми је да се дочепам тог попа из те цркве којем је овај конкурс пао на памет па га још промовисао по свим угледним српским новинама типа Информер, Бљуц, Ало, Курир и сличним, тукао бих га док се не усере од батина и затим бих га јахао од Славије до Калиша па макар ме Сербљи после тога занавек поамтили као Драгољуба Мићуновића међу језичарима.)

Moj prvi komišija iz Prigrevice, Pića, kuća između naše i sad tvoje bivše koleginice:

- Ustaše mu u Lici zapalile ženu i petoro dece u crkvi (oveća kuća)

- U Prigrevici je već imao drugu ženu i sina par godina starijeg od mene

- Bio nepismen i radio kao zemljoradnik, on the cheap - konji i prikolica, nikad nije imao traktor

- Izgubio nekako jedno oko i nije imao nikakav povez preko toga

- Izgledao ko Tozovac samo krupniji (video Tozovca uživo, dolazio u Prigrevicu) Tarzanolik.

I ... pričalo se, žene su ga baš gotivile.

Prvo što primetiš je da ti prija njegovo društvo - nama klincima je davao uzde. Moje doba između 6 i 12 godina.

I sećam se da je to bilo uzbudljivo - konji idu kako ti hoćeš: vlast plus sloboda, jbg.

Pa nam je non-stop pričao o ženama - izgleda da su mu samo one bile na pameti - na neagresivno bRezobrazan i preglasan način, to je sve što sam "zapamtio".

Kasnije sam naučio: preko feromona dobijamo i podsvesne informacije o nečijem imunom sistemu - što je sličniji našem to su veće šanse da nam je osoba bliska rodbina, pa nam nije intresanta za reprodukciju - što su veće razlike u imunom roditelja, to su veće šanse da će deca biti zdravija u tom smislu, kokanju patogena, virusi, bakterije i ostale goodies, pa nam je osoba atraktivnija.

Pa, valjda, između svega ostalog, ti neki ljudi "bolje" slušaju i svoje telo (osećaji za feeling su mnogo manje slučajni nego što mnogi misle

shmoo

Milan Novković

a munjuvito zaboravljam

Такав је и онај мој Кум из Ванкувера. И он се читав живот бави компјутерима, програмима,... И не заборавља муњевито само оно што се сада догађа него не може ничега да се сети ни од раније (другови смо од првог основне).

Шта год ја испричам из нашег детињства и младости, сви остали другари потврђују, а Кум се ишчуђава и само виче:"У пичку материну, ја се ничега од тога не сећам!"

Мислим, Милане, да је то због количине информација које свакодневно покупите.

Озбиљно.

Радили су неко истраживање и установили да мозак данашњег човека за 4 године прими исту количину нформација коју је примао мозак човека на почетку 20. века за читав живот.

А код вас двојице је то још и појачано природом посла.

Не може, Милане, све има своје границе... И људски мозак је ипак датотека која не може да прима бесконачно много информација у себе а да при томе нема последица.

И онда се мозак брани заборављањем.

Не одлучујете ти и мој Кум о томе, мозак то сам. Превентивно. Да не би дошло до неког курцшлуса.

Исто ово сам и Куму испричао.

M'da.
Kod (memorijskih) bafera postoji FIFO (First-In-First-Out) algoritam, te LIFO (Last-In-First-Out).
Sa godinama, počinje da dominira ovaj drugi.
Pa se stariji ljudi ne sećaju onoga što je juče bilo, ali se sećaju onoga što je bilo pre više decenija.

shmoo

Milan Novković

a munjuvito zaboravljam

Такав је и онај мој Кум из Ванкувера. И он се читав живот бави компјутерима, програмима,... И не заборавља муњевито само оно што се сада догађа него не може ничега да се сети ни од раније (другови смо од првог основне).

Шта год ја испричам из нашег детињства и младости, сви остали другари потврђују, а Кум се ишчуђава и само виче:"У пичку материну, ја се ничега од тога не сећам!"

Мислим, Милане, да је то због количине информација које свакодневно покупите.

Озбиљно.

Радили су неко истраживање и установили да мозак данашњег човека за 4 године прими исту количину нформација коју је примао мозак човека на почетку 20. века за читав живот.

А код вас двојице је то још и појачано природом посла.

Не може, Милане, све има своје границе... И људски мозак је ипак датотека која не може да прима бесконачно много информација у себе а да при томе нема последица.

И онда се мозак брани заборављањем.

Не одлучујете ти и мој Кум о томе, мозак то сам. Превентивно. Да не би дошло до неког курцшлуса.

Исто ово сам и Куму испричао.

Pre mesec dana otslušao ja Anu Karenjinu - audio book (nisam neki ljubitelj ove tehnologije pošto je moj brain-clock neuredan, često odlutam, i uopšte knjege sporo čitam, al ajd, bila mi 4. knjiga i naučio da slušam samo kad su mi ostale "intelektualne" aktivnosti na nuli.

I wow, Tolstoj mi kao što sam ga i zapamtio.

A nisam ga zapamtio uopšte, ovde sam se setion samo njene sudbine.

I samo sam "osetio" kako će Levin završiti još od početka.

I to je to, a roman sam pročitao dva puta posle faksa.

Tako, strah i blam - ako bi me pitao da li sam nešto pročitao, a ja jesam, pa ti kreneš u neku diskusiju sa mnom

Inače, kad bi sve sensori info pamtili long term memorija bi nam se napunila za jedno 3 dana. (ne može to sasvim tako da se posmatra, ala ajde, ovo je neprecizno a veselo)

Pa ogromnu većinu zaboravljamo.

Interesantne stvari su one gde mozak nije siguran da li je nešto "korisno" za zapamtiti ili ne:

- Pa nam od border-line materijala mozak iscenira i izrežira snove - alternativna postavka da vidimo da li je to nešto korisno za pamćenje ili ne, na duži rok.

- Ovo sam davno pročitao (pre 20 godina) iz pera neuroscientista kao teoriju.

- I sugerisao je da je odmah po polubuđenju, ako "razmislimo", moguće pohvatati nite razloga zašto smo nešto sanjali

Probo ja, N puta, i SVAKI put mi ko neka druga, hladna i precizna osoba između ušiju, tačno i ukratko rekla zašto sam to sanjao.

Primer, jednom sanjam da sam na nekom dugom i pravolinijskom putu. Skoro bivši i bezobrazni drugar, posle svađanja, krenuo u jednu stranu. Mali sin počeo da beži u drugu (4 puta nam je stvarno bežao, dva puta zvali policiju da zatvori kraj, pa bi pomislio da je san o njemu)

I kaže mi ta "osoba", ultimativno neprijatna, kad sve razmotrim, zato što je tako hladna, da mi je san o tome da li da pustim dugara da ide ili se borim da pokrpimo svađu.

Naravno, san mi je isceniran da je put pust, pa sina mogu da stignem kasnije.

Posle su mi ove "igrice" sa samim sobom dosadile pa sam prestao da ih igram - koga briga šta koji od ludaka što svi imamo između ušiju priča i bulazni

Posle jednom sedim sa jednom od najdrugara iz Prigrevice - novosadski psihijatar - preko puta PMFa u Bgd - jel to studentski trg? - i pijemo pivo, tiu mu je i ćerka pa Bgd rođak, otud u Bgd, i tražim da me nauči osnovno iz psihijatrije u 30 sekundi.

Kaže on da su svi iole pametni i kreativni ljudi bipolarni do neke mere

zoja444

taso, izvini, nisam nezahvalnica. hvala, mnogo si lepo napisao.

Шалим се, Зоја.

И то на рачун српске православне цркве у Лондону и њених лингвиста.

П.С. - Тако децу никада неће научити матерњем српском језику.

Него српска посла по систему "ја па ја па 'рпа гована".

А толике званичне институције се тиме баве...

Заводи за образовање, Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Филолошки факултет, Министарство просвете (сад у септембру моја колегиница из школе са којом радим птреко 20 година отишла у Немачку преко Министарства на уговор од две године да тамо подучава децу наших људи српском језику, традицији и култури),... Сваке године преко 200 учитеља и наставника из Србије тако оде у неку страну земљу да наша деца тамо не би заборавила српски језик...

Приручник за наставнике који се упућују на рад у иностранству (ЛИНК)

Методичко-инструктивни приручник за наставнике – Српски као страни језик (ЛИНК)

Академска српска асоцијација (ЛИНК)

Srpski na klik (ЛИНК)


Толико људи у институцијама државе Србије се тиме озбиљно баве и онда се нађе неки "поп" из Лондона који не јебе институције (ја још увек у свом животу нисам срео Србина који за себе не мисли да је најпаметнији на свету и да се разуме у све к'о Катица у криви - "ја па ја па 'рпа гована" ) и вози неку своју трку.

И још све то објављује на сва звона у таблоидима за таблоидиоте у Србији.

А у ствари тим конкурсом за најлепшу НОВУ српску реч само силују српски језик исто као ова Чомићкина екипа са Законом о родној равноправности у језику.

Исто. Ништа тај конкурс цркве Свети Сава у Лондону и сајта Мала библиотека није другачији по свом смислу од онога што ради Чомићкина екипа са језиком у Србији.

Milan Novković

Pa nam je non-stop pričao o ženama - izgleda da su mu samo one bile na pameti

Када сам боравећи у Хиландару једног од радника на обнови манастира после оног великог пожара, неког Милисава из Шумадије, питао да ли је и он размишљао да се замонаши боравећи тако дуго у манастиру (радили су тамо по 3 месеца, па оду кући на 2 месеца, па онда опет у Хиландар) јер су се неки од тих радника заиста на крају и замонашили у Хиландару, Милисав ми одговорио:

"Знаш шта, јесам, размишљао сам... Али... Много волим жене, брате."

Поштен и искрен човек као и комшија Пића.

Prvo što primetiš je da ti prija njegovo društvo - nama klincima je davao uzde. Moje doba između 6 i 12 godina.

I sećam se da je to bilo uzbudljivo - konji idu kako ti hoćeš: vlast plus sloboda, jbg.

Код ових мојих у фамилији (огранак по баби из Титела) из Санада крај Чоке морао си и пре шесте године да јашеш коња иначе те не признају као фамилију.

То је тек права слобода.

И после се ја чудим што и дан-данас у просеку једном у 2-3 месеца сањам Исаковиче из Сеоба Црњанског како на коњима јуре кроз неке магловите врбаке, кроз баре и мочваре равнице.

(Баба из Титела, девојачко Плештић... Помињу се неки официри Плештићи из Титела у Мемоарима Симеона Пишчевића.)

promoter

Pa se stariji ljudi ne sećaju onoga što je juče bilo, ali se sećaju onoga što je bilo pre više decenija.

Код мог Кума ме брине што се он не сећа ни оног од раније.

Имам утисак по дописивању на Блогу да код Милана ипак није тако.

shmoo

promoter

Pa se stariji ljudi ne sećaju onoga što je juče bilo, ali se sećaju onoga što je bilo pre više decenija.

Код мог Кума ме брине што се он не сећа ни оног од раније.

Имам утисак по дописивању на Блогу да код Милана ипак није тако.

Milan je čudo!

Ne samo zbog toga što je u stanju da piše duže komentare od tebe.

Nego, da ne ostane nezabeleženo - napišem ja Bobiću na poslednjem blogu 'zašto ne odbanuje blogera Šmuuuua'?
Šta misliš koliko nano-sekunda mu je bilo potrebno da banuje i mene?
Ko bi se nadao da još uvek ima tako dobar refleks.

Milan Novković

- Pa nam od border-line materijala mozak iscenira i izrežira snove - alternativna postavka da vidimo da li je to nešto korisno za pamćenje ili ne, na duži rok.

I sugerisao je da je odmah po polubuđenju, ako "razmislimo", moguće pohvatati nite razloga zašto smo nešto sanjali

Кажу да сви имамо неку врсту сфинктера за снове и да, чак и ако се сетимо шта смо сањали, то су обично неки снови које смо сањали петнаестак минута пре буђења. А најчешће се и не сећамо снова или нам избледе потпуно у првих пар минута после буђења.

Али исто тако кажу и да код људи с годинама сфинктер попушта и да зато омладинци као ми имају утисак да су им снови упечатљивији него они из ранијих доба живота и да због попуштања сфинктера те снове памте дуже и након буђења и често по читав дан проведу у том неком расположењу и емоционалном стању које им је остало од тог сна.

А без спавања и сна не можемо... Морамо да ресетујемо мозак од утисака на јави.

И тако у круг.

preko puta PMFa u Bgd - jel to studentski trg?

Јесте.

Са Студентским парком у којем је споменик Доситеју Обрадовићу.

Оном што је Србе упознао са Европом.

Док је Вук истовремено Европу упознавао са Србима.



Са друге стране парка, од ПМФ-а, налази се Филолошки факултет.

И поред њега Капетан Мишино здање у којем је Рекотрат Универзитета и катедра моје групе и кабинет Ђуре Даничића у којем су нам професори држали предавања и вежбе које је имала само моја факултетска група.

(Мала је била та моја група коју сам студирао, нас троје у генерацији... Ја сам тек четврти по реду који је дипломирао на тој групи откако је била основана. Па онда седнемо у фотеље у којима је некада седео Ђура Даничић и оплетемо по упоредној граматици индоевропских језика и слично, а када истекне термин предавања, преселимо се сви, и профа, у Коларац и наставимо причу.

shmoo

Milan Novković

- Pa nam od border-line materijala mozak iscenira i izrežira snove - alternativna postavka da vidimo da li je to nešto korisno za pamćenje ili ne, na duži rok.

I sugerisao je da je odmah po polubuđenju, ako "razmislimo", moguće pohvatati nite razloga zašto smo nešto sanjali

Кажу да сви имамо неку врсту сфинктера за снове и да, чак и ако се сетимо шта смо сањали, то су обично неки снови које смо сањали петнаестак минута пре буђења. А најчешће се и не сећамо снова или нам избледе потпуно у првих пар минута после буђења.

Али исто тако кажу и да код људи с годинама сфинктер попуша и да зато омладинци као ми имају утисак да су им снови упечатљивији него они из ранијих доба живота и да због попуштања сфинктера те снове памте дуже и након буђења и често по читав дан проведу у том неком расположењу и емоционалном стању које им је остало од тог сна.

А без спавања и сна не можемо... Морамо да ресетујемо мозак од утисака на јави.

И тако у круг.

preko puta PMFa u Bgd - jel to studentski trg?

Јесте.

Са Студентским парком у којем је споменик Доситеју Обрадовићу.

Оном што је Србе упознао са Европом.

Док је Вук истовремено Европу упознавао са Србима.



Са друге стране парка, од ПМФ-а, налази се Филолошки факултет.

И поред њега Капетан Мишино здање у којем је Рекотрат Универзитета и катедра моје групе и кабинет Ђуре Даничића у којем су нам професори држали предавања и вежбе које је имала само моја факултетска група.

(Мала је била та моја група коју сам студирао, нас троје у генерацији... Ја сам тек четврти по реду који је дипломирао на тој групи откако је била основана. Па онда седнемо у фотеље у којима је некада седео Ђура Даничић и оплетемо по упоредној граматици индоевропских језика и слично, а када истекне термин предавања, преселимо се сви, и профа, у Коларац и наставимо причу.

Jezik je čudo!
I reč.

promoter

Nego, da ne ostane nezabeleženo - napišem ja Bobiću na poslednjem blogu 'zašto ne odbanuje blogera Šmuuuua'?

Видео сам, успео сам да ухватим пре брисања коментара.

Написао сам ти то код Доксумана.

Šta misliš koliko nano-sekunda mu je bilo potrebno da banuje i mene?

Још те и бановао!

Није ти само обрисао коментар!

Дакле, какав је то лик...

Сујетан и лицемеран.

А овамо шатро демократа.

Не дај боже да њему и његовима дају опет оружје у руке, сви ми остали који одбијамо овде да са њима узајамно милујемо идиотске главице брзо бисмо завршили у неком Лисичјем потоку или тако некој јарузи у околини Београда као идеолошки непријатељи.

Исто к'о што су то његови радили и у ослобођеном Београду '44. и '45.

Што рече неко одавно, како да славим 9. мај и победу над фашизмом када фашизам очигледно није побеђен.

taso, u knjizi 'kazanovin kompleks', postoji poglavlje o lordu bajronu, koji je predstavljen kao veliki zavodnik koga su zene obozavale iako je bio hrom.

Pa kako da ga ne obožavaju kad je imao dobar rad nogu u krevetu.

I Vuk Karadžić je pohabo pola habsburške monarhije - zna Tasa to al' neće da narušava lik i delo Vučine.