Koraci kroz prohujalo doba

moze da bude i fikcija, zar ne…..

sama tematika price,je cesta i radi se o brzom nestajanju jednog sveta koji menja nov, drugaciji, debelih stakala.modernih vrata i lica koja neces sresti na cosku i popricati o lokalnom psu koga svi hrane..

slusam tombe la neige. slusam adama. za koga nisam imao pojma da se zove salvatore. znao sam ga sa omota jedne ploce kod jedne zene koja ja govorila francuski. koja mi je bila maltene druga majka.

tog sveta vise nema. to je svet tvog dvorista.

klinac mi nekad isto to kaze - vidi tata tombe la neige.

nema ni vise ulice jovana cvijica.

imala si priliku da dobijes lekciju od 2 zen ucitelja. dzaba. za tebe ne vredi ono da ce se ucitelj pojaviti kada je ucenik spreman.

izvini jednarec, vec sam bila u fazi slanja komentara. zanima me tema. ali mi razmisljanje izaziva nemir. u ovom trenutku ne razmisljam o prodaji. mozda samo zbog neke teske bolesti, daleko bilo, a mozda ni tada ne.

zanimljivo mi je bilo da si spomenuo bas nju, odakle i eto ovog dogadjaja opisanog

Ja sam taj vidovnjak koji te je sreo .....

ti mi i dalje nisi rekao bar da ti je krivo sto si pogresno shvatio moju neku recenicu koja nije bila protiv tebe gde san to ti explicitno rekla i potvrdila.

to i dalje stoji kao otvoreno pitanje, za tebe, sada na novom blogu. to bi bilo gospodski sa tvoje strane. i tako bih to shvatila.

Stvarno ne mogu da se setim.Ako me podsetiš reći ću ti.

И онда... Кад ми већ нешто вечерас не иде писање...

Нека идe музика

p.s.

solo

Још један прође дан,
узбуркан к'о море...

А нама на палуби мукаааа...

More je tamnocrvene boje
stari mornari na palubi stoje
Parone, dobar odabraste pravac
more je gusti stari plavac
još jedan kablić nek' prodje kroz stroj
provjere radi, nalog je moj

П.С. - Ариведерћи, пароне.

А нама на палуби мукаааа...

p.s.

Kolumbo je zajebo stvar a možda i onaj Amerigo.

Da se nisu ova dvojica ,,trtili,, Amerikanci bi bili Indijanci.

Tko bi tad pravio sranja?

Englezi kao i uvijek.

solo

Kolumbo je zajebo stvar a možda i onaj Amerigo.

Da se nisu ova dvojica ,,trtili,, Amerikanci bi bili Indijanci.

Tko bi tad pravio sranja?

Englezi kao i uvijek.

Читао сам давно неки занимљив СФ роман... У њему нису Европљани стигли до свих тих Америка и колонизовали их него обрнуто... Стигли прво Индијанци у Европу.

Па се онда чак и Енглези навукли на пушење луле мира и били у том индијанском свету мирни к'о бубице.

Баш ми се допао тај роман.

Али сам му заборавио и наслов и писца.

jednarecfonmoi

kao da nas uvek pomalo dozivaju duhovi nekadasnjih zdanja, da ih se setimo, pomenemo. jer na tim istim mestima bili su nekad neki dragi ljudi.

a samo pominjanjem i secanjem, ljudi, dogadjaji, kuce…zive.

Живе, али нечијим другим туђим животом.

Кућа на углу Павла Папа (данас Јелисавете Начић) и Гундулићевог венца још увек постоји као и ова друга кућа у Мајданској улици на старој Чукарици.

Али уопште немам жељу да данас одлазим до њих да их само видим или да пролазим поред њих и да их гледам. Напротив, ако и морам да прођем туда, онда обилазим у широком луку да не бих данас гледао те две куће јер данас то више нису оне куће какве ја знам са неким мени драгим људима у њима.

И онда ми је боље да данас те куће видим само у сећањима као и те мени драге људе који су некада у њима живели.

Мислим чак да вероватно и када будем чуо да су те две куће срушене, нећу осетити ништа посебно... Као ни за било које друге срушене куће.

Што се мене тиче, Чарли је у праву:

promoter

Sa uspomenama može da se živi gde god da jesi.
Jebeš zgrade u kojima nema tvojih ljudi.
Jer - samo ljudi su bitni.

Мислим чак да вероватно и када будем чуо да су те две куће срушене, нећу осетити ништа посебно... Као ни за било које друге срушене куће.

Kada sam posle rata prvi put išao u rodni grad očekivao sam buru emocija.

Vozim, spuštam se ka gradu, vidim ga...
Ništa!
Ulazim u grad, vozim ka zgradi, stajem na parkingu...
Ništa!
Računam, spucaće me kad uđem u stan koji nam je pripadao i koji smo uspeli da vratimo.
U ulazu srećem neke ljude koji me ne poznaju i koje ne poznajem.
Kurtoazno pozdravim, ili odgovorim na njihov pozdrav, više se ne sećam šta beše od to dvoje.
Izađem iz lifta, gledam vrata stana.
Ništa!
Otključavam, ulazim...
Zidovi, podovi, plafoni, vrata... Tup osećaj! Ni blizu naletu emocija, nikakva bura, ni sreća, ni tuga...

Tada sam skontao - gradovi, to su ljudi!

predatortz

Tada sam skontao - gradovi, to su ljudi!

И то важи и за куће у којима смо одрастали што рече Камило.

jednarecfonmoi

secam se jednom prilikom neko meni blizak u londonu izjavljuje kako je depresivan, na sta dobije odgovor od drugara koji “zna gde djavo spava”, : “ opa bato, depresivan?lepo, bogami, gospodska bolest.”

Онда ја никада нећу постати господин ма колико год се трудио.

Што би мени рекли моји стари са којима сам растао у кући:

"Иди у шупу, секирче у шаке да нацепаш дрва да се не бисмо смрзавали и да видиш како ће да те прође та твоја депресија очас посла!"

jednarecfonmoi

tako da je ovaj u sustini rekao iskreno.

tipa - “ ocgledno imas sve kad sebi mozes da priustis i depresiju.

naravno, ovo je ssve sala ipak bila tog lika.

Наравно. Па и мене су моји у кући волели и желели су ми тиме само добро.

А покојни ћале је баш умео у свакој прилици да ме смести тамо где ми је место.

Једном приликом, у мојим најгорим пубертетским годинама, пуним сумњи, ломљења у души итд. ухвати ме неки трип да моји родитељи нису мене родили него усвојили али да неће да ми кажу. (Често се то догађа код пубертетлија па прође.) И онда им ја то рекао, то јест питао кеву и ћалета да ли сам ја усвојен.

А ћале ми баш лепо одговорио:

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

a ceoanjem drva ili “aj u prodavnicu po secer” se mekada
ako resavala, cini mi se

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

To si već ispričao, al smešno je i drugi put.

Баш ми се допао тај роман.

Али сам му заборавио и наслов и писца.

Ako je sniman film po tom romanu režiser je bio Veljko Bulajić u prvoj fazi stvaralačkog opusa.

secam se jednom prilikom neko meni blizak u londonu izjavljuje kako je depresivan, na sta dobije odgovor od drugara koji “zna gde djavo spava”, : “ opa bato, depresivan?lepo, bogami, gospodska bolest.”

Drugar da stvarno zna gde đavo spava znao bi da depresija bira koga će da gađa taman koliko i kratkovidost i srčana mana.

Što se tiče teme:

bješe nekoć grafit:

bolje depra nego lepra

mada ...

bene_geserit

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

To si već ispričao, al smešno je i drugi put.

Јбг. Излапетис. Крштеница.

Извињавам се свима због тога.

shmoo

bene_geserit

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

To si već ispričao, al smešno je i drugi put.

Јбг. Излапетис. Крштеница.

Извињавам се свима због тога.

Kakva krštenica!
Ti si još balavac.

shmoo

... Једном приликом, у мојим најгорим пубертетским годинама, пуним сумњи, ломљења у души итд. ухвати ме неки трип да моји родитељи нису мене родили него усвојили али да неће да ми кажу...

А ћале ми баш лепо одговорио:

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"...

Mislim da je u mom slucaju njih izjedala sumnja, jer su se cesto pitali na koga li sam. Odgovarao sam da sam zamenjen u porodilistu, i to za losiji primerak.

cmix909

shmoo

... Једном приликом, у мојим најгорим пубертетским годинама, пуним сумњи, ломљења у души итд. ухвати ме неки трип да моји родитељи нису мене родили него усвојили али да неће да ми кажу...

А ћале ми баш лепо одговорио:

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"...

Mislim da je u mom slucaju njih izjedala sumnja, jer su se cesto pitali na koga li sam. Odgovarao sam da sam zamenjen u porodilistu, i to za losiji primerak.

А ћале ми баш лепо одговорио:

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

lafcina ti bio cale

dragosevacsutra

А ћале ми баш лепо одговорио:

"Па, сине, да ли заиста верујеш да бисмо ми баш тебе изабрали да смо могли тако да бирамо?"

lafcina ti bio cale

Јесте.

jednarecfonmoi

kamioo,

bas si nasao pesmu vezanu za temu bloga, hvala.

nostalgicne su reci.

priseca se svega i gleda kako ne postoji vise, kao ni cvece koje j e toliko volela koje je bilo tu kod te kuce…

Nisam je ja našao, našla je ona mene. I nađe me svaki put, kad se igramo žmire, nostalgija i ja.
"Ovo tvoje imanje je kao bradavičasto prase, tako je ružno da ga smo njegova mama može voljeti" govorio mi je ponekad moj drug Mane.
Vidio sam u životu puno ljepših i boljih mjesta za napraviti i imati kuću, nego što je ta moja koja me tako privlači sebi. Napravio sam i živim u jednoj koja je bolja, ljepša, vrijednija ali nije draža.

zbog tog udruzenja, moja komsinica se uplasila i ekspresno prodala kucu. a rekla je da nikada nece. iako je sve razumem, osecam se nekako izdanom.

ona se uplasila da ce joj udruzenje onemoguciti da proda kucu. mi smo vec okruzeni soliterima, zbog bobicevog dup-a. kuce tonu, i stare i nove, zbog podzemog vracarskog potoka.

mislim da nikakav investitor ne moze naterati nikoga na prodaju osim, primer iz komsiluka, kada je investitor kupio jedan plac i onda je bager kao slucajno srusio pola kuce na susednom placu.

Teorijski ne može da te natera. Ne mora ni da ruši išta, dovoljno da te zagradi sa svih strana visokim zgradama. Izgubiš privatnost, zakloni ti i sunce i pogled, ostaneš kao u rupi. Onda dvorište i život u kući izgube smisao.

pretuzno. fakat je da selo odumire i da je zemlja odavno prodata.

jednarecfonmoi

skoro sam imala slucajno priliku da vidim prodaju kuce na selu, gde unuk dovodi baku koja gura devedeseto i potpisuje sve potrebno, onako nagluva, da bi ga ucinila srecnim. on svima objasnjava da joj on to “cini” te da ce ona polako preci kod njih iako nikad ranije nije kod njih ni prespavala.

nije moje da sudim i bilo bi ruzno… stariji ljudi najcesce kad ih neko izmesti iz prostora u kome su dugo bili, to i ne prezive.

ljudi sa kojima nemam veze nikakve bas, ali neki respekt prema tim udaljenim godinama bake, njeno dostojanstvo i mirenje sa sudbinom me naterala da napisem par recenica.

mozda je to sve i dobro….bice sa svojima.

ima i gorih sudbina a ionako sve pise medju zvezdama kad bi umeli da citamo.

sto se nase zemlje tice, nisam ksenofobicna, suprotno cak…saznah….kupuju stranci tu i tamo kuce u udaljenim selima.

to je ranije bilo retko. sigurno su zanimljvi susreti stranaca i domacih na nekom omanjem, zaokruzenom terenu.

Uh!
Nedavno smo žena i ja sahranili tetku, maminu sestru, o kojoj smo brinuli.
Nije imala svoje dece, pa smo mi preuzeli.
Muka je to, kada si star - i sam.
Neko vreme smo plaćali komšiju da pazi na nju, plus 'medicinare, koji su dolazili da je previjaju, oko hiljadu evara mesečno.
Onda ni to nije bilo dovoljno, ne što se tiče love, nego nemogućnosti komšije, pa smo morali da je smestimo u starački dom, jedan jako pristojan privatni dom.
Demencija je učinila svoje, no, i pored gotovo potpuno sužene svesti, moglo je da se oseti da nevoljno ide.
Prilikom posete, uglavnom, je delovalo da nas ne poznaje.
Samo je cca sat vremena, koliko je trajala poseta, držala moju ženu za ruku.
Jer se za nju intenzivno vezala.
I onda je umrla.
I u tim prilično delikatnim situacijama, vidiš da ima ljudi.
Uprava doma je sve organizovala, pogrebnici koji su je zbrinuli su bili neverovatni ljudi, posebno žena vlasnica.
Ako u tim poslovima može da se meri kvalitet, a može, svaka im čast.

leofuchs95

Bonjour,
Merci pour ce texte bien écrit. En tant qu'expert SEO, je ne peux que recommander vos talents de rédacteur.

Un plaisir à lire ! :)

Bonne journée !

Тужур.

Član od: 02.11.2023

Тужур.

Član od: 02.11.2023

ubacivanje engleskog da bi se ispao kul u drustvu, narocito komplikovanijih izraza, je seljana manje-vise. kao sto su postapalice neka vrsta nedovoljne nacitanosti,

jednarecfonmoi

ja volim neke stranjske jezike, izmedju ostalog francuski

Дванаест година учења, сестро слатка.

Од првог основне (ОШ "Јосиф Паннчић" на Брдету) па до 4. године гимназије.

Не као у Рибникару по 10 и касније 6 часова недељно, али опет...

Плус још две године на факсу и испит. (Полагао сам два обавезна страна језика на факсу и још два која сам ја изабрао сам, својевољно.)

Обоје мојих са факултетске групе за српски и општу лингвистику, колегиница и колега (било нас је укупно троје на групи), били су ђаци Рибникара.



Данас, после толико година и (х)рђања (то јест неупотребљавања говорног француског скоро 40 година), разумем и даље француски језик на француским ТВ и радио каналима без проблема, текстове песама такође и могу да читам лингвистичку литературу на француском без проблема као и Le Monde diplomatique, али сам нажалост, на француском занемео. Треба ми много времена, уз много присећања, да осмислим реченицу коју желим да изговорим на француском.

taso, sko mozes sve nabrojano da rwzumes s to nije malo, onda swe frwnvuski samo uspavso u tebi i mozda te u tim godinama ucenja neko oreoadao gramatikom i ti kad hices pod stare dane da progovoris krenes da mozgas vremena, pa onda nestanu i reci koje si znao.

verujem da bi progovorio da moras, na pustom ostrvu sa tri francuskinje. izvinjenje tvojoj supruzi, ovo je samo bezazlena sala.

Taso, quand tu peux comprendre tout ce qui est écrit, ce n'est pas rien, alors tout le français s'est endormi en toi et peut-être que dans ces années-là, quelqu'un t'a appris la grammaire, et quand tu veux parler autrefois, tu commences à penser au temps , et puis ils disparaissent et tu dis ce que tu savais

Je crois que tu parlerais s'il le fallait, sur une île déserte avec trois Françaises. excuses à votre femme, ce n'est qu'une farce inoffensive.

jednarecfonmoi

verujem da bi progovorio da moras, na pustom ostrvu sa tri francuskinje. izvinjenje tvojoj supruzi, ovo je samo bezazlena sala.

Наравно. Знаш и сама колико је конверзација важна да не зарђа говорни језик.

А за три Францускиње не брини, све те разуме моја жена... И прима извињење и подржава те.

Када ја на некој седељки у друштву кажем пред окупљенима да сам ја невин ступио у брак, моја жена обично каже:

"Јао, јао! Невин! Невин к'о француска собарица."

И тиме начисто наруши мој морални лик пред окупљенима.

solo

Je crois que tu parlerais s'il le fallait, sur une île déserte avec trois Françaises. excuses à votre femme, ce n'est qu'une farce inoffensive.

jednarecfonmoi

malo mi je diskrapanca izmedju izgleda ove zene i njenog ponasanja na sceni koje je glumacko i profesionalno.

shvatam da je to mozda i namerno naglasena njena obicnost sa tom frizurom. zenstvenost verujem da ima, ali lepse bi mi bilo sve da je ona un peu plus jolie.

nije fer sto sam napisala ovako, tako da ako muskarci i zene imaju reci hvale za francusku damu, nek kazu.


a igi je ovde sjajan u svakom smislu.glas, pokreti, oblacenje, sve.

Она ту има 60 година. Иги Поп десет година више.

И певају I Put A Spell On You

Тешко да ту онда у тим њиховим годинама може да иде то un peu plus jolie код ње.

А Иги Поп никада у свом животу није ни био un peu plus jolie.

Чак ни када је био беба.

Catherine Ringer, born 18 October 1957, is a French singer, songwriter, composer, multi-instrumentalist, dancer, choreographer, actress, and co-founder of the pop rock group Les Rita Mitsouko. She is the daughter of French artist Sam Ringer. She is also the lead vocalist for Plaza Francia Orchestra where she performs with Eduardo Makaroff and Christoph H. Müller, formerly of Gotan Project. (ЛИНК)

dom kao pojam u sebi skriva toplinu. to je ono sto osetis da nije tu kada hodas stranim gradom negde u inostranstvu, hladno je i pljusti kisa

samo jedno mesto na svetu se zove dom

jednarecfonmoi

dragosevacsutra

dom kao pojam u sebi skriva toplinu. to je ono sto osetis da nije tu kada hodas stranim gradom negde u inostranstvu, hladno je i pljusti kisa

samo jedno mesto na svetu se zove dom

da. onaj ko dobro zna gde je to, srecan je.

Iskusno!