Guglov multimodal AI primer
Uskoro će u browsere ... u US ... dok Evropljani regulišu regulativu.
POST ( Power-On Self-Test) - Nakon što se sistem uklјuči, ili se pritisne reset taster (takozvano “hladno podizanje” – cold boot) pokreće se POST (Power-On Self-Test), odnosno kompletno testiranje hardvera. Flash ROM sadrži BIOS, ali i poseban program koji se zove POST. On proverava, identifikuje i analizira sistemske komponente kao što su procesor, RAM, kontroleri i ostali delovi čipseta, video kartice, tastatura, hard disk i druge diskove (ako ih ima) i ostali hardver, prilikom svakog uklјučenja računara. U stvari, POST program samo šalјe zahtev komponentama računara da same pokrenu ugrađene procedure testiranja, a o rezultatima testiranja se obaveštava korisnik zvučnim signalom ili prikazom na monitoru.
little_radojicaМислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију? Градња би постала мнооого лакша/бржа/јефтинија, али само под условом да се развију алати који то омогућавају, а за то сам ипак скептичан, можда за 10 година и то уз помоћ AI. Да би се то развило биће потребно да се окупе људи који знају свашта нешто конкретно а држе то у својим главама те да они (успешно) сарађују са програмерима и да неко то плати, па да то поприми облик базе података која ће онда бити корисна неком AI софтверу (који је уствари преводилац) да од тога склопи изводљива решења крајњем кориснику. AI може да помогне кључно да се таква база попуњава и ажурира аутоматски, али ће и за то бити потребан неки основни протокол који може да заживи само произвођач материјала или извођач радова пристане да га усвоји и да објави негде на мрежи. Рецимо, правила за постављање црепа или норматив радних сати за неки посао. У резултату то би изгледало овако: рецимо, у промпту описно кажеш какву кућу желиш (то се зове пројектни задатак тј. brief), AI ти избаци решење и комплетну техничку документацију, предмер, предрачун и то на основу доступног материјала/услуга у твом округу (а и то може бити параметар). Може чак и да пошаље ту техничку документацију на повезане сервисе где извођачи могу да дају понуде, рокове, доступност итд. Тако ти у пројектном задатку можеш да задаш параметре које хоћеш и да добијеш поуздан резултат који можеш даље да твикујеш кроз интеракцију, па и да мењаш пројекат колико хоћеш пута у току градње и тако из процеса избациш једно 5-50 људи. (Рачунам да ти искусан Црнотравац са екипом од 4 деде може сазидати неку кућу без икакве техничке документације, али чак ни он неће моћи да ти каже цену пре почетка радова нити како ће то изгледати. Све више од тога захтева армију људи организованих у неколико нивоа па су марже ту доминантан трошак, рад и материјал су рецимо 30% не рачунајући грешке). Идеално би било и да онда одобрени пројекат објасни фабрици како да направи, а то би имало огроман квалитативни скок јер би била могућа и већа оптимизација и већа кастомизација, што је свако за себе захтеван људски посао, плус кошта док машина гладна у непродуктивном леру чека да је човек нахрани. Али за то је потребно још један ред протокола да АИ зна шта која машина може и кад је доступна. Ми већ сад имамо BIM алате којима је сврха да омогуће ефикасну координацију техничке документације (архитектура, статика, разне инсталације, занатски радови, све до намештаја), где сваки извођач уцртава свој део посла, а пројект менаџер онда идентификује и пегла конфликте и то је јааако захтеван и итеративан процес где се доноси сијасет одлука на неколико нивоа. Али ретко где се ово користи у свом пуном потенцијалу јер је некад више рад око терања тих алата да ураде оно што ти треба (рецимо да немам у бази неку варијацију коју могу лако да направим на захтев клијента, онда морам да поправљам базу иако то више никад нећу користити) него што ти уштеде доносе. Сваки произвођач прави своју библиотеку производа и то је на неки начин кодирање, а то опет сваки произвођач ради на свој начин тако да један пројектант који жели да користи твој производ нема благе везе како да га користи и опет може само описно да тражи а произвођач да уради приближно па тако пар кругова пакла, сваки круг недељу дана минимум. AI би овде могао да направи месеце и године уштеде, да избаци гомилу посредника, већину маржи и већину стреса. Оно што сад може да ти уради AI је само да генерише неку љупку слику са којом ти одеш код архитекте да се упознате а остатак процеса урадите пешке и уз пуно стреса као и иначе. Иначе искусан архитекта може у 5 минута да ти помогне да добијеш још бољу скицу тако да је уштеда ту стварно минимална. Да не причамо о неким јачим инжењерским областима као механика где је много више параметара. AI би теоретски могао да помогне и у међукорацима. Најочигледнији начин је да буде преводилац између CAD/BIM софтвера и пројектанта. Све што замислиш мораш или да нацрташ сам или да објасниш неком како да нацрта, па онда да провериш, па тако опет неколико пута док ниси задовољан. Али, авај, ни то не постоји, и нема назнаке да ће моћи да постоји на средњем и дугом року нити то може да створи AI сам од себе. CAD/BIM је донео огромну уштеду у потребним ресурсима за пројектовање, али се део тога истопио тако што су пројекти постали комплекснији. И у том CAD свету практично влада једна једина фирма и један једини софтвер и све остало су његови клонови и варијације, а процес пројектовања је и даље углавном 2D и линеаран и свакако пола времена оде на мрдање неких кота тамо-вамо. Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује. Што се шоферирања тиче, ту је AI одавно спреман да превози уз далеко мање ризике и доста (не много) већу ефикасност, али ту је нека врста trolley problem главна препрека. Маск је у праву кад каже да ће ауто-пилот заживети тек кад се људима забрани да возе јер једино онда нећемо имати моралну дилему, да ли је боље да пустимо роботе да возе и да убију 1 човека на милијарду км, или да пустимо само људе да возе ко како хоће иако их гине 100-1000 на милијарду км. Могуће решење је у инфраструктури и раздвајању одговорности људи и машина, значи шински јавни превоз, лифтови, ескалатори и микромобилност као ласт мајл (скутери, бициклови који се крећу брзинама до 15км/х при којима нико не може да страда). AI би могао да помогне да се пројектују градови који су далеко ефикаснији од постојећих, да користе шински превоз великих брзина у којима неће бити потребан ниједан аутомобил, то би омогућило већу густину становања уз бољи поглед/приватност/однос са зеленилом, а превоз робе и људи независно једно од других. Поштанска дистрибутивна тунелска мрежа за рецимо пакете величине до 50х50цм (значи не може она пица од 53 цм) може да иде скроз до врата, а мрежа за превоз људи да има станице сваких 500-1000 метара. Одеш у супермаркет (ако већ не можеш да наручиш онлајн или мораш да опипаш лебац) скенираш производе које хоћеш да купиш, платиш и одеш кући, а намирнице/роба те већ чекају пред вратима или макар у улазу од зграде. Што се мене лично тиче, само да помогне да решимо прање, слагање и пеглање веша, прање судова и кување, да ме реши кола и котирања и ја сам срећан у овом животу. И ето јуче да ми је рекао да су брисачи на ауту различитих величина да не купим један брисач вишка и бог да ме види.
Daj siže.
Preko 2.000 ljudi potpisalo je podršku listi "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Među njima intelektualaci kao što su akademici Zoran Kovačević, Svetomir Arsić Basara, Jovan Hadži Đokić, Ninoslav Radovanović, Miodrag Mateljević, Bela Balint i dr. i poznati sportisti kao što su Nikola Jokić, Dragan Stojković Piksi, Boban Marjanović, Slobodan Boškan i dr. ........................
little_radojicaМислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију? Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује.
emilia
freehandemilia Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?
emiliafreehandemilia Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom? Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim.
Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim. Realno, ni ja je ne volim.
freehandemiliafreehandemilia Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom? Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim. Realno, ni ja je ne volim. Ali volim saznanje da si ipak ljudsko biće a ne skripta kako bi se iz nekih aspekata tvog blogovanja moglo zaključiti.
bene_geseritVotkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim. Realno, ni ja je ne volim. Ne volite votku ili Rusiju? OK, Emilija oboje. Nego od te žestine, ja skoro ništa ne volim osim recimo džina i rakije od kruške. Viskije nikako a probao sam i sasvim dobre single malt, konjake isto tu sam isto probao neke skupe dal su dobri jebemliga meni nisu, votke, tekile, beli rum i sl. može u nekim koktelima ako nisu preslatki (mohito recimo ume da bude odličan kad nije presladak, margarite su mi sve preslatke), rakije šljivu nikako (moj tata pravi odličnu al se još uvek sećam mirisa obloga od rakije kad sam bio mali), kajsiju jedva nekako, mušmulu nisam probao kažu dobra, drenjinu sam probao jednom i ne sviđa mi se, soju nisam probao jedino sam gledao u milion korejskih serija kako to piju koliko sam shvatio slično ko votka, (o)uzo nisam probao, anis-pastis-absinthe nisam probao, baijiu nisam probao, grappu nisam probao, i još svašta nisam probao, ali who cares.
promoterfreehandemiliafreehandemilia Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom? Votkom bi me zatukli dok si rekao "keks" koliko je ne podnosim. Realno, ni ja je ne volim. Ali volim saznanje da si ipak ljudsko biće a ne skripta kako bi se iz nekih aspekata tvog blogovanja moglo zaključiti. Meni se Emilija ne dopada. Podseća me na one koji su u komunjarluku bili privilegovana deca komunističkih funkcionera. Samo takvi toliko mrze svoj narod. Ne znam, možda i nisam u pravu.
Skoro identična priča i kod mene - džin samo sa tonikom (volim i neke blago flavoured, od zove posebno) i lajmom, limunom, rakijice i od kajsije, dunje, a i ćale mi nije pravio dobru rakiju - samo po ove tri stavke se razlikujemo
freehand Skoro identična priča i kod mene - džin samo sa tonikom (volim i neke blago flavoured, od zove posebno) i lajmom, limunom, rakijice i od kajsije, dunje, a i ćale mi nije pravio dobru rakiju - samo po ove tri stavke se razlikujemo A tamjanika?
Ovo je nešto o Rusiji? ili su te oteli i drogirali votkom?
kamilo_emerickilittle_radojicaМислим да ће ово само још више да продуби раздор између физички опипљивих и интелектуалних услуга, бар док не настане структура која може успешно да их повеже на обострану корист. Шта би то конкретно значило, рецимо за грађевинску индустрију? Дочим ће зидање и даље остати зидање, лепљење плочица и даље лепљење плочица и ту AI неће моћи ништа тако да ће само да расте притисак на оне који раде канцеларијске послове. С једне стране да се усавршавају даље на white collar пословима да остану кориснији од AI, или да се преоријентишу на blue collar раднике које AI не може да аутоматизује. Čitam, a priviđa mi se "Vrli novi svet" i moram priznati da se radujem što ga neću dočekati. U ovom tvom opisu, meni izgleda vrlo optimističnom, pišeš o svemu sem o Čovjeku. Gdje je Čovjek tu? Šta će mu prije odumrijeti zbog nekorištenja, mozak ili ruke? Šta će biti sa emocijama i hoće li biti uspostavljena baza podataka svih čovjekolikih zemljana pa će onda AI spajati najpodudarnije osobe u nešto što sada zovemo brakom? kako će AI riješavati problem koegzistencije raznih biljnih i životinjskih stvorova na zemlji i hoće li to prepustiti prirodi da riješava kao i do sada ili će raditi neki kvalitetniji model, ekološki prihvatljiviji?
Al kad sam ja posle, recimo pre više 20 godina po UKsajmovima, pogledao dokle su real-pro u CAD/CAM/CAE dobacili .... leleeee, rocket science. Mogu misliti gde je to danas. Sećam se jednog demoa gde lik od nule dizajnira dvogled - kompleksna geometrija, optika, sočiva ... wow, to što pričaš, mogao je posle 20 minuta u proizvodnju
little_radojicaAl kad sam ja posle, recimo pre više 20 godina po UKsajmovima, pogledao dokle su real-pro u CAD/CAM/CAE dobacili .... leleeee, rocket science. Mogu misliti gde je to danas. Sećam se jednog demoa gde lik od nule dizajnira dvogled - kompleksna geometrija, optika, sočiva ... wow, to što pričaš, mogao je posle 20 minuta u proizvodnju Кључна реч је демо. Није у широкој употреби. Ја сам једном тражио понуде од програмерских фирми које се тиме баве да ми кодификују производе и да имамо сопствени пројектни алат. У принципу, задаш димензије и параметре и он да ми избаци решење у окружењу какво је рецимо ArchCAD. Тражили ми милион долара и то само за нешто основно, без улажења у детаље. Знам ја како то иде, то би се после надувало на 3-5 милиона лако, а подршка би била још 2 милиона годишње. И ја бих морао да седим с њима дан и ноћ да им објашњавам сваки шраф, гумицу и профил. И то једноставно нема смисла. Мој производ је типски и нема превише constraints, али опет далеко је од тривијалног. Али произвођача који имају такве производе има ихахај, и сигурно је једно 80% заједничких параметара у њима и кад би се то направило тако итекако би имало смисла, али није лако окупити све произвођаче, убедити их да је њихова интелектуална својина тиме заштићена, па тек онда улазити дубље у техничке теме. То је све нешто где ВИ не може баш да помогне. И зато AutoCAD не да опстаје, него је и даље убедљиво најкоришћенији алат осим за 3Д моделовање (мад и то може пристојно) и дижу му цену жестоко. У њега сваки инжењер може да упише свој део пројекта, сви други софтвери се праве да буду компатибилни са њим и просто незаменљив је, а реално 30 година дрнда једно те исто. рецимо њихово решење за тако баналну потребу пројектанта као што је аутоматско котирање је скроз неупотребљиво. Није тривијална ствар за решити, али имали су 30 година за то...
Znam šta pričaš. U to ime evo i pričice, šta je bilo i šta je moglo da bude. Ekipa što je napisala ovo --> SUNtool – A new modelling paradigm for simulating and optimising urban sustainability. Ovde su samo delovi - ja nemam ceo rad, ali smo mi uradili preko 75% funkcionalnosti, i preko 95% coda (milioni linija, ali smo ogromnu većinu već imali) - ja sam u tom trenutku već odavno prestao da prilažem svoje ime u listi autora (bar deceniju ranije), niti sam prilagao delove proaktivno - primao 300-500 emailova dnevno i uglavnom ih ionako ignorisao - ogromna većina su bili spam svakako.
Nemam pojma (nisam pratio) zašto je Google kupio SketchUp (za preko milijardu) - ja sam uvek očekivao da će ih AutoDesk kupiti ako su interesantni - oni sistematski kupuju firme koje im se pojave u konkurentskom vidokrugu.
Sketch-up је јако основни софтвер иако је за неке ствари сасвим користан због цене/перформанси и интуитивног коришћења
Srce mi se pocepalo što nisam mlađi i zaludniji da sednem sa nekim arhitektom i napravimo neki koristan/marketabilan plagin
Зваћу те ја једног дана као Рамба да се вратиш из пензије, направићемо да то буде драматична филмична сцена и онда нећеш моћи да одбијеш да не упропастимо моменат
kamilo_emericki...