Zena u srpskom filmu, zena u srpskom drustvu

docsumann

crossover

docsumann

Ako neko zna neku evropsku kraljevinu koja je siromašna, neka je navede.

one siromašne su zbačile svoje monarhije, ima već neko (istorijsko) vrijeme

Еманциповао их Стаљин.

Grke baš i nije

Pa sad, ne može se reći da nije pokušao, što je opet na kraju balade uzrokovalo krvavim građanskim ratom koji je opet kao osnovnu posledicu imao totalnu polarizaciju grčkog društva, koja realno traje i do danas, odnosno kao jednu od nus-posledica i onu diktaturu vojne hunte krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Grčka je inače savršen primer za istoriju 20. veka koja je u uvrnutom političkom ogledalu savršen odraz naše sopstvene, samo su tamo prvo ušli Englezi sa džipovima a kod nas opet došli Staljinovi tenkovi…

gvozden1

srpski kralj je zavrsio svoje, tako sto je izbegao i ostavio zemlju

Nije ti glupo da ponavljaš ovu komunističku propagandu, ili stvarno veruješ da je to tako bilo?

ili ti mislis da je trebalo da je vrate odbeglom kralju.

Ja mislim, zamisli, da su o tome trebalo da odluče izbori.


Nemoj samo, ko boga te molim, da pominješ ONE izbore.
Ma kako voleo da se ti osramotiš, žao bi mi bilo da to bude baš toliko.

Mene lično je, ali bez ikakvog zezanja i preterivanja, posle takvih komentara sramota njene sramote, odnosno da li je moguće da neko danas, a ko nema člansku kartu Nove komunističke partije Jugoslavije, piše takve stvari…

angie01

a da oladite malo sa mnom

Што се мене тиче, можеш бити потпуно мирна.

Ако те и будем помињао и даље у оваквим контекстима, то није зато што имам нешто против тебе или да сам, не дај боже, злонамеран него је то зато што се трудим да када већ нешто кажем, пишем/говорим истину ма ко год био у питању и да онда на основу тих чињеница кажем и шта мислим о томе.

(Трудим се. Не успева ми увек али се барем трудим.)

Уосталом, да сам злонамеран, не бих те овде бранио од напада тиме што сам рекао да сви оставе Кркара и мене на миру и да тај однос између њега и мене препусте нама двојици не уплићући више никога у то, па ни тебе.

Надам се да то сада разумеш?

Могао сам и да се не јавим, да ћутим и да пустим да те и даље нападају у вези са тим случајем који су ти овде натрљавали на нос, зар не?

Па да се наслађујем тиме.

Али сам се ипак јавио са намером да то, ти напади на тебе поводом односа Кркар-ја престану.

Надам се да сада разумеш моје мотиве да се јавим поводом тога...

angie01

pa zna se kako je zloba dosao na vlast, Stambolic ga poslao na Kosovo da sredi namestene nemire

Nemiri nisu bili namešteni, a ti kao i obično nemaš pojma šta se dešavalo u zemlji u kojoj si odrastala i živela.

Elem, posle Ustava iz 1971. Srbija nije imala nikakvu nadležnost na Kosovu, pa tako i ko će da bude "narodna milicija" i ko će njome da komanduje.Jel treba da se crta ili kapiraš da su to bili Šiptari, i da je tamo bio svojevrsni aparthejd nad Srbima (i Crnogorcima).

Ako ti i dalje nije jasno šta se dešavalo, guglaj kako je Balašević dobio inspiraciju za pesmu "Ne lomite mi bagrenje".

Usput, album je izašao 1986. godine, dakle godinu dana pre nego što je Milošević išao na Kosovo, i čuvene rečenice - Niko ne sme da vas bije!

kamilo_emericki

Ja pričam o insistiranju na vrijednostima koje su primjerene protestantskoj doktrini dok se u isto doba insistira na pravoslavnim vrijednostima i tradiciji. Uporedi odnos pravoslavne crkve prema obrazovanju, naročito obrazovanju ženske djece, sa odnosom protestantske. Sistem nasleđivanja, velike porodične zajednice, gdje jedan čovjek odlučuje o svojoj i o porodicama braće...

Ti si sad ovde malo pomešao vekove, geografiju sa predrasudama.

Pazi ovako, jedan Miloš Obrenović je bio nepismen, za razliku od njegove žene Ljubice.

A što se tiče nasleđivanja, opet mora da se gleda kontekst, gde je Srbija bila mahom poljoprivredna zemlja, i gde se gledalo da se ne krnji imanje.

Moj pradeda po majci je imao dva sina i dve ćerke, i on je za ćerke spremio miraz u vrednosti imanja koje će da naslede sinovi.Znači, svi su dobili podjednako, današnjim rečnikom ćerke - keš, a sinovi imanje.

Hoću da kažem da to nema veze sa religijom, nego sa karakterom pojednca.

angie01

o tome je ovde, barem 5 puta kacen tekst, sta se i kako desavalo i stvarno me mrzi da to ponavljam

Ma ti možeš da kačiš šta god hoćeš, Ustav iz 1971. te demantuje.

benedykt

Pa sad, ne može se reći da nije pokušao, što je opet na kraju balade uzrokovalo krvavim građanskim ratom koji je opet kao osnovnu posledicu imao totalnu polarizaciju grčkog društva, koja realno traje i do danas, odnosno kao jednu od nus-posledica i onu diktaturu vojne hunte krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Grčka je inače savršen primer za istoriju 20. veka koja je u uvrnutom političkom ogledalu savršen odraz naše sopstvene, samo su tamo prvo ušli Englezi sa džipovima a kod nas opet došli Staljinovi tenkovi…

Geografija.

Čak je i Tito hteo da se umeša pa mu Englezi rekli da oladi.

Kao i za Bugarsku, al mu Staljin rekao isto.

A on hteo da postane Balkanski faraon.

angie01

Еманциповао их Стаљин.

monarhije su, kako god okrenes, dinosauruski zaostatak nekih ranijij, prilicno davnih vremena i nemaju nikakvog smisla.

Kaži to Englezima, Špancima, Norvežanima, Dancima, Šveđanima, ...

jovilim_e

angie01

Еманциповао их Стаљин.

monarhije su, kako god okrenes, dinosauruski zaostatak nekih ranijij, prilicno davnih vremena i nemaju nikakvog smisla.

Kaži to Englezima, Špancima, Norvežanima, Dancima, Šveđanima, ...

ma, današnje monarhije su kao slijepa crijeva.

mož s njima, a mož i bez njih.

slijepa crijeva, slijepo gore


EDIT: baš bi pade na pamet skeč, ko naručen za buksovce, u kome lik traži donatora za slijpo crijevo ...

parlamantarnu demokratiju je kralj ugasio jos sestojanuarskom diktaturom

Endži, hajd malo manje površno, ozbiljan sam sad.

Nije taj čin došao sam od sebe, nije Aleksandar tek tako odlučio da povuče taj potez, postojao je tu neki sled stvari koje su ga u tu situaciju dovele.
Ignorisati taj sled stvari je tendenciozno, a ne poznavati ga, a pričati o događaju, je glupo.

Sled je bio sledeći, dešava se ubistvo u skupštini, Aleksandar nudi vladu Hrvatima, oni je odbijaju, odbijaju i da učestvuju u njoj.
Ako je neko ugasio parlamentarni život, to su bili Hrvati, odbijajući da u njemu učestvuju.
Aleksandru ostaju dve mogućnosti, ili da formira čisto srpsko vladu, ili da sam zavede lični režim.

Šta je bilo racionalnije, šta bi se tebi više dopalo, da Srbi vladaju nad Hrvatima, ili da to radi kralj čije jugoslovenstvo nije bilo upitno?

angie01

Kaži to Englezima, Špancima, Norvežanima, Dancima, Šveđanima, ...

pa rekoh, to su recidivi proslih vremena,...istrazivanja drustvenih nauka pokazuju da su to izumiruce forme.

Pa da.
Umrla engleska kraljica, a mislili su da neće nadživeti dragog druga Titu.
I Engleska odmah propala.
No, što bi rekli blogeri, daj (neki) link za ta istraživanja.
Čudo da su Španci bili toliko glupi (nisu pratili ta istraživanja) pa vratili kraljevinu.

docsumann

ma, današnje monarhije su kao slijepa crijeva.

mož s njima, a mož i bez njih.

Pa možeš, al je verovatnoća da ćeš pre da crkneš veća.

Ma danas reči/nazivi ne znače ništa.

Da li je neko kralj, car, predsednik, premijer - svejedno je.Uvek postoji niži ešalon ljudi koji rukovode zemljom/državom.

Ono što je bitno je da se to parče planete zemlje koju ti nazivaš svojom državom uredi tako da svima bude ralativno dobro, i da to bude na čvrstim nogama.

angie01

pa nije, kralj je imela, koja na osnovu monarhijskog uredjenja rodjenjem ima neka prava, koja posle nasledjuju njegovi potomci, a predsenik je zaposlenik gradjanja, smenjiv, ako ne radi dobro,...barem u normalnim zemljama.

Ili ga ubiju ko Kenedija.

To što ti pričaš je srednji vek kada su kraljevi skupljali porez i iz poreza raspoređivali pare dalje.

Danas se predsednic/premijeri ne pitaju skoro ništa, već potpisuju zakone koje im veliki industrijalci ili berzanski mešetari poture pod nos.

milisav68

Ti si sad ovde malo pomešao vekove, geografiju sa predrasudama.

Ne, ništa ja nisam pomješao.
Ti, što je ovdje standardna praksa, pokušavaš pojedinačne i rijetke primjera, koji idu u prilog tvojoj tezi, predstaviti kao vladajući društveni obrazac.

A što se tiče nasleđivanja, opet mora da se gleda kontekst, gde je Srbija bila mahom poljoprivredna zemlja, i gde se gledalo da se ne krnji imanje.

I Skandinavci su gledali da ne krnje imanja ali to nekrnjenje nije obavezno išlo preko nasljedstva kćerke.

milisav68

benedykt

Pa sad, ne može se reći da nije pokušao, što je opet na kraju balade uzrokovalo krvavim građanskim ratom koji je opet kao osnovnu posledicu imao totalnu polarizaciju grčkog društva, koja realno traje i do danas, odnosno kao jednu od nus-posledica i onu diktaturu vojne hunte krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Grčka je inače savršen primer za istoriju 20. veka koja je u uvrnutom političkom ogledalu savršen odraz naše sopstvene, samo su tamo prvo ušli Englezi sa džipovima a kod nas opet došli Staljinovi tenkovi…

Geografija.

Čak je i Tito hteo da se umeša pa mu Englezi rekli da oladi.

Kao i za Bugarsku, al mu Staljin rekao isto.

A on hteo da postane Balkanski faraon.

Ono što se dešavalo u Grčkoj za vreme 2. Svetskog odnosno njihovog građanskog rata je možda i najbolji pokazatelj koliko je cela ta titoistička kvazi-istorija najobičnija lagarija za malu decu, odnosno koliko je geografija odigrala ključnu ulogu u tome ko će gde izaći kao oslobodilac a ko kao poražen. Mi bili na trasi kojom je kosio drug Staljin a Grci opet na onoj gde je Englezima bilo zgodno, pa svako dobio oslobodioce koji mu zapali u podeli karata. Isto bila dva pokreta otpora, isto komunistički pokret optuživao onaj nacionalni da se ne bore dovoljno i da šuruju sa okupatorom. Isto tako se sukobili pa poraženi u građanskom ratu dobili što metak a što bukagije, pa se isto tako do današnjeg dana podelilo društvo na dva sukobljena dela gde se tačno zna ko je bio na kojoj strani pre sedamdeset i kusur godina..

objasnjava nezadovoljsvo u narodu

Ne, ovo što radiš je ono što uvek radiš, a pokušao sam racionalno s tobom.

Frazetine su sve što znaš, o istoriji pojma nemaš, a pričala bi o njoj.

I posle se ljutiš kad ti kažem da si ćurka.


Da ponovim još jednom, možda ipak shvatiš

Šta je bilo racionalnije, šta bi se tebi više dopalo, da Srbi vladaju nad Hrvatima, ili da to radi kralj čije jugoslovenstvo nije bilo upitno?

ti nekim izvrtanjem cinjenica

Daj ti druge, neizvrnute.
Zašto je Aleksandar uveo lični režim, šta je tome prethodilo?

angie01

huci, reci cu ti jos ovo, tvoj nivo su miki, predator i ova nelecena zla baba, koja nekim somnabulnijama pokusava da skrene paznju, a koju ti podrzavas u njenim uvrdljivim i kretenskim nasrtajima, kao i ona druga nelecena tetka, koja ovde izivljava svoje frustarcije,...tako da mani se meni, necu vise sa tobom da komuniciram, mi smo dva sveta, jer ja nisam zla, pokavarena, lazljiva i spremna na sve, da bih nesto bolesno dokazivala, mene su vaspitali da imam integritet, obraz i cast, tako da idi tamo gde pripadas, a to nisam ja...moje okruzenje ne lici na to sto ti nudis, a sto je ispod nivoa svake normalnosti, tako da,...svakom svoje.

sve najbolje ti zelim.

Ajd samo odgovori na jednostavno pitanje, ako sam ja izvrnuo stvarnost, daj ti objektivne činjenice, kakva je stvarnost zaista bila.

angie01

Могао сам и да се не јавим, да ћутим и да пустим да те и даље нападају у вези са тим случајем који су ти овде натрљавали на нос, зар не?

ti si mene branio tako, sto si rekao nesto sto nije tacno,..nemoj molim te:)))

a tvoja odbrana, nema veze sa onim sto mi ti ucitavas, benedikt mi zamera, sto nisam reagovala na krkarov nastup, a ti me lazno otpuzujes, da sam mu ja javila da si serendao o njemu.

a stvari stoje ovako,

ja se u vasu svadju nisam mesala, pozdravila sam ga bukvalno na isti nacin i iz istih razloga, nevezano za bilo sta, kao sto sam i neke druge blogere, koji su se posle duzeg vremena pojavili- na prvu loptu se secam Hansela i Radojice,...

a da javim krkaru, ili bilo kome, sta se na blogu serenda, je glupost par exelans, pri cemu ja krkara ne poznajem i dok je na blogu bio, nismo bas bili u nekoj ljubavi,...znaci, zahebi me vise sa tim sramotnim denunciranjem.

Јбт.

Остадох без речи.

kamilo_emericki

Ti, što je ovdje standardna praksa, pokušavaš pojedinačne i rijetke primjera, koji idu u prilog tvojoj tezi, predstaviti kao vladajući društveni obrazac.

A jbga sad, ti onda ponavljaš posleratnu komunističku propagandu o ženama kao robovima u kraljevini i Jugoslaviji i Srbiji.

Pazi, ja ne tvrdim da im je bilo sjajno, već da se nije mnogo razlikovao od položaja žena tadašnje Evrope.

Imaš primer Drage Ljočić Milošević, koja je bila prva žena iz Srbije koja je donela diplomu medicine iz Ciriha (hirurgije, babičluka i očnih bolesti), i tek četvrta žena u Evropi koja je to diplomirala.

I Skandinavci su gledali da ne krnje imanja ali to nekrnjenje nije obavezno išlo preko nasljedstva kćerke.

Kakvo crno imanje, kad imaju 5% obradivog zemljišta.

komunisti su se pojavili kao revolucionari, jer je narod vecinski bio nezadovoljan, to govore sve istorijske cinjenice

Al to nisu smeli da provere na demokratskim izborima, već su za svaki slučaj napravili ćorave kutije.

angie01

pa vidi, to ne menja nista od onoga kako je bilo pre rata,

Pa menja, zato što ne znamo koliku podršku su imali u narodu, pa samim tim koliko se teško živelo da bi se prizvali komunisti kao spasioci.

to sa coravim kutijama jeste bilo, a eto, ne znamo, kako bi se zavrsilo da nije,

E dobra si:)

Zamisli da je Vučić organizovao takve izbore, da njegovi naoružani ljudi stoje na biračkim mestima, da proveravaju kako ko glasa, da onaj ko se usudi da glasa protiv njega rizikuje glavu, da li bi i tad rekla, pa dobro, sve to jeste tako bilo, ali ne znamo da li bi i bez toga dobio izbore.

Neko ko poput tebe traži dlaku u jajetu kad izgubi, ne bi smeo da u slučaju kad njegova strana dobije, da i za drastično kršenje svih mogućih pravila kaže, pa dobro, nema veze, možda bi dobio i bez toga.

ne znam sto vi sto pominjete corave kutije, sada branite dovozenje rsovaca da glasaju u Beogradu i ostale marifetluke.

Možda zato što su ćorave kutije bile pojava kojoj "Bosanci" ne mogu ni da priđu po značaju, po masovnosti, a bogami ni po očiglednosti, drskosti....

milisav68

Pazi, ja ne tvrdim da im je bilo sjajno, već da se nije mnogo razlikovao od položaja žena tadašnje Evrope.

Grješiš.
Pogledaj evropske statistike o pismenosti prije 1940. kao i statistiku Jugoslavije za 1931 godinu.
Statistika za Jugoslaviju kaže da je u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena.
Milisave, demografija je je nauka koja se bravi brojevima, što preciznijim moguće. I traži ih na svim mogućim mjestima. Recimo i u starim knjigama vjenčanih, da se vidi koliko se osoba potpisalo a koliko stavilo nekakav znak.

huci, reci cu ti jos ovo, tvoj nivo su miki, predator, bene...

najlepse te molim da odjebes sa tim mikijem. ako imas neizlecene komplekse od strane nekog mikija koji te odjebao in rl (pazi, apsolutno razumem coveka) to najbolje resi sa njim. dakle, ajde sad vec jednom paljba.

i razmisli sta sve moze da se nadje sa pet klikova.

u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena

Tu ima jako puno inercije.
Npr. jedna moja tetka, 1920. godište, nije ni išla u školu,
a druga tetka 1930. godište je išla u školu, pa prestala kad je počeo rat.
Deca sa sela, većina stanovništva je tad živela po selima.

Kad smo ceo 19. vek proveli oslobađajući se od Turaka, pa onda balkanski ratovi, pa WW1 (od toliko izginulog muškog stanovništva koliko je uopšte bilo učitelja?), dok smo stigli do školovanja žena, taman mi je logično da ženska deca sa sela rođena 1920. nisu išla u školu a rođena 1930. jesu išla 3-4 razreda.

kamilo_emericki

milisav68

Pazi, ja ne tvrdim da im je bilo sjajno, već da se nije mnogo razlikovao od položaja žena tadašnje Evrope.

Grješiš.
Pogledaj evropske statistike o pismenosti prije 1940. kao i statistiku Jugoslavije za 1931 godinu.
Statistika za Jugoslaviju kaže da je u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena.

Pa gde su te evropske statistike o pismenosti pre 1940. godine da ih uporedimo, ili je jedino bitno porediti Dravsku i Moravsku banovinu kao da su to bile neke nezavisne države…?!

Dakle, ovako su tačno stajale stvari prema popisima u Evropi upravo tih godina kada je vršen i popis u Kraljevini Jugoslaviji

Albanija (popis iz 1930. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 80,9% (muškarci 70,9% žene 91,4%)

Belgija (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 5,9% (muškarci 5,5% žene 6,4%)

Bugarska (popis iz 1934. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 31,4% (muškarci 19,5% žene 43,3%)

Čehoslovačka (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 4,1% (muškarci 3,3% žene 4,8%)

Estonija (popis iz 1934. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 3,9% (Nema podataka o stopi nepismenosti po polovima)

Finska (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 0,9% (muškarci 0,9% žene 0,9%)

Francuska (popis iz 1931. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 5,3% (muškarci 4,8% žene 5,7%)

Grčka (popis iz 1928. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 41,9% (muškarci 23,8% žene 59,4%)

Mađarska (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 10,0% (muškarci 7,9% žene 12,0%)

Italija (popis iz 1931. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 21,6% (muškarci 17,8% žene 25,2%)

Letonija (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 14,0% (muškarci 10,5% žene 17,0%)

Litvanija (popis iz 1923. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 32,6% (Nema podataka o stopi nepismenosti po polovima)

Poljska (popis iz 1931. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 23,1% (muškarci 17,8% žene 27,9%)

Portugal (popis iz 1930. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 60,2% (muškarci 50,4% žene 68,9%)

Rumunija (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 42,0% (muškarci 30,8% žene 54,3%)

Španija (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 31,13% (muškarci 23,7% žene 38,1%)

Švedska (popis iz 1930. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 0,1% (muškarci 0,1% žene 0,1%)

Kraljevina Jugoslavija (popis iz 1931. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 45,2% (muškarci 32,7% žene 57,1%)

SSSR (popis iz 1926. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 47,5% (muškarci 24,6% žene 63,3%)

Rekao bi laik onako na prvi pogled da je Milisav potpuno u pravu, odnosno da se Kraljevina Jugoslavija ni po čemu nije značajno razlikovala od okruženja, gde se iz priloženih podataka jasno vidi jaz između stopa pismenosti severa odnosno zapada Evrope u odnosu na jug odnosno istok, a posebno ako se uzme u obzir i to gde su bile nekada granice Otomanske imperije. Toliko o evropskim statistikama pre 1940. na temu (ne)pismenosti i Dravskoj odnosno Moravskoj banovini.
Naravoučenije, vole titoisti da pričaju napamet a posebno ako im se to uklapa u unapred zadati ram…

angie01

Pa menja, zato što ne znamo koliku podršku su imali u narodu, pa samim tim koliko se teško živelo da bi se prizvali komunisti kao spasioci.

sta si sad rekao, koliko se tesko zivelo, je vec rekla istorija, ekonomija, sociologija,...i koje vec sve nauke mogu biti u igri,...znaci, to nije nepoznanica,

kao ni to, da su komunisti bili na strani oslobodilaca i tako svakako bili spasioci, kao sto je za vreme njihove vladavine, yu prosperirala u svakom smislu....znaci, to opet govore podaci koji se broje za bilo koju zemlju.

Pa sad, istorija, ekonomija i sociologija primećuju dve stvari, mislim kada se skinu te ideološke roze naočari. Prva je da je po svim pokazateljima ondašnja Kraljevina Jugoslavija bila ništa posebno u smislu kvaliteta života i ostalih pokazatelja u odnosu na svoje bliže geografsko okruženje, kao i da su tridesete godine bile doba gadne ekonomske krize svuda okolo.

Pod dva, cela Evropa, a posebno zemlje koje nisu za razliku od Jugoslavije imale tu (ne)sreću da zapadnu drugu Staljinu u raspodeli karata i ostanu iza Gvozdene zavese, pamti vreme posle 2. Svetskog rata kao zlatno doba kada je ekonomija cvetala i sve prosperiralo. Mislim kada smo kod tih podataka za bilo koju zemlju, odnosno ovo mu dođe pandan veselom Kamilu i njegovim podacima za (ne)pismenost u Evropi pre 1940. gde se ništa ne poredi, nego se paušalno i parcijalno ukazuje na određene parametere ali samo za Kraljevinu Jugoslaviju tj SFRJ.

Prema tome, niti je ta Kraljevina Jugoslavija bila bilo šta značajno lošija pre 2. Svetskog rata, niti je SFRJ bila bilo šta prosperitetnija, odnosno i bez druga Tite i njegove ”mudre” vlasti bi ta neka šta-bi-bilo-kad’-bi-bilo Kraljevina Jugoslavija isto tako prosperirala čak i daleko više jer bi od starta bili deo onog dela Evrope kome je daleko bolje išlo u svakom mogućem pogledu posle 2. Svetskog rata…

Pismenost u Jugoslaviji i republikama.

Dugotrajno prisustvo Austro-Ugarske i Osmanskog carstva imalo je efekte koji se mogu uočiti kroz razlike u okviru Jugoslavije i njenih republika. Slovenija, Hrvatska, Vojvodina i dio Crnogorskog primorja pripadali su Habzburškom carstvu koje je 1867. postalo Dvojna monarhija Austrije i Mađarske.
Tako su i ove teritorije podijeljene između djelova carstva različitog stepena razvoja. Obavezno osmogodišnje obrazovanje je uvedeno 1869, ali izgradnja školske infrastrukture trajala je do 1900. godine.

Tada je samo 75% školske populacije pohađalo školu. Već 1910. godine, ovaj udio se povećao na 88%. Ipak, u poređenju sa Njemačkom, Austro-Ugarska je prilično zaostajala. Samo 1% njemačke populacije bilo je nepismeno 1899. i do 1912. godine ovaj problem je eliminisan. Regionalna neravnoteža u Dvojnoj monarhiji prilično je zavisila od jezičke politike. Bilingvalno školstvo u Bohemiji je dovelo do toga da je 95% školske populacije znalo da čita i piše neposredno pred Prvi svjetski rat.2 Mađarski dio carstva je imao lošije rezultate.

Tako je 1870. godine samo 50% djece školskog uzrasta išlo u školu, a 68% ukupne populacije je bilo nepismeno. Srbi, Rumuni i Ruteni nijesu imali dobru školsku infrastrukturu, a bili su i pod uticajem mađarizacije.3 Stoga je tek 30% populacije na jugu i jugoistoku bilo pismeno u vrijeme raspada imperije. Ipak, dominacija mađarskog jezika nije jedini razlog za ovakav rezultat. Razlike među polovima su bile prisutne usljed tzv. ,,društvene zaostalosti”.
Etničke i religijske razlike su imale specifičan efekat. Tako su najveću stopu pismenih imali Jevreji (75%) i protestanti (73%). Prosječne rezultate su imali katolici (61%), a veoma loše pravoslavci (35%) i unijati (28%).
Zaostajanje Mađarske za Austrijom smanjilo se u periodu 1880–1900, ali je to bilo zbog lošije početne tačke.

Kasnije se ovakav tempo prirodno usporio.5 Kada su u pitanju djelovi Jugoslavije koji su pripadali Osmanskom carstvu, turski uticaj se različito manifestovao u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Interesi velikih sila su često ostvarivani uz pomoć religije.
Upravo su islam i specifična državna organizacija Osmanskog carstva uslovili zaostajanje na polju obrazovanja. Opismenjavanje je bilo vrlo ograničeno, u tzv. sibijan-mektebima, medresama i ruždijama.
Po nekim podacima, čak i posle Drugog svjetskog rata djevojčice iz muslimanskih porodica u Bosni i Hercegovini i na Kosovu išle su u školu ne više od dva ili tri razreda.

Otpor je postojao i prema obrazovanju dječaka, jer se to smatralo nepotrebnim.7 Na Kosovu je 1921. godine bilo pismeno svega 4,5% stanovništva i to 5,5% muškaraca i samo 1,5% žena.
Do 1981, udio pismenih porastao je na 82,4%. Tada je pismenost muškog stanovništva iznosila 90,7%, a ženskog 73,7%.8 Značajne razlike postojale su i prije nastanka Jugoslavije. Na prostoru Slovenije stopa nepismenosti 1910. godine bila je 14,65%. U Hrvatskoj je tada postojao i značajan regionalni jaz.
U Dalmaciji je, oko Knina, Benkovca, Sinja i Imotskog, bilo 80% nepismenog stanovništva. Bliže ostrvima i obali, nepismenost je iznosila 40%.
Na prostoru Hrvatske i Slavonije postojala je razlika između nacionalnosti. Na primjer, 45,2% Hrvata je bilo pismeno u odnosu na 67,4% Njemaca i 32,5% Srba.11 Nacionalnost i religija su imale bitnu ulogu i u Bosni i Hercegovini. Na popisu iz 1921. bilo je nepismeno 77,45% Hrvata 89,42% Srba i 94,65% Muslimana.

Interesantna je procjena da je i kasnije, odnosno 1941. godine čak 72,9% populacije u Bosni i Hercegovini bilo nepismeno, pri čemu je odnos muške i ženske nepismenosti bio 56,46% prema 87,65%.
Tada, 90% seoske populacije nije znalo da čita i piše, a samo 27,5% školske populacije je bilo obuhvaćeno osnovnim školovanjem. Obavezno šestogodišnje školovanje uvedeno je u Srbiji 1882, a skraćeno na četiri godine 1898. Posjećenost nastave je bila niska: svega 44% dje-čaka i 10% djevojčica išlo je u školu 1921. godine. Na teritoriji Srbije prije Balkanskih ratova 45,6% muške populacije bilo je nepismeno, 83,5% ženske – ukupno 65,5%.
Samo 40% školske populacije je pohađalo školu u Makedoniji i na Kosovu. U poređenju sa 90% u Sloveniji i 82% u Hrvatskoj i Slavoniji, to je izuzetno loše. Glavni faktor bio je nedostatak škola, pa tek onda siro-maštvo.
Kada je u pitanju Crna Gora, obavezno šestogodišnje školovanje dječaka između sedam i dvanaest godina uvedeno je 1878, ali bez uspjeha.

Tokom 1909. godine 58% muške populacije bilo je nepismeno, a čak 95,5% ženske.16 Obaveza pohađanja škole za djevojčice uvedena je tek 1895. godine. One su mogle učiti i u muškim školama, ali samo ako su mlađe od deset godi-na.
Koliko je to bilo uspješno, svjedoče podaci o pismenosti gradskog stanovništva iz 1911. Tada je odnos bio 64,8% pismenih muškaraca prema 24,7% žena.18 U seoskom području odnos je višestruko lošiji: 42% pismenih muškaraca prema 4,54% žena.19 Borba protiv nepismenosti u Jugoslaviji bila je stihijski organizovana.

Tri faze opismenjavanja u periodu 1945–1974. završavaju se osnivanjem Komisije za borbu protiv nepismenosti.20 Veliki uticaj na prosvjetnu politiku imala je komunistička ideologija koja je revolucijom preuzela teško obrazovno nasljeđe Kraljevine Jugoslavije uz ostale posljedice Drugog svjetskog rata.
Kursevi opismenjavanja odraslih su bili masovni, ali ne tako uspješni jer su se stečene vještine pisanja i čitanja često zaboravljale kroz godinu ili dvije. Na drugoj strani, ni pohađanje škole od strane prispjele djece nije bilo na visokom nivou.Činjenica je da je postojao manjak škola, ali nijesu ni sva djeca išla u školu usljed neodgovornosti roditelja i nebrige lokalne zajednice.

O izazovima koji su postojali u Jugoslaviji možemo zaključivati na osnovu pismenosti u drugim zemljama. Lošije rezultate od novostvorene države 1921. godine imale su samo Portugalija, Španija i Albanija.
Deset godina kasnije Jugoslavija se lošije rangirala od Grčke (59,2%), Bugarske (68,6%), Poljske (76,9%) i Italije (78,4%).
Rezultati su još slabiji u poređenju sa Češkom (95,9%), Francuskom (96,2%) i Švedskom (99,9%). Po podacima iz 1948. godine, Jugoslavija je zaostajala za zemljama kao što su Argentina (86%), Kostarika (79%), Mađarska (95%), Rumunija (77%) i SAD (97%). Države koje su se tada izdvajale po lošijim rezultatima bile su Turska (30%) i Pakistan (24%).

Treba napomenuti da je ove rezultate često poboljšavala drugačija metodologija. Tako se podaci za pismenost iz 1921. i 1931. odnose na starije od dvanaest i jedanaest godina i tek od 1948. na starije od deset godina. I ovaj popis je, međutim, problematičan jer se pismenim smatrala osoba koja zna ili da čita ili da piše, ne oboje.
Tabela 1 prikazuje tu dugu borbu sa nepismenošću i regionalnim različitostima. Tabela 1 pokazuje opštu stopu pismenosti u Jugoslaviji i njenim republikama. Ono što je uočljivo na prvi pogled jeste različita početna tačka.
Jedino su Slovenija i Hrvatska imale više od polovine pismenog stanovništva 1921. godine. Pri tome je i razlika između njih značajna.
Izrazito loše rezultate su imale Bosna i Hercegovina i Makedonija. Sve bivše republike, međutim, postepeno su se izjednačavale zahvaljujući bržem napretku slabije razvijenih članica.
Naravno, pri analizi rezultata treba uzeti u obzir i broj stanovnika, neke unutraš-nje društvene razlike, ali i realan problem funkcionalne nepismenosti u novije vrijeme.

Adila Pašalić Kreso vezuje ovu vrstu nepismenosti za nesnalaženje u nekim situacijama, kao što je ispunjavanje formulara, čeka, uplatnice, nerazumijevanje uputstva na receptu i drugo. Ovaj fenomen se povezuje sa „siromaš-tvom i socijalnom ovisnošću“. Njeni podaci pokazuju da čak 20% Evropljana mlađih od petnaest godina ima probleme sa pisanjem i čitanjem, što direktno otežava zapošljavanje.
Pojavom interneta i mobilnih telefona značaj dobija tzv. informatička pismenost, što dodatno komplikuje definiciju pismenosti.30 Ono što se ovdje nameće kao krucijalno jeste pitanje organizacije i kvaliteta obrazovanja koje treba da bude čvrst temelj za mnogobrojne vještine i znanja, između ostalog i pismenosti.

Na osnovu tabele 2 možemo zaključiti da je pismenost žena za šezdeset godina više nego udvostručena. Dostupno obrazovanje poslije Drugog svjetskog rata doprinijelo je tako brzim promjenama. Rezultati Slovenije su impresivni i opravdavaju isključenje pismenosti kao bitnog faktora u popisima nakon 1991. godine.
Slovenija je, takođe, imala veoma malu razliku među polovima tokom cijelog 20. vijeka. Pismenost je veoma brzo rasla do 100%. Hrvatska ima lošije rezultate, otprilike jednu trećinu u odnosu na Sloveniju.
U odnosu na druge republike, međutim, to su dva do četiri puta bolji rezultati. Hrvatska je tek 2011. dostigla slovenački nivo pismenosti iz 1961, pola vijeka kasnije.
Bosna i Herce-govina, Makedonija i Crna Gora su imale ogroman jaz među polovima. Ipak, primjetan je napredak za više od sedam puta. Razumljivo, Crna Gora ima prednost zbog male ukupne populacije.

Srbiju sa dvije autonomne pokrajine i Srbiju u užem smislu treba posmatrati kao dva odvojena slučaja.
Vojvodina je gotovo bila na nivou Slovenije, a Kosovo je, uprkos napretku, imalo vidljivo loše rezultate. Srbija u užem smislu je imala prosječne rezultate, na nivou Crne Gore. Novija istraživanja se često bave upravo rezultatima po regionima, opštinama i tipu naselja.
Uzimajući u obzir populaciju, Srbija (oko 6,5 miliona) i Bosna Hercegovina (oko 4 miliona) imaju najveći problem sa nepismenošću.
Ipak, možemo zaključiti da su se do 2011. sve bivše jugoslovenske republike u većoj mjeri izjednačile po ovom pitanju.
Problem nepismenosti ženske populacije je vremenom postao manje vidljiv, ali je još uvijek prisutan.
abela 3 pokazuje bolje početne rezultate u opismenjavanju muškaraca. Na nivou Jugoslavije prosjek je uvijek bio iznad 50%. Do 2011.godine sve bivše republike su bile blizu 100% u ovom aspektu.
Njihovo izjednačavanje se desilo ranije u odnosu na žensku pismenost, još 1981. godine. To je zaista značajan progres tokom 20. vijeka na ovom polju.

https://www.researchgate.net/publication/372847580_REGIONALNA_PISMENOST_U_JUGOSLAVIJI_SA_POSEBNIM_OSVRTOM_NA_CRNU_GORU

angie01

sta si sad rekao, koliko se tesko zivelo, je vec rekla istorija, ekonomija, sociologija,...i koje vec sve nauke mogu biti u igri,...znaci, to nije nepoznanica,

Pa nije, samo što ti ignorišeš te podatke.

Ne možeš izolovano da porediš kraljevinu i SFRJ, već mora da se pogleda gde je bio ostatak sveta, odnosno okruženja.

Kako se živelo u Evropi i USA između dva rata, a kako posle?

Jel treba da kačim slike ispred narodnih kuhinja koje je između ostalih organizovao i jedan Al Kapone ili kolika je bila hiperinflacija u Nemačkoj pre nego što Hitler došao na vlast?

Plus što je Srbija bila totalno uništena i desetkovana (obrati pažnju - trećina stanovništva) - kada je "ušla" u Jugoslaviju.

I ti sad drobiš o pravima i pismenosti žena u kraljevini, a one godinama tražile tela muževa, braće, dece i rođaka, da ih sahrane.

Da li uopšte može da ti dopre do mozga kako su se snalazile žene tog vremena da prehrane decu i sebe bez muškaraca u blizini.

kamilo_emericki

Statistika za Jugoslaviju kaže da je u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena.

Au brate...

Jel si ti pogledao na mapi gde je Moravska banovina?

Jel si pogledao u knjizi za istoriju kada je to postalo Srbija, i koliko se ratova vodilo u međuvremenu?

A onda pogledaj koliko je ratova bilo za to vreme u Dravskoj banovini.

Milisave, demografija je je nauka koja se bravi brojevima,

Koji bez konteksta ne znače ništa.

To je isto kao kad bi rekao da je Milošević kul lik jer se u njegovo vreme uveo internet u Srbiji.

benedykt

Rekao bi laik onako na prvi pogled da je Milisav potpuno u pravu, odnosno da se Kraljevina Jugoslavija ni po čemu nije značajno razlikovala od okruženja, gde se iz priloženih podataka jasno vidi jaz između stopa pismenosti severa odnosno zapada Evrope u odnosu na jug odnosno istok, a posebno ako se uzme u obzir i to gde su bile nekada granice Otomanske imperije.

I razmere stradanja u WW1, odnosno kako je sad popularno Velikom ratu.

To je - puj-pike-ne-važi.

I onda to gurneš negde u stranu, i kao - Jaoo, pa vi ste nepismeni.

A to što smo vas potamanili ko krdo Bizona - nema veze, igrala se deca.

Neverovatno je šta sve ovde može da se pročita.

emilia

I razmere stradanja u WW1, odnosno kako je sad popularno Velikom ratu.

Samo su Srbi stradali u WWI, u istoriji od postanka, i niko više.
Budalo.

emilia

Samo su Srbi stradali u WWI, u istoriji od postanka, i niko više.
Budalo.

To bre, daj živu reč umesto pamfleta.

Prema tome, niti je ta Kraljevina Jugoslavija bila bilo šta značajno lošija pre 2. Svetskog rata, niti je SFRJ bila bilo šta prosperitetnija, odnosno i bez druga Tite i njegove ”mudre” vlasti bi ta

Тадашње политичке партије женама нити су отварале могућности да се политички активирају, нити су у своје програме уносиле питање положаја жена, а КПЈ је нудила женама потпуно нову димензију живота.

Ивана Пантелић
Институт за савремену историју
Београд

Moram reci da je Ivana Pantelic bas losa istoricarka: lose resersira i forsira neke unapred odredjene stavove. I u ovom clanku se insinuira da je zenski pokret bio pre svega vezan za KPJ sto je zapravo posleratna zvanicna interpretacija. Isto tako, uticaj zena iz nizih slojeva (posebno onih sa sela) nije bio tako jak kao sto ona tvrdi.

milisav68

kamilo_emericki

Statistika za Jugoslaviju kaže da je u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena.

Au brate...

Jel si ti pogledao na mapi gde je Moravska banovina?

Ne pričamo o razvoju šklstva u Srbiji, mada bi se moglo i o tome, pričamo o odnosu prema ženama, a ti si reagovao na moju primjedbu o razlici pogleda na ženu između protestanata i pravoslavnih.
Dakle.
U dravskoj banovini, gdje postoji određeni uticaj i protestanizma preko Primoža Trubara, razlika u školovanju između muške i ženske djece je oko pola postotka.
U moravskoj banovini i Beogradu je ta razlika veća od 50% u korist muškaraca. To nije rezultat nedostatka učitelja ili škola već nešto drugo.

benedykt

Kraljevina Jugoslavija (popis iz 1931. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 45,2% (muškarci 32,7% žene 57,1%)

u prosjeku sarma..
u Bosni je sigurno bilo preko 95% žena nepismenih a u Srbiji teško da je bilo bolje..
crta podjele jasno ide granicama Austrougarske i Turskog carstva..
ovi potonji su opismenjivali samo na arapskom..
pa čudnog li čuda da je jedva iko bio pismen među ženama

kamilo_emericki

milisav68

kamilo_emericki

Statistika za Jugoslaviju kaže da je u dravskoj banovini 1931. bilo nepismenih 5,3% muškaraca i 5,8% žena. Na istom popisu u Moravskoj banovini je popisano 38,8% nepismenih muškaraca i 83,7% žena. Beograd je imao 7,1% nepismenih muškaraca i 15,3% nepismenih žena.

Au brate...

Jel si ti pogledao na mapi gde je Moravska banovina?

Ne pričamo o razvoju šklstva u Srbiji, mada bi se moglo i o tome, pričamo o odnosu prema ženama, a ti si reagovao na moju primjedbu o razlici pogleda na ženu između protestanata i pravoslavnih.
Dakle.
U dravskoj banovini, gdje postoji određeni uticaj i protestanizma preko Primoža Trubara, razlika u školovanju između muške i ženske djece je oko pola postotka.
U moravskoj banovini i Beogradu je ta razlika veća od 50% u korist muškaraca. To nije rezultat nedostatka učitelja ili škola već nešto drugo.

ja bih rekla razlika je u austrougarskoj vladavini..

inače ne mislim da ima velikih razlika u odnosu prema ženama između različitih hrišćanskih crkava..
katolici su malo zadrtiji, protestanti najnapredniji po tom pitanju, pravoslavci negdje između vjerovatno..
ima i nacionalnih razlika, sjevernjaci svoje žene definitivno više poštuju od južnjaka (a mi smo ipak južnjaci i po tom pitanju)..
ali da, za komunjara je položaj žene kod nas bio ohoho povoljan u odnosu na većinu svijeta..
kasnije su stvari globalno otišle u pravcu daljeg izjednačavanja a kod nas je tu malo zaštekalo..
daleko bilo da je to najgori problem u društvu ali nije da je sasvim nepoznat

Pismenost u Jugoslaviji i republikama.

Ovaj clanak pokazuje da nije bas uvek smisleno porediti Kraljevinu Jugoslaviju sa SFRJ. Najmanje 60 posto teritorije Kraljevine je i tada jos uvek imalo jako osmansko nasledje. A i u onim delovima koji su bili pod Austrijom (Dalmacija, Lika) na selima se zivelo u tradicionalnim zajednicama. Postojala su tri ili cetiri razlicita pravna sistema (gradjanski zakonik u jednom, u drugom sarija, u trecem tradicionalno pravo...). To je bio relativno kratak period (20 godina) sa stalnom politickom nestabilnoscu i delimicno potpuno razlicitim predstavama medju strankama kako ta zemlja treba da izgleda.

Sta bi bilo da je ta drzava nastala posle rata da postoji ne znamo. Mozda bi se demokratizovala a mozda bi imali i novu diktaturu. Kao u Grckoj recimo. Ovo poslednje otvara drugu temu: Trumanova doktrina. Sto opet pomaze da se razume kako smo odatle stigli do antiamerikanizma i putinoljubizma.

ja bih rekla razlika je u austrougarskoj vladavini..

Odnos prema ženama, njihovim opismenjavanju, ide u korist delu koji je bio pod Austrougarskom, ali to je samo jedan, nikako najbitniji, segment.

Druge, važnije, oblasti, kao što je pravo glasa, idu u prilog srpskoj državi, onom delu koji je bio pod turskom upravom, i to ne zbog Turaka nego zbog Srba, i njihove borbe za slobodu.

Švabe nisu dozvoljavale političke slobode, pravo glasa je imao jednocifren procenat populacije, za razliku od Srbije gde je pravo glasa bilo skoro opšte.

Iz te situacije su i proistekle narodne skupštine sa realnom snagom, sa snagom da menjaju vladare.

To je u Beču bilo nezamislivo.


Tako da teze koje daju prednost teritorijama pod švapskom upravom, nad teritorijom pod srpskom, su vrlo nategnute jer se takva slika može steći samo po kriterijumima koji su najmanje važni.

gvozden1

ja bih rekla razlika je u austrougarskoj vladavini..

Odnos prema ženama, njihovim opismenjavanju, ide u korist delu koji je bio pod Austrougarskom, ali to je samo jedan, nikako najbitniji, segment.

Druge, važnije, oblasti, kao što je pravo glasa, idu u prilog srpskoj državi, onom delu koji je bio pod turskom upravom, i to ne zbog Turaka nego zbog Srba, i njihove borbe za slobodu.

Švabe nisu dozvoljavale političke slobode, pravo glasa je imao jednocifren procenat populacije, za razliku od Srbije gde je pravo glasa bilo skoro opšte.

Iz te situacije su i proistekle narodne skupštine sa realnom snagom, sa snagom da menjaju vladare.

To je u Beču bilo nezamislivo.


Tako da teze koje daju prednost teritorijama pod švapskom upravom, nad teritorijom pod srpskom, su vrlo nategnute jer se takva slika može steći samo po kriterijumima koji su najmanje važni.

Samo da se kratko nadovežem.
Srbija je bila daleko naprednija nego, npr., Švajcarska, u kojoj su žene dobile pravo glasa tek sedamdesetih godina 20. veka.
Da nije bilo dragog (im) druga Tite i komunista, Srbija bi sada bila kraljevina u rangu sa Norveškom, Španijom, Holandijom, Danskom, Švedskom i Engleskom.
Ali titići kažu da je pravi progres ovih prostora došao sa dragim (im) drugom Titom i njegovim analfabetskim kursevima.

gvozden1

Druge, važnije, oblasti, kao što je pravo glasa, idu u prilog srpskoj državi,

slaba vajda od prava glasa ako ni pismena nisi..
kako tačno i glasaš za bilo šta ako ne umiješ ni da čitaš (kako otac/muž kaže?)

newimprovedtadejus

gvozden1

Druge, važnije, oblasti, kao što je pravo glasa, idu u prilog srpskoj državi,

slaba vajda od prava glasa ako ni pismena nisi..
kako tačno i glasaš za bilo šta ako ne umiješ ni da čitaš (kako otac/muž kaže?)

Pravo glasa ženama je već posebna tema, vidi Čarlijev komentar.

Ne vredi ti pismenost ako nemaš pravo glasa, ni te pismene žene u oblasti pod švapskom čizmom nisu mogle da glasaju ni i čemu, niko ih ništa nije pitao.

Stavljati bilo šta ispred prava glasa je tendenciozno, u cilju da se neko, Švabe u ovom slučaju, pokažu kao bolji upravljači.

newimprovedtadejus

gvozden1

Druge, važnije, oblasti, kao što je pravo glasa, idu u prilog srpskoj državi,

slaba vajda od prava glasa ako ni pismena nisi..
kako tačno i glasaš za bilo šta ako ne umiješ ni da čitaš (kako otac/muž kaže?)

Plus sto je bitno za koga mozes da glasas. Koliko je zena u tom pominjanom periodu ucestvovalo aktivno u politickom zivotu knezevine/kraljevine Srbije na nacin na koji su uticali muskarci?

Bile su neke ideje francuske revolucije prihvacene u srpskoj revoluciji 19og veka ali prethodno nasledje (osmansko i tradicionalno) i nedovoljna urbanizacija su bili presnazni da bi tu moglo doci do ozbiljnije emancipacije zena.

A zene u Kraljevini SHS nisu imale pravo glasa do posle Prvog svetskog rata. Protiv toga su bili srpski radikali i sve crkve. Za to su bili srpski radikali, republikanci, socijaldemokrate i slovenacki socijalhriscani. Nacionalne manjine (Madjari, Nemci, Italijani, Albanci i Turci) u Kraljevini nisu imale pravo glasa.

Sto se nepismenosti tice, bila je tolika da se glasalo gumenim kuglicama a ne ispisivanjem ili citanje imena kandidata (odatle i onaj nacin glasanja koji su komunisti posle koristili sa coravim kutijama).

angie01

i njegovim analfabetskim kursevima.

koje si i ti zavrsio.

Između dva svetska rata postojala je Ženska stranka koja je se zalagala za prava žena i za usvajanje prava glasa za žene.

Međutim, 1929. godine kralj Aleksandar Karađorđević zavodi diktaturu i zabrannjuje rad političkim partijama, među kojima je i Ženska stranka.

Nekoliko godina kasnije, osnovan je Ženski pokret, koji je zajedno sa aktivistkinjama Komunističke partije Jugoslavije, vodio aktivnu borbu za pravo glasa žena.

Procenjuje se da je u partizanskim jedinicama, antifašističkom pokretu i drugim aktivnostima na različite načine učestvovalo oko dva miliona žena.


U avgustu 1945. na osnovu Zakona o biračkim spiskovima, žene su stekle pravo učešća na izborima te godine, a Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, donetim januara 1946. žene su izjednačene sa muškarcima u svim oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života.

istoričarka Ljubinka Škodrić

Gde pronalaziš te budalaste istoričarke?
Jebote, kao da im je Tito tata?

Što se mene tiče, ja sam završio fakultet, kažu dobri poznavaoci, skoro najozbiljniji.
A i nešto posle fakulteta.
Ali sam završio i gimnaziju pre njega.
Isitna, to je sve zaslugom dragog (vam) druga Tite.
Jer dok se on nije pojavio, u Srbiji nije bilo ni škola.
Ali, pošto ti slabo poznaješ Srbiju, da ti kažem da sam nedavno, odnosno, pre nekoliko godina, bio u Krnjevu u kojem je osnovna škola osnovana pre 235 godina, dakle, 1779. godine.
Evo ti linka ... Link na osnovnu školu u Krnjevu.
Zamisli, glupi, zatucani, nepismeni gedžovanski seljoberi (jeeeebote) imali školu pre 235 godina.
U selendri.

Neues aus der Nachbarschaft

...

Sto se nepismenosti tice, bila je tolika da se glasalo gumenim kuglicama a ne ispisivanjem ili citanje imena kandidata (odatle i onaj nacin glasanja koji su komunisti posle koristili sa coravim kutijama).

Komunisti su glasanje sa kuglicama unapredili sa 'ćoravim' kutijama.
Tek oni su smislili genijalno rešenje da su sadržine kutija u kojima su bili glasovi za kralja presipali u 'narodne' kutije.
Koje su bile mnogo praznije, mislim, te 'narodne'.
Legitimno, demokratski.
Eeee, dokurca Nahbaršaftu kada si i ti počeo da braniš ta idiotska komunistička dostignuća.

jovilim_e

Neues aus der Nachbarschaft

...

Sto se nepismenosti tice, bila je tolika da se glasalo gumenim kuglicama a ne ispisivanjem ili citanje imena kandidata (odatle i onaj nacin glasanja koji su komunisti posle koristili sa coravim kutijama).

Komunisti su glasanje sa kuglicama unapredili sa 'ćoravim' kutijama.
Tek oni su smislili genijalno rešenje da su sadržine kutija u kojima su bili glasovi za kralja presipali u 'narodne' kutije.
Koje su bile mnogo praznije, mislim, te 'narodne'.
Legitimno, demokratski.
Eeee, dokurca Nahbaršaftu kada si i ti počeo da braniš ta idiotska komunistička dostignuća.

Primedba na mestu, vidim sad ne pise jasno. Jesu oni koristili ali na svoj nacin. Iliti zloupotrebili.

Plus sto je bitno za koga mozes da glasas.

:)

To je bitnije od, da li uopšte možeš da glasaš:)

Neverovatno je do koje mere ste spremni da unižavate Srbiju, da relativizujete i ono što joj je nesporna prednost u odnosu na veliki deo Evrope, a što nikako nije nevažna nijansa, kakvo je pravo glasa, i uloga naroda, narodnih skupština.

Ispred toga stavljate mnogo manje važne stvari kakva je pismenost stanovništva, ili pravo glasa žena.

Šta su te pismene žene mogle da učine sa svojim pismenošću ako ni za šta nisu pitane?

kamilo_emericki

Ne pričamo o razvoju šklstva u Srbiji, mada bi se moglo i o tome,

Pa ne možemo to da ignorišemo, zajedno sa ostalim istorijskim nasleđem.

Da bi žene išle u školu, moralo je da postoje ženske škole, pošto je tada, odnosno naročito pre WW1 to razdvajano.

A imali smo generalno problem sa opismenjavanjem stanovništva zbog društvenih i državnih turbulencija u 19. i na početku 20. veka.

Pazi, Turci su predali ključeve Beograda Knezu Mihajlu tek 1867. godine, i tek tada su napustili veće gradove.

Prvi put broj stanovnika u Srbiji je prešao milion prema popisu iz 1859. godine. Stanovnika je tada, bez Roma, bilo u Srbiji 1,078 miliona, 556.785 muškaraca i 521.496 žena.

Pregled popisa po zanimanjima objavljen je tek 1866. i tada je u Srbiji bilo 1,1 milion poljoprivednika, dok se svim ostalim zanimanjima ukupno bavilo 121.000, zanatalija je bilo manje od 65.000, a trgovaca manje od 19.000 . Broj učenika u osnovnim školama bio je 17.530, od čega svega 2.081 žena i više od 79.000 vojnika.

Za 40 godina od prvog popisa, broj stanovnika se udvostručio, bilo ih je 1,3 miliona, a 1874. u Srbiji je bilo pismeno svega 6,7 odsto stanovništva

To ti je neka startna pozicija.

E sad, ako već porediš protestante i pravoslavce (posebno u kneževini Srbiji), onda bi trebao da znaš da se opismenjavanje prilično naslanjalo na crkve, a crkava u Srbiji nije bilo jer su ih srušili Turci, a tamo gde nisu, pretvorili u džamije.

Čarli je već pomenuo najstariju školu u Srbiji u Krnjevu (odnosno školsku zgradu), koja je bila naslonjena na crkvu, i koja je preživela samo zahvaljujući tome što je bila u zabiti između nekoliko brda, pa je nijedan top, tenk ili avion nije potkačio za njenih 235 godina (to je 8km od mene).

Tako da ne možeš da upireš prstom u subjektvne slabosti, ako ne sagledaš objektivne okolnosti.

newimprovedtadejus

ja bih rekla razlika je u austrougarskoj vladavini..

I da je na tim teritorijama vladao relativan mir (do WW1).

Sa jedne strane imaš stabilnu monarhiju, a sa druge neki prč od teritorije koji se bori za opstanak.

angie01

nego vasa prica, kako je u Kraljevini bilo bolje-a nije,

Vrtiš istu priču u nedogled.

Ne mogu da se porede tridesete i sedamdesete godine prošlog veka.

kako u Kraljevini nije bilo diktature, a jeste

Nije trajala pola veka.

kako u kraljevini nije bilo ubijanja i zatvaranje politickih neistomisljenika u logore

Koje logore?

Inače, politički neistomišljenici ne pucaju na ministra policije - to su teroristi i ubice.

isto, niko mi nije odgovorio, po cemu je bolje biti radikal, nego komunista?

Zbog ćoravih kutija.

Što ne znači da su radikali oličenje poštenja, ali su za komuniste bili sveci.

angie01

kako bre ne mogu, pa vidi kako je recimo Varsavski pakt prosao, uno unazadjene drzave od strahote zivljenja, dok je kod nas bilo upravo obratno.

Pričamo o opštem standardu, to što je tamo bilo gore, ne znači da kod nas nije moglo bolje.

Ali opet, pogledaj gde je bio svet tridesetih, a gde sedamdesetih.

eno, izlistala sam ti gore, Lepoglava, Bileca, Visegrad, gde su se pakovali politicki protivnici, ne samo komunisti....sta ti nisi upucen?

To nisu bili logori nego zatvori, i nijedan ne može da se poredi sa Golim otokom.

koji je naredjivao hapsenja i kojesta jos,.

Baš čudno, ministar policije zahteva hapšenje ljudi koji su pucali na policiju - to nigde nema.

.da li su ubistva u skupstini predstavnika drugih stranaka

Pa jel uhapšen ubica?

pa to sto su sve vadikali radili i tada i u novijoj istoriji, je katastrofa

Te radikale je osnovala tajna policija, odnosno Jovica Stanišić.

Milisave, Gvozdene i ostali vam istomišljenici.
Možete da driblate i sami sebi probacujete loptu kroz noge, možete da žonglirate na 15 trapeza uz aplauze oduševljene publike, ali razlike u odnosu prema ženi ne možete neutralisati.
Pored Srbije, ako zavirite u statistike ostalih pravoslavnih država vidjet ćete da je odstupanje u školovanju ženske i muške djece bilo puno značajnije nego u protrestantskom svijetu, pa jednim djelom i katoličkom. Kasnije je to kominizam peglao.
Gvozdene, priča o pravu glasa i nekim političkim slobodama, bez ekonomske nezavisnosti je najobičnija dimna zavjesa. Žena koja nema svoje prihode i zavisi od oca ili muža će morati glasati kako oni kažu. Teško mi je zamisliti ženu koja ne može samostalno donijeti odluku kad će kupiti nove gaće ili čarape a da donosi odluku ko je predsednik države.

ali razlike u odnosu prema ženi ne možete neutralisati.

To niko nije sporio, ali jeste naglašavao, bar ja jesam, da postoje i važnije stvari, a u tim važnijim stvarima je Srbija bila daleko ispred mnogih u Evropi.

Pravo glasa, ustav koga izglasa narodna skupština, a knez bude prisiljen od strane opozicije da se zakune na njemu, je važnije od odnosa prema ženama, posebno iz razloga što se žene nisu ni osećale zapostavljenima.

. Teško mi je zamisliti ženu koja ne može samostalno donijeti odluku kad će kupiti nove gaće ili čarape a da donosi odluku ko je predsednik države.

A žene u oblastima pod švapskim upravom, pismene, su o tome odlučivale?

Gubiš se Kamilo.
Naravno da nisu, naravno da su i one bile u sličnim položaju kao i žene u Srbiji, samo, eto, bilo ih je više koje su znale slova.

kamilo_emericki

Milisave, Gvozdene i ostali vam istomišljenici.
Možete da driblate i sami sebi probacujete loptu kroz noge, možete da žonglirate na 15 trapeza uz aplauze oduševljene publike, ali razlike u odnosu prema ženi ne možete neutralisati.
Pored Srbije, ako zavirite u statistike ostalih pravoslavnih država vidjet ćete da je odstupanje u školovanju ženske i muške djece bilo puno značajnije nego u protrestantskom svijetu, pa jednim djelom i katoličkom. Kasnije je to kominizam peglao.
Gvozdene, priča o pravu glasa i nekim političkim slobodama, bez ekonomske nezavisnosti je najobičnija dimna zavjesa. Žena koja nema svoje prihode i zavisi od oca ili muža će morati glasati kako oni kažu. Teško mi je zamisliti ženu koja ne može samostalno donijeti odluku kad će kupiti nove gaće ili čarape a da donosi odluku ko je predsednik države.

Pa da onda ukinemo pravo glasa ženama?
Svašta!
Kamilo, komunizam nije uspeo nigde na kugli zemaljskoj.
Kako je moguće da ti toga još uvek nisi svestan?

I Skandinavci su gledali da ne krnje imanja ali to nekrnjenje nije obavezno išlo preko nasljedstva kćerke.

u šveckoj je ionako većina zemlje u vlasništvu par feudalnih porodica ili kraljevsko, puk samo nasljeđuje kmetstvo

jovilim_e

Pa da onda ukinemo pravo glasa ženama?
Svašta!
Kamilo, komunizam nije uspeo nigde na kugli zemaljskoj.
Kako je moguće da ti toga još uvek nisi svestan?

Brate smanji taj tvoj doživljaj komunizma. Može ti pozliti od takvog opterećenja.
Opušteno.

kamilo_emericki

jovilim_e

Pa da onda ukinemo pravo glasa ženama?
Svašta!
Kamilo, komunizam nije uspeo nigde na kugli zemaljskoj.
Kako je moguće da ti toga još uvek nisi svestan?

Brate smanji taj tvoj doživljaj komunizma. Može ti pozliti od takvog opterećenja.
Opušteno.

Nema opušteno!
Opustim se pa mi zavučeš.
Neće da može.

pa sto je onda u kraljevini 90 posto stanovnistva bilo nepismono i siromasno.

dakle vjeruješ da su nepismeni mogli donjeti "pismeniju odluku " od pismenih , a meni ( inače potpuno krivo ) učitavaš da školovanje smatram nekorisnim , a ovdje
Krcun pametniji od Stanislava Krakova , Ranković od Dragiše Vasića, Minić od Slobodana Jovanovića , jure Bilić od Branimira Hrga . švercer Savo Kovačević od Miloša Savčića , Edvard Kardelj od Vladimira Vauhnika , Đuro đurović od Pere "konja" Stambolića ,.propali student hemije Boris Kidrić ( ima spomenik u BG nema u ljubljani) ili Karl Novak... dakle nepismenost ćeš iskorijenit tako što češ na vlast dovest polupismene šnajdere , bravare , propale studente , švercere ( ako ih ne rokneš u pola devet jednog dana )...

Neues aus der Nachbarschaft

Pismenost u Jugoslaviji i republikama.

Ovaj clanak pokazuje da nije bas uvek smisleno porediti Kraljevinu Jugoslaviju sa SFRJ. Najmanje 60 posto teritorije Kraljevine je i tada jos uvek imalo jako osmansko nasledje

Članak je vrlo detaljan, obiman i odgovarajući, upravo zato što uzima u obzir istorijske okolnosti i periode.

Neues aus der Nachbarschaft

A zene u Kraljevini SHS nisu imale pravo glasa do posle Prvog svetskog rata.

Žene u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale pravo glasa do posle Drugog svetskog rata.



Kraj Prvog svetskog rata 1918. godine doveo je do sloma moćnih država i promena na karti sveta, ali jedna druga borba - za osnovna prava žena - u mnogim zemljama bila je daleko od dobijene.

U novoosnovanoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca žene nisu imale pravo glasa, zarađivale su manje od muškaraca, o sopstvenom telu nisu samostalno odlučivale, a pojedina zanimanja i škole su im bili nedostupni.

Važan trenutak u borbi žena bilo je osnivanje Feminističke alijanse, na kongresu u Ljubljani 22. i 23. septembra 1923. godine.

Punim nazivom Alijansa feminističkih društava u državi SHS, osnovale su je Splošno žensko društvo iz Ljubljane, Udruženje Jugoslovenskih žena iz Zagreba i inicijator kongresa - Ženski pokret iz Beograda i Sarajeva.

„Na skupštini su postavljeni cilj i program delovanja Alijanse, usmeren na ostvarivanje prava žena, suprotno delovanju nacionalnih i verskih, kao i humanitarnih organizacija žena".

Jedno od ključnih pitanja bilo je pravo glasa žena. Prva faza borbe za ovo pravo u novonastaloj državi trajala je do donošenja Vidovdanskog ustava 1921. godine.

Međutim, po donošenju Ustava 1921. godine, Savez iz programa „briše zahtev za biračkim pravom".

„U njemu je prevladala struja koja je zastupala stav da, s obzirom na opšte dobro, nije vreme da se postavlja to pitanje - zbog nestabilne političke klime, čestih smena vlada, sukoba između nacionalnih političkih elita".

Takođe su tražile bolju zaštitu radnog prava žene, uvođenje inspektorke rada, slobodno napredovanje u profesiji i slobodan pristup u političkom životu.

Žene su tražile ukidanje ograničenja propisanih Građanskim zakonikom.

Kraljevina nije imala jedinstven Građanski zakonik, ali je srpski žene izjednačavao sa „maloletnicima, mentalno poremećenim i sumanutim licima, raspikućama i propalicama",


Kasnije promene zakona 1929 godine nisu automatski obezbeđivale stvarno poboljšanje krivičnopravne zaštite žena, pošto su ranija zakonska rešenja i na njima bazirana shvatanja sudija i dalje u velikoj meri oblikovala sudsku praksu."

Alijansa-Ženski pokret je prestala da postoji uoči Drugog svetskog rata, kada je vlada Cvetković-Maček zabranila rad pojedinih ženskih organizacija, pa je tako pravo glasa žena ostao neostvareni cilj.

Tek po završetku rata, nakon decenija borbe, žene su se 11. avgusta 1945. godine izborile za pravo glasa u Jugoslaviji. Došlo je i do ogromnih promena u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

Žene u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale pravo glasa do posle Drugog svetskog rata

"pravo glasa" u socijalizmu sa ćoravim kutijama, vickasto, vickasto

U Vojvodini su žene prvi put glasale 1918. godine, na izborima za Veliku Narodnu Skupštinu, odnosno za ujedinjenje Vojvodine i Srbije.
Posle toga im je pravo glasa ponovo oduzeto.
Muškarcima je pravo glasa oduzeto kad su komunjare došle na vlast.

Bilo je više slučajeva u poslednjim vekovima kada je ženama selektivno davano, a zatim oduzeto, biračko pravo.

Prva provincija na svetu koja je dodelila i održavala biračko pravo bila su Ostrva Pitkern 1838. godine, a prva suverena država bila je Norveška 1913. godine, pošto je Kraljevina Havaji, koja je prvobitno imala opšte pravo glasa 1840. godine, ukinula ovo pravo 1852. godine.

Sjedinjene Države su je potom pripojile 1898. U godinama nakon 1869. godine, brojne provincije koje su držale Britanska i Ruska imperija dodeljivale su žensko pravo glasa, a neke od njih su kasnije postale suverene države, poput Novog Zelanda, Australije, i Finske.

Žene koje su posedovale imovinu stekle su pravo glasa na Ostrvu Men 1881. godine, a 1893. godine žene u tadašnjoj samoupravnoj[3] britanskoj koloniji Novi Zeland dobile su pravo glasa.

U Australiji su žene koje nisu Aboridžinskog porekla progresivno stekle pravo glasa između 1894. i 1911. (federalno 1902).[4]

Pre osamostaljenja, u ruskom Velikom vojvodstvu Finska žene su prve na svetu stekle rasno jednako pravo glasa, sa pravom glasa i kandidovanja 1906. godine.[5][6][7]

Većina zapadnih sila proširila je glasačka prava na žene u međuratnom periodu, uključujući Kanadu (1917),
Britaniju i Nemačku (1918),
Austriju i Holandiju (1919)
i Sjedinjene Države (1920).

Značajni izuzeci u Evropi bili su Francuska, gde žene nisu mogle glasati do 1944. godine,

Grčka (jednaka glasačka prava za žene tamo nisu postojala do 1952. godine, iako su od 1930. godine pismene žene mogle da glasaju na lokalnim izborima) i

Švajcarska (gde su, od 1971. žene su mogle glasati na saveznom nivou, a između 1959. i 1990. žene su imale pravo glasa na nivou lokalnog kantona).

Otkako je Saudijska Arabija ženama odobrila glasačka prava (2015), žene mogu glasati u svakoj zemlji koja ima izbore.[8]

bene_geserit

Žene u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale pravo glasa do posle Drugog svetskog rata

"pravo glasa" u socijalizmu sa ćoravim kutijama, vickasto, vickasto

U Vojvodini su žene prvi put glasale 1918. godine, na izborima za Veliku Narodnu Skupštinu, odnosno za ujedinjenje Vojvodine i Srbije.
Posle toga im je pravo glasa ponovo oduzeto.
Muškarcima je pravo glasa oduzeto kad su komunjare došle na vlast.

Da, pravo glasanja su tada dobile sve žene, glasanja je bilo posle WWII a zašto su većinom glasali, i žene i muškarci za KPJ, pitaj njih.

newimprovedtadejus

kamilo_emericki

Ne pričamo o razvoju šklstva u Srbiji, mada bi se moglo i o tome, pričamo o odnosu prema ženama, a ti si reagovao na moju primjedbu o razlici pogleda na ženu između protestanata i pravoslavnih.
Dakle.
U dravskoj banovini, gdje postoji određeni uticaj i protestanizma preko Primoža Trubara, razlika u školovanju između muške i ženske djece je oko pola postotka.
U moravskoj banovini i Beogradu je ta razlika veća od 50% u korist muškaraca. To nije rezultat nedostatka učitelja ili škola već nešto drugo.

ja bih rekla razlika je u austrougarskoj vladavini..

inače ne mislim da ima velikih razlika u odnosu prema ženama između različitih hrišćanskih crkava..
katolici su malo zadrtiji, protestanti najnapredniji po tom pitanju, pravoslavci negdje između vjerovatno..

Potpuno tačno, samo se to očigledno ne uklapa veselom Kamilu u njegov ideološki ram i one fantazmagorije koje ovde u nastavcima pokušava kao kuakvičije jaje da poturi na temu da je za sve kod Srba kriv Sveti Sava, a onda je došao progresivni mesija u vidu druga Tite da oslobađa od pravoslavnog opijuma zaostale i primitivne.

By the way, Kamilo očigledno ima neki gadan problem baš sa pravoslavljem iz nekog razloga, jer je dovoljno pogledati ovu kartu Kraljevine Jugoslavije pa da svima sve bude jasno šta su uzroci za priču o (ne)pismenosti…


Samo bih ukazao na primer upravo Bosne gde ne žive samo ”zaostali” pravoslavci, već i katolici kao i muslimani, pa je situacija bila takva kakva je nažalost bila i da je pri tome npr istočna tj većinski pravoslavna Hercegovina čak nešto kao malo bolje stajala od zapadne tj pretežno katoličke..

emilia

Prema tome, niti je ta Kraljevina Jugoslavija bila bilo šta značajno lošija pre 2. Svetskog rata, niti je SFRJ bila bilo šta prosperitetnija, odnosno i bez druga Tite i njegove ”mudre” vlasti bi ta

Dakle u prvom YouĆube-tu se može primetiti (zaokruženo crveno sa moje strane) kako je ta jedna nazadna i siromašna Kraljevina Jugoslavija imala GDP po glavi stanovnika od 339$ a da je na drugoj strani na primer Španija imala GDP po glavi stanovnika od 337$, tj manje više skoro isto.
Četiri decenije kasnije umire na jednoj strani maršal Tita i završava se to doba prosperiteta o kojem Titini piJoniri naj-što-više vole da guslaju. Na drugoj strani u Španiji neku godinu ranije umire fašistički general Franko i završava se period u Španiji za koji će vam ogromna većina Španaca reći da je bio izuzetno loš po njihovu zemlju u svakom mogućem pogledu a posebno zbog ultra-konzervativnog pristupa svemu.

Dakle GDP po glavi stanovnika, samo usaglašen sa današnjim cenama čisto da napomenem, je 1980. u SFRJ bio 3089$, dok je u Španiji bio duplo veći tj 6208$. Toliko o tome…

kamilo_emericki

Milisave, Gvozdene i ostali vam istomišljenici.
Možete da driblate i sami sebi probacujete loptu kroz noge, možete da žonglirate na 15 trapeza uz aplauze oduševljene publike, ali razlike u odnosu prema ženi ne možete neutralisati.
Pored Srbije, ako zavirite u statistike ostalih pravoslavnih država vidjet ćete da je odstupanje u školovanju ženske i muške djece bilo puno značajnije nego u protrestantskom svijetu, pa jednim djelom i katoličkom. Kasnije je to kominizam peglao.
Gvozdene, priča o pravu glasa i nekim političkim slobodama, bez ekonomske nezavisnosti je najobičnija dimna zavjesa. Žena koja nema svoje prihode i zavisi od oca ili muža će morati glasati kako oni kažu. Teško mi je zamisliti ženu koja ne može samostalno donijeti odluku kad će kupiti nove gaće ili čarape a da donosi odluku ko je predsednik države.

Mmmdaa što-no-se kaže Titin geak u Pariz, Titin geak iz Pariza. Sačekaj, je l’ to i Portugal imao Svetog Savu i pravoslavlje pa po popisu iz 1930. godine bilo nepismenih muškaraca 50,4% a nepismenih žena čak 68,9% odnosno više od 2/3. Kao što su na onoj drugoj posleratnoj strani i bez druga Tite i boljševičke vlasti stvari postale sasvim drugačije, pa je tako čak i taj Portugal, kao realno praktično najnerazvijenija zemlja tadašnje Zapadne Evrope, imao 1980. veći GDP od Titine SFRJ tj 3362$ prema 3069$ po glavi stanovnika…?!

emilia

bene_geserit

Žene u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale pravo glasa do posle Drugog svetskog rata

"pravo glasa" u socijalizmu sa ćoravim kutijama, vickasto, vickasto

U Vojvodini su žene prvi put glasale 1918. godine, na izborima za Veliku Narodnu Skupštinu, odnosno za ujedinjenje Vojvodine i Srbije.
Posle toga im je pravo glasa ponovo oduzeto.
Muškarcima je pravo glasa oduzeto kad su komunjare došle na vlast.

Da, pravo glasanja su tada dobile sve žene, glasanja je bilo posle WWII a zašto su većinom glasali, i žene i muškarci za KPJ, pitaj njih.

A da pitamo bolje ljude u Severnoj Koreji zašto je prošle godine na izborima ”samo” 99.1% glasalo za Kim Džong Una i severnokorejsku varijantu KPJ…

emilia

Značajni izuzeci u Evropi bili su Francuska, gde žene nisu mogle glasati do 1944. godine,

Grčka (jednaka glasačka prava za žene tamo nisu postojala do 1952. godine, iako su od 1930. godine pismene žene mogle da glasaju na lokalnim izborima) i

Švajcarska (gde su, od 1971. žene su mogle glasati na saveznom nivou, a između 1959. i 1990. žene su imale pravo glasa na nivou lokalnog kantona).

Kao i Italija gde žene na parlamentarnim izborima nisu mogle da glasaju do kraja 2. Svetskog rata, odnosno u Portugalu gde su od 1931. žene mogle da glasaju ali samo ako imaju završenu srednju školu ili fakultet, pa je tek posle rata to pravilo sa obrazovanjem ukinuto. Kao što uostalom i Španija bila tu negde tj biračko pravo za žene tek tridesetih godina. Naravno, da je kojim slučajem i posle rata ostala ta jedna nenarodna vlast sa kraljem u Jugoslaviji, pretpostavljam da bi i danas ženama bilo zabranjeno da glasaju…

angie01

dakle nepismenost ćeš iskorijenit tako što češ na vlast dovest polupismene šnajdere , bravare , propale studente , švercere ( ako ih ne rokneš u pola devet jednog dana )...

iznostim cinjenice, niti sam ja nekog dovela, niti sam vrsila ta tvoja besmislena poredjenja,...cinjenica je da je za vreme YU posle 45. jedna od glavnih intencija bila, da se opismeni stanovnistvo i pored toga, da se svima omoguci zdravstvena zastita,...zasto to nije kralju bio cilj, vidi sa njim.

A te kao fol činjenice su u suštini prepisane propagandne varijante koje si učila u osnovnoj i srednjoj za vreme druga Tite, pošto se uvek guslalo na te iste teme ali tako da se sve predstavi tako kao da su Tita i njegovi boljševici nekakvi oslobodioci i progresivni spasioci.
Hajdemo još jednom…

Grčka (popis iz 1928. godine) – Ukupna stopa nepismenosti 41,9% (muškarci 23,8% žene 59,4%)

Kraljevina Jugoslavija (popis iz 1931. godine) - Ukupna stopa nepismenosti 45,2% (muškarci 32,7% žene 57,1%)

1980. Stopa pismenosti u Grčkoj 90.5%, stopa pismenosti u SFRJ takođe 90.5%, a Grci nisu imali druga Titu niti tu jednu vlast kojoj je samo opismenjavanje na pameti, već bio čak i kralj do polovine sedamdesetih. Kako sad to, daj objasni mi molim te pošto sam malo već zbunjen…

bene_geserit

Žene u Kraljevini Jugoslaviji nisu imale pravo glasa do posle Drugog svetskog rata

"pravo glasa" u socijalizmu sa ćoravim kutijama, vickasto, vickasto

U Vojvodini su žene prvi put glasale 1918. godine, na izborima za Veliku Narodnu Skupštinu, odnosno za ujedinjenje Vojvodine i Srbije.
Posle toga im je pravo glasa ponovo oduzeto.
Muškarcima je pravo glasa oduzeto kad su komunjare došle na vlast.

Da, jebote!
Pravo glasa u Jugoslaviji?
Užas, ova Emilija je veći komunista (ili se kaže komunistkinja) od Dubravke Stojanović.
Enivej, pre iks godina jedan studentkinja me zamolila da joj odštampam diplomski rad koji je branila baš kod te Dubravke Stojanović.
Brate mili, pa ona je veći komunista od Latinke Perović.
Te splačine nisu bile ni za čitanje, a kamoli za obrazovanje mladih istoričara.
Kažem ja toj seki, izvini, ali ovo je teško smeće - ona na to reče ... znam.