VASA PELAGIĆ (1833 - 1899), prosvetitelj i za XXI vek!

newimprovedtadejus

jovilim_e

Ne radi se tu o preciznosti, nego o celini nečeg.
Analogno je celo, a digitalno je skoro celo.

nis ti to ukačio, i analogno sasvim može da bude parcijalno - dio nečeg većeg..
samo je analogno kontinuirano a digitalno isprekidano..
mislimo mi..
a sutšinski vjerovatno ne možemo da percepiramo dovoljno precizno pa nam se analogno samo čini kontinuiranim dok je samo frekventnije od digitalnog..
jah

Ti meni govoriš da nisam nešto ukačio, a to moj život?
I ti bi da mene u tome doučiš?
Jebote!

docsumann

jovilim_e

docsumann

jovilim_e

newimprovedtadejus

jovilim_e

maksa83

al da l je svijest uopšte digitalna?

Naravno da jeste. Svaki proces u univerzumu se može svesti na niz simbola. Sva-ki.

P.S. Htedoh reći da i ako nije digitalna može biti digitalizovana.

Ispravnije bi bilo reći da je svaki proces analogan, ali da svaki proces može da bude digitalizovan.
Skoro.
Do nivo najmanjeg kvanta.
U skladu sa aktuelnim tehnološkim nivoom.

prije će biti da je obrnuto..
da digitalno percepiramo kao analogno jer nismo u stanju dovoljno precizno da izmjerimo.. a da iza digitalnog moguće postoji i nešto treće što nismo u stanju ni da pojmimo a ne izmjerimo

Jebote, samo da bude kontra.
Eno ti bene pa se svađaj sa njim.

analogno je preciznije od digitalnog

digitalno je efikasnije (ekonomičnije) od analognog

Ne radi se tu o preciznosti, nego o celini nečeg.
Analogno je celo, a digitalno je skoro celo.

pa precizniji je jer koristi kompletni signal, dok digitalni predstavlja vrstu diskretnog sistema, gdje se vrijednosti mjerenja zaokružuju na (izabrani broj decimala).

EDIT: tj. koriste se samo signali određenih (diskretnih) vrijednosti. što je signal gušći (dat u više frekfencija) to je rezultat tačniji. analogni signal bi bio kontinum (brez isjecanja)

Da ti ja to malo uprostim!
Digitalizacija nečega analognoga je krnja interpretacija toga nečega analognog.
Nivo kvantizacije, tj. broj bitova upotrebljen za digitalnu prezentaciju (tog) analognog signala određuje stepen približenosti digitalne predstave tome analognom.
Kada broj bitova dostigne beskonačnost, tada će digitalni prikaz postati identičan analognom.
A to će da se desi, pogađaš, nikada - ili skoro nikada.
A do tada će digitalno biti manje ili više vernija prezentacija analognog.
Zato sam i napisao da je odnos analognog i digitalnog odnos celine i dela, koliko god taj deo se približio do skoro identičnosti sa tom celinom - jer, jednostavno, digitalno nikada, osim uz beskonačni broj bitova, tj. nivoa kvantizacije, neće dostići analogno.
Da se izrazim relaciono, uvek će digitalno biti manje od analognog.

Profesore Pičić, još važnije kvantizacije je perioda odabiranja iliti sempling, sa tim se, profesore Pičić, imalo boriti čak i više od kvantizacije kroz istoriju.

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

Ovde niko nije kurčevit sa svojim znanjem nego ga rado dele osobama koje nisu iz te struke, samo je tviter manijak u fazonu "sad ću da vam pokažem miševi šta ja znam", kad konačno dočeka svojih pet minuta.

Budi ljubazan prema ljudima kada im objašnjavaš nešto što ti je struka a njima nije, da te ne bih morao ovako već koji put isćušati kada se napališ da držiš slovo.

a sutšinski vjerovatno ne možemo da percepiramo dovoljno precizno pa nam se analogno samo čini kontinuiranim dok je samo frekventnije od digitalnog..
jah

pa sad, radikalno gledajući i prostor i vrijeme su diskretne (širi pojam od digitalnog) pojave, pošpto imaju svoje najmanje dijeliće ispod kojih se ne mogu dijeliti (za razliku od čisto matematičkih pojmova/brojeva gdje usitnjavanje ide do u beskonačnost) -Plankovo vrijeme i Plankov prostor (taj Pklank baš bio sitničav čovjek )

pa sad, radikalno gledajući i prostor i vrijeme su diskretne (širi pojam od digitalnog) pojave, pošpto imaju svoje najmanje dijeliće ispod kojih se ne mogu dijeliti (za razliku od čisto matematičkih pojmova/brojeva gdje usitnjavanje ide do u beskonačnost) -Plankovo vrijeme i Plankov prostor (taj Pklank baš bio sitničav čovjek )

Uz ogradu da ne razumem dovoljno kvantnu teoriju moram da kažem da Plankove konstante ne govore da je prostorvreme diskretno, nego da samo ništa materijalno ne može biti manje-kraće od toga. Šta to tačno znači u kvatnom prostorvremenu, ne znam, ali bih takođe rekao da ti termini tamo ne znače mnogo. To naše, gore, dole, levo, desno, pre, posle.

bilo bi dobro da restak objasni, po kom kriterijumu su deljene autorske opcije a narocito moderatorske. nisu to slucajno izabrane osobe. da ne cekamo 30 god. na memoare.

Profesore Pičić

docsumann

a sutšinski vjerovatno ne možemo da percepiramo dovoljno precizno pa nam se analogno samo čini kontinuiranim dok je samo frekventnije od digitalnog..
jah

pa sad, radikalno gledajući i prostor i vrijeme su diskretne (širi pojam od digitalnog) pojave, pošpto imaju svoje najmanje dijeliće ispod kojih se ne mogu dijeliti (za razliku od čisto matematičkih pojmova/brojeva gdje usitnjavanje ide do u beskonačnost) -Plankovo vrijeme i Plankov prostor (taj Pklank baš bio sitničav čovjek )

Ne bih mogao da prihvatim tvoju tezu da je bolji termin diskretno od analognog.
Diskretno asocira na ograničenost.
Sledeće u čemu se naš pogled razlikuje je stav o tome da postoje delovi koji su nedeljivi.
Smatram da ne postoje nedeljivi delovi koji ne mogu da budu dodatno podeljeni - makar još samo jednom.
I u tome se krije savršenost analognog u odnosu na nesavršenost digitalnog.
Jer, kao smo to već gore zaključili, a nekim budalama nije jasno, digitalno (digitalizovano) je nesavršena kopija analognoga.
Baš za taj još jedan bit, odnosno to jedno deljenje tog preostalog, najsitnijeg, dela analognog.
Milsim da je to sada jasno, osim budalama.

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

naravno,

gustina bitovanja odnosno uzorkovanja (tj. veličina perioda),

baš kao i u statistici, što ti je uzorak gušći to je i rezultat ankete precizniji, ako broj anketirani predstavlja kompletan skup na kome vršiš istraživanje to to dođe kao analogni signal.

što je veća to je vjerodosttojnija digitalna prezentacija analognog signala

Šta to tačno znači u kvatnom prostorvremenu, ne znam, ali bih takođe rekao da ti termini tamo ne znače mnogo. To naše, gore, dole, levo, desno, pre, posle.

terminologija i jezik su u srži našeg nerazumjevanja kvantne mehanike, jer se mi tu služimo jezikom građenim u svijetu klasične fizike i njenih fenomena da opišemo pojave iz sasvim drugog svijeta

docsumann

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

naravno,

gustina bitovanja odnosno uzorkovanja (tj. veličina perioda),

baš kao i u statistici, što ti je uzorak gušći to je i rezultat ankete precizniji, ako broj anketirani predstavlja kompletan skup na kome vršiš istraživanje to to dođe kao analogni signal.

što je veća to je vjerodosttojnija digitalna prezentacija analognog signala

EDIT: kad sam napomenuo da je digitalno ekonomičnije od analognog, to se odnosilo upravo na to da za prenos analognog signala treba energija na svim nivoima frekventnog sperktra, dok za digitalnim imaš aktivne samo frekvencije izabrane kodiranje signala

docsumann

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

naravno,

gustina bitovanja odnosno uzorkovanja (tj. veličina perioda),

baš kao i u statistici, što ti je uzorak gušći to je i rezultat ankete precizniji, ako broj anketirani predstavlja kompletan skup na kome vršiš istraživanje to to dođe kao analogni signal.

što je veća to je vjerodosttojnija digitalna prezentacija analognog signala

Ma to se jednostavno kaže, u jednoj rečenice, na sledeći način.
Širina sempl signala teži nuli, kao i raspon između dva sempl (signala uzorkovanja) signala, a repeticija (sempl signala) teži beskonačnosti.
Obrati pažnju na reč 'teži'.
Tu bi trebalo da se završi 'analiza' nesavršenosti digitalne reprezentacije analognog (signala).

docsumann

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

naravno,

gustina bitovanja odnosno uzorkovanja (tj. veličina perioda),

baš kao i u statistici, što ti je uzorak gušći to je i rezultat ankete precizniji, ako broj anketirani predstavlja kompletan skup na kome vršiš istraživanje to to dođe kao analogni signal.

što je veća to je vjerodosttojnija digitalna prezentacija analognog signala

Netačno.
Zna se šta je potrebno da se dostigne idealna prezentacija analaognog u digitalnoj, što bi Milan Novković rekao - domeni.
Broj uzoraka treba da teži beskonačnosti, širina signala uzorkovanja treba da teži nuli, pauza između dva signala uzorkovanja, takođe, treba da teži nuli.
I tek tada, obrati pažnju na ovo 'teži', će digitalno da dostojno reprezentuje analaogno - ali skoro.
Odnosno - u beskonačnosti.

docsumann

docsumann

Možeš da imaš beskonačan broj bitova ali nećeš dostiči ni približnu reprezentaciju analognog signala ako ti perioda nije odgovarajuća,

naravno,

gustina bitovanja odnosno uzorkovanja (tj. veličina perioda),

baš kao i u statistici, što ti je uzorak gušći to je i rezultat ankete precizniji, ako broj anketirani predstavlja kompletan skup na kome vršiš istraživanje to to dođe kao analogni signal.

što je veća to je vjerodosttojnija digitalna prezentacija analognog signala

EDIT: kad sam napomenuo da je digitalno ekonomičnije od analognog, to se odnosilo upravo na to da za prenos analognog signala treba energija na svim nivoima frekventnog sperktra, dok za digitalnim imaš aktivne samo frekvencije izabrane kodiranje signala

Pa sada.
Imaš analogni signal koji može da se prenese samo jednom jedinom frekvencijom - kada već uvodiš pojam spektra i frekvnencija u priču.
Svaki sinusni (sinusni siglan je najelementarniji prosto periodični signal - naravno, mnogo signala su prosto-periodični, ali su sastavljeni od više spektralnih komponenti, tj, frekvencija ..) -periodični signal bez izobličenja ('čista' sinusoida) prenosi se samo sa jednom spektralnom komponentom, dakle, jednom frekvencijom koja predstavlja inverznu vrednost njene periode.
Naravno, tu ti pomažu Furijeove transformacije kada se vrši konverzija iz vremenske u frekventnu domenu.
Ali, da ne davim time - suština je trivijalna, ne suviše tehnicistička, a to je - da ne postoji digitalni prikaz koji u potpunosti emulira analogni signal.
Da li će na višem tehnološkom nivo to biti dostignuto, moj odgovor je NE.
i da ponovim n + 1 puta ... to će tek moći da se dogodi tamo negde u beskonačnosti.

Netačno.
Zna se šta je potrebno da se dostigne idealna prezentacija analaognog u digitalnoj, što bi Milan Novković rekao - domeni.
Broj uzoraka treba da teži beskonačnosti, širina signala uzorkovanja treba da teži nuli, pauza između dva signala uzorkovanja, takođe, treba da teži nuli.
I tek tada, obrati pažnju na ovo 'teži', će digitalno da dostojno reprezentuje analaogno - ali skoro.

rekao bih da si ti ovdje samo tehnicističkije opisao ono što sam natuknuo kao opštu odrednicu

Ne bih mogao da prihvatim tvoju tezu da je bolji termin diskretno od analognog.
Diskretno asocira na ograničenost.

diskretno je opozitno kontinualnom, a digitalno je vid diskretnog

docsumann

Netačno.
Zna se šta je potrebno da se dostigne idealna prezentacija analaognog u digitalnoj, što bi Milan Novković rekao - domeni.
Broj uzoraka treba da teži beskonačnosti, širina signala uzorkovanja treba da teži nuli, pauza između dva signala uzorkovanja, takođe, treba da teži nuli.
I tek tada, obrati pažnju na ovo 'teži', će digitalno da dostojno reprezentuje analaogno - ali skoro.

rekao bih da si ti ovdje samo tehnicističkije opisao ono što sam natuknuo kao opštu odrednicu

Možda!
Ja sam na početku početka rekao u gotovo najopštijoj formi.
Posle su drugi skretali u specifične zone.

al tu onda dolazimo do moemnta što ti ne vidiš da je vazduh u BG danas direktna posljedica mudraca poput tebe i taj argument ubacuješ u diskusiju o globalnom napretku a ne čistoći vazduha u BG

Ne mogu baš svaku ludost da pohvatam, ali pazi ovo
Ja (i slični "mudraci" ) smo nekako krivi za čistoću vazduha u Beogradu
sve i sve ali kako majketi
mislim sve je moguće kod vas libtarda, eno Tramp je kriv što Bajden pušta beskonačne količine illegal aliens nekako, kad ima ljudi što u to veruju, što ne bi i u to da sam ja kriv za nečistoću vazduha u Beogradu

docsumann

Šta to tačno znači u kvatnom prostorvremenu, ne znam, ali bih takođe rekao da ti termini tamo ne znače mnogo. To naše, gore, dole, levo, desno, pre, posle.

terminologija i jezik su u srži našeg nerazumjevanja kvantne mehanike, jer se mi tu služimo jezikom građenim u svijetu klasične fizike i njenih fenomena da opišemo pojave iz sasvim drugog svijeta

Evo Docs za tebe jedan zanimljiv kanal sa odlicnim vizualizacijama. Ovo o cemu pisete zadire u QFT, pa onda mozes da krenes od Minkovskog ka QFTCS.

bene_geserit

al tu onda dolazimo do moemnta što ti ne vidiš da je vazduh u BG danas direktna posljedica mudraca poput tebe i taj argument ubacuješ u diskusiju o globalnom napretku a ne čistoći vazduha u BG

Ne mogu baš svaku ludost da pohvatam, ali pazi ovo
Ja (i slični "mudraci" ) smo nekako krivi za čistoću vazduha u Beogradu
sve i sve ali kako majketi
mislim sve je moguće kod vas libtarda, eno Tramp je kriv što Bajden pušta beskonačne količine illegal aliens nekako, kad ima ljudi što u to veruju, što ne bi i u to da sam ja kriv za nečistoću vazduha u Beogradu

Ko su te budale koje misle da si ti kriv za nečist vazduh u Beogradu?

angie01

posto se ovde ceka recept:))), da izlozim moju najnovuju ideju

jeli smo vec onolike klasik sarme, a juce mi dosao brat u goste i done mi onaj njihova najbolji kiseo kupus na svetu, koji me uvek stra' da potrosim,...i rekoh, ajd da nesto smislim drugacije, a da jeste ljubljena sarma i sta cu,...operem glavicu kupusa, odvojim listove i isecem one tvrde delove korena lista, napravim uobicajeni fil, moze i veganski sa pirincem, sargarepicama i orasima, postavim listove kao nori alge, tako ih napunim filom i urolnam cevasto, bez da zatvaram krajeve i naredjam ih u nauljenu tepsiju za pite, po kojoj sam poredjala iseckanu slaninu, kao da redjam bosandku pitu u krug, nalijem, malo ulja, soli, bibera, aleve paprike, lorbera, poklopim, povremeno dolivam spremljenom toplom vodom, ako zatreba, kada je sve skuvano, umutim veliku pavlaku i jedno jaje, posolim, pobiberim i nalijem odzogo i stavim jos malo da se zapece- prijatno.

Da si dobra sa mnom, mogla bi uvek da računaš na neku glavicu kiselog kupusa.
I to onoga kod kojega, gotovo da ne moraš da sečeš ta zadebljanja.
Uz dužno poštovanje ka futoškom i bijeljinskom kupusu, ja svoj nabavljam iz Banata.
I nedavno bilo mlađe dete ovde, uzelo 3 nedelje da radi 'od kuće' (msilim, radi kada hoće i u Londonu od kuće, ali ovo je je baš rad od kuće kuće), te reče, daj da vam napravim sarmu u kojoj ide dosta praziluka.
I još koješta, ali bez mesa.
I mogu reći da je bila sarma super.

mozda da pogledas-KLIK

prvobitno sam stavio ovaj link u komentar, al' onda sam shvatio da će priča u skladu s blogovskom tradicijom da pređe na Jašu Tomića koji je u priči o Pelagiću nebitan.

Svakako je Pelagić sjajan primer prosvetitelja za reklamirati na svetski dan holokausta.

prvobitno sam stavio ovaj link u komentar, al' onda sam shvatio da će priča u skladu s blogovskom tradicijom da pređe na Jašu Tomića koji je u priči o Pelagiću nebitan.

:)

Svakako je Pelagić sjajan primer prosvetitelja za reklamirati na svetski dan holokausta.

ja sam shvatila, da je sasvim drugi kontekst u pitanju, isto kao sto je onaj vezan za holokaust u tekstu ispod linka.

Pelagic jeste bio veliki prosvetitelj, to je nepsorna cinjenica.

Pelagic jeste bio veliki prosvetitelj, to je nepsorna cinjenica.

Kod tebe nije uspeo.

Posebno ona njegova: ,,radost budala je beskrajna,, koju je plagirao Vergilije još 300 god pre Hrista.

Kod tebe nije uspeo.

glavno da kod tebe jeste, narocito u tom posebnom delu

najjače je što i desni i levi poslanici hoće da promene zakon, a zeleni kažu ne može, čim su mu toliko izmerili znači da ne ume da se kontroliše i znači da je potencijalni opasnost na putu.

I posle se ljute kad neko kaže ekofašisti..

Ovo oko kvaliteta zivota danas vs proslost, pa najprostiji parametar je da se ljudstvo namnozilo sa do 20 veka 1 milijarde a za samo jedan vek plus 24 godine na osam milijardi, govori koliko su se uslovi drasticno poboljsali bez obzira na to da ima sta da se zakera i danas. Ok, penicilin i dostupnost lekara je jedan razlog za to, ali sve zajedno sabrano - ogroman skok za ogromni deo svetske populacije.

Citala sam davno, primer koji odlicno ilustruje koliko se imalo sansi da se dobaci do u danasnjim uslovima - pola zivota - porodica Bronte, pocetak 19 veka..

Od njih 8, otac, majka i 6 dece (Sarlota je trece dete po redu), majka joj je umrla kad je imala 5 godina, 2 starije sestre umrle u dobu 10 i 11 godina, 2 mladje sestre u dobu od 25 i 27 godina, brat oko 30-te godine, samo su Sarlota koja je dozivela 38 godina i njen otac valjda 70 dobacili iznad proseka.

I to bi otprilike bilo to.. Pise jos da je sa 30 godina Sarlota imala samo nekoliko zuba preostalih.

I to Engleska, imperija, a Bronte su svestenicka porodica, dakle ne neka sirotinja. Plus 3 sestre su objavljivale svoje knjige (En valjda samo jednu).


PS Ovaj Maksin na planini danas je super druper pogodak ali danas. Kad ima sve gadzete i auto da se odveze u prvo obliznje mesto do lekara kad zatreba i sta god zatreba. Ali nije isto kao pre 100 godina ziveti negde u bestragiji i danas.

apacherosepeacock

Ovo oko kvaliteta zivota danas vs proslost, pa najprostiji parametar je da se ljudstvo namnozilo sa do 20 veka 1 milijarde a za samo jedan vek plus 24 godine na osam milijardi, govori koliko su se uslovi drasticno poboljsali bez obzira na to da ima sta da se zakera i danas.

Светска популација је доживела континуирани раст од краја велике глади (1315—1317) и Црне смрти 1350-е године, када је била близу 370 милиона. Највећа стопа раста популације — глобална популација се повећава изнад 1,8% годишње — десила се између 1955. и 1975. године, са врхунцем од 2,06% између 1965. и 1970. године Стопа раста се смањила на 1,18% у периоду између 2010. и 2015. године и предвиђа се да ће у наредном периоду 21. века опасти.

milisav

Bogtejebo sa 1 na 8 milijardi u jednom veku (20) al bi on da se4 raspravlja dalje..

apacherosepeacock

Bogtejebo sa 1 na 8 milijardi u jednom veku (20) al bi on da se4 raspravlja dalje..

Ne pada mi na pamet.